I OD TOG DANA, TO SMO BILI POPI I JA. NAJBOLJI PRIJATELJI ZAUVEK. Poljubac traje samo trenutak. A hiljadu poljubaca je za ceo život. Jedan momak. Jedna devojka. Povezanost koja je nastala u trenu i večna je. Ljubav koju ni vreme ni razdaljina ne mogu da slome. Ljubav koja nema kraja, ili tako bar oni veruju. BAR SAM TAKO MISLIO. SMEŠNO JE KAKO SE SVE MENJA. Kada se sedamnaestogodišnji Rune Kristijansen vratio iz Norveške u uspavani gradić Blosom Grouv u Džordžiji, razmišlja o susretu sa drugaricom iz detinjstva Popi Ličfild. Njihov prvi susret nakon mnogo godina nije prošao kako je Rune očekivao, postali su dva stranca koji ne mogu jedno drugom ništa da kažu. Zašto mu je Popi, koja je nekada imala polovinu njegovog srca uz obećanje da će ga verno čekati da se vrati, okrenula leđa bez ijedne reči objašnjenja. Njeno ćutanje slomilo mu je srce. Može li ga ponovo sastaviti?
Nezamislivi gubitak. Neodoljiva privlačnost. Nezadrživa želja da pravda bude zadovoljena. Na vašaru u Teksasu, usred vrteški i prepunog zabavnog parka, autorka dečjih slikovnica El Portman uživa sa svojim sinom Čarlijem. Međutim, baš kada su krenuli kući, dešava se nešto zastrašujuće – ubica počinje da puca u gomilu. U vatreni obračun uvučen je i korporacijski konsultant Kolder Hadson. Arogantan, egocentričan i ushićen zbog najnovijeg uspeha u karijeri, frustriran je i zbunjen nakon buđenja u bolnici. Iako ga lekari uveravaju da je prošao izuzetno dobro i da drugi ljudi nisu imali toliko sreće, Kolder počinje da oseća ljutitu odlučnost da izdejstvuje pravdu… što je i Elin cilj. Njihov slučajan susret dovodi do iznenađujuće i neobjašnjive uzajamne privlačnosti. El i Kolder ne mogu a da se ne zapitaju da li je tragedija koja ih je spojila suviše bolna i komplikovana da opstanu zajedno, naročito ako se uzme u obzir da je ubica i dalje u bekstvu.
Venecija, zima 1725. godine. Dok epidemija velikih boginja odnosi žrtve, devojka iz jedne od najuglednijih porodica pronađena je mrtva u tamnim i ledenim vodama kanala Rio dei Mendikanti. U atmosferi rastućih tenzija, inkvizitor poziva umetnika Đovanija Antonija Kanala, poznatijeg kao Kanaleto, a u vezi sa njegovim nedavnim delom, na kojem je naslikao upravo ovo ozloglašeno mesto: postavlja se pitanje da li postoji veza između slikara i ubistva? Dok uplašen napušta Duždevu palatu, Kanaleta zaustavljaju i odvode pred dužda, jer i njega lično zanima ta slika, Rio dei Mendikanti. Na slici postoji nešto što bi, ako bi bilo otkriveno, moglo da izvrne ruglu važnu venecijansku porodicu: ugledni plemić primećen je u jednom od najsiromašnijih kvartova. I zašto se on uopšte našao na jednom takvom mestu? Kanaleto od dužda dobija naređenje da otkrije o čemu je reč i izveštaj podnese direktno njemu. Istraga – koja ga isprva plaši, a zatim polako počinje da ga obuzima – vodi Kanaleta na mesta naizgled prefinjena i slavna, ali na kojima se sprovode neobični rituali i po kojima se kreću sumnjive prilike čija je prošlost obavijena misterijom. Kakve tajne kriju raskošne venecijanske palate?
