Ništa se ne može porediti sa odanošću i privrženošću psa
Roman inspirisan istinitom pričom
„Kako si ti dobar pas. Odličan pas. Hači, ti si najbolji pas u celom Japanu.“ Svakog jutra pre nego što se ukrca na voz kojim ide na posao, profesor Ueno ove reči govori svom vernom psu. Svakog popodneva malo pre tri sata Hačiko dolazi na železničku stanicu da sačeka svog voljenog gospodara.
Jednog dana voz će stići u stanicu bez profesora. Hačiko čeka.
Narednih deset godina Hačiko će nastaviti da čeka profesora. Čak ni Jasuo, dečak koji brine o psu, neće odvojiti Hačika od njegovog mesta na stanici.
Ne postoji osoba koja je čula za ovu priču a da nije bila duboko dirnuta neobičnim prijateljstvom i ljubavlju između čoveka i psa. Dirljivom toliko da se u Japanu svake godine odaje počast Hačiku.
Bez obzira na to koliko imate godina, ne propustite da pročitate ovu neverovatnu priču. Možda će vam promeniti život.
Jedna zavera i pravosudna greška načinili su od plemenitog Edmona Dantesa neumoljivog osvetnika. Opsednut odmazdom i moći kojom ga je obdarilo proviđenje, grof se sveti onima koji su ga bacili u tamnicu na četrnaest dugih godina. Da li ga u tome vodi strast da se ispravi počinjena nepravda ili njegova gordost? Uzbudljiva saga u kojoj se prepliću intrige i izdaje, mnoštvo preokreta i neočekivanih rukavaca sudbine iznosi na svetlo dana univerzalnu borbu između dobra i zla.
Francusku s kraja 18. i prve polovine 19. veka odlikuju dotad neviđeni događaji: u Revoluciji narod zbacuje kralja i monarhiju uspostavljajući svoju vlast, da bi usledio nezamislivi trijumf vojskovođe, osvajača i cara koji je pod svoju vlast stavio velike komade Evrope. Ova turbulentna epoha pronašla je u Diminom romanu izraz svojih osujećenih snova o slobodi, društvenoj moći, sveznanju i nadvladavanju nemogućeg kroz prikaz čoveka koji deli pravdu. Inspirisana stvarnim slučajem nezakonitog zatvaranja, ova priča je doživela veliku popularnost čim je objavljena, i ne prestaje da oduševljava čitaoce već skoro dva veka.
„Ne verujem da postoji još jedno ovakvo delo u kojem se može osetiti jedinstvena atmosfera romantike. Savršeno ispričana priča.“
– Robert Luis Stivenson
Jedna zavera i pravosudna greška načinili su od plemenitog Edmona Dantesa neumoljivog osvetnika. Opsednut odmazdom i moći kojom ga je obdarilo proviđenje, grof se sveti onima koji su ga bacili u tamnicu na četrnaest dugih godina. Da li ga u tome vodi strast da se ispravi počinjena nepravda ili njegova gordost? Uzbudljiva saga u kojoj se prepliću intrige i izdaje, mnoštvo preokreta i neočekivanih rukavaca sudbine iznosi na svetlo dana univerzalnu borbu između dobra i zla.
Francusku s kraja 18. i prve polovine 19. veka odlikuju dotad neviđeni događaji: u Revoluciji narod zbacuje kralja i monarhiju uspostavljajući svoju vlast, da bi usledio nezamislivi trijumf vojskovođe, osvajača i cara koji je pod svoju vlast stavio velike komade Evrope. Ova turbulentna epoha pronašla je u Diminom romanu izraz svojih osujećenih snova o slobodi, društvenoj moći, sveznanju i nadvladavanju nemogućeg kroz prikaz čoveka koji deli pravdu. Inspirisana stvarnim slučajem nezakonitog zatvaranja, ova priča je doživela veliku popularnost čim je objavljena, i ne prestaje da oduševljava čitaoce već skoro dva veka.
