U ovoj sažetoj, ali informacijama bogatoj knjizi, Lujza Hej nam pokazuje kako možemo da unapredimo doslovno svaki aspekt našeg života tako što ćemo razumeti afirmacije i pravilno ih koristiti. Autorka objašnjava da svaka naša misao i svaka reč koju izgovorimo predstavljaju afirmaciju. Kad razgovaramo sami sa sobom ili vodimo dijalog u sebi, nalazimo se u svojevrsnom toku afirmacija. Naša uverenja su tek uvreženi obrasci razmišljanja koje smo naučili u detinjstvu. Mnogi od njih nam i danas odgovaraju, dok nam drugi ograničavaju sposobnost da ostvarimo ono što želimo. Trebalo bi da obratimo pažnju na svoje misli kako bismo počeli da se oslobađamo onih koje nam stvaraju neželjena životna iskustva. Razmatrajući teme kao što su zdravlje, praštanje, blagostanje, kreativnost, veze, poslovni uspeh i samopouzdanje, Lujza Hej pokazuje da su afirmacije rešenja za sve probleme koje imamo u određenoj oblasti života. Kad pročitate knjigu, moći ćete samouvereno da kažete: „Ja to mogu“, znajući da ste na dobrom putu ka divnom i radošću ispunjenom životu koji zaslužujete. „Praštanje je nezgodan i zbunjujući pojam za mnoge ljude. Ipak, morate napraviti razliku između praštanja i prihvatanja. Kad nekome oprostite, to ne znači da odobravate njegovo ponašanje! Čin praštanja odvija se u vašem umu i nema nikakve veze sa drugom osobom. Suština iskrenog praštanja je vaše oslobađanje od bola. To je, jednostavno, proces u kome se oslobađate negativne energije koje ste se čvrsto držali po sopstvenom izboru.“ „Stres je izgovor koji često koristimo kad ne možemo da preuzmemo odgovornost za svoja osećanja. Kad bismo mogli krivicu da svalimo na nešto ili nekog, mogli bismo da preuzmemo ulogu nevine žrtve. Takav postupak ne čini nam ništa dobro, niti može promeniti okolnosti u kojima se nalazimo.“
Kada se oslobodimo stega straha, otvaramo vrata novim mogućnostima i iskustvima koja nam donose istinsku sreću. Strah nas često sputava, ograničava naše potencijale i udaljava nas od radosti koja nam je prirodno namenjena. U trenutku kada prestanemo da gledamo na svet kroz prizmu straha i osude, postajemo sposobni da sagledamo pravu prirodu naše realnosti. Počinjemo da shvatamo da su naši životi, naši snovi i naše stvarnosti fleksibilni i podložni promeni, te stičemo moć da oblikujemo svoju realnost prema sopstvenim željama i ciljevima. Don Miguel Ruis je iniciran kao majstor toltečke tradicije, koja je bogata duhovnim učenjima i praksama koje pomažu ljudima da pronađu put ka slobodi, radosti i duhovnom ispunjenju. Ovaj sveobuhvatni vodič kroz učenja don Miguela Ruisa donosi duboko razumevanje toltečke mudrosti i praksi koje su osmišljene da pomognu ljudima da se oslobode ograničenja koja im nameće strah. Kroz niz praktičnih saveta, vežbi i rituala, Ruis vodi svoje čitaoce na transformativno putovanje ka prevazilaženju straha, osude i krivice, te ka postizanju stanja unutrašnje snage i slobode.
Godine 1959, u književnom časopisu Veri, Eko je počeo da objavljuje mesečnu kolumnu koju je, podstaknut razboritošću koliko i skromnošću, nazvao Minimalni dnevnik. U publikaciju koja je obilovala lingvističkim eksperimentima neoavangarde i impresivnim esejima, ubacivao je stranice nesputanih razmišljanja o raznim temama. Virtuoz parodije u ovoj ekstravagantnoj i iskrenoj zbirci razvija čitavu paletu svog neiscrpnog talenta. Prepoznatljivim humorom i delikatnom satirom preispituje modu, rituale, kodekse i običaje svojih savremenika – iza originalnih i neobičnih ideja i tema, krije se pravi moralista koji oštrim perom otkriva i napada ono što je trulo našem društvu.