U Grčkoj svetlost nije nešto što dolazi spolja, što se posmatra. Ona curi kroz pore čovekovog tela i uma, dok ne postane sjajna snaga koja pulsira u ljudskoj tvrđavi. Grčko sunce probija se kroz svaki otvor i plamti u grudima, kao da kuca još jedno srce, šaljući kroz vene toplu krv života. Egipćani obožavaju sunce, a u Grcima sunce boravi. Iako nije imao lako detinjstvo, Hajnrih Šliman je od najranije mladosti bio nesvakidašnje preduzimljiv, neumornog avanturističkog duha. Proputovao je pola sveta, obogatio se trgovinom i naučio mnoge jezike, nikad ne prestajući da sanja o tome da će jednog dana pronaći ostatke legendarne Troje, svedočanstvo da taj svet neustrašivih heroja nije samo plod mašte najvećeg epskog pesnika svih vremena. Još dok je bio dečak, svim srcem je verovao da je Agamemnon zaista poveo rat zbog lepe Jelene i da su se Hektor i Ahil borili pod zidinama grada koji je zauvek nestao u plamenu. Vođen magijom Homerovih stihova, Šliman je početkom 1868. godine došao u Grčku i započeo niz uspešnih iskopavanja. U tom veličanstvenom poduhvatu nije bio usamljen: uz njega je bila Sofija, njegova ljubav i podrška, odana žena koja je zajedno sa njim živela njegov san.
Vanvremenska poezija prožeta duhom jedinstva srodnih duša, čija univerzalna vizija i vera u humanost nema granica. Tagore je voleo život u svim njegovim oblicima. Kao iskreni i pažljivi posmatrač prirode, on u svakoj njenoj manifestaciji prepoznaje istovetnost između apsolutnog i posebnog, između suštine svakog čoveka i suštine univerzuma. Osim što pokazuje kolika je njegova ljubav prema prirodi, jasno je i kolika je njegova ljubav prema ljudima i životu. I upravo ga je ta ljubav upoznala sa različitim osećanjima, iskazanim u raznim nijansama tuge i radosti, razočaranja i nade, strepnje i hrabrosti, nežnosti i naklonosti. Bogat evokacijama, jezik ovog indijskog pesnika dopire do nas kao eho najskrivenijih dubina duše. Dok mistični panteizam prožima svaku reč, harmonija caruje u pesmama obdarenim prefinjenom muzikalnošću: Tagore ima moć da svaki poetski element obavije posebnom aurom sugestije i suptilnom i neodoljivom čarolijom. „Ko si ti, čitaoče, koji ćeš posle jednoga stoleća čitati pesme moje? Ne mogu ti poslati nijedan cvet od ovog proletnjeg bogatstva, nijednu traku zlata sa ovih oblaka gore. Otvori vrata svoja i gledaj u daljinu. U svom cvetnom vrtu skupljaj mirisne spomene na minulo cveće pre stotinu leta. U radosti svoga srca da osetiš živu radost koja je pevala jednog proletnjeg jutra – šaljući svoj veseli glas preko stotinu leta.“ „Jer proletnji dani opet idu; pun mesec uzima zbogom i ponovo dolazi; behar se ponovo vraća i rumeni na granama iz godine u godinu; tako se i ja možda rastah od tebe da se opet vratim.“
Sakrivena u glinenom ćupu. Zapečaćena voskom. Sahranjena u srcu srušene palate usred pepela jedne od najvećih, skoro zaboravljenih imperija Indije. Priča koja čeka da bude ispričana. U četrnaestom veku naše ere, na jugu zemlje koju danas zovemo Indija, devetogodišnja Pampa Kampana, koja je ostala siroče posle rata između dva zaboravljena kraljevstva, počinje da čuje glas drevne boginje i menja tok istorije. Inspirisana i prožeta moćnom magijom, ona se zaklinje da više nijedna žena neće doživeti tragičnu sudbinu njene voljene majke. Pomoću čuda, ona svojim dahom stvara bajkoviti grad: reči koje šapuće podstiču njen narod da raste i menja se, a njena poezija prikazuje uspon i pad njenog carstva. I sama proročica – voljena, zastrašujuća, vanvremenska – posmatra kako se svet menja kroz vekove i kako njena lepota, zamrznuta u mladosti iz decenije u deceniju, bledi zajedno sa slavom njenog grada. Grad pobede je poetična saga o ljubavi, avanturama i legendama, ali i snažno svedočanstvo o moći pripovedanja.