„Ne verujem da postoji još jedno ovakvo delo u kojem se može osetiti jedinstvena atmosfera romantike. Savršeno ispričana priča.“
– Robert Luis Stivenson
„Ovo je ispovest Violete, devojke koja je iz jednog sela u Srbiji došla u Beograd i postala sponzoruša, a kasnije i prostitutka. Nakon veze sa poznatim kriminalcem i izlaska iz zatvora, ona odlazi u Frankfurt i zapošljava se u javnoj kući.
Priča je istinita.
Svi događaji i likovi su potpuno autentični.
Pogledaj.
Možda ćeš u nekom ćošku ovog ogledala ugledati svoj lik.
Ne plaši se, promenila sam ti ime.“
Simonida Milojković
Grabljivica i Grabljivica 2 su najpopularnije knjige u regionu u poslednjih dvadeset godina, prodate u neverovatnih 200.000 primeraka. Sada vam donosimo ne samo oba dela ovog bestselera, već i Grabljivicu, deset godina kasnije – ekskluzivan nastavak šokantne priče koja je uzdrmala čitalačku publiku na Balkanu.
Dobitnik Nagrade Evropske unije za književnost.
Nagrada Branko Ćopić 2015. i HWA Crowns Literary Award 2018.
Smešten u luksuzni hotel Palasio u mondenskom letovalištu Estoril nedaleko od Lisabona, koji je tokom Drugog svetskog rata usled portugalske neutralnosti bio stecište mutnih radnji obaveštajnih službi zaraćenih strana, ali i izbeglica iz svih krajeva Evrope, Estoril je divan i potresan roman o egzilu, podeljenoj lojalnosti, strahu i preživljavanju. Gosti hotela su špijuni, pali kraljevi, pisci, nacisti, američke diplomate i Jevreji bez državljanstva, a portugalska tajna policija pažljivo nadzire posetioce, trudeći se da niko ne ugrozi neutralnost njihove zemlje.
Čitaoci će u holovima hotela i na plažama Estorila naići na Crnjanskog, Aleksandra Aljehina, Antoana de Sent Egziperija u razgovoru s jevrejskim dečakom tršave kose koji živi sam u hotelu, kao i na mnoge druge istorijske ličnosti koje su ovde našle utočište. Posebno interesantan lik je Duško Popov, dvostruki agent, poreklom s naših prostora, kojeg će upoznati Ijan Fleming i po uzoru na njega osmisliti lik Džejmsa Bonda.
Ovaj izuzetni roman prevođen je na više jezika i preporučena je lektira u školama u Portugalu.
„Čim sam počeo da čitam Estoril, znao sam da sam naišao na nešto posebno. Oduševljen sam knjigom koja je istovremeno komedija, špijunska priča i zanimljivo istorijsko istraživanje. Ovaj roman ćete brzo pročitati ali ga nikada nećete zaboraviti.“
– Miša Gleni
„Epizode ove knjige, od lažnih izveštaja koje je Popov na brifinzima predavao nemačkim obaveštajcima do Aljehinove strašne smrti, izvanredne su. Izuzetna knjiga.“
– Sunday Times
„Fascinantan portret vremena kada se u Evropi ratovalo i ginulo, a suprotstavljene strane su mogle da sede jedna pored druge u kazinu, baru ili restoranu, uprkos krvavim sukobima koji besne napolju.“
– Europian Literature Network
– Kažem ja – reče tetka Pola – nije bio rđavo dete, nego, da se tako izrazim, nestašno. Okačenjak, lucprda, eto, tako bih mogla reći, ždrebence jedno. Ako je šta ždrebe krivo, onda je i on!
