Jedan od najvećih američkih romana
„Vrhunac moćne proze Teodora Drajzera.“
– Library of America
Inspirisan istinitim događajem, Teodor Drajzer u ovom romanu opisuje uspon i pad ambicioznog mladića, rastrzanog između naklonosti prema dve veoma različite žene – i dve veoma različite vizije onoga što njegov život može postati. Klajd Grifits je rođen u siromaštvu i slabo je obrazovan, ali mu se životne perspektive otvaraju kada mu bogati stric, vlasnik fabrike košulja, ponudi posao. Ubrzo napreduje u poslu i uprkos upozorenju da se kloni žena iz fabrike započinje vezu sa Robertom, siromašnom radnicom koja se zaljubljuje u njega. Istovremeno, privlači pažnju Sondre, glamurozne bogataške ćerke, i počinje da zanemaruje svoju ljubavnicu. Kada ga Roberta suoči sa svojom trudnoćom, Klajdovi snovi o braku sa Sondrom bivaju ugroženi, te on smišlja očajnički plan da ostvari svoje zamisli.
Američka tragedija je fascinantna i impresivno detaljna studija karaktera i majstorski prikaz destruktivnih moći ambicije, pohlepe i ekonomske nejednakosti. Drajzer nudi duboku refleksiju o potrazi za srećom i tragičnim posledicama pogrešnih izbora, što čini ovaj roman neprolaznim i uticajnim književnim delom. Na njegovom predlošku je 1951. godine snimljen film Mesto pod suncem, ovenčan sa šest Oskara.
„Američka tragedija je remek-delo, jedan od najvažnijih romana u američkom kanonu. To je ambiciozna priča koja se bez ustezanja suočava sa himerom američkog sna i mitom o društvu u kojem svi imaju podjednake šanse za uspeh, ali i izvanredan kriminalistički roman koji će vam ostati urezan u sećanje dugo nakon što okrenete poslednju stranicu. Ništa manje od monumentalnog.“
– Kirkus
„Klasičan prikaz surove stvarnosti američkog života, tamne strane američkog sna i tragične potrage jednog čoveka za ljubavlju i uspehom.“
– New York Times Book Review
Ovo jednotomno izdanje obuhvata četiri Šekspirove tragedije koje važe za najuspešnije iz čitavog njegovog opusa, pa stoga i nose naziv velike tragedije. Tu spadaju Hamlet, Kralj Lir, Magbet i Otelo. Hamlet – čuvena drama o danskom kraljeviću Hamletu koji ispituje uzrok iznenadne smrti svog oca i koji se dvoumi da li da počini osvetu ili ne. Kralj Lir – drama koja opisuje borbu za vlast, u kojoj oni najčasniji često prvi stradaju od strane nepoštenih; opisuje ljubav između roditelja i dece, kao i pitanja poverenja i časti. Magbet – još jedno dramsko delo koje se bavi pitanjima vlasti. Magbet, uz podršku supruge, ubija kralja kako bi on bio proglašen za vladara. Radnja prati put propasti kojim je Magbet krenuo. Otelo – priča o ljubomori i zavisti. Zavidni i lažni prijatelji, dobro upoznati sa slabostima časnog vojskovođe, nameračiće se da po svaku cenu osujete sreću Otela i njegove voljene supruge Dezdemone, a na kraju će svi izgubiti.
Vrhunsko ostvarenje američke proze.
Kultni roman velike američke pesnikinje Silvije Plat izvorno je objavljen 1963. pod pseudonimom Viktorija Lukas. Delimično zasnovan na Silvijinom životu, postao je klasik XX veka, proslavljen zbog crnohumornog i oštroumnog portretisanja pedesetih godina prošlog veka i prodat u milionima primeraka širom sveta. Mesec dana nakon objavljivanja romana Stakleno zvono Silvija Plat je izvršila samoubistvo.
***
Kada Ester Grinvud 1953. pobedi na konkursu za studente koji je raspisala redakcija časopisa Ženski dan, ona odlazi u Njujork da provede mesec dana kao jedna od dvanaest odabranih gostujućih urednica ove redakcije. Ushićena je zbog ukazane prilike jer veruje da će tako ostvariti svoj životni san da postane pisac. Međutim, iako uživa u večerama, koktelima, poklonima, njen život se otrže kontroli. Ona tone u depresiju, u privatni pakao koji je dobrim delom posledica suočavanja sa nemogućim zahtevima koje pred ženu stavlja svet konzervativne Amerike pedesetih godina prošlog veka.
Silvija Plat majstorskim umećem uspeva da čitaoca uvuče u Esterin slom s takvim intenzitetom da njeno ludilo postaje opipljivo, pa čak i razumljivo, što čini Stakleno zvono istinskim američkim klasikom.
„Prikazujući ludilo i svet ludila, ova knjiga nas prisiljava da razmotrimo velika pitanja koja postavlja svaka realistička književnost: šta je stvarnost i kako se suočiti s njom?“ New York Times Book Review
Ema je pametna, lepa, bogata i pomalo razmažena. Sama je i savršeno zadovoljna svojim životom - nimalo ne oseća potrebu da voli i bude voljena. Iako je imuna na muški šarm, ništa je ne uveseljava više nego da se petlja u ljubavni život drugih ljudi. Oglušivši se o upozorenja svog dobrog prijatelja, Ema odlučuje da se bavi provodadžisanjem: određuje sebi zadatak da svojoj štićenici, ljupkoj Harijeti, pronađe dragog. Nažalost, Ema ne uviđa da joj to baš i ne ide od ruke, te više puta dovodi Harijetu u zabludu. Zbog takve jedne omaške, sirota će se štićenica razboleti zbog ljubavi, a Ema i ne sluti da se i sama može obresti u mreži koju tako pažljivo plete drugima. Remek-delo Džejn Ostin o strasti, ljubavi i nesporazumima koji nastaju kada se mešamo u tuđe živote.