Pre ljubavi na prvi pogled, desilo se nešto što niko nije video. Eni nikada nije previše verovala u ljubav. Zapravo, sve dok nije upoznala Marka. Nakon što su im se putevi ukrstili u jutarnjem vozu tokom odlaska na posao, povezali su se na grupnoj terapiji namenjenoj žrtvama traume. Prepoznali su nešto jedno u drugom, mada oboje kriju problematičnu prošlost. Burna romansa provodi Eni kroz period udvaranja sve do dana njihovog venčanja – dana koji nekad nije mogla ni da zamisli, ali u koji je sad sigurnija nego u bilo šta drugo u svom životu. Međutim, dok Eni stoji ispred oltara i posmatra prisutne dobronamernike, među njima uočava jednog stranca. Ubrzo otkriva da njen novi život neće biti ispunjen srećom do kraja života, kako je planirala. Ko je taj stranac na venčanju? Šta se stvarno desilo Markovoj prvoj ženi? I da li je Enin i Markov susret zaista bio slučajan, kako to na prvi pogled izgleda, ili je u pitanju nešto zlokobnije? Uzbudljiva priča o lažima, ljubavi i opsesiji nateraće vas da se zamislite pre nego što kažete da.
Nijedan muškarac ne može da odoli Džeminim senzualnim čarima… Osim njenog muža. Svadbena zvona u čast ugovorenog braka između ljupke Džeme i staloženog i nepokolebljivog Elajdže, vojvode od Bomonta, tek što su utihnula kada je šokantno otkriće nateralo nevestu da pobegne sa plemićkog poseda. Potresena i povređena, beži u inostranstvo, gde narednih devet godina živi tako što ulazi iz jedne avanture u drugu, skupljajući sočne skandale (bar ako je verovati glasinama). Sve dok je, sasvim iznenada, Elajdža ne pozove da se vrati kući – jer mu je potreban naslednik. Džema prezire njegovu hladnoću, ali ipak u sebi otkriva da nikada nije prestala da ga voli. Shvata da, zapravo, želi nemoguće: srce svoga muža na dlanu.
„Fantastična priča.“ – Vilbur Smit OPASNA AVANTURA. SUROVA I ZANOSNA PRIRODA. OBEĆANJA KOJA ČEKAJU DA BUDU ISPUNJENA. London 1893. Dvojici nekadašnjih oficira Kraljevske artiljerije ponuđeno je pravo malo bogatstvo da odu u Maroko i pomognu sultanu da uguši pobunu koja je izbila na jugu. Samo u ulozi savetnika, kako im je rečeno. Hari Delhejz je na usamljeničkom putu samouništenja; Džordž Mariot mora da održi obećanja koja je dao. Njima ovo izgleda kao najlakši način da zarade novac. Nisu mogli više da pogreše. Prinuđeni su da se bore sa promrzlinama u Atlaskim planinama i izdrže prolazak kroz užarene pustinje Podsaharske Afrike. Izigrani su, oteti i upotrebljeni kao pioni u političkim rivalstvima sa velikim ulozima. Susreću žene koje obožavaju topove kao božanstva plodnosti i ratne gospodare-vračeve koji igraju krvave šahovske partije sa živim robovima. Tu je, zatim, i sam gospodar Atlasa, Amastan el Karim. On čuva šokantnu tajnu koja bi obojicu mogla koštati života – ili jednom od njih dati razlog da ponovo živi. Epska istorijska avantura koja oživljava lepotu i varvarstvo Maroka iz XIX veka prenoseći čitaoca iz viktorijanskog Londona u izgubljeni svet urušenih palata i divljih planinskih prelaza.