U ovom uzbudljivom romanu, punom komičnih epizoda, Mark Tven nam donosi priču o odrastanju dečaka Toma na obali reke Misisipi sredinom 19. veka. Tom je u stalnoj potrazi za avanturama i nestašlucima sa svojim najboljim drugovima, iako se zbog toga često nađe u nevolji. Ali kako vreme prolazi, Tom postaje spreman za hrabra i plemenita dela da bi zaštitio devojčicu u koju je zaljubljen ili sprečio da nevina osoba nastrada.
Slikajući portret jednog dečaka, Tven slika i portret detinjstva kao srećnog i bezbrižnog doba u životu svakog od nas, punog neobičnih i nepromišljenih poduhvata. Možda su upravo zbog toga i danas, nakon više od jednog veka od objavljivanja, Doživljaji Toma Sojera jedan od najpopularnijih i najvoljenijih romana za decu.
„Ova knjiga nam prikazuje radost detinjstva, i još važnije – otkriva da u svakom od nas postoji jedan mali Tom Sojer.“
– The New Times
Napustio sam zavičaj, založio imanje, ostavio udobnosti i predao se u ruke sudbini da me ponese kuda joj bude po volji. Poželeo sam da uskrsnem već umrlo lutajuće viteštvo, i već odavno sam, i ako se ovde sapletem, tamo padnem, onamo strmoglavim a ovamo pridignem, velikim delom ispunio svoju želju, pomažući udovicama, štiteći device i braneći udate žene, siročad i beskućnike, što je služba svojstvena i prirodna vitezima lutalicama; i tako sam svojim srčanim, mnogim i hrišćanskim podvizima zaslužio da se već pojavim u štampi u bezmalo svim, ili u većini naroda na svetu.
U ovom remek-delu španske i svetske književnosti dirljivi zanos jednog plemića iz Manče, strastvenog čitaoca viteških priča, nagoni ga da se upusti u najraznovrsnije podvige i diskusije na temu rata i mira, književnosti i umetnosti, vaspitanja i ljubavi. U društvu vernog štitonoše Sanča Panse, on jezdi pod suncem vrelog španskog neba, utire suze nevoljnima i vraća slobodu potčinjenima. Branilac čovekove slobodne volje, don Kihote je često i revolucionar, koji se u više mahova i otvoreno buni protiv društvenog poretka, neodoljiv u svojoj srčanosti i nepokolebljivom stremljenju ka najvišim idealima.
„Kakav je spomenik ova knjiga! Kako se njegov stvaralački genije, kritičan, slobodan i ljudski, uzdiže iznad svog vremena!“
– Tomas Man
„Don Kihote je izašao u svet koji se pred njim široko prostirao. Mogao je u njega slobodno da zakorači i da se vrati kući kad god bi poželeo. Prvi evropski romani su hodočašća preko sveta, za koji se činilo da nema granica.“
– Milan Kundera
Besposleni čitaoče: i da ti se ne zakunem možeš mi verovati da bih želeo da ova knjiga, kao dete razuma, bude najlepša, najkočopernija i najoštroumnija što se zamisliti može. Ali nisam se mogao ogrešiti o prirodni poredak, jer u njemu svaka stvar izrodi sebi sličnu. I tako, šta je mogla izroditi moja jalova i slabo obdelana uobrazilja, ako ne povest o sinu suvom, žilavom, mušičavom i punom neskladnih misli koje nikada niko drugi nije pomislio, baš kao onaj ko je u tamnici rođen, gde svaka nelagoda nalazi stan i svaki tužni šum obitava?
Čuvena priča o Alonsu Kihanu, španskom plemiću iz 17. veka, strastvenom čitaocu viteških priča, ne prestaje da oduševljava čitaoce. U potrazi za sopstvenim viteškim avanturama, i sam postaje vitez lutalica koji oponaša književne junake, i tako pronalazi novi smisao života: pomaže damama u nevolji, bori se s divovima i ispravlja greške... uglavnom u svojoj glavi.
