MALA KNJIGA STOICIZMA

Bestseler Njujork tajmsa Dirljiva i duhovita autobiografija Dženet Makardi, zvezde serija Aj Karli i Sem i Ket, u kojoj govori o svojim borbama iz perioda kada je bila mlada glumica – uključujući poremećaje u ishrani, zavisnost i složen odnos s posesivnom majkom – i o tome kako je ponovo preuzela kontrolu nad svojim životom. Dženet Makardi je imala šest godina kada je otišla na svoju prvu audiciju. San njene majke bio je da njena jedina ćerka postane zvezda, a Dženet je bila spremna da učini sve kako bi je usrećila. Stoga je pristala na ono što je majka nazivala „ograničenjem kalorija“, a što je podrazumevalo veoma ograničenu ishranu i merenje težine pet puta dnevno. Trpela je opsežne kućne šminkerske preobražaje dok ju je majka kritikovala rečima: „Tvoje trepavice su nevidljive. Misliš li da Dakota Faning ne farba svoje?“ Čak ju je majka kupala do šesnaeste godine, a bila je primorana da deli svoje dnevnike, imejlove i sav prihod s njom. U svojoj knjizi Drago mi je što je moja mama umrla Dženet Makardi iskreno i detaljno opisuje sve kroz šta je prošla – uključujući i trenutke kada se majčin san konačno ostvario. Nakon što je dobila ulogu u seriji Aj Karli, postala je poznata. Dok je njena majka bila oduševljena, često komunicirajući sa fanovima i paparacima, Dženet se borila s anksioznošću, stidom i mržnjom prema sebi, što je dovelo do poremećaja u ishrani, zavisnosti i toksičnih veza. Ovi problemi su se dodatno pogoršali nakon što je, tokom snimanja serije Sem i Ket sa Arijanom Grande, njena majka preminula od raka. Na kraju, Dženet otkriva terapiju, napušta glumu i po prvi put u životu odlučuje šta ona zaista želi. Ispričana s osvežavajućom iskrenošću i crnim humorom, ovo je inspirativna priča o otpornosti, nezavisnosti i jednostavnom uživanju u pranju sopstvene kose.

Koje su najranije i najjednostavnije životinje koje su imale neku vrstu subjektivnog iskustva? Koje su životinje prve mogle da osete štetne osećaje kao što je, na primer, bol? Kakvu to vrstu inteligencije poseduju glavonošci? Kako je oktopod, usamljeno stvorenje sa tako malo društvenog života, postao tako pametan? Kako izgleda imati osam pipaka koji su toliko puni neurona da praktično samostalno razmišljaju? Kako svet njima izgleda? Piter Godfri-Smit, istaknuti naučnik i vešt ronilac, istražuje kako su se razvijala iskustva svih vrsta, ali stavljajući glavonošce u poseban fokus. Razlog tome je što su oni stvarno izvanredna stvorenja. Kad bi mogli da govore, mnogo toga bi nam rekli. Prateći pitanje unutrašnjeg života sve do njegovih korena, i upoređujući ljudska bića s našim najistaknutijim životinjskim rođacima, autor baca novo krucijalno svetlo na um oktopoda – i istovremeno na naš sopstveni. Bazirana na jedinstvenim i ličnim zapažanjima, ova čitljiva knjiga usložnjava našu ideju o tome šta predstavlja osećaj, pronalazeći tačku u kojoj se naši prihvaćeni pojmovi o ljudskoj inteligenciji susreću sa nečim karakterističnim i čudesno drugačijim. Dakle, cilj ove knjige jeste da se bavi umom i njegovom evolucijom, i to sa mnogo širine i dubine. Širina podrazumeva razmišljanje o različitim vrstama životinja, dok je dubina vremenska jer obuhvata duge periode i davne oblike u istoriji života.