Ema Bovari zarobljena je u braku sa seoskim lekarom dok potajno sanja o životu ispunjenom luksuzom i strastima. Ugušena dosadom provincijskog okruženja, mlada lepotica jedini beg pronalazi u sentimentalnim romanima gde junaci žive iskljucivo zarad romanse i uzvišenih osećanja.Kada život ne ispuni očekivanja devojke odrasle u samostanu, čija se žudnja napajala trivijalnim ljubavnim pričama, a čežnja za uzbuđenjima utopila u svakodnevici bračnog života sa čovekom skromnih dometa – ona ga više ni ne smatra vrednim življenja.Rešena da nešto promeni, Ema svoju duševnu glad pokušava da utoli preljubom i nepromišljenim troškarenjem. Međutim, u licemernom i ograničenom društvu uvek najpre stradaju neprilagođeni pojedinci i njen san pokazaće se ne samo kao nedostižan već i opasan...Nosi me, vodi me, hajdemo! Tebi, tebi! Sva moja ljubav i svi moji snovi!Gospođa Bovari pravo je remek-delo realizma, koje je sablaznulo čitaoce kada je prvi put objavljeno, a do današnjeg dana ostaje neprevaziđena kritika kako pojedinaca tako i društva.
Šapućem pitanje koje se nisam usudila da prevalim preko usana dvadeset tri godine. „Tata, jesi li ti ubio mamu?“ Hana ima oca koji pati od demencije, brata TV zvezdu sa kojim više nije u kontaktu, i majku čija je nerazjašnjena smrt otvorila skrivene pukotine na površini naizgled običnog porodičnog života. Sada je odrasla žena, u istim godinama kao i njena majka kada je ubijena, i likom neobično podseća na nju. Pokušavajući da pobegne od senke nasleđa i postupaka svojih roditelja, odlučuje da najzad otkrije šta se zaista dogodilo. Tada linije između majke i kćerke iznenada postaju zamagljene, a Hana rizikuje da izgubi sve u opasnoj igri koju je zaigrala. „Uzbudljiv debitantski roman koji će vas ostaviti bez daha.“ – The Sunday Times
U zagonetnoj mreži laži i uspomena, granice između istine i iluzije nestaju poput senke koja se nadvija nad njima. Nakon saobraćajne nesreće, Ket se budi u svetu bez sećanja – ali pored nje je Džud, njena bliznakinja, koja tvrdi da zna svaku tajnu njihove prošlosti. Samo… šta ako ono što joj Džud govori nije istina, već opasna laž? Dok Ket pokušava da povrati identitet, ne može da se otme osećaju da nešto nije u redu. Svaka priča koju Džud ispriča deluje previše savršeno. Suviše pažljivo osmišljena. U ogledalu pamćenja kriju se tamne senke, a svaki novi odgovor donosi još jezivije pitanje. Ko je zapravo Ket? Ko je Džud? I koliko daleko će ići da zadrže kontrolu nad onim što je ostalo od njihovog života?
Opasno takmičenje okuplja najbolje lopove na svetu. Jedan od njih igra za najviši ulog – život svoje majke. Rozalin Kvest odrasla je u legendarnoj porodici lopova, uz jedno jedino pravilo: ne veruj nikome. Iako joj je talenat da se izvuče iz teških situacija u krvi, ona ima druge planove na umu. Želi da pobegne i počne od nule, ode na fakultet i vodi običan život. Baš kada reši da napusti porodični posao, njena majka je oteta, a jedina šansa da je izvuče iz kandži otmičara jeste da pobedi u Gambitu lopova – opasnom takmičenju za najbolje lopove na svetu. Glavna nagrada: šta god poželite. Da bi pobedila, ona mora da nadmudri sve svoje konkurente, uključujući i svog najvećeg rivala iz detinjstva. Ali može li da bude bolja od zgodnog, šarmantnog dečka koji igra za njeno srce i možda krije najopasniju tajnu od svih?
