MOJ GREH

Neodoljiva priča o svetu intriga, senzualnosti i moći, u kojem carstvom ne vladaju ni sila ni politika, već lepe i tajanstvene žene iza zidova harema. Dramatična, nezaboravna priča o surovosti i strasti smeštena u veliki harem Otomanskog carstva. U Konstantinopolju vlada samo jedan čovek: Sultan Sulejman Veličanstveni. U srcu njegove palate nalazi se harem, u kojem žive stotine božanstvenih žena – neke od njih su supruge, neke konkubine, a neke obične robinje. Među njima je i Gilbehar, sultanova miljenica i majka njegovog naslednika; Đulija, kći jednog italijanskog plemića, oteta kada je sa ljubavnikom pokušala da pobegne iz Venecije; Hirem, Tatarka iz ruskih stepa. Svaka od ove tri žene je lepa, ali je Hirem najopasnija – beskrupulozna u želji da vlada haremom, a na kraju i samim sultanom. Pametna i moćna, ona pažljivo smišlja propast rivalki i umiljava se vladaru, što je stavlja u sam centar carske moći. Upravo će zbog opsednutosti ovom devojkom, Hirem, Sulejman izgubiti saveznike i sinove, a na kraju ostati i bez carske loze. „Neodoljiva priča koja će vas povesti u svet intriga, konkubina i strasti.“ – Booklist Reizdanje ove knjige u okviru edicije Deset knjiga za deset godina nastaje povodom desetogodišnjice od osnivanja Vulkan izdavaštva. Kako je reč o knjizi koja, kako zbog svoje književne vrednosti, tako i zbog broja čitalaca do kojih je našla put, zavređuje naročito mesto u amalgamu brojnih Vulkanovih izdanja, ona se sasvim opravdano našla i među deset istaknutih knjiga ove izdavačke kuće.

Japan, 1957. godine. Ugovoreni brak doneće porodici mlade Naoko dobar položaj u društvu, ali ona se zaljubila u američkog mornara: ako se uda za njega, naneće veliku sramotu čitavoj porodici. Sjedinjene Američke Države, danas. Dok se brine o ocu na samrti, Toni pronalazi pismo sa neverovatnim otkrićem o prošlosti njene porodice na drugom kraju sveta. Prepuna emocija, ovo je priča o dve žene: jedna je rastrzana između svoje kulture i svog srca, a druga odlazi na putovanje kako bi saznala šta zaista znači dom. „Zvala sam se Naoko Nakamura. Posle venčanja, postala sam Naoko Tanaka. A nekada, kratak trenutak između ta dva prezimena, zvala sam se i drugačije – imala sam nezvanično prezime, posle neobične svadbe pod drevnim drvetom sa razigranim svetlima. Tad nismo imali sveštenika koji bi održao zvanični obred. Nismo se venčali u svetom hramu, niti sam se presvukla tri puta, kao što tradicija nalaže. Ali volela jesam. Svaki korak vodio me je sve bliže budućnosti, a sve više udaljavao od porodice. Nekako sam pronašla svoje mesto između tih suprotnosti. To je ono što Buda zove srednjim putem. Prava ravnoteža u životu. Ja sam to zvala srećom. Život s ljubavlju jeste srećan. Život radi ljubavi je budalast. Život u kom se pitate šta bi bilo kad bi bilo prosto je nepodnošljiv. Ja sam proživela sva tri."