Dobitnik Nagrade Evropske unije za književnost
Roman o mom Lisabonu
Ispričaš jednu, drugu, treću, pa onda desetu priču, i taj broj počne sam od sebe da raste a priče se uklapaju, prožimaju, nekako postanu jedno i ti vidiš da to više nisu samo priče. Tu je Lisabon, tvoj glavni junak, osunčan, lep, bogat ljudima i događajima, ugnezdio se pod plavetnilom neba koje je takvo samo nad njim. Tu je pripovedač, došao s ovih prostora u neki drugi, zapadni svet i gleda ga ovde rođenim, tamo otvorenim očima. Tu su mnogobrojni likovi, neki davnašnji, neki vrlo moderni, a svi posebni, oblikovani, živi na stranicama romana kao da sad sedite negde na lisabonskom uglu i ćaskate. I ti shvatiš da je pred tobom roman o jednom gradu i njegovim stanovnicima koji ide, teče, čitaš ga, nasmeješ se, pa te obuzme seta, malo se zamisliš, pa ti se osmeh ponovo razlije licem. Uživaš.
Tiago, majstor pera, ovenčan Nagradom Evropske unije za književnost, posle Estorila, letovališta burne istorije, i kairskog vrelog Zamaleka obgrljenog vodama Nila, ne posustaje u svojoj geografiji ljudskih duša duž ose vremena i prostora od Atlantika do Mediterana. Odakle sam bila, više nisam od naslova pa do poslednje rečenice donosi izuzetnu atmosferu jednog posebnog grada koju stvaraju njegovi stanovnici, bilo da su rođeni tu, ili pridošli, a pripovedač se potrudio da vaš duh ostane bogatiji i srce radosnije kada zaklopite stranice ove izuzetne knjige.
Knjiga koja je pomerila granice žanrovske književnosti
Zbirka našeg najpoznatijeg pisca horora sastavljena je od efektnih, majstorski napisanih priča koje prikazuju Srbiju u nekom drugom vremenu punom vampira, mutanata, ucenjivača, manijakalnih serijskih ubica, ukletih splavova, liftova koji voze u drugu dimenziju, krvavih kompjuterskih igrica… Sve je tako blisko, prepoznatljivo, a ujedno neverovatno mračno i jezivo.
„Pripovetke u ovoj zbirci, nastajale od sredine osamdesetih do sredine devedesetih godina 20. veka, stravu i užas generišu iz duše pojedinca – njegovih strahova i mora – ali i iz duše jedne duboko traumatizovane, poremećene i autodestruktivne zajednice. Fantastična proza Gorana Skrobonje može se prepoznati i kao vid osobenog socijalnog angažmana, gde se fantastično svesno poigrava na granici čudnog pa i alegorijskog. Estetska upečatljivost ove proze dobrim delom počiva upravo na ovoj dinamici. Fantastično nije ʼbeg od stvarnostiʼ, već pre funkcioniše kao njegov apartan i neočekivan vid koji se ostvaruje u suodnosu pisac – čitalac.“
– Ljiljana Pešikan-Ljuštanović
„Prva domaća horor zbirka sa kojom sam se susreo i do dana današnjeg najdraža… Sve slavne, voljene, žestoke priče velikog majstora na jednom mestu.“
– Oto Oltvanji
„Istočnonemački Lovac u raži.“
– Die Zeit
„Crveni Verter u džinsu.“
– Times
Sedamnaestogodišnji Edgar Vibo umro je u novogodišnjoj noći od strujnog udara. Njegov otac, koji je napustio porodicu kada je Edgar imao pet godina, ispituje osobe bliske njemu da bi saznao šta se tačno dogodilo – i ko je njegov sin zapravo bio. Da bi pomogao čitaocima, sam Edgar sa onoga sveta prekida očeve razgovore s njegovom majkom, najboljim prijateljem Vilijem i s Čarli, devojkom u koju je Edgar bio nesrećno zaljubljen, kako bi nam dao svoju verziju događaja.
Apsurdan, urnebesno smešan i dirljiv, ovaj kultni bestseler istovremeno je satira na život u Istočnoj Nemačkoj i himna mladalačkoj slobodi.
„’Novi’ jadi mladoga V. su stari: ljubav koja boli u obliku ljubomore, poremećen odnos prema društvu u vidu osujećene ambicije. Savremeni Verter voli verenicu, kasnije udatu ženu po imenu Šarlota, koju ne zove Lota kao njegov prethodnik, već ’Čarli’.“
– Frankfurter Allgemeine Zeitung
„Divan mali roman – tragičan, ali pun humora.“
– Star Tribune
Kad svi lažu, kome da veruješ?
Elin svet se raspada...
Ona mrzi svoju školu. Brat joj je nestao. Upravo su je uhapsili. Opet. A sada je roditelji šalju u internat.
Međutim, Akademija Simerija nije obična škola. Kompjuteri i mobilni telefoni su zabranjeni. Učenici su mešavina nadarenih, surovih i privilegovanih tinejdžera. Oni – a možda i neki profesori – kriju tajnu.
Eli upoznaje nove ljude, među kojima je i Karter, sumorni usamljenik s kojim oseća trenutnu bliskost i dolazi u susret sa Noćnom školom, tajanstvenim društvom čijim aktivnostima učenici ne smeju da prisustvuju.
Međutim, kada Eli bude napadnuta pokreće se lanac događaja koji kulminira smrću jedne od učenica tokom letnjeg bala. Kada škola počne da izgleda kao veoma opasno mesto, Eli mora da odluči kome može da veruje. I otkrije šta se zaista dešava u Akademiji Simerija.
„Roman od kojeg vam se ježi koža i kidaju živci dok grizete nokte, a ipak sve vreme priželjkujete još!“ Serendipity Reviews
„Kada se zagonetke i intrige savršeno pomešaju kao u ovoj izvrsnoj knjizi, bićete primorani da gledate preko ramena, osluškujete i zapitate se kome smete da verujete ili kome biste uopšte mogli da se obratite ako bi vam život bio u opasnosti. Ovo je zaista posebna knjiga! Apsolutno je preporučujemo!“ Amaterasu Reads
Roman o granicama – fizičkim i metafizičkim, umnim i zaumnim.
U ovoj divanhani sećanja razmenjuju pobočnici, savetnici, tumači, sekretari i sluge. Oboružani su privilegijom da nadžive junake svojih pripovesti. Otuda neutaživa potreba da zapažaju nebitno, domišljaju nerazumljivo, osmisle nedogođeno i razblaže surovo.
Godine 1699. nakon dugih pregovora između Austrije i Otomanske imperije sklopljen je mir u Sremskim Karlovcima. U ovom specifičnom romanu o granici i njenom prokletstvu naporedo pripovedaju petorica muškaraca i jedna žena. Pripovedači su neposredni svedoci i učesnici događaja, a ujedno i žrtve burnog vremena u kome žive. Ispovedni ton njihovih kazivanja je zavodljiv i privlačan. Za neke od njih granica je muka i nevolja, za druge je unosan posao, a za treće – sudbina. Jedni je povlače, drugi je ispravljaju, treći čine sve da je obesmisle i potru. Zajedničko im je da tu granicu svi smatraju privremenom.
„O složenosti pojma granice i raznolikosti njenog doživljavanja svedoči šest paralelnih priča koje se unekoliko dodiruju, ali i razlikuju. Različitost priča proističe iz perspektive i socijalnog statusa junaka pripovedača, kao i ličnosti o kojima se pripoveda. Na osnovu opisanih sudbina u prilici smo da razumemo kako je izgledao Balkan u 17. i 18. veku, ali i kakve su bile prilike u carskom Beču i Stambolu dok je u samom jezgru romana konkretan događaj ‒ Karlovački mir.“
– Dr Slađana Ilić
10 GODINA – jubilarno izdanje
U zemlji u kojoj je normalnost već dugo retka pojava nije čudo što je roman Ivana Tokina Najnormalniji čovek na svetu odmah po objavljivanju postao najomiljenija knjiga ovdašnje publike.
Zamislite priču o čoveku čiji se život može svesti na šest stavki:
1. Imam psa.
2. Umem da skuvam odličan čorbast pasulj sa suvim rebrima, bez zaprške.
3. Imam prijateljicu na trećem spratu.
4. Zgodan sam, u određenoj meri. Bled sam, ali ne izgledam loše.
5. Voleo bih da imam ženu da s njom jedem pasulj i da je obožavam.
6. Osumnjičen sam.
Između policijskih privođenja i saslušanja, Tokinov junak vodi sasvim običan život u samom srcu Beograda, u kojem uspeva da radi i zaradi, prošeta se sa psom, okupa u Dunavu, da popije koju, porazgovara s lokalnim taksistom filozofom, da se fer potuče, pa i da se zaljubi u svoju advokaticu. Tu su i svakodnevni razgovori s fotografijama porodice koje više nema, kao i čitanje životnog priručnika predaka, koji nudi kratka i precizna „uputstva za rukovanje samim sobom“ i određeni broj neispisanih stranica koje tek treba popuniti.
Bilo da ste se već upoznali s Tokinovim neobično običnim junakom ili ste tek na početku puta ka razumevanju šta znači posedovati normalnost kao supermoć, jubilarno izdanje Najnormalnijeg čoveka na svetu – sa ekskluzivnim intervjuom u kojem nam autor otkriva tajne pisanja ovog nezaboravnog romana – pružiće vam utočište od svakodnevnog ludila.
„Na početku bijaše brodolom iz kojeg je jedan mladić jedva izvukao živu glavu nasukavši se na obali mjestašca poznatog po zaštitnici svetoj Margareti, zaduženoj za čudotvorno povećanje nataliteta. Ali ovdje su se onda i druga čuda dogodila. Magarci su oglašavali seksualne aktivnosti, Srbi i Hrvati dijelili postelju, Aco Stanković pojavio se na smokvi umjesto na televiziji… Samo Ante Tomić može izmisliti ovako urnebesan svijet a da u njega povjerujemo kao da je prepisan iz stvarnosti. Zato je Nada roman koji nam vraća nadu da se neke neželjene pojave u društvu mogu preobratiti na humor, da sretni krajevi postoje i izvan fikcije.“
– Marina Vujčić
„Idi bre, Ante, nada?! Šta si ti, John Lennon?“
– Aleksandar Stanković
„Ako ste oženjen muškarac koji drži do sebe, molim vas nemojte kupiti ovu knjigu. Čitajući je u jednom dahu, supruzi se nećete odazvati na molbe da odštopate umivaonik, djetetu nećete pomoći u pisanju zadaće, propustit ćete dogovorenu partiju karata s prijateljima i na kraju će vas supruga zbog glasnog smijanja potjerati iz kreveta na sofu u dnevni boravak, a vi ni tamo nećete spavati sve dok ne završite s čitanjem.
Ako ste udata osoba ženskog spola, upozoravam da za vas posljedice kupnje mogu biti još gore. Jer vi ćete se nakon prvih nekoliko stranica zaključati u spavaću sobu, odbiti ukućanima skuhati i ručak i večeru i na kraju ćete ih toliko zabrinuti valovima smijeha da će suprug u očaju pozvati hitnu pomoć.
Ako spadate u skupinu samica i samaca, možete je kupiti, ali samo na vlastitu odgovornost. U tom slučaju pazite da se pretjerano ne zaljubite u njene junake i junakinje jer to može biti opasno po vaš budući emotivni život, kao što i preglasno smijanje može biti opasno jer vam gazdarica radi toga može uručiti otkaz.“
– Rajko Grlić
Hronika čuvenog mosta na Drini, glavnog junaka Andrićeve višegradske sage tokom četiri stoleća svog postojanja, od gradnje turske ćuprije u XVI veku do austrijskog bombardovanja i Sarajevskog atentata, književno je remek-delo oblikovano kao niz priča, sazdanih od legendi i stvarnih događaja, od predanja i kazivanja poput Šeherezadinih priča iz 1001 noći. Ovaj niz priča, ulančen u skladan i nezadrživ tok poput nemirne Drine, kao simbola granice između dva sveta, s mostom koji ih spaja, oživljava nezaboravne likove višegradskih žitelja i njihovih osvajača, od slavnog graditelja ćuprije rodom iz Sokolovića, hajduka Radisava, sejmena Plevljaka, vlasnice hotela Lotike, do Ćorkana, Tome Galusa, Alihodže, nesrećnog Glasinčanina i drugih protagonista Andrićevog bosanskog karakazana…
Andrićeve višegradske staze, kojima je prolazio kao dečak u vreme školovanja kod svojih rođaka, usađivale su u budućem piscu spoznaju nemirnog i čudnovatog podneblja svog zavičaja, gde su se mešale kulture, nacije i vere, smenjivali sukobi i vlastodršci u zagrljaju burne i maćehinske istorije.
Šta se desi kad vam sudbina da deset dana da pronađete ljubav svog života ili zauvek nestanete.
Da nije već mrtva, Delfi bi iznova umrla od sramote. U večni život je kročila u groznoj spavaćici u kojoj nijedna žena ne bi volela da je iko vidi i našla se oči u oči s najlepšim muškarcem kog je ikada srela. A on joj se osmehuje.
Počinju da ćaskaju i sve drugo bledi i nestane – no onda se neko pojavljuje urlajući da se desila ogromna greška, posle čega se zanosni neznanac vraća na ovaj svet.
Sudbina će joj ponuditi izazov: ako pronađe misterioznog muškarca i navede ga da se zaljubi u nju za deset dana, moći će da se vrati u svoj dotadašnji život.
Ah da, on se pritom uopšte ne seća da su se ikada sreli…
„Knjiga koja ima baš sve što je potrebno: duhovitost, duševnost i divnu junakinju. Postala sam obožavateljka Kersti Grinvud.“
– Kolin Huver
Od autorke bestselera Božićna knjižara.
„Divna, nežna priča koja oduzima dah. Uživala sam u svakom trenutku leta.“
– Sofi Kinsela
Morag Makintajer je mlada Škotkinja sa udaljenih ostrva koja čine najsevernije delove Velike Britanije. Ona je takođe pilot treće generacije, naslednica ostrvske avionske službe koju vodi sa svojim dedom. Žitelji sa preko petsto ostrva koja sežu skoro do Norveške računaju na to da će im oni redovno prevoziti poštu, pakete, turiste, lekove i povremeno ovce. Kao čuvar ove linije spasa, Morag je navikla da sleće na zlatne plaže i male travnate uzletne staze, bilo tokom velikih oluja ili tokom vedrih beskrajnih letnjih noći. Gore na plavom nebu, Morag se oseća kao kod kuće.
Međutim, dole na zemlji je drugačije. Hejden, njen dečko iz letačke škole, želi da se Morag preseli u Dubai sa njim, gde će leteti na velikim avionima i reći zbogom mračnim zimama u Škotskoj.
Nakon što za dlaku izbegne sudar sa poljoprivrednim avionom koji nije prijavio svoj let, Morag je na ivici da napravi ogromnu životnu promenu.
Ipak, primorana da pomogne dedi, leti još jednom na sever, gde će zbog oluje prinudno sleteti na ostrvo Inčborn, koje se ne nalazi na njenoj poštanskoj ruti. Na Inčbornu nema ničeg osim drevne razrušene opatije, stanice za posmatranje ptica i jednog jedinog privremenog stanovnika: Gregora, ornitologa iz Glazgova. On je u najmanju ruku neprijatan, ali Morag nema izbora i mora prihvatiti Gregorovu kolibu za utočište dok ne dođe pomoć... kad god to bilo.
Iščekajući spas, Morag se pita nije li je to izolovano ostrvo upravo mesto na kojem treba da bude.
Dženi Kolgan je romanom Letnje nebo predstavila odličnu psihičku borbu, sumnju u sebe i strah posle traumatičnog iskustva. Kao i neočekivan način prevazilaženja straha. I u sve to je uspela da uplete slatku, nenametljivu ljubavnu priču koja opčinjava.
Klasici književnosti za decu
Postojao je, međutim, i drugi razlog što je Lesi bila toliko poznata u selu. Razlog je bio taj što se, kako su govorile žene, „po njoj mogao sat podesiti“.
U Grinol Bridžu, rudarskom seocetu u srcu Jorkšira, živi se teško. Pa ipak, Džo Karaklaf je među najsrećnijim dečacima na svetu. Njegovi roditelji se vole i dom im je pun radosti, a krasi ga i najlepša, najvernija škotska ovčarka u tom kraju. Svakoga dana tačno u četiri po podne Lesi čeka Džoa ispred škole. Ali jednog dana neće se pojaviti. Kako Džo kasnije saznaje, njegovi roditelji su prodali Lesi da spasu porodicu od nemaštine. Ali Džo ne prestaje da se nada da će se njegova verna Lesi jednog dana ipak vratiti.
Verovatno najlepša, a sigurno najčitanija knjiga o jednom psu, Lesi dolazi kući govori o neverovatnoj vernosti i nepobedivom instinktu koji su jedino Lesino oružje dok se hvata ukoštac s preprekama kakve će teško savladati ijedan drugi pas ili čovek.
„Neodoljiva poslastica za sve ljubitelje životinja.“
– Publishers Weekly
Od autorke romana Ja, Mona Liza
Ona je bila Romeova ljubav pre Julije
Da li je najveća ljubavna priča bila laž?
Zaboravite sve što znate o Romeu i Juliji. Ovo je Rozalinina priča.
Romeo Montagi se zaljubio u Rozalinu Kapulet onoga trena kada ju je prvi put ugledao. Tvrdoglava i nezavisna Rozalina nije ubeđena u ozbiljnost mladićevog hirovitog srca, ali pošto se od nje očekuje da život provede u manastiru, zgodni i šarmantni Romeo mogao bi biti njena prilika za lepšu budućnost.
Pošto nije imala poverenja u Romea, Rozalina ubrzo odustaje od njihove moguće romanse, ali Romeovu pažnju odmah privlači njena mlada rođaka Julija. Rozalina postepeno shvata da u opasnosti neće biti samo devojčin ugled već i sam život.
Malo je vremena ostalo do Rozalininog odlaska u manastir, odakle neće moći da motri na Juliju. Da li će biti dovoljno vremena da izbavi rođaku iz nevolje ? Ili ova priča ima samo jedan kraj?
„Ne mogu prestati da razmišljam o ovom romanu. Lepa Rozalina je zadivljujuća, očaravajuća i neverovatno impresivna knjiga. Sigurna sam da će ovog leta svi pričati o njoj.“
– Elodi Harper, autorka bestselera Vučja jazbina
„Ljubitelji najizvođenije Šekspirove tragedije neće biti razočarani ovim viđenjem priče. Živopisno, burno, ubedljivo.“
– Independent
„Impozantno, originalno, provokativno, briljantno napisano delo.“
– Best Magazine
„Svež, intrigantan i mračan pogled na najpoznatiju ljubavnu priču.“
– Woman & Home
Točak Vremena
– knjiga sedma –
Serijal prodat u preko 70.000.000 primeraka.
„Sedmi nastavak Džordanovog bestseler serijala nastavlja kolosalnu, fantastično složenu priču. Njegovo velikodušno pripovedenje ogromna je poslastica za sve ljubitelje Točka vremena.“
– Publishers Weekly
Točak vremena se okreće i Doba dolaze i prolaze, ostavljajući za sobom sećanja koja postaju legende. Legende blede u mitove, a mitovi su već davno zaboravljeni kada Doba koje ih je izrodilo ponovo nastupi. U Trećem dobu, Dobu Proročanstva, Svet i Vreme vise o koncu. Sve što beše, sve što će biti i sve što jeste još može da padne pod Senku.
Ninaeva, Elejna, Avijenda i Met u Ebou Daru bore se svim silama da se dokopaju moćnog ter’angreala kako bi uticali na vremenske prilike i okončali neprirodnu vrućinu koju je Mračni izazvao.
U Salidaru Egvena al’Ver uz pomoć Sijuan Sanče i Gareta Brina prikuplja vojsku da bi napala uzurpatorku Amirlin Tron i ponovo ujedinila Belu kulu.
Perin je na putu za Geldan jer su podrška kraljice Alijandre Randu, kao i pronalazak Maseme, koji sa hordom sledbenika hara opustošenim Geldanom, poduhvati za koje je neophodna ta’verenska sreća.
U isto vreme, Beli plaštovi drže kraljicu Morgazu u zarobljeništvu, međutim, koliko dugo će moći da se opiru prodoru Seanšana u Amador?
Rand je rastrzan između podmuklih poteza Izgubljenih, pobune plemstva u Kairhijenu i ostalih poduhvata nakota Senke, a neke strašne i davno zaboravljene sile Mraka ponovo se bude u senkama Šadar Logota.
Da li se Rand dovoljno oporavio od neočekivanog napada starog neprijatelja? Da li će uspeti da savlada Samaela i postane kralj Ilijana? Da li je i zbog čega Kruna mačeva težak teret?
Kao što ralo zemlju mrvi, živote ljudi smrviće on i
sve što beše zatreće plamen očiju njegovih. Ratne će trube dozivati na pragu njegovom,
gavrani piruju od njegovog glasa, a on će se ovenčati krunom mačeva.
Priča o velikoj ljubavi u mračnim vremenima
Tom Monderat, poznati voditelj večernjih vesti na kelnskoj televiziji, zabrinut je za svoju osamdesetčetvorogodišnju majku, koja sve više pokazuje znake demencije. Ali majčina bolest, koja isprva opterećuje njegov naizgled savršen život, sasvim neočekivano postaje dragocen dar: Greta, koju njen sin jedinac zna samo kao distanciranu, depresivnu majku, počinje da se otvara i prvi put priča o svom životu – o detinjstvu u Istočnoj Pruskoj, voljenim bakama i dekama, bekstvu od ruskih vojnika u ledenoj zimi i posleratnim danima u okupiranom Hajdelbergu. Međutim, kada Tom pronađe staru kutiju s majčinim uspomenama, u kojoj su fotografija mladog afroameričkog vojnika, stara vudu-lutkica i slika tamnopute devojčice, Greta zanemi.
Tom odlučuje da detaljno istraži majčinu prošlost i malo-pomalo uspeva da rekonstruiše lik žene sasvim drugačije od slike koju je stvorio o svojoj majci. Ta nova žena je snažna, strastvena i tvrdoglava. Otkrivajući istinu o majci, Tom ne samo da je napokon upoznaje i shvata njenu tugu, on otkriva i istinu o samom sebi.
„Ovo je podsetnik koliko je bilo dugo putovanje iz posleratne Nemačke obeležene rasizmom i netrpeljivostima i koliki još put moramo prevaliti do pravednijeg društva.“
– ARD
„Na kraju romana Suzan Abel zahvaljuje nebesima što živi u mirnim vremenima. Kad pročitate knjigu, biće vam jasno i zašto.“
– Donna
„Izvanredno“ Daily Telegraph
„Zaista očaravajuće.“ Mail on Sunday
Od dobitnice nagrade Orindž
U domu Helija, boga sunca i najmoćnijeg među titanima, rađa se kći. Ipak, Kirka je neobično dete – niti je, kao otac, moćna, niti je zavodnica poput majke. Bežeći od usamljenosti, ona se okreće svetu smrtnika i otkriva da ipak poseduje moć – veštičje vradžbine, koje mogu suparnike pretvoriti u čudovišta i predstavljati pretnju i samim bogovima.
Kada Zevs posumnja da Kirka može da ga ugrozi, progoni je na pusto ostrvo, gde ona usavršava okultne veštine i kroti divlje zveri. Putevi joj se ukrštaju s mnogim čuvenim mitskim junacima, uključujući Dedala, njegovog zlosrećnog sina Ikara, Minotaura, Medeju i prevejanog Odiseja.
Ipak, ženu koja želi da bude nezavisna vrebaju različite opasnosti. I ne znajući, Kirka navlači na sebe gnev i ljudi i bogova, a naposletku se suočava sa najstrašnijom, najosvetoljubivijom ličnošću među svim Olimpljanima. Kako bi zaštitila ono što joj je najdraže, Kirka mora da prikupi svu snagu i konačno odluči da li joj mesto uz bogove, od kojih je potekla, ili uz smrtnike, koje je zavolela.
„U ovom romanu najneverovatnija je činjenica da znamo kako će se sve završiti – znamo to već hiljadama godina – a ipak, ova sočna pripovest, koju nam autorka prikazuje u jednom sasvim novom svetlu, napeta je i puna neočekivanih elemenata.“ Washington Post
„Priča koja opčinjava. Madlin Miler je stvorila smelu feminističku verziju klasične pripovesti; premda je pozornica zapravo mitski svet pun bogova, čudovišta, nimfi, junakinja je, duboko u sebi, ista kao i svako od nas.“ O Magazine
„Autorka svoje čarolije tka polako, ali kad stignete do poslednje strane, bićete začarani. Ona je iznova izmaštala mit o Kirki.“ People
„Izvanredna priča o zabranjenoj ljubavi.“
– Independent
„Predivno napisana i po mnogo čemu jedinstvena priča o Drugom svetskom ratu.“
– Manhattan Book Review
Kao poslušna kći visokog oficira SS-a, Heti Hajnrih gori od želje da odigra svoju ulogu u dičnom novom Hiljadugodišnjem rajhu. Međutim, Heti ni na trenutak ne pomišlja da će se sve u šta ona veruje i što zna naći u direktnom sukobu kad sretne Valtera, druga iz detinjstva, Jevrejina koji u njoj budi opasna osećanja. Zbunjena i u konfliktu sa samom sobom, Heti ne zna kome sme da veruje i kome može da se obrati, naročito od trenutka kad sazna da je pod prismotrom.
Svesna ogromnog rizika – ali nemoćna da se odupre snažnim osećanjima koja je vuku ka Valteru – ona se upušta u tajnu ljubavnu vezu s njim. Zajedno sanjaju o završetku rata i planiraju budućnost. No kako sve jača plima antisemitizma preti da ih proguta, Heti i Valter će biti prisiljeni da pribegnu krajnjim merama.
Da li će neumoljivi marš mračnih sila razoriti Hetin svet – ili će ljubav na kraju odneti pobedu? Dinamična, duboko dirljiva, nadahnuta porodičnom istorijom same autorke, Kći Rajha je priča o strasti, hrabrosti i moralnosti, kroz koju nas Luiza Fajn podseća da prošlost nikada ne smemo da zaboravimo.
„Upečatljiva i strašna, prožeta plemenitošću, Kći Rajha, nakon laganog početka, brzo hvata zamah i postaje knjiga koja se ne pušta iz ruku. Izvanredan roman. Bravo!“
– Historical Novel Society
„Divno napisano i potresno putovanje u burne i tragične godine Drugog svetskog rata. Ova knjiga je istovremeno i sveobuhvatna i intimna i u pravi čas saopštava istinu koju bi svi trebalo da prihvatimo i usvojimo: moramo ustati protiv onih koji zagovaraju mržnju.“
– Karen Harper