Bestseler Njujork tajmsa. Debitantski roman Aleksa Majklidisa, Tihi pacijent, prodat je u više od 65 miliona primeraka i preveden na 51 jezik, a postao je i BookTok hit. Ovo je priča o ubistvu. Ili možda baš i nije. Ovo je, u suštini, ljubavna priča, zar ne? Lana Farar je povučena bivša filmska zvezda i jedna od najslavnijih žena na svetu. Svake godine poziva najbliže prijatelje da pobegnu od ćudi engleskog vremena i provedu Uskrs na njenom idiličnom privatnom ostrvu u Grčkoj. Govorim vam ovo zato što možda mislite da vam je ova priča poznata. Verovatno ste svojevremeno čitali o njoj – izazvala je pravu pomamu u tabloidima, ako se sećate. Ima sve sastojke neophodne za novinske stupce: privatno ostrvo, šibano vetrovima… i ubistvo. Našli smo se zarobljeni na njemu, preko noći. Iza starih prijateljstava skrivala se mržnja i želja za osvetom. Započela je igra mačke i miša – borba volje, puna obrta, koja je dovela do nezaboravnog vrhunca. Ta noć okončala se smrću, pošto je neko od nas ubijen. Ali ko sam ja? Zovem se Eliot Čejs i ispričaću vam priču, drugačiju od svake koju ste do sada čuli.
Čovek koji je izgubio smisao života. Mačak koji traži dom. Dirljiva i zabavna priča o neobičnom prijateljstvu. Mnogo je teško biti mačak kada morate da se nosite sa ljudima! Nestabilni, nerazumni, neodlučni – oni su vrsta koju treba posmatrati sa pažnjom i nepoverenjem. Rihard Gold nije izuzetak: ima sve što možete da poželite, a ipak provodi dane na sofi, pije dok na TV-u gleda turnire u pikadu – ili s vremena na vreme stoji na stolici i igra se konopcem koji visi sa plafona. Ali upravo tako upoznaje Frenkija, mačka lutalicu koji ne samo da priča već i razmišlja, i veterinarku Anu Komarovu, a njegov život počinje da se menja. Uprkos Goldovom ne baš prijatnom karakteru, Frenki bira upravo njega, možda zato što ima ogroman TV, supermekani krevet i mnogo hrane. Ili možda zato što im je obojici potreban prijatelj i što ih spaja nešto duboko i izuzetno, iako oni to još ne znaju. Između filozofskih razgovora, putovanja u Holivud, mišićavih veverica, jazavičara sa tri noge, ljutih rakuna i ljubavnih pesama, otkrivamo krhke i neočekivane veze prožete nežnom ironijom, kroz priču o susretu dvojice gubitnika – od kojih bar jedan čvrsto veruje u srećan kraj. Jednostavna filozofija mačjeg života leči srce i dušu i podseća nas na to da uvek ima dovoljno dobrih razloga za život.
Romantična komedija o jednoj sasvim običnoj devojci i njenom snu. Mod Loran je siroče. Odrasla je u malom gradu na severu Francuske, maštajući o tome da postane operska zvezda i da nastupa na velikim scenama Pariza, a njen predivni glas i bezgranična strast prema klaviru daju joj snagu da se suoči sa životom. Jednog dana, dok se šeta Parizom, desiće se susret koji će joj promeniti život: poznati influenser je snima dok peva i postavlja snimak na društvene mreže. Video postaje viralan, a jedan producent, oduševljen njenim talentom, poziva je da se preseli u Njujork. Mod jedva da može da poveruje da njen san postaje stvarnost: takve priče dešavaju se samo u filmovima, svakako ne stidljivim devojkama poput nje. Mod prihvata izazov, ali to nije sve – sa njom će raditi Met Duran, iritantna i arogantna pop zvezda. Ona mrzi njega i njegove pesme, ali moraće da ostavi to po strani ako želi da uspe. Jedno je sigurno: čeka je najveća avantura u životu, samo treba da se prepusti i zgrabi svoju sreću!