Ali ovo slavno remek-delo ne govori samo o tome, to je knjiga o knjigama, čitanju, pisanju, idealizmu nasuprot materijalizmu, životu i smrti. Don Kihotu se zbog čitanja „sasušio mozak i pamet je izgubio“, pa nije u stanju da razluči stvarnost od fikcije. Zabludeli vitez je zapravo čovek koji se bori protiv sopstvenih ograničenja u pokušaju da postane ono o čemu mašta.
U briljantnom prevodu Aleksandre Mančić neprevaziđeni klasik španske i svetske književnosti blista u punom sjaju i lepoti.
„Ovde je veliki pesnik i poznavalac ljudskog srca dotakao jednu od najtajanstvenijih strana čovekovog duha.“
– Fjodor Dostojevski
Sedam kilometara uzbrdo od Smiljeva nalazi se Poskokova Draga, krševit zaselak iz kojeg je pobegao svako ko je imao kud. Ostao je samo Jozo Poskok s četvoricom zamomčenih sinova kada je i njegova nevoljena žena Zora ispustila dušu, izgovorivši na samrti svom zadrtom mužu: govno jedno... Ova hajdučka družina živi po svom zakonu, ne dajući državi ništa, a uzimajući od nje sve što zatreba – od struje pa do robovske radne snage u vidu zarobljenih radnika elektrodistribucije, zabasalih u Poskokovu Dragu s nadobudnom namerom da Poskocima isključe struju samo zato što je ne plaćaju već nekoliko decenija.
Jozin svet počinje da se urušava kada njegov najstariji sin Krešimir dođe na avangardnu ideju da siđe u Split i pronađe ženu, i to ne bilo koju, nego svoju staru ljubav koju je upoznao kada je jedini put bio izvan svoje zabiti: u vojsci, odnosno u ratu.
„Roman o možda (pre)sporom, ali dubokom i nepovratnom rastakanju patrijarhalnog sveta, za kojim se nema rašta pustiti suza: nadživevši svoje ’realno’ vreme, on je odavno moguć samo kao bezočno, besmisleno, samosvrhovito, isprazno ritualno nasilje nad ljudskom prirodom, željama i potrebama, muškim koliko i ženskim; zato, uz svu podrazumevajuću ljubav prema svojim pretežno mahnitim junacima – a koji opet nisu doli ’žrtve predrasuda u kojima su odgojeni’ – Tomić tom svetu takođe, kao Jozina žena Zora, ovom knjigom nežno ali odlučno šapuće: govno jedno...“ Teofil Pančić
Prodato u više od 4.000.000 primeraka širom sveta!
„Izvanredno! Smejaćete se, plakati i otkriti saosećanje za džangrizala u svom životu. Takođe, poželećete da se odselite u Skandinaviju, gde je sve nekako simpatičnije.“ People
Bestseler New York Timesa koji je naprečac osvojio svet!
Upoznajte Uvea. On je džangrizalo – jedan od onih koji upiru prstom u ljude koji mu se ne dopadaju kao da su provalnici zatečeni pod njegovim prozorom. Svakog jutra Uve ide u inspekciju po naselju u kom živi. Premešta bicikle i proverava da li je đubre pravilno razvrstano – iako je već nekoliko godina prošlo otkako je razrešen dužnosti predsednika kućnog saveta. Ili otkako je „izvršen prevrat“, kako Uve govori o tome. Ljudi ga zovu „ogorčenim komšijom iz pakla“. Ali zar Uve mora da bude ogorčen samo zbog toga što ne šeta okolo sa osmehom zalepljenim na lice?
Međutim, iza njegove mrzovolje i pedanterije skriva se jedna priča i mnogo tuge... I tako, kada komšije koje se useljavaju u susednu kuću jednog novembarskog dana slučajno unište Uveovo poštansko sanduče, iznenada počinje topla priča o odrpanim mačkama, neočekivanom prijateljstvu i drevnoj veštini vožnje auta sa prikolicom. Priča koja će suštinski promeniti jednog čoveka i jedno udruženje stanara.
„Bakmanova vedra priča o ogorčenom starom komšiji ujedno je i veoma promišljeno istraživanje o tome kako nečiji život može imati snažan uticaj na bezbroj drugih. Da postoji nagrada za najšarmantniju knjigu godine, ovaj roman švedskog blogera koji se preko noći pretvorio u senzaciju dobio bi je bez ikakve sumnje.“ Booklist
„Čovek po imenu Uve je izuzetan. Lirski jezik je poput konfeta slobodno razbacan širom ove priče koja slavi život, dodajući sjaj i boje ionako spektakularnoj zabavi. Bakmanovi likovi deluju toliko autentično da će čitalac verovatno pronaći njihove dvojnike u sopstvenom komšiluku.“ Shelf Awareness
Od autora bestselera Zatočenici geografije i Moć geografije
Kako će trka u svemiru promeniti naš svet
„Vrhunski prikaz planetarne politike.“
– Sunday Times
Špijunski sateliti u orbiti Meseca. Svemirski metali vredni milijarde dolara. Ljudi na Marsu za našeg života. Sve nas to uvodi u novu trku u svemiru, koja bi mogla da donese revolucionarne promene na Zemlji. Nove teritorije u svemiru, ta bespuća bez zakona već zauzimaju značajno mesto u komunikacijama, ekonomiji, vojnoj strategiji i međunarodnim odnosima. To je najnovija arena čovekovih istraživanja, budućih eksploatacija i možda osvajanja. Idemo gore, van Zemlje, spremni da tamo prebacimo i svoje sukobe. Predvode nas Kina, Amerika i Rusija.
Sa uvidima i lucidnošću koji su Tima Maršala učinili najpopularnijim piscem kad je reč o geopolitici, ova knjiga nam opisuje rivalstva velikih sila, nove tehnologije, trgovinu, sukobe u svemiru i šta će sve to značiti nama dole na Zemlji. Ovo je štivo o sili, vlasti, politici i budućnosti čovečanstva.
„Vredan pogled na zanemarene aspekte istraživanja svemira.“
– Publisher’s Weekly
„Timova kristalno jasna proza je atlas geopolitike budućnosti – provokativan poziv na razmišljanje.“
– BBC Sky at Night
„Nezaobilazan pregled politike moći u budućnosti čovečanstva.“
– Daily Telegraph
„Proročka vizija geopolitike svemira u narednih pedeset godina.“
– climatewithbrian.com
„Ovo je delo koje će vas naterati na razmišljanje o neophodnosti našeg skoka u svemir i svemu što on donosi.“
– Kirkus Reviews
„Mnoge događaje iz jedne privatne istorije posmatramo u „drugoj verziji“, međutim, Bekim Fehmiu se kloni bilo kakve političke arbitraže. Vrednost ove knjige jeste pre svega u tonu, u veštom preplitanju privatne istorije jednog Albanca s događajima koji predstavljaju zvaničnu istoriju, a koja, razume se, ima ograničen rok trajanja. Kao u Singerovim pričama i romanima, u kojima čitalac prateći pripovedanje otkriva svet jevrejske zajednice, svejedno da li je u Istočnoj Evropi ili Americi, tako i u ovoj Fehmiuovoj knjizi on ima autentičnu sliku jednog sveta koji je srpskom čitaocu, iako sasvim blizu, zapravo veoma daleko.“
– Dragan Velikić
„Stilistički blistavo, uz iznimno ekonomiziranje riječima, koje čitatelj gotovo da doživi kao dug mentalitetu, Fehmiu niže slike albanskog obiteljskog amarkorda kroz dvadeseto stoljeće… Njegovi su, istina, bili obrazovani i razmjerno bogati, pa im priča ne može biti reprezentativna, ali su istovremeno ostajali određeni lokalnom tradicijom, o kojoj mi, kao ni svi naši nacionalisti, ne znamo baš ništa.“
