Čak i kad venčanje propadne, srce pronađe lek.
Megi Demarko je mislila da će imati savršeno venčanje… sve dok mladoženja nije pobegao bez reči. Posle prvog šoka pokupila je stvari, spakovala kofere i vratila se u svoj rodni grad da se tamo zaleči i pripremi za ostatak života – koji će provesti kao usedelica. Barem je tako mislila u prvi mah.
Erik Holt je bio iznenađen kada je čuo da se Megi vratila. Nikada nije zaboravio njihovu romansu koja je trajala koliko i srednja škola. Nije zaboravio ni bol kada ga je Megi odbacila. Predlaže joj da se upuste u otvorenu vezu ne bi li joj pokazao koliko je i dalje lepa i poželjna, bez obzira na to što je ostavljena pred oltarom.
Ne očekuju da će ovakav odnos imati fatalne posledice. Kada se otvore stare rane, iskrsnu novi problemi, ljubav ih zatekne potpuno nespremne.
Autorka bestselera New York Timesa.
Hoćete da prekršite pravila? Pazite da ne ostanete slomljenog srca.
Osećanja prevagnu.
Obećanja se iznevere.
Pravila se prekrše.
Ljubav postane surova.
Kad upozna pilota Majlsa Arčera, Tejt Kolins ne misli da je to ljubav na prvi pogled. Nisu ni prijatelji. Zajednička im je jedino neporeciva privlačnost. Kada najzad počnu otvoreno da govore o svojim željama, shvatiće da imaju savršenu postavku. On ne želi ljubav, ona za nju nema vremena - preostaje im seks. Taj dogovor bi mogao biti iznenađujuće savršen ukoliko se Tejt bude pridržavala jedina dva Majlsova pravila: ne pitaj me o mojoj prošlosti i ne planiraj ništa sa mnom. Oni misle da su ova pravila prihvatljiva, ali brzo će shvatiti da ih se ne mogu pridržavati.
„Kolin Huver gradi snažan, emotivan roman ispunjen strastima, u kojem dvoje odraslih ljudi moraju da sazru kako u svom profesionalnom životu tako i u intimnom i da otkriju da li su sposobni za zrelu ljubav.“ Booklist
Književna nagrada „Tronoški rodoslov“
Nagrada „Branko Ćopić“
Prvi roman o srpskom Černobilju.
Vinča, 15. oktobar 1958. U poslepodnevnim satima oglasio se centralni alarm za detekciju povišenog radioaktivnog zračenja. Grupa mladih naučnika je prilikom izvođenja naučnog eksperimenta osetila miris ozona… Ubrzo će svi oni oboleti od radijacione bolesti, za koju, naizgled, nema leka. Preostaje jedino da se u pariskom Institutu „Kiri“ obave eksperimentalne, humane transplantacije koštane srži, prve u svetu. Naravno, ako se prethodno nađe dovoljno građana Pariza koji bi rizikovali život da pokušaju da pomognu potpunim strancima...
Sudbine obolelih, ljubav između jedne pacijentkinje i jednog francuskog lekara i sklapanje prijateljstava odvijaju se daleko od očiju javnosti, čemu doprinose i politički pritisci.
Nakon višedecenijskog izbegavanja teme radijacije u Vinči Goranu Milašinoviću je pošlo za rukom da priču o srpskom Černobilju ispriča efektno i sa mnogo detalja.
Autorka bestselera Kupi sebi te proklete ljiljane
Jednostavni postupci za isceljenje duše od nekoga ko je to naučio na teži način
„Moćna knjiga.“
– Glenon Dojl
Tara Šuster je mislila da ima čvrsto tlo pod nogama, a onda je izgubila posao, što je kod nje pokrenulo niz negativnih misli koje izvlače na površinu najteže traume iz detinjstva. Nakon što je doživela zastrašujući napad panike dok je vozila auto-putem, shvatila je da mora da uspori i zastane – i na putu i u životu. Bio je to trenutak da Tara „stane na loptu“ i povrati svoje suštinsko, slobodno biće puno ljubavi.
U ovoj knjizi ona deli iskrene i praktične lekcije o tome kako da prebolite prošlost i uzmete u ruke svoju budućnost da biste zračili snagom, hrabrošću i radošću kada se u vaš život uvuče tama. Puna korisnih, ostvarivih malih koraka koje možemo preduzeti danas, ova knjiga je za one spremne da se oslobode emocionalne patnje i konačno preuzmu kormilo svog života. Ona je za svakoga ko je umoran, trpi emotivni bol i oseća da je njegov suštinski sjaj pomućen. Za one spremne da sijaju, čak i kada naiđu teške nedaće.
„Izuzetan vodič za suočavanje sa životnim problemima.“
– Adam Grant
„Kombinujući lične anegdote s originalnim, svežim humorom, Šuster podstiče čitaoce da oslobode svoj unutrašnji sjaj.“
– Publishers Weekly
„Pristupačna, raskošna kombinacija memoara i samopomoći.“
– Kirkus Reviews
Scenarista filma Što se bore misli moje i serije Sumpor
Žena koja se usudila da puca na kralja
Srbija godine 1882. Jelena Ilka Marković, udovica Jevrema Markovića optuženog za učestvovanje u Topolskoj buni i po kratkom postupku streljanog, pokušala je da ubije kralja Milana Obrenovića i tako osveti nezasluženu smrt svog voljenog muža. Posle hapšenja nađena je mrtva u zatvorskoj ćeliji – zvanična verzija mrtvozornika glasi da se odlučila za bolnu smrt vešanjem peškirom o krevet.
Sedam godina kasnije jedan propali advokat koji nema šta da izgubi i šef beogradske policije na zalasku karijere istražuju njenu smrt, svaki iz svojih razloga, ali u slučaju gospođe Marković istina ne donosi ništa dobro…
„Sedef-magla je knjiga koja ima sve što je potrebno. Ima zločin, zapravo dva, ali i mnogo onih koji će se desiti tokom istrage, dakle, ima uzbuđenja na pretek. Ima intrigu, jer jedan davni atentat baca daleke senke na preživele. Pa i na mrtve. Ima u ovom romanu i politike, žudnje za moći, pohlepe, izdaje, kao i raznih drugih grehova, tako milih čitaocu, jer ih ne čini on. I na kraju, ima i ljubavi. Ali da ne otkrivam baš sve. I nije nevažno istaći, po ovom romanu su snimljeni film i serija.“
– Milorad Milinković
„Utvrdite da li vam se Sedef-magla više dopada kao knjiga, film ili kao TV serija pod naslovom Sumpor! Kriminalistički roman smešten u XIX vek pokazuje nam stari Beograd, život u njemu i beskrupulozno otimanje za vlast bez sentimentalnih idealizacija prošlosti. Uzbudljiva priča podsetiće čitaoca da, osim tehnike i tehnologije, malo čega novog ima pod kapom nebeskom, i u deliktima i u načinima borbe protiv njih.“
– Vladislava Vojnović
Od autorke romana Kuća orhideja i Svetlo u prozoru.
Njihova budućnost zapisana je u zvezdama...
Maja d’Aplijez i njenih pet sestara okupljaju se u domu njihovog detinjstva Atlantidi – bajkovitom, izolovanom zamku na obalama Ženevskog jezera – nakon što su im javili da je preminuo njihov voljeni otac, tajanstveni milijarder kog one zovu Tata Solt. On je Maju i sve njene sestre usvojio dok su još bile bebe i sada je svakoj od njih ostavio u nasledstvo mučan trag koji vodi do njihovog pravog porekla. Maju je njen trag odveo preko sveta, u Brazil, do trošne palate u Rio de Žaneiru. Stigavši tamo, počinje da sastavlja deliće svoje životne priče...
Osamdeset godina pre toga, u vreme bel epoka u Riju, godine 1927, otac Izabele Bonifačo ima ambiciju da uda kćer u aristokratske krugove. Za to vreme arhitekta Ejtor da Silva Kosta projektuje skulpturu koja će se zvati Hristos Iskupitelj, i uskoro će otputovati u Pariz da nađe odgovarajućeg skulptora koji će upotpuniti njegovu viziju. Strastvena Izabela čezne da vidi svet pa ubeđuje oca da joj dozvoli da pođe s arhitektom i njegovom porodicom u Evropu pre nego što se uda. Tamo, u ateljeu Pola Landovskog, u opojnoj, titravoj atmosferi kafea na Monparnasu, Izabela upoznaje ambicioznog mladog skulptora Lorana Brujia i odmah shvata da joj život posle toga više neće biti isti.
Sedam sestara je zanosna epska bajka o ljubavi i gubitku – prva u jedinstvenom, čarobnom serijalu od sedam knjiga zasnovanih na legendama sazvežđa Sedam sestara – i Lusinda Rajli nam ovde potvrđuje svoj izuzetni pripovedački talenat.
„Upečatljivo, dirljivo i slojevito.“ Grazia
„Lusinda Rajli vešto upravlja nitima zapleta.“ Independent on Sunday
Autorka bestselera Dejzi Džouns i Šestorka
Dirljiva priča o mladoj novinarki i ostareloj divi velikog ekrana umotana u raskošni glamur starog Holivuda.
Ostarela i povučena holivudska diva Evelin Hjugo konačno je spremna da kaže istinu o svom glamuroznom i skandaloznom životu. Za svog biografa odabire nepoznatu novinarku Monik Grant. Ovim izborom niko nije više iznenađen od same Monik. Zašto ona? Zašto sada? Muž ju je napustio, a njena nepostojeća karijera je na dodatnoj nizbrdici. Ipak, Monik odlučuje da ovu priliku maksimalno iskoristi.
Diva i novinarka se susreću u Evelininom luksuznom stanu i Monik očarano sluša glumicu dok priča. U mladosti Evelin nije prezala ni od čega da bi dobila ono što hoće, a prvenstveno je želela da pobegne od gladi, siromaštva i batina pijanog oca. Kad dospe do Holivuda, uvek će želeti više novca, više slave, više priznanja. Međutim, ispod te proračunate, ambiciozne maske krila se nesigurna devojčica na čijem spisku želja je ljubav uvek bila na prvom mestu. Iako je svi obožavaju, gotovo niko u njoj ne vidi ženu, već slavnu seks-bombu koju muškarci žele samo da poseduju i paradira njome.
No kako se Evelinina priča bude bliži kraju tako će njen život početi da se ukršta sa Monikinim a posledice bi mogle biti dalekosežne i tragične.
„Ništa nije sjajnije od slave starog Holivuda. Ne tražite dalje, svi tračevi, glamur, tajne i skandali kojima ćete se zabavljati ove godine u ovoj su knjizi.“
– People
„Zrelo, sočno štivo. Fascinantan portret starog Holivuda dat kroz svežu priču i završetak koji je prava nagrada za čitaoca.“
– Historical Novel Society
„Čak i kad je puna pakosti ova knjiga je zanosna i dirljiva. Svaka stranica prenosi čitaocu dobre vibracije zlatne ere Holivuda.“
– Cosmopolitan
Najlepši i najtužniji roman o Kosovu.
„Pri određenom položaju i odnosu zvezda, sve se i ovde, na Zemlji, mora ponoviti. Jula 1879. i maja 1970. godine, isto je bilo rastojanje od Vlašića do Sjevernjače i od Velikih Kola do Marsa i Jupitera. Zato je u maju 1970. Ivan Stepanovič Jastrebov, to jest ja, opet postavljen za carskog konzula u Prizrenu. Ne baš u Prizrenu, već ovde u Đakovici, ali razdaljina je mala i bez značaja... Smrt je privid, ona ne postoji. Budućnost je u prošlosti i prošlost u budućnosti: sve se vrti u krugu koji više sile kotrljaju nebesima. I kad se, u tome kotrljanju i tumbanju vremena, ponove negdašnje prilike, opet će se stoičar povezivati sa epikurejcem i ubijati Cezara, opet će onaj pustolov pucati u Puškina, opet će Rusija biti Rusija i pravoslavna, opet će... Opet će Srbi osloboditi Kosovo!“
***
„Zbilja: šta je meni Kosovo? Evo me u Nikšiću, u ženinom stanu, živim od ženine plate, buljim u ruševine kule u kojoj su, nekad, poturčeni i bijesni Mušovići begovali. Sve je tuđe oko mene. Nemam ni svog stana, ni svog staništa, ni posla, ni svog zavičaja. Selo Jugovići, gdje sam rođen, od rođenja moga ne postoji. U selo Osmanoviće, gdje sam odrastao, više svraćati ne smijem. Ja sam njih, poručuju mi Osmanovići, moji Osmanovići, na Kosovu osramotio. Ne znam gdje mi je majka Ljubica sahranjena, a ne mogu obići ni grob pomajke Rabije, jer sam zločinac, izdajnik. Sve sam, zbog Kosova, izgubio! Roditelje, djetinjstvo, groblja, čak i svoje zanimanje. Zbog Kosova sam postradao na Kosovu i prognan sa Kosova. Zbog Kosova sam izgubio i Kosovo!“
Od autorke svetskog bestselera SPQR.
„Remek-delo savremene istoriografije.“
– Time Magazine
Putovanje kroz istoriju rimske imperije ne bi bilo potpuno bez sveobuhvatnog razumevanja ključne figure koja je oblikovala njen tok – rimskog cara i saznanja kako je zapravo bilo vladati, a kako biti podanik u svetu drevnog Rima.
U svom međunarodnom bestseleru SPQR Meri Bird ispričala je hiljadugodišnju priču o starom Rimu. Sada su u središtu pažnje carevi koji su vladali Rimskim carstvom, od Julija Cezara (ubijenog 44. godine p. n. e.), do Aleksandra Severa (ubijenog 235. godine n. e.).
Rimski car nije uobičajeni hronološki prikaz rimskih vladara: ludaka Kaligule, čudovišta Nerona, filozofa Marka Aurelija. Meri Bird postavlja šira pitanja: Kakvu su moć carevi zaista imali? Da li je rimska palata zaista bila toliko okrvavljena?
Autorka koristi svoj nenadmašni narativni stil kako bi nam osvetlila život careva, politiku, intrige i nasleđa, raskrinkavajući mnoge mitove i predrasude koje i danas postoje. Ova knjiga zadire pravo u srce rimskih (i naših) maštarija o tome šta znači biti Rimljanin i nudi nam prikaz rimske istorije kakav do sada nismo videli.
„Autorka majstorski balansira između akademske preciznosti i pripovedačkog šarma, između anegdota i analize što je svrstava među najbolje istoričare našeg vremena.“
– Guardian
„Pronicljivo istraživanje ljudske prirode i složenosti vlasti koje može uticati na naše razumevanje savremenog sveta.“
– New York Times
„Majstorsko delo. Ispitivanje krhke granice između moći, predstave i propagande koje su oblikovale vladavinu rimskih careva.“
– Sunday Telegraph
„Meri Bird je rok zvezda među istoričarima.“
– Financial Times
Borisav Stanković - život i delo
Nov životopis proslavljenog pisca Koštane i Nečiste krvi
Više nego išta drugo, Stankovićevu gorku sudbinu obeležilo je njegovo teško preživljavanje sa porodicom tokom Prvog svetskog rata. Prethodno interniran, nesposoban za vojnu službu, u Beogradu je uspevao da sastavlja kraj s krajem objavljivanjem svojih priča i saradnjom na oglasnim stranama u okupacionim Beogradskim novinama, zbog čega je posle rata nepravedno žigosan kao izdajnik i saradnik okupatora. Do rata proslavljen, prevođen i priznat i u Srbiji i u Evropi kao pisac Nečiste krvi i Koštane, posle rata je postao persona non grata, prezren i oklevetan u sopstvenoj sredini. Svoju ispovest o tim teškim danima objavio je u knjizi Pod okupacijom, čiji nastanak i geneza odijuma prema njenom piscu zauzimaju značajan deo ove uzbudljive biografije.
Obogaćena novim saznanjima, malo poznatim fotografijama i živopisnom evokacijom srpskog i jugoslovenskog društva posle Prvog svetskog rata, nova studija poznatog nemačkog slaviste Roberta Hodela rasvetljava najteži, a pritom najmanje istražen segment života i stvaranja vranjanskog pisca Bore Stankovića, velikana srpske književnosti s početka XX veka.
Hipnoza jedne ljubavi
i najnovija drama
Udovica živog čoveka
Drame 5
U ovoj, petoj knjizi Kovačevićevih drama objavljuje se prvi put njegova najnovija crna komedija Udovica živog čoveka, priča o porodičnom nasilju, nasilju nad ženama, univerzalna priča prisutna u svim segmentima društva. Uz to, čitaoci će imati priliku da uživaju u tekstu lirske drame Hipnoza jedne ljubavi, kao i najpopularnijeg i najčešće izvođenog Kovačevićevog komada Profesionalac, drame o piscu i njegovom uhodi, penzionisanom policajcu, koji ga je tajno pratio godinama… Komad je nastao, kako nas sam autor obaveštava, pošto ga je svojevremeno pozvao telefonom „zabrinuti čovek iz inostranstva“, a razgovor je uskoro počeo da liči na razgovor sa islednikom u policijskoj stanici…
„Porodična razorenost i disfunkcionalni odnosi među njenim članovima u drami Profesionalac prerastaju u društveno-politički sukob naših i vaših i vode ka potpunoj odrođenosti protagonista… Navedeni sukob dokazuje prisutnost protivrečja ideologije i čoveka, pojedinca koji pokušava da se izbori sa sistemom, ali bezuspešno, jer ta borba podseća na atmosferu Procesa koji će neminovno biti dugovečan i poražavajući, što se i obistinilo.
– Zorana Z. Ćupić
„Profesionalac je smešna, tužna i u svakom slučaju uznemirujuća komedija u kojoj se prepliću uzdržani optimizam prema raspadu stare diktature sa neizvesnom budućnošću. Komad obiluje kafkijanskim, grotesknim humorom...“
– Times
„Iako je Profesionalac politički obojen komad, u pitanju je predivna priča, koja može biti podjednako pogodna za svaki medij. Priča o dva čoveka, dve volje, dve duše koje u sebi nose tragediju, humor, beznađe i ljudskost – univerzalna je tema. Zaista sam uživao.“
– Robert Redford
Emotivni osvrt na sve što je ostavilo duboki trag na duši
Zbunjeni sam dečak kome je lako suze na oči naterati. Trag na prašnjavom šumskom putu i nalet jakog vetra u letnje predvečerje. Probušena sam vreća uspomena i emocija... Ja sam budućnost u telu sadašnjosti s mislima u prošlosti. Vojskovođa armije reči, nekad slabe, a nekad trijumfalne i okrutne.
„Prošlo je vreme kada je književna kritika čitaocima preko medija preporučivala dobre knjige. Došlo je doba kada se knjige Milana Ružića same nameću čitalačkim sladokuscima, i to ne reklamom, već onim što je u njima napisano. Tako da, ako tražite zaista dobru knjigu, čak sjajnu, znaćete da ste je našli ako je potpisana imenom i prezimenom Milana Ružića.“
– Matija Bećković
„Čitajući ovu Milanovu knjigu, setio sam se mnogih događaja iz sopstvenog života. Priče i ožiljci su sentimentalno putovanje u mladost kad smo upoznavali svet sa ubeđenjem da je život večan i da se nestajanje ljudi događa samo drugima. Neke priče iz ove knjige možete da potpišete kao svoje jer vam se ta ʼliteraturaʼ stvarno dogodila. Knjiga koja će se pominjati po osećanju da nam je bilo lepo dok smo je čitali.“
– Dušan Kovačević
„Velika je radost za porodicu i prijatelje kad se rodi dete. Kada se rodi pisac, radost je ogromna – narodna. Zavoleli smo ga čim smo čuli njegov prvi literarni plač i saznali da se zove Milan Ružić. Radoznalošću novorođenog deteta njuška po svim temama, od dnevnih, pa do istorije, gde sa knezom Lazarom raspravlja o našem pogubnom zaboravu istorije.“
– Hadži Petar Božović
Sve priče u jednoj knjizi.
Povodom 125. godišnjice rođenja.
„Ponekad izgleda da čovečanstvo od prvog bleska svesti, kroz vekove priča samo sebi, u milion varijanata, uporedo sa dahom svojih pluća i ritmom svoga bila, stalno istu priču. A ta priča kao da želi, poput pričanja legendarne Šeherezade, da zavara krvnika, da odloži neminovnost tragičnog udesa koji nam preti, i produži iluziju života i trajanja.“ Ivo Andrić
Od 1920. do kraja života, za više od pola veka svog plodnog stvaralačkog rada, Andrić je napisao više od sto priča koje se mogu uvrstiti u svaku antologiju svetske priče. Majstor kratke prozne forme, samo naizgled tradicionalan u naraciji i stilu pripovedanja, Andrić zapravo pripada onim velikanima savremene svetske priče koji se uvek čitaju sa novim uzbuđenjem, lako i u dahu. Štaviše, kako vreme prolazi, Andrić je sve moderniji.
Bilo da pripoveda o bosanskim Muslimanima, Turcima ili Jevrejima, o ženama, gradovima ili fratrima, o neobičnim likovima koje je upoznao ili zamislio u Sarajevu, Višegradu ili Beogradu, Andrić sa neodoljivom ironijom, prepoznatljivim i jedinstvenim stilom uspeva u svojim pričama da čitaoca uvek iznova, kako je sam umeo da kaže, „iznenadi nečim poznatim“.
U govoru pod nazivom „O priči i pričanju“, koji je održao prilikom primanja Nobelove nagrade u Stokholmu 1961. godine, Andrić će sam sublimirati svoj pripovedački kredo: „Pripovedač možda priča sam sebi svoju priču, kao dete koje peva u mraku da bi zavaralo svoj strah? Ili je cilj toga pričanja da nam osvetli, bar malo, tamne puteve na koje nas često život baca, i da nam o tom životu, koji živimo ali koji ne vidimo i ne razumemo uvek, kaže nešto više nego što mi, u svojoj slabosti, možemo da saznamo i shvatimo.“
Filozofski vodič kroz veštinu komunikacije
Zašto je u vremenu haosa najvažnija veština postavljanja pitanja?
Danas se čini da se sve manje snalazimo u komunikaciji, da nam drugi nisu važni, pa čak ni mi sami sebi, često se uzajamno ne razumemo i još se na to postepeno navikavamo. To je očigledan pokazatelj haosa u kojem nastojimo da preživimo. Komunikacija može biti naša jedina slamka spasa.
Za sve radoznale duhom, željne da unaprede svoje odnose sa drugima ili da razmrse čvorove nesporazuma, ovaj vodič pruža dragocene smernice za rad na sebi i unapređenje komunikativnih veština. Uz malu pomoć filozofije čitalac će biti učesnik u igri pitanja i odgovora, koja otvara velika vrata (samo)spoznaje.
Na temelju holističkog pristupa komunikaciji prof. Tomić je kreirala MapTer – jedinstveni metod vođene komunikacije kojim se efikasno rešavaju problemi u komunikaciji. Ovaj moćni alat, koji je predstavljen u knjizi, istovremeno ubrzava proces adaptacije i učenja i time omogućava snalaženje u različitim socijalnim okruženjima.
„Nema komunikacije bez svrhe, tj. bez pitanja o vrednostima i smislu naših akcija i kontakata sa drugima. Knjiga Zorice Tomić je filozofski vodič kroz mrežu pitanja i odgovora koji se rađaju u potrazi za smislom u nastojanju da razumemo sebe i druge.“
– Prof. dr Jovan Babić
„Prof. dr Zorica Tomić ovom knjigom na veoma inventivan i lepršav način (samo njoj svojstven) promoviše kvalitetan ʼsimbiotski život pitanja i odgovoraʼ u okrepljujućoj unutrašnjoj i spoljašnjoj dijaloškoj komunikaciji. U plodotvornost takve komunikacije, na temeljima teorije i metode MapTer, lično sam se uverio učestvujući u zajedničkim radionicama sa dr Tomić, pa njenu novu knjigu svesrdno preporučujem najširoj publici kao moćnu alatku za izlaženje na kraj sa psihičkim i socijalnim haosom u današnjem svetu.“
– Prof. dr Milanko Govedarica
Najbolji triler po izboru Sunday Timesa
„Odličan triler o novom Hladnom ratu.“
– Entoni Bivor, autor Staljingrada
Za Klajva Frenklina penjanje na škotsku planinu Manro u septembru postalo je ritual, nešto što radi svake godine kad potreba za mirom i samoćom postane neizbežna. Ove godine uživanje u pogledu sa vrha planine prekida neočekivani poziv iz kabineta premijerke. Hitno mora da se zaputi u Moskvu, gde ga čekaju sastanci na kojima će prevoditi britanskoj premijerki pri susretu sa ruskim predsednikom.
Na tom putovanju očekuje ga još jedan susret. Njegova nekadašnja partnerka Marina Volina je tumač ruskom predsedniku.
Kada Klajv sazna za promoćurni plan ruskih predstavnika da se unište podvodni kablovi koji povezuju Ameriku i Veliku Britaniju, čime bi se paralisala komunikacija ovih država i izazvao ozbiljan ekonomski potres, zna da mora hitno reagovati.
Klajvov neočekivani saučesnik biće Marina koja će pristi da mu pomogne da spreči planirani napad u zamenu za novi identitet i novi život.
Dvojac neće imati mnogo vremena da spreči kolaps nemerljivih granica.
„Moskva prepuna opasnosti i špijunski roman koji će vam u potpunosti zaokupiti pažnju.“
– Financial Times
„Ne možete je pustiti iz ruku dok je ne pročitate do kraja.“
– Economist
Žig komunizma
Čitajući drugu knjigu Pavelićevog testamenta – Žig komunizma, otkrićete kako je u Jugoslaviji stvorena „duboka država“, koja još postoji u Srbiji!
Ko čini „duboku državu“ danas u Srbiji? Potomci Titove političke elite čiji su pripadnici regrutovani među ustašama, domobranima i partizanima. Kadrovi „duboke države“ regrutovani su i među Srbima koji su se istakli u ubijanju Srba, tokom Drugog svetskog rata i posle njega.
Pavelićev testament, knjiga druga – Žig komunizma jeste knjiga tajni! U njoj ćete pronaći svoje dede i pradede kao dželate ili kao žrtve komunista.
Zastrašujuće je koliko je komunista u Srbiji radilo za Abver i Gestapo, a posle rata su bili „ugledni“ rukovodioci.
Neću da vam tajim da su mnogi ugledni Beograđani bili sovjetski agenti koji su znali da su ustaše i komunisti bili zavetovani da slome kičmu srpstvu na Balkanu.
Titoizam i titoisti i dalje vladaju Srbijom. Evo vam test pitanja: da li su vaši prijatelji za to da se Titovi posmrtni ostaci (ako su uopšte u grobu) vrate Vatikanu ili Beču, pošto je on bio „crveni Habzburg“, a da se na tom mestu podigne spomenik herojima Jugoslovenske vojske u otadžbini i đeneralu Draži Mihailoviću, za koga je tokom Drugog svetskog rata bila cela Srbija?
Vlastodršci će na ovo pitanje odgovoriti: „Nije sada vreme da se delimo!“ Međutim, iza tog odgovora krije se njihov strah od gubljenja privilegija koje im daju zapadne službe jer one i dalje kontrolišu Srbiju!
Vaš Dejan Lučić
