Šestogodišnja Misi, najmlađa kći Mekenzija Alena, oteta je za vreme porodičnog letovanja, a dokazi da je verovatno svirepo ubijena pronađeni su u napuštenoj kolibi duboko u divljini Oregona. Četiri godine kasnije, usred svoje Velike tuge, Mek dobija sumnjivu poruku, kojom ga neko, naizgled Bog, poziva da sledećeg vikenda dođe u tu kolibu.
Uprkos zdravom razumu, on u mračno zimsko popodne stiže do kolibe i vraća se u svoj najgori košmar. Ono što će tamo zateći zauvek će ga izmeniti.
U svetu u kom je vera sve nevažnija, Koliba se rve s bezvremenim pitanjem: „Gde je Bog u svetu ispunjenom neizrecivim bolom?“ Odgovori koje će Mek dobiti zapanjiće vas i možda preobraziti kao što su preobrazili njega. Poželećete da svi koje poznajete pročitaju ovu knjigu.
„Čitajući Kolibu shvatio sam da su pitanja koja se pojavljuju u ovom neodoljivom romanu ona ista koja nosim duboko u sebi. Lepota ove knjige nije u tome što ona daje lake odgovore na mučna pitanja, nego u tome što vas poziva bliže Bogu milosrđa i ljubavi, u kome nalazimo nadu i isceljenje.“
Džim Palmer, autor romana Božanstveni niko
„Ako je Bog svemoguć i pun ljubavi, zašto u svetu i dalje postoje bol i zlo? Ova knjiga pruža zapanjujuće kreativan i jasan odgovor na najstarije pitanje na svetu. Koliba je definitivno jedna od najboljih knjiga koje sam ikada pročitao.“
Džejms Rajl, autor knjige Nilski konj u vrtu
2017. godine je po knjizi snimljen i istoimeni film (The Shack). Režiser je Stjuart Hazeldin, scenario je napisao Džon Fusko, a glavne uloge poverene su Semu Vortingtonu, Grejemu Grinu i Oktaviji Spenser.
Od autora bestselera Ljudi iz susedstva, Žena bližnjega tvoga i serijala o Maksu Vulfu.
Opsesija, laži, ubistvo.
Hoće li ikad umaći svojoj mračnoj prošlosti?
Velika lomača gori na plaži u Kornvolu. Nedaleko od nje mlada žena čeka da svane. S novim danom počeće njen novi život. Agent za nekretnine doneće joj ključeve od stana u mirnom ribarskom selu. U stan neće uneti ni najmanji trag prošlosti.
Život, međutim, neće teći po planu? Meštani su isuviše radoznali, a neko zabada nos baš tamo gde mu nije mesto.
Može li iko stvarno početi iznova?
Kakvu prošlost krije ova žena?
Koju cenu je platila da pobegne?
„Poslastica za sve ljubitelje trilera sa misterioznim likovima, progutaćete ga za dan.“
– Evening Standard
„Priča puna preokreta i iznenađenja.“
– Peterborough Telegraph
Gorostas francuske književnosti
U središtu Igoovog monumentalnog dela i jednog od najznačajnijih romana francuske književnosti nalaze se tri izuzetna lika uhvaćena u mrežu strasti i osvete. Zvonar Kvazimodo, arhiđakon Klod Frolo i prelepa Esmeralda akteri su jedne od najemotivnijih i najpotresnijih priča u istoriji svetske književnosti. Doslovno ali i simbolično, centralno mesto u romanu posvećeno je najvećem ostvarenju francuske gotičke arhitekture – Bogorodičinoj crkvi u Parizu. U ovaj jedinstveni prostor, Viktor Igo je smestio svoju svevremenu priču o ljubavi, požudi, izdaji, propasti i iskupljenju, koja do današnjeg dana ne prestaje da intrigira generacije čitalaca.
„Bogorodičina crkva je možebiti prava junakinja ovog romana.“ Revue de Paris, 1831.
„Posve maštovit roman, koji je oživeo srednjovekovni Pariz, kao i raznolikost i sjaj njegova stila.“ Journal des débats, 1831.
„Ogromno delo… kakvo bogatstvo tonova i boja, čudesni spoj nauke i mašte.“ Mercure du XIXe siècle, 1831.
„Nežna i divna porodična priča – portret Avganistana u svem njegovom zbunjujućem, enigmatičnom sjaju, i istovremeno ogledalo borbe avganistanskih žena.“ Haled Hoseini
U Kabulu 2007, kraj oca zavisnika od droge, Rahima i njene sestre tek povremeno smeju da idu u školu, a iz kuće izlaze retko. Jedina njihova nada počiva u drevnom običaju zvanom bača-poš, koji će omogućiti mladoj Rahimi da se odeva kao dečak i da bude tako i tretirana sve dok ne dostigne godine za udaju. Kao sin, sme da se školuje, da odlazi na pijacu, da čuva i nadzire starije sestre.
Ali Rahima nije prva u svojoj porodici koja je pribegla tom nesvakidašnjem običaju. Jedan vek ranije njena prababa Šekiba, ostavši siroče, spasla se i izgradila sebi novi život na isti taj način.
Šetajući kroz vreme, Biser koji je slomio školjku prepliće priče ove dve žene koje, iako razdvojene čitavim stolećem, imaju slične sudbine. No šta će se dogoditi kada Rahima dozre za brak? Da li je Šekiba ceo život živela kao muškarac? Kako će Rahima preživeti ako ne bude uspela da se prilagodi životu udate žene?
Ova snažna priča o bespomoćnosti, sudbini i slobodi upravljanja sopstvenom sudbinom spaja u sebi kulturološke boje i emocionalne odjeke Haleda Hoseinija i Lise Si.
„Nadija Hašimi čitaocu daruje sjajno napisanu prozu, punu iskrenosti protkane divljenjem i poštovanjem. Ona se služi istorijskim pripovedanjem i upravo zahvaljujući porodičnim predanjima, savremenu ženu uči kako i kada da slomi svoju školjku.“ Historical Novel Society
„Potresna pripovest o ućutkanim životima.“ Kirkus Review
Kad nešto želimo, čitav kosmos stupa u zaveru kako bi nam pomogao da to ostvarimo.
Roman Alhemičar stekao je posvećenu publiku širom sveta. Priča koja pleni svojom jednostavnošću i inspiriše svojom mudrošću prati mladog andaluzijskog pastira Santjaga, koji iz rodne Španije odlazi u egipatsku pustinju kako bi našao skriveno blago zakopano ispod piramida.
Niko ne zna kakvo je blago u pitanju ni da li će Santjago uspeti da prevaziđe prepreke koje mu staju na put, ali ono što počinje kao potraga za svetovnim bogatstvima pretvara se u potragu za bogatstvom koje se nalazi u nama samima.
Zanosna, živopisna i duboko ljudska, ova priča predstavlja večni dokaz moći naših snova da nas preobraze i svedoči o tome koliko je važno slušati sopstveno srce.
„Briljantno napisana knjiga. Ona dotiče svakoga od nas i uči da sve blago sveta leži u našim srcima.“
– The Guardian
„Paulo Koeljo zna tajnu književne alhemije.“
– Kenzaburo Oe, dobitnik Nobelove nagrade za književnost
Autorka romana Deca Volge i Vozom za Samarkand
Dobitnica priznanja Velika knjiga, Jasna Poljana i Nagrada za najbolje prozno delo godine
Zulejha živi u tatarskom selu Julbaš. Udata je veoma rano. Vaspitana da bude pokorna i da služi, pokušava da preživi torture surovog supruga i pakosne svekrve. Iako trpi i trudi se da ispuni očekivanja, sudbina joj samo zadaje nove udarce.
U zimu 1930. godine Zulejhinog muža ubijaju komunisti pod optužbom da je kulak, a ona biva prognana u Sibir. Prisiljena je da se prilagodi strašnim životnim uslovima tajge uz obalu reke Angare. Začudo, novi uslovi izgledaju joj kao blagodet u odnosu na prethodni život. Logor u Sibiru postaće mesto gde će prvi put osetiti ljubav muškarca, gde će podići sina, gde će ostati.
„Roman Zulejha otvara oči poseduje odliku prave književnosti – pogađa direktno u srce. Priča o sudbini glavne junakinje, tatarske seljanke iz doba raskulačivanja, odiše takvom originalnošću, verodostojnošću i magijom na koje se retko nailazi u poslednjim decenijama u ogromnoj bujici savremene proze. Autorka vraća čitaoca u umetnost preciznog posmatranja, tananu psihologiju i, što je najbitnije, u onu ljubav bez koje se čak i najtalentovaniji pisci pretvaraju u hladne beležnike bolesti vremena. Izraz ’ženska književnost’ nosi u sebi nijansu potcenjivanja – uglavnom po milosti muške kritike. Roman Guzelj Jahine – van svake sumnje – jeste ženski. O ženskoj snazi i ženskoj slabosti, o svetom materinstvu, ne na fonu engleske dečje književnosti već na fonu radnog logora, paklenog rezervata koji je smislio jedan od najvećih zlotvora čovečanstva. I za mene ostaje zagonetka kako je mlada autorka uspela da stvori tako moćno delo koje proslavlja ljubav i nežnost u paklu… Od sveg srca čestitam autorki na veličanstvenoj premijeri, a čitaocima – na velikoj prozi. Ovo je blistavi početak.“
– Ljudmila Ulicka
Najzapaženiji turski pisac posle Orhana Pamuka
Roman koji otkriva ogoljenu istinu onih kojima je rat oduzeo pravo na život
Da je čovek započeo život u paklu, da li bi mogao da odbije da bude demon?
Zamir je imao samo šest dana kada je u izbegličkom kampu na granici Sirije i Turske, gde ga je ostavila majka, eksplodirala bomba. Odgajan u sirotištu humanitarne organizacije, korišćen kao prigodna maskota za prikupljanje donacija, oduvek je bio svedok i sredstvo mahinacija.
Uoči 21. veka Zamir radi u misiji pri Prvoj svetskoj mirovnoj fondaciji. Usled vrtoglavih mirovnih scenarija, zavera i borbi, on pokušava da nađe odgovor na pitanje kako doći do pomirenja. Upoznaje ministre, diktatore, teroriste. Da bi ih naterao na pregovore, on ih obmanjuje i ucenjuje. Ne dozvoljava sebi da predahne, i ne staje ni pred čim. Mir, pre svega. Mir po svaku cenu.
Hakan Gundaj vrlo iskreno i ubedljivo razotkriva zakulisne radnje, korupciju i licemerje koji se kriju iza dobročinsatva humanitarnih organizacija, cinizma pojedinaca, ali i načina na koji Zapad pere svoju savest. U alternativnom svetu koji bolno podseća na ovaj u kojem živimo, on iznosi na videlo savremene društvene teme oko kojih gradi uzbudljivu fikciju s nezaboravnim junakom u glavnoj ulozi.
Klasik političke filozofije
Pošto, dakle, vladalac treba da dobro podražava životinju, on mora znati da se uvuče u kožu i lisice i lava, jer lav ne ume da izbegne zamku, a lisica ne može da se odbrani od vuka. Treba, dakle, biti lisica pa poznavati zamke i lav pa plašiti vukove. Onaj ko ume da bude samo lav, ne poznaje svoj zanat. Stoga mudar vladalac ne treba da bude od reči kad mu to ne ide u račun i kad se promene okolnosti u kojima je dao reč.
Vladalac se smatra jednim od prvih dela moderne političke filozofije, koje je oštro raskinulo sa dominantnim doktrinama o politici i etici. U kontekstu razjedinjene Italije XVI veka, podeljene kako među moćnim plemićkim porodicama tako i među velikim stranim kraljevstvima koja su vladala njenim delovima, Makijaveli sastavlja jedinstven traktat o uslovima konstituisanja italijanskog nacionalnog jedinstva. Po njegovom shvatanju, idealni vladalac je istovremeno hrabar ratnik, lukav političar, dorastao politici koja instrumentalizuje moral i religiju.
Stoga je ovo delo izazvalo burnu reakciju savremenika, naročito crkve, a Makijavelijevo ime je ostalo sinonim za beskrupuloznu i pritvornu politiku dominacije koja se drži načela da cilj opravdava sredstva. Iz konciznog pogovora Jugane Stojanović čitalac otkriva da je inače trezveni i hladni firentinski sekretar bio strasni rodoljub radikalnih ideja, što doprinosi objektivnom sagledavanju njegove političke misli.
„Na velikom raskršću istorije, kada se odlučno odbacuje srednjovekovno metafizičko učenje i usvajaju empirički metodi razmišljanja, zasnovani na racionalnim, naučnim principima, Makijavelijevo delo se javlja kao fascinantno svedočanstvo razlaza između mita i realnosti, između vere i sumnje.“
– Jugana Stojanović
„Neustrašivo inteligentan, prefinjeno složen, bolno lep roman.“
– Elif Šafak
U srcu Otomanskog carstva, u drevnom gradu Smirni, razoran trenutak odrediće sudbine četiri porodice.
Jedne večeri 1905. godine dok se Smirna prelivala u nijansama narandžaste boje, opijumom omamljena mlada žena rodila je Šeherezadu. U isto vreme u gradsku luku je stigao poletni Indijac, špijun britanske imperije na posebnom zadatku. Prolazi pored zlatnih kula i minareta, probija se kroz sladak miris smokava, gura se među uličnim prodavcima. Sedamnaest godina kasnije, otići će iz grada potonulog pod teškim mirisom petroleja i dima, luke pretvorene u buktinju.
Ali nemojmo žuriti. Mnogo toga treba da se desi između tada i sada. Rođenja, smrti, ljubavi i tuge ispuniće ulice tog mirnog kosmopolitskog grada kojim će se sile potkusurivati u osvit Prvog svetskog rata.
Ispričan kroz preplitanje sudbina četiri porodice: levantinske, grčke, turske i jermenske, ovaj nezaboravni roman otkriva grad i kulturu izgubljene u vremenu.
„Raskošna priča o ljubavi i gubitku koja vraća glas obespravljenima i unosi muziku u njihovu njihovoj istoriju.“
– Morin Frili, predsednica Engleskog PEN centra
„Defne Suman u najboljoj tradiciji Šeherezadinih priča oslikava jedan vek kroz intimne sudbine junaka slomljenih burnim društveno-političkim događajima.“
– Cumhuriyet
Nagrada National Book Critics Circle
Detektivska priča koja će vas uhapsiti bez opiranja
„Izuzetno originalno i neverovatno dirljivo.“
– Esquire
Bruklinsko siroče Lajonel Esrog sam je sebe naimenovao za glavnu nakaznu atrakciju u kraju, pa nije čudo što ga svi zovu Cirkus. On boluje od Turetovog sindroma zbog čega ima opsesivno-kompulzivne verbalne tikove koji mu od života prave pakao. Sa tri veterana iz sirotišta radi za harizmatičnog sitnog kriminalca Frenka Minu. Bez njega im je život nezamisliv, pa im ne smeta što ih često šalje na zadatke s one strane zakona.
Ali kada Frenka ubiju, jedan Lajonelov ortak završiće u zatvoru, a druga dvojica će se boriti za mesto vođe. Pošto više nikome ne može da veruje, sam započinje istragu o ubistvu pokušavajući da drži kakav-takav red u svojoj glavi i svojim rečima. Lajonelov svet će se okrenuti naglavačke kako bude sve dublje zalazio u svet kriminala, a jedini saveznik će mu biti sopstvena hrabrost.
Sva siročad Bruklina su briljantan omaž klasičnom detektivskom romanu iz pera jednog od najcenjenijih pisaca svoje generacije.
„Filip Marlou bi se postideo i Litemu skunuo kapu.“
– Newsweek
„Samo Džon Litem može da spoji satiru sa krimićem u romanu koji pripoveda detektiv amater sa Turetovim sindromom! Neočekivano dirljivo i urnebesno duhovito.“
– Boston Globe
„Izvanredno originalno, duhovito, pametno, uzbudljivo. Priraste vam za srce.“
– USA Today
„S jedinstvenim protagonistom Litem je stvorio sopstveni žanr. Ne samo da je pomerio granice nego ih je oduvao. Maestralno.“
– Denver Post
„Želećete da saznate ko je ubica, ali nećete hteti da se rastanete od ovog neodoljivog nevoljnog detektiva.“
– Time
„Duhovito, romantično i apsolutno šarmantno.“
– Journey of a Bookseller
Atikus Kraftsmen je mladi britanski džentlmen koji sve rešava uz šolju čaja. Radi u izdavačkoj kući koja generacijama pripada njegovoj porodici. Jednog dana otac traži od njega da otputuje u Madrid i ugasi mali časopis u kome radi pet veoma složnih žena, duboko očajnih pri pomisli da će uskoro biti otpuštene. Kada Atikus neobjašnjivo nestane u srcu tame unutrašnjosti Španije, sumnja pada na tih pet dama, spremnih na sve samo da ne ostanu bez radnog mesta.
Inspektor Mančego će biti zadužen da rasplete niti događaja u kojima se romantična komedija meša s najdirljivijom dramom, trilerski zaplet se završava vrhunskim književnim otkrićem svih vremena, gde teško postaje lako, a nevolje se utapaju u moru suza... od smeha.
UPOZORENJE ČITAOCIMA:
Ovaj roman uticaće ozbiljno na vaš pesimistički pogled na stvarnost. Izaziva grohotan smeh i želju da se smejete još više. Njegovi likovi su kao deca: što više posrću to ih više volimo. Čuvajte svoje srce jer se u njega može useliti neukrotiva želja.
„Idealna priča za opušteno popodne, prijatna, duhovita, bez ikakvih pretenzija osim da osigura dobar provod.“
– lecturalia.com
„Obradujte sebe ovim zabavnim, romantičnim romanom koji će vam vratiti osmeh na lice.“
– planetadelibros.com
„Knjiga koja će vas podsetiti da ljubav još uvek postoji.“
– somoslibros.net
Kako pročitati ono što nije napisano.
U tek probuđenom Beogradu, ispred jevrejske sinagoge, ubijen je pravoslavni monah Arkadije. Na obdukciji lekar konstatuje da je monah imao ugrađen čip ispod kože u pazušnoj jami. Ubistvo je obavijeno velom tajne koju ćutanjem podstiču policija i sudstvo. Novinar Novak Ivanović, i pored zabrane da o tome istražuje i piše, uz pomoć privatnog detektiva Obrada dolazi do saznanja da ubijeni monah ima trostruki identitet i da je u Beograd došao zahvaljujući saradnji tajnih policija Srbije i Izraela.
Novakovu pažnju najzad privlači Sinajski psaltir, molitvenik pisan glagoljicom u jedanaestom veku, sa dosad pronađenih 209 stranica. Za nestalim stranicama tragaju tajne službe nekoliko država i jedan investicioni fond iz Amerike... Šta se nalazilo na ukradenim stranicama? Kriju li one dogovor predaka o podeli Sinajske pustinje, koja spaja Izrael i Egipat? Da li te stranice skrivaju dogovor o budućnosti Palestine?
Zašto je lažni monah Arkadije za izgubljenim stranicama tragao u Srbiji? Dva manastira – Tumane i Gornjak – na više načina su vezani za Sinaj i Manastir Svete Katarine, gde je nastao Sinajski psaltir. Novak obilazi te manastire i upoznaje isposnika Zosima, za koga monasi kažu da je „čuvar tajne“...
Napeta drama sa nekoliko misterioznih ubistava razrešava se u gudurama Gornjačke klisure, u srušenom manastiru Blagoveštenje...
Koraci na stepeništu.
Sekunda za reakciju.
Trenutak od kojeg im zavisi ceo život.
„Jedan od najstrašnijih i najbriljantnijih trilera koji ćete pročitati.”
– Guardian
Napolju besni snežna mećava. Ona je kod kuće sama sa decom. Spremaju se za spavanje. Čuje nešto – škripa naizgled uobičajena za stare kuće, ili bar tako umiruje sebe. Međutim, zvuci deluju poznato i uznemirujuće dok odjekuju hodnikom. Koraci neobično teški i spori.
Obris muškarca pomalja se kroz hodnik. Preplašena budi decu i požuruje ih ka najstarijem delu kuće, majušnoj tajnoj sobi sakrivenoj iza zida. Do dece dopire njegov reski glas pun pretnji dok ih čeka da mu razotkriju skrovište.
U zaglušujućoj tami, bori se da ostane pribrana. Da li da potraži neko oružje ili da pokuša da pobegnu? Ugledala ga je opet. To lice. Taj glas. Istog trena njenim telom prostrujali su strah i nemoć. Ona tačno zna ko je on i šta želi. I ne zna da li će izbaviti sebe i decu iz ove opasnosti.
„Čitalac je gurnut u scenario nepatvorenog straha. Opisati ovaj roman kao noćnu moru u suprotnosti je sa živopisnošću te noći. Sama u noći je zastrašujući triler igre mačke i miša u kojem je škripa na stepenicama samo blaga uvertira u borbu za opstanak.“
– Washington Post
„Izvanredan. Šlag na torti je sjajan završetak, koji deluje i iznenađujuće i neizbežno.“
– Publishers Weekly
„Ovim romanom trijumfuje ekstremna napetost. Fantastično, ali rizično za one slabog srca.“
– Daily Mail
„Čitate Samu u noći na sopstveni rizik.“
– Kris Vitaker
„Zastrašujuće i neodoljivo.“
– Karin Sloter
„Spektakularna priča! Dragulj prepun emocija, pronicljivosti i humora.“ Livres Hebdo
Posao sa nepunim radnim vremenom u video-klubu, povremeno društvo nekolicine prijatelja i neambiciozna dnevna rutina koja se u najvećem broju slučajeva završava picom i gledanjem filma u jednosobnom stanu u Stokholmu. Tako izgleda život našeg junaka sve dok mu ne stigne misteriozni račun. Prema tom računu od njega se zahteva da plati astronomski iznos od 5,7 miliona kruna. To je cena svega što je doživeo u životu, kao i za svu sreću koju je ikada upoznao. Ali kako su ovom čoveku, skromnom filmskom zaluđeniku kome treba tako malo da bude zadovoljan, a pritom nema velikih snova niti očekivanja, mogli da zaračunaju ovako mnogo? Da li je u pitanju prevara?
Minimalističan, nadrealan i veoma originalan, Račun je dragulj savremene književnosti koji dovodi u pitanje ono što nazivamo srećom, kao i način na koji je merimo. Ova knjiga, ispunjena zavodljivim humorom i oštrim zapažanjima o ludostima našeg doba, ujedno je i dirljiva ljubavna priča koja će promeniti način na koji posmatrate svoj život.
„U Računu ćete pronaći humoristični nadrealizam Ameli Notomb, nametljivu birokratiju Džordža Orvela i beznadežne sudbine koje su proživljavali Kafkini likovi. Mnogo više od pukog pamfleta o opsednutosti novcem u našem društvu, ovaj roman je i mudra priča o sreći.“ Gael
„Veoma uspeo ali i uznemirujuće precizan portret današnjeg društva. Pritom nam donosi i pravo osveženje.“ Ouest-France
„Briljantna priča!“ Version Femina
Sećam se trenutka kad sam osetio da imam srce i odmah sam shvatio da je svet moj.
„Progovorio je pas. Tokin mu je dao glas. Njegove priče sad možemo da čujemo, a svaki korak da vidimo. Priče su opasno dobre, a Pas je baš dobar. Psi prezime nemaju, ali nadimke imaju. Dosta. Tokinov Pas priča dobre priče. Dobro bi bilo da i čovjek nekad iskrivi glavu, da promijeni perspektivu kao pas kad mu nešto nije jasno. Kroz ovu knjigu bolje upoznajemo i grad i ljude. Pas je vodič na četiri noge, zavlači se u svaki ulaz, prolaz, haustor i dvorište. Zna sve prečice, rupe, ćoškove i zamke. Ide tamo kud čovjeku ne pada na pamet da zakorači. Pjace poznaje najbolje. Tu je na svom terenu. Tokinovom Psu vjerujemo sve, da zaista govori i misli tim urbanim gradskim jezikom i žargonom. Ubijedio nas je. Svaka rečenica je kratka, snažna, pseća, neke su izgovorene kroz zube, a neke iz srca. Ova knjiga nam pomaže da se spustimo, sagledamo stvari iz niže perspektive, da vidimo koliko propuštamo jureći za onim što je (ne)važno. Pas osjeća svu milost i okrutnost ljudi, ima skener za dušu, pročita čovjeka na prvu. Pogrešna je uzrečica: „Laže kao pas!“ Kad je pas nekoga slagao? Nema potrebe za tim. To je najveća laž da psi lažu. Ne dodaju, ne uljepšavaju, sve je kako jeste. Pas je iskren. Do koske! Tako i Tokin piše, iskreno i do koske. Tokin je dobro pročitao pse. Dobra je ovo knjiga. Dobar je Pas!“
– Đuro Radosavović
„Nesbe je ozbiljno zagazio na teritoriju H. F. Lavkrafta.“
– Mail on Sunday
„Mračni horor majstora noara. Jezivo zabavno.“
– Kirkus Reviews
Kad glas zove, ne odazivaj se.
Nakon što mu roditelji stradaju u požaru, četrnaestogodišnji Ričard Eloved odlazi da živi kod tetke i teče u zabačenoj i izolovanoj varošici Balantajn. Ričard brzo stiče status otpadnika, a kad nestane njegov drug iz odeljenja Tom, svi za to krive novog, gnevnog đaka u školi. Niko ne veruje Ričardu kad kaže da je slušalica u telefonskoj govornici, poput nekakvog čudovišta iz horor filmova, proždrala Toma od glave do pete. Niko osim Karen, dražesne autsajderke iz odeljenja. Ona nagovara Ričarda da prati one tragove koji policiju ne zanimaju. Tragovi vode Ričarda do napuštene kuće na adresi koju je sa Tomom pozvao iz govornice. Tamo će Ričard ugledati strašno lice u prozoru. A kasnije će čuti i glas...
Ona će goreti. Ona koju voliš će goreti. Ti tu ne možeš ništa.
Kada nestane još jedan dečak iz odeljenja, Ričard mora da dokaže svoju nevinost – i sačuva zdrav razum – hvatajući se ukoštac sa crnim vradžbinama koje su zaposele Balantajn i koje mu rade o glavi.
Doduše, Ričard možda i nije najpouzdaniji pripovedač svoje priče…
„Izvanredno dobro komponovan zavodljivi košmar. Nesbe je još jednom ispoljio umeće jednog lucidno domišljatog i veštog zabavljača. Kuća noći je fascinantna i složena priča koja spretno vodi čitaoca kroz mračne prostorije i jeziva iskustva sve do tračka nekakve nade…“
– Dagsavisen
„Nesbe je majstor napetosti. Njegova mašta i repertoar finti po svemu sudeći nikad neće presušiti. Sa Kućom noći opet je krenuo novim tragom – i otkrićemo da je podjednako dobro i uzbudljivo ovladao svetom ljudske psihe.“
– Netavisen
„Nesbe se razigrao i u pogledu sadržine i ritma pripovedanja. Odlično, vešto sprovedeno i zabavno poigravanje sa žanrovima.“
– Stavanger Aftenblad