Ujedinjujući radove napisane u periodu od 2003. i 2020. godine, knjiga Istina je na svim jezicima ista beleži Ruždijev intelektualni angažman u periodu značajnih kulturnih promena. Pronicljivi i inspirativni eseji, kritike i govori koji se fokusiraju na njegov odnos prema pisanoj reči utemeljuju njegovo mesto kao jednog od najoriginalnijih mislilaca našeg vremena. Uvodeći čitaoca u širok spektar tema, on se udubljuje i u prirodu pripovedanja kao ljudske potrebe, a rezultat toga jeste višestruki omaž samoj književnosti. Ruždi ispituje šta za njega znače dela Šekspira, Servantesa, Beketa, Judore Velti, Tonija Morisona i mnogih drugih – bilo na književnom bilo ličnom planu. On duboko zadire u prirodu istine, uživajući u treptavoj prilagodljivosti jezika i pitanjima koja mogu objediniti umetnost i život, te iznova tematizuje migracije, multikulturalizam i cenzuru.
Prvi korak u prevazilaženju nepovoljnih stanja našeg organizma predstavlja razumevanje da su njegovi uzroci pre svega mentalne prirode. Sve ono što je dobro u našem životu, ali i sve bolesti s kojima se borimo, posledica su mentalnih obrazaca koji oblikuju naše doživljaje. Autorka ovog sadržajnog i precizno organizovanog vodiča svojim čitaocima približava upravo one modele mišljenja koji stvaraju dobre i pozitivne doživljaje, kako bi uspeli da se na njih naviknu i u njima uživaju. Kada se iskoreni zabrinutost, bolest se preinačuje u stanje savršenog zdravlja. ISCELITE SVOJE TELO Reč neizlečivo, koja je za mnoge zastrašujuća, u stvari znači da određeno stanje ne može biti izlečeno „spoljnim“ metodama i da moramo uroniti u sebe kako bismo postigli isceljenje. Stanje bolesti potiče iz ništavila i tamo će se i vratiti. Zaronite u psihičke uzroke fizičkih bolesti i otkrijte metafizičke metode za njihovo prevazilaženje!
Čuvena Lujza Hej, koja je pomogla milionima ljudi širom planete, napisala je ovu knjigu sa Dejvidom Keslerom, vrhunskim stručnjakom koji se bavi problematikom bola i gubitka. Dvoje izvanrednih autora često kroz dijalog iznose svoje stavove o emocijama i mislima koje se javljaju u kritičnim životnim trenucima − nakon raskida veze, kraha braka, usled otkaza, gubitka voljene osobe... Čitaoci će otkriti na koji način da se sa tim situacijama izbore i kako da prevaziđu tugu i iskoriste je za lični razvoj. Ovo je štivo koje osnažuje, nadahnjuje i predstavlja izvanredan novi način razmišljanja. Donosi nadu i nove uvide u vaš život i svaki njegov segment. Pobedite tugu i uspešno iscelite svoje srce.
Potreba da ostanete u formi na mentalnom nivou, koja se poslednjih decenija uvukla u kolektivnu svest, dobar je pristup i malim sivim ćelijama. Kao kada je reč o fizičkom zdravlju, postoje svojevrsni metodi za unapređenje mentalnog: vežbe i alatke koje možete koristiti da bi vaše misli postale jače, hitrije i prilagodljivije, što će vam pomoći da ostvarite i održite vrhunski učinak u životu, a koji će vas zaštititi od stresa i teškoća, s kojima ćete se neizostavno susretati. Henrik Feksevs putem humora i neočekivanih primera navodi svoju čitalačku publiku na to da izoštri sopstvene mentalne supermoći, da što više uživa u životu i postigne što veći uspeh – ma kakvom se definicijom uspeha rukovodila. Predočavajući delotvorne tehnike, upotrebljive za optimizovanje sebe u raznim aspektima, u rasponu od obuke u kreativnosti i pamćenju do dostizanja sreće i emocionalnog odlučivanja, on nastoji da vam pomogne da živite životom koji želite. Kad steknete kontrolu nad latentnim mentalnim sposobnostima, dobićete nešto što isključivo može da se opiše kao mentalne supermoći.
„Zašto ne veruju svi ljudi u karmu?“ Lama Taši je ponavljao to pitanje sa tragom nestašnog osmeha na licu. Lama Taši je potom bacio pogled na svoje učenike okupljene u prostoriji osvetljenoj svećama, dok su sedeli opušteno na jastucima za meditaciju. „Ljudi ne veruju u karmu zato što ona nije momentalna“, rekao je lama. „Kada bi uz uzrok odmah usledila posledica, ne bi bilo nikakve nejasnoće, nikakve sumnje.“ Šta ako bismo se svi jednog dana probudili i otkrili da je svaki čin velikodušnosti nagrