Od autorke romana Preludijum i Tri hleba nasušna
Da li je moguće pobediti sistem i izboriti se za pravo na materinstvo?
Roman Zakon srca otkriva dinamičnu porodičnu dramu o pionirskoj borbi glavne junakinje Lepojke, koja usred procedure vantelesne oplodnje ostaje bez voljenog muža. Suočivši se sa tom tragedijom i novonastalim okolnostima, ona skuplja snagu i suprotstavlja se surovom sistemu pokušavajući da ostvari pravo na život toliko željenog nerođenog deteta. Savremeni zakon ne prati medicinska dostignuća u ovoj oblasti kako u svetu, tako i kod nas – svaka pojedinačna pobeda da se iz već začetog a zamrznutog embriona razvije novi život kamen je temeljac u njegovoj humanizaciji i modernizaciji. Lepojkina borba nije usamljena i važno je da se njena priča čuje, a opisana je toliko emotivno da se doživljava poput lične ispovesti.
„U Zakonu srca glavne junakinje su žene. Muževi, očevi, prijatelji, lekari su tu da bi se taj ženski princip još jače i bolje istakao i shvatio. A opet, muško-ženske ruke su ispreplitane, njihove misije objedinjene. Svi tragaju za srećom, smislom postojanja, ciljem kome vredi stremiti. Loza treba da se produži. Ali šta ako do začeća ne može da dođe? Kako tu može da pomogne vantelesna oplodnja? I kada čitalac svim srcem poveruje da ima nade, svedočiće brojnim preokretima, preživljavaće moralne i etičke dileme baš poput junaka ovog izvanrednog romana.“
– Ljiljana Šarac
„Tok ove priče nadigrava snaga žene, njena upornost i spremnost da pomera granice. U rečenicama glavne junakinje pronalazim promisli, dileme, sumnje i iskre nadanja mnogih žena. Da bi pretekao čovek u čoveku, nužna je njegova spremnost da prizna sopstvenu ranjivost. Tek tada je spreman za iskorak. Zakon srca još niko nije oborio.“
– Jasenka Lalović
Pripovest iz Malaške knjige Palih
Uzbudljiv, razdirući roman o ratu, intrigama i mračnoj, nekontrolisanoj magiji.
Ali lekcije postaju lekcije tek kad čovek dosegne stanje poniznosti nužno da ih posluša. Kad prevaziđe sve samoljubive izgovore i sva objašnjenja smišljena da se odbrani od čestite odgovornosti. U prirodi mu je da prvo napada, odričući se svih pojmova krivice i sramote. Da nasrne, gonjen užarenim besom, a onda se odšeta dalje ubeđen u sopstvenu pravednost.
„Nikada pre Erikson nije bio toliko ćudljiv, a tako razigran koliko u Zvonu pasa, čime je neobično dodao na težini svakom aspektu pripovedanja. Na poslednjih trista stranica nalazi se najspektakularniji spoj događaja koji ćete ikada pročitati u epskoj fantastici. Ne samo da Erikson povezuje desetak linija zapleta, već se bavi događajima koji su toliko epski i značajni da menjaju čitavu metafiziku malaškog univerzuma. Katartični vrhunac koji dobijamo nakon više od devetsto stranica emocionalno će potresti svakog čitaoca.“
– A Sky of Books and Movies Review
O
Briljantan roman o jednoj zemlji, jednom ratu i jednoj izgubljenoj mladosti
Dečje knjige nisu ga više zanimale. Sva Sokolova oka i Lastavičja krila iz indijanskih priča činila su mu se nekako lažna i nevažna. Vukove pesme govorile su mu o nečem isuviše dalekom i prošlom. Rat se tamo prikazivao u blesku oružja, u zveketu oklopa, u lepršanju čekrkli čelenki, u belim čadorima, u zlatnim jabukama i samurovim dolamama; noću je mesec plovio nad krvavim razbojištem po kome leže kao da spavaju pali junaci. Rat koji je Nenad znao bio je siv, bez lepote, zarastao u blato, trulog mesa koje se raspada u mirisu karbola, rat gladi, tifusa, cenzure...
Branimir Ćosić je romanom Pokošeno polje ostavio potresno svedočanstvo o stradanju civila i srpske vojske tokom Prvog svetskog rata, ali i upečatljivu sliku Beograda tridesetih godina 20. veka. Prvi deo romana je pretežno autobiografski i oslikava sve užase i surovost rata viđenog očima prerano sazrelog dečaka Nenada Bajkića. U drugom delu Nenad je odrastao i kao novinar jednog prestoničkog lista opisuje stresan rad u redakciji i beskrupulozno bogaćenje kapitalista. Ćosić je pisao vešto, smelo i bez zadrške. Kritički je sagledavao svet, uviđajući opšte moralno posrnuće i nestanak empatije.
„Ćosić je napisao roman kojim je objasnio sve razloge i sklonosti padu ratom osakaćenog srpskog društva. Pokošeno polje je lična a ujedno srpska istorija Velikog rata i godina koje su usledile. Sačuvana je autorova Knjiga rada i u njoj nedoumice oko naslova ovog romana: Osvajači, Nesrećnici, Kuća od karata i naposletku Pokošeno polje. Kada bi se čitali kao strofa, ova četiri naslova bili bi najkraća i najtačnija pesnička istorija jednog naroda i jednog veka.“
– Čedomir Antić
„Knjiga oko koje se ceo svet otima.“
– Le Figaro
Desetogodišnja Mona je u opasnosti da oslepi. U strahu da Mona možda nikada neće upoznati istinsku lepotu sveta, njen deda odlučuje da joj predstavi najlepša umetnička dela. Zajedno će krstariti pariskim muzejima Luvr, Orse i Bobur, zadivljeni i dirnuti, opčinjeni pred prizorom slika i skulptura. U susretu s remek-delima, od Botičelija, Vermera, Goje, Kurbea, preko Fride Kalo i Pikasa, pa do savremenih ostvarenja, Mona otkriva moć umetnosti da daruje, pobuđuje sumnju, melanholiju ili pobunu.
Veliko delo inicijacije u umetnost i u život, priča o neraskidivoj vezi između devojčice i njenog dede, roman Monine oči preveden je na više od trideset jezika čak i pre nego što je objavljen u Francuskoj, i tako je postao međunarodni izdavački fenomen.
„Evo romana koji je već postao savremeni klasik! Kako otkriti čudesa svetske umetnosti kroz hodočašća dede i njegove unuke, u 52 poglavlja, za 52 nedelje, u susretu s 52 umetnička dela. Očaravajuća knjiga za ljubitelje umetnosti i književnosti!“
– Le Divan
„Virtuozni roman.“
– Le Monde
„Književni fenomen koji će vas naterati da pohrlite u muzeje.“
– Télérama
„Knjiga osuđena na uspeh.“
– Elle
„Priča o saučesništvu između dede i unuke, o uživanju u umetnosti i duhovnom bogatstvu.“
– Il Messagero
Sto je postavljen za ponoćnu gozbu. Poslužite se.
Sve je počelo pre petnaest godina.
Zapamtite, prošlost možete da krijete, ali ne i da sakrijete…
Dobro došli na otvaranje Dvorca, najnovijeg i najtraženijeg luksuznog odmarališta, za koji se nemilice trošilo pri restauriranju da bi ugođaj gostima bio potpun. U vazduhu se oseća miris đumbira i grejpfruta i još nečeg na prvi mah poznatog… Pažljivo odabrani gosti, stari prijatelji i zakleti neprijatelji, bezbrižno uživaju u letnjoj večeri uz čašicu alkohola i neobavezno ćaskanje, dok beskrajni bazen svetluca na mesečini… A oko Dvorca i savršeno pokošenog smaragdnog travnjaka prostire se drevna šuma prepuna tajni. Frančeska Medouz, vlasnica Dvorca, poput vile nemo posmatra goste i uživa u pažnji koju dobija od prisutnih zvanica. Idilični vikend na bajkovitom posedu prekidaju nezvani gosti, ali i nemili događaji.
„Prepuno zanimljivih zapleta i obrta… Savršena knjiga za ljubitelje misterija i serije Beli lotos.“
– Skimm
„Prožet mračnim humorom, s prepoznatljivim zapletima i nezaboravnim likovima, Ponoćna gozba je dosad najbolje delo koje je Lusi Foli napisala.“
– Kris Vitaker
„Ponoćna gozba ima sve što želite od jednog trilera.“
– Harper’s Bazaar
„Fenomenalan roman koji ostavlja bez daha.“
– Le Parisien
Polin je mlada sobarica koja radi u legendarnom hotelu Mejps u Rinu u Nevadi. Jednog dana se od nje traži da zameni koleginicu i očisti apartman 614, ali iako joj je rečeno da je prazan, pred njom se pojavljuje ošamućena, pospana žena. Njih dve započinju neposredan razgovor, i Polin ubrzo postaje poverenica gošće apartmana. Tek kada izađe iz njega i podnese unakrsno ispitivanje upravnice hotela i svojih kolega, ona saznaje da je krhka gospođa Miler zapravo Merilin Monro čiji se boravak u Rinu poklapa sa raspadom njenog braka sa Arturom Milerom i snimanjem njenog poslednjeg filma Neprilagođeni. Među njima će se roditi neočekivana prisnost koja će vam slomiti srce.
Ovo je iskren, zadivljujući roman i priča o svetovima koji se obično ne preklapaju. Svedočanstvo trajne moći ženskog prijateljstva istovremeno je intiman portret Merilin Monro i one njene malo poznate strane.
„Trebalo je hrabrosti za hvatanje ukoštac s mitom o Merilinki. Tatjanu de Rone nije zanimala legenda o njoj, posuta štrasom i šljokicama, već naprotiv žena od krvi i mesa. Ona je krhka i umorna. Da sve bude intrigantnije, glavna junakinja nije ona već Polin, njena sobarica.“
– Le Figaro
„Oda prijateljstvu, životu i nadi u teško ostvarljive snove koji se obistinjuju.“
– babelio.com
„De Rone je u ovom pitkom romanu oslikala kulise poslednjeg filma Merilin Monro i portret uzajamne ženske podrške, katkad bolne, u kojoj su se spojile životne putanje dva krhka bića.“
– Le Point
„Ko si ti?“, reče Gusenica.
Ovo nije bilo ohrabrujuće kao početak razgovora. Alisa je odgovorila, pomalo stidljivo: „Ja… teško mogu to da kažem, gospodine, ovog trenutka… samo znam ko sam bila kad sam ustala jutros, ali sam se od tada više puta promenila.“
Kada prateći Belog Zeca upadne u zečju jamu, Alisa će se naći u svetu u kojem nemoguće postaje moguće i ništa nije onako kao što izgleda. Tu će sresti niz neobičnih likova, od izumrle ptice Dodo do Češirskog mačka, koji iščezava, i prisustvovati ludoj čajanci i nadrealnom suđenju.
Kako bi shvatila apsurd koji je okružuje, Alisa će morati dobro da razmisli i preispita sve što se podrazumeva.
Sada dostupan u novom prevodu Zorana Penevskog, roman Alisa u Zemlji čuda je remek-delo svetske književnosti koje više od vek i po ne prestaje da fascinira generacije čitalaca širom sveta.
„Nijedna priča u istoriji engleske književnosti me nije oduševila koliko Alisa u Zemlji čuda Luisa Kerola.“
– Volt Dizni
Otkup sirove kože
Ovo je roman bh. autora Abdulaha Sidrana, jednog od najvažnijih književnika i scenarista na ovim prostorima. Roman se bavi tematikom ratnih dešavanja u Bosni i Hercegovini i prati sudbine običnih ljudi tokom tih turbulentnih vremena. Sidran koristi svoj prepoznatljiv stil, koji uključuje elemente realizma i poezije, kako bi prikazao teške životne situacije i emocionalne izazove s kojima se suočavaju njegovi likovi.
Roman je poznat po svojoj dubokoj emocionalnoj težini i autentičnom prikazu rata i njegovih posljedica na ljude i društvo. Sidranova proza često uključuje autobiografske elemente, dajući čitateljima uvid u autorove lične doživljaje i refleksije.
Svoje zapise, razmišljanja, ispise iz pročitanih knjiga, pripovedačke zamisli, beleške o ljudima i pojavama, jeziku i književnosti Andrić je počeo da piše još 20-ih godina XX veka, kada je još pisao ijekavicom, i skupljao ih u fasciklu pod simboličnim nazivom „Znakovi pored puta“. Ovi zapisi ostali su neobjavljeni za piščevog života, ali ih je do kraja Andrić dopunjavao, doterivao i unosio u neku od celina koje čine ovu knjigu jedinstvenom u našoj književnosti:
Nemiri od vijeka
Za pisca
Slike, prizori, raspoloženja
Nesanica
Večiti kalendar maternjeg jezika
Neiscrpno vrelo mudrosti, „Znakovi pored puta“ već skoro pola veka omiljeno su štivo mnogih generacija, knjiga koja se sa podjednakim uživanjem može čitati gde god se otvori, riznica najraznolikijih saveta, zapažanja i životnih uvida koje je ovaj pisac upućivao ne samo čitaocima nego i samome sebi.
Posebna vrednost ovog Laguninog izdanja su prevodi pojedinih izreka i citata stranih pisaca koje je Andrić u originalu na nemačkom, latinskom, francuskom i dr. jezicima unosio u svoju fasciklu, a koje u dosadašnjim izdanjima ovog osobenog dela nisu prevedeni.
Ovo luksuzno izdanje štampano je u tvrdom povezu, sa koricama od kože.
Od autorke romana Moja ljubav Nikola Tesla.
Romansirana biografija Jelene Gatiluzio, supruge despota Stefana Lazarevića.
Nakon Angorske bitke 1402. godine Stefan Lazarević je u Konstantinopolju postao despot. Po dobijanju titule, otputovao je na Lezbos, gde se verio sa ćerkom gospodara ovog ostrva Jelenom Gatiluzio. Dalja sudbina ove dame plemenitog roda nije sasvim razjašnjena. Ovo je priča o njoj, slobodoumnoj, hrabroj ženi i prati je od sunčanog grčkog ostrva, preko Kruševca, te misterioznog Beograda, koji u to vreme postaje prestonica, pa sve do manastira Pavlovac i Manasija.
„Srbija se posle Kosovskog boja uzdigla zahvaljujući despotu Stefanu. On nije bio samo vešt i prosvećen vladar, izuzetan diplomata nego i veliki ratnik. Priča o Jeleni Gatiluzio, njegovoj supruzi, predstavlja izvanredno krstarenje kroz srpsku srednjovekovnu istoriju. Autorka nas pored dalekih predela vodi i u dubinu srca glavne junakinje, gde se prepliću različita osećanja kojima će se čitaoci rado prepustiti.“
– Slaviša Pavlović
„Volim kada pisac stavi ogledalo ispred sebe, dugo posmatra svoj odraz u njemu i kaže: 'Vreme heroja još nije prošlo.' Junaci Ane Atanasković ulaze u borbu bez razmišljanja o pobedi. Jelena Gatiluzio i despot Stefan Lazarević ne traže pomilovanje – ljubavi to ne treba.“
– Branislav Janković
„Pripovedajući o ljubavi i lepoti života Jelene Gatiluzio sa ostrva Lezbos, Ana Atanasković je odškrinula vrata izmaštane riznice. Zapis 'kad se gospodin despot ženjaše' podsticajni je element ovog romana da fikcijski, imaginativno i sugestivno oživi istorijsko, mitološko i mistično.“
– Nebojša Lapčević
Pesme za decu
Stihovi čika Jove najbolji su prvi koraci u otkrivanju sveta, jer deca kroz pesme otkrivaju šta je dobro i lepo. Zabavna i poučna, lepršava i svevremena, poezija Jovana Jovanovića neizbežni je dodatak svačijem odrastanju i sagledavanju lepote srpskog jezika.
Uz Zmajevu riznicu lako je videti kako je svako dete zaista posebno biće. A svaki put smo deca kad čujemo Zmajeve rime!
Autorka romana Đurđevim stopama i Dok svetac bdi.
Nadahnjujuća priča o isceljujućoj snazi ljubavi
Ljiljana Šarac bravurozno gradi zaplet u čijem je središtu Lidija, tridesetogodišnjakinja koja se nakon borbe sa opakom bolešću i neočekivanog razvoda upušta u renoviranje kuće. U zidu pronalazi skrivenu beležnicu. Nosi je na Tasos, gde u okrepljujućoj majskoj tišini shvata da je pronašla dnevnik srpske princeze Jelene Karađorđević, ćerke kralja Petra Prvog i unuke knjaza Nikole. Upoznaje se sa životom ove fascinantne žene koju je sudbina vodila od rodnog Cetinja, preko Beograda, Ženeve do Sankt Peterburga i okrilja carske porodice Romanov. Dnevnički zapisi se prekidaju usred tragičnih događaja 1917. Lidija shvata da princezinu priču mora da dovrši sama. Sticajem srećnih okolnosti, na najzelenijem grčkom ostrvu upoznaje nekoga ko će joj u tom istraživanju pomoći, a ujedno probuditi njene uspavane emocije.
„Dnevnik pronađen u zidu stare kuće u Beogradu ima moć da udahne život tamo gde se on rasipa i nestaje. Živopisne priče dveju žena prepliću se u nežnom saglasju, vraćajući nadu i u najvećoj tami. Ljiljana nas maestralno vodi kroz raskoš Mramornog dvorca Romanovih, brezove šumarke i zaleđena jezera Rusije, a onda vraća u Srbiju napaćenu ratom i vaskrslu junaštvom.“
– Milena Sekulić Odalović
„Ljljana Šarac veštom naracijom oslikava lik glavne junakinje Lidije, koja uči da živi sa činjenicom da je smrt zakucala na njena vrata a da joj se brak pretvorio u krhotine. Čitajući dnevnik princeze Jelene, ona upoznaje ženu koja je živela, volela, nadala se i očajavala baš kao i ona sama. Stavljajući fokus priče na vreme vladavine dinastija Karađorđevića i Romanova, autorka daje biserni doprinos našoj kulturi sećanja.“
– Slavica Mastikosa
Ilustrovala Ana Grigorjev
Bajke su najlepše pozivnice koje deca mogu dobiti – one su ulaznice u svet pun magije i čuda, zbog kojih i naši mali čitaoci mogu postati najveći heroji.
Bajke čine bezbedan a beskrajno zanimljiv prostor koji pruža detetu iskustvo avanture i otkrića. Tako doprinose njegovom osećaju samopouzdanja i sigurnosti, posebno tokom osetljivih perioda odrastanja.
Bajke su svetiljke koje osvetljavaju i tamnu stranu planete, pokazujući put.
Scene iz bajki se utiskuju u srca dece, čineći ih i blažim i moćnijim.
Jedno je sigurno: sve što je ikada napisano o vrednostima bajke, posebno važi za ovu koju držite u rukama!
Začarana sprava
Kad je Stela sama odabrala svoj rođendanski poklon, nije ni slutila da je začaran. A onda su počele da se događaju veoma čudne stvari...
Od Steline odluke zavisiće jedan sasvim poseban svet.
Radoznala Krtica, druželjubiv Pacov, mudar Jazavac i ekscentričan Žabac žive na obali Temze. Dok Krtica i Pacov uživaju u veslanju, Žabac je opsednut novotarijama. Toliko da će zbog ljubavi prema automobilima završiti u zatvoru, u jednoj od najbolje čuvanih tamnica u čitavoj zemlji... Moraće da pobegne, ali i da nauči važnu lekciju o odgovornosti i značaju prijateljstva.
Više od jednog veka, Vetar u vrbaku i njegovi dragi junaci, Krtica, Pacov, Jazavac i, nepopravljivi Žabac, očaravaju decu svih uzrasta. Bilo da kreću u uzbudljivu avanturu, upuštaju se u komične nestašluke, ili se jednostavno opuštaju kraj reke Temze, ovi nesvakidašnji likovi će vas iznenaditi i zabaviti.
„Poput Alise u Zemlji čuda, Vetar u vrbaku je izuzetan roman u kojem će i odrasli uživati, pronaći humor, mudrost, zabavu i smisao.“
– Gardijan
Autorka bestselera Sa nama se završava i Surova ljubav donosi nam nešto sasvim novo, uzbudljivo i misteriozno.
Louen Ešli je neafirmisana spisateljica na ivici finansijske propasti. Kada Džeremi Kroford zatraži od Louen da dovrši rukopise njegove žene Veriti, autorke bestselera, jer je teško povređena i ne može da piše, Louen prihvata posao. Ona stiže u dom Krofordovih s namerom da ostane dan ili dva – dovoljno da razvrsta papire u Veritinoj haotičnoj radnoj sobi kako bi sakupila sve beleške i nacrte koji će joj biti potrebni za rad. Ali što više vremena Louen provodi u društvu Džeremija Kroforda, to joj se manje žuri da ide.
Preturajući po Veritinim papirima, Louen otkriva skriveni rukopis, autobiografiju u kojoj se nalaze jeziva priznanja koja je autorka nameravala da odnese sa sobom u grob. To je ispovest o događajima koji su njenoj porodici okrenuli život naglavačke. Monstruozna istina koja će, bude li otkrivena, dodatno skrhati Džeremija i njegovog sina. Louen ne odaje tajnu, dozvoljavajući Džeremiju da i dalje misli kako je Veriti samo nevina, nesrećna žrtva okolnosti.
Džeremi je posvećen otac i suprug, a Louenina osećanja prema njemu su sve snažnija. Ona počinje da se pita da li zaista želi da Džeremija drži u neznanju. Na kraju krajeva, kada bi Džeremi saznao istinu o Veriti, zasigurno više ne bi mogao da je voli.
„Upozorenje: Veriti vam neće istopiti srce. Spržiće vam dušu.“
– Kindle Crack Book Reviews
„Nabijeno emocijama, zlokobno, uzbudljivo, zanimljivo i neizvesno. Veriti se čita s grčem u stomaku od prve do poslednje stranice. Kakvo genijalno štivo!“
– TotallyBooked Blog
Od autora svetskog bestselera Čovek po imenu Uve
Najluđi roman Fredrika Bakmana! Nerazumno nepristojna komedija.
Tokom razgledanja stana koji se nudi na prodaju jedan propali pljačkaš banke zaključaće se s iritantno entuzijastičnim agentom za prodaju nekretnina, dvojicom ogorčenih zavisnika od Ikee, trudnicom, samoubilački nastrojenim multimilionerom i prokletim zecom. Kada policija konačno bude upala u stan, zateći će ga... praznog.
A onda se taoci jave policiji sa svojim beskorisnim iskazima i saznajemo šta se stvarno dogodilo. Ili ne? Jer najveće zagonetke i dalje su pred nama. Kako je pljačkaš uspeo da pobegne? Zašto su svi tako besni? I šta je NAOPAKO s ljudima ovih dana?
„Ne dajte da vas Uznemireni ljudi zavaraju na prvi pogled. Iza beskrajno zabavne priče o prevari i obmani stoji Bakmanova divna izjava ljubavi životu i elegija o smrti. Priča u koju je utkan širok spektar emocija. Ne smete propustiti ovaj roman.“ Litteratursiden
„Mada je Bakmanov ton često na granici između očajanja i pomirenosti, on našu pažnju drži nepokolebljivo svojim humorom i neočekivanim obrtima. I uvek nam pruža nadu.“ Dagens Nyheter
„Iako ćete se uglavnom grohotom smejati dok budete čitali Uznemirene ljude, to je priča o ljudima koji pate i ne znaju šta da rade sa svojim bolom. Bakman svoje junake opisuje sa mnogo nežnosti kojoj je teško odoleti. Obavezno pročitajte roman, pogotovo ako ste i sami povređeni ili usamljeni.“ Dagbladet