– Miljenko Jergović
„Bekim Fehmiu napisao je „svoje stoljeće“, iako ono, za razliku od stoljeća Gintera Grasa, obuhvaća „samo“ spomenutih dvadeset godina. Mnogo toga ima u ta dva desetljeća, mnogo onoga što će doći naslućuje se… Antologijske stranice…“
– Daša Drndić
„Prva knjiga Bekima Fehmiua Blistavo i strašno fascinirala je pričom o odrastanju u porodičnom miljeu, u okolnostima siromaštva ali i čestitosti jednog nama malo poznatog sveta. U drugom delu memoara Blistavo i strašno to je priča o vrtoglavom uspehu, o takozvanom visokom društvu u kom se obrće ogroman novac, gde je film velikim delom i veliki biznis. Bekim opisuje detaljno taj i takav svet, svet izokrenutog morala i drugačijih vrednosti, koji, uprkos svim iskušenjima, nije mogao da promeni njegovu osnovnu prirodu, da uništi ono što je svojim porodičnim vaspitanjem stekao.“
– Filip David
„Blistavo i strašno je, i u prvom i u drugom dijelu, nešto drukčije i različito od svega što naš čopor, naš rod i narod obično jest. Osamljenička knjiga, u najplemenitijem smislu riječi. U prvom dijelu svoga životnog memoara Bekim Fehmiu Srbima i ostalim južnim Slavenima rastvara kapiju jedne kosovske albanske avlije i vrata svoga porodičnog doma, i pokazuje nam, kao nitko dosad, što je u našem svijetu značilo biti Albanac. U drugom dijelu on rastvara Beograd i Jugoslaviju, pišući o svojoj zvjezdanoj karijeri i o životu jednoga čovjeka, na način kako u nas, opet, nitko nije. Tko zna, možda je to indiskretno? Na koncu, u bolnom finalu priče, uvodi nas u raspad i slom Jugoslavije, ali i naših pojedinačnih jugoslavenskih života. Književnost ne popravlja svijet, književnost ne liječi, ali ima knjiga i pisaca koji svojim uvidom stvaraju mogućnost za nastavak života i za pokajanje. Eto, recimo, Tomas Man. Eto, recimo, Bekim Fehmiu.“
– Miljenko Jergović
Testamentarna knjiga svedoka jednog vremena
Mislim da nema čoveka u Srbiji koji je bio prisutan na toliko poprišta kao Ivan Ivanji. Možda nema ni u Evropi. Stvarno prisustvo pruža šansu da se stvarnost vidi van obrazaca. Ne koristi svako tu šansu. Ivanji je koristi.
Ako čitamo njegovu ispovest, vidimo i to da stvarnost i logika nisu uvek pod istim krovom. Prvih desetak godina svog života Ivanji je proveo u Bečkereku/Zrenjaninu, u građanskoj porodici u kojoj je guvernanta bila Austrijanka iz Slovenije. Ispostavilo se da ona radi za Gestapo, ali baš zahvaljujući njoj Ivanji je dostigao takav stepen poznavanja nemačkog jezika da je mogao postati Titov prevodilac.
Ivanji zna šta je jednom bilo u Jugoslaviji. Zna, jer je stanovao u Francuskoj 7, poznavao je Ota Bihaljija Merina, Branka Ćopića, Ivu Andrića, sretao je Ivana Stambolića i mnoge druge znamenite ličnosti. Ta imena su i nama poznata, ali preko Ivanjija saznajemo mnogo više nego što je poznato. Saznajemo recimo za razgovor sa Titom na Brdu kod Kranja čija tema nije bila ni Jugoslavija ni nesvrstanost, već Titov pudlan Bil, kao i zašto Krleža nije hteo da se kupa kod Opatije... I još mnogo toga što stvara upečatljivu sliku o Jugoslaviji, zemlji koja je nekada bila na mestu na kojem se danas i mi nalazimo. Ako nas zanima gde smo zapravo, mislim da treba čitati Ivanjija.
– Tibor Varadi
Dvostruki dobitnik Ninove nagrade
Jednog majskog jutra 2020. godine bečka policija je zakucala na vrata stana mladog psihijatra Pavla Marića. Optužen za trovanje kolega u Centralnoj bolnici, Pavle će se naći u pravosudnom limbu. Posle sedamdeset dana koje provodi u istražnom zatvoru sudski proces se nastavlja dok se pred čitaocem odmotava klupko neslućenih manipulativnih niti koje su Pavla učinile nevinom žrtvom u rukama više sile.
Dragan Velikić maestralno slika portret evropskog ustrojstva, pravosudnog sistema u kojem postoje privilegije za jedne i slepe ulice za druge. Kako pojedinac može da se odbrani u takvim okolnostima, na koju meru je sveden ljudski život kada se neočekivan splet uticaja, moći i ćiftinstva udruže protiv njega – pitanja su filigranski utkana u nijansiran portret porodičnih odnosa koji se čita kao najuzbudljivija krimi priča.
„U Bečkom romanu Dragan Velikić kaže: 'To što smisao izmiče ne znači da ne postoji.' To je tačno. Izmakli smisao i dalje postoji, ali ga treba razotkriti. Pa i vratiti. Između redova, smisao ljudskih kretanja postaje vidljiv. A život nije istinski vidljiv bez književnosti. Međutim, potrebna je prava književnost. Bečki roman je upravo to. Pomoću ovog romana ljudske, neljudske, pa i pravničke igre postaju nešto što vidimo kao deo svog života.“
– Tibor Varadi
„Kao što Džozef Koten na početku hladnog rata na autentičnim lokacijama razorenog Beča u Trećem čoveku rešava misteriju nestanka Orsona Velsa, tako i glavni junaci Velikićevog romana sklapaju mozaik zavere koja je dovela do hapšenja njihovog sina, uglednog bečkog psihijatra. Zavere, koja otkriva duboko potisnute porodične tajne. Porodični košmar je 'poziv ocu da uđe u dušu rođenog sina' i s lica odbaci usiljeni osmeh čoveka s Balkana'.“
– Janko Baljak
Kultna knjiga po kojoj je Frensis Ford Kopola snimio istoimeni film, prodata u više od 15.000.000 primeraka i prevedena na više od 30 jezika.
„Napeto do pucanja, ispunjeno dramom.“
– Chicago Tribune
Život je pun iznenađenja, ali četrnaestogodišnji Poniboj Kertis ne bi se s tim sasvim složio. On zna da može da računa na svoju stariju braću Darija i Sodapopa. Zna da može da računa na svoje prijatelje, prave prijatelje koji mu čuvaju leđa u svakoj situaciji. Takođe zna da može da računa na probleme sa buržujima, bandom bogate dece koja uživaju u prebijanju grisera poput Poniboja i njegovih prijatelja. Jedne noći nakon nedužnog susreta s dve devojke iz više klase napetost raste, ostavljajući jednog buržuja mrtvog, a Poniboj i njegov prijatelj Džoni beže da spasu svoje živote. Ubeđeni da u njihovu verziju događaja vlasti neće poverovati, dečaci se kriju sve dok ih herojski čin ne dovede u centar medijske pažnje.
S. E. Hinton napisala je Autsajdere sa sedamnaest godina, knjigu koja je odmah po objavljivanju postala planetarni hit, ali i bila zabranjena zbog prikazivanja nasilja bandi, opijanja maloletnika, kao i porodične disfunkcionalnosti. Knjiga je, međutim, i danas deo nastavnog plana u srednjim školama u Americi.
„Autsajderi su transformisali romane za mlade iz žanra koji je uglavnom za temu imao kraljice mature, školske sportiste i srednjoškolske ljubavi u mnogo mračniji, istinitiji prikaz sveta.“
– New York Times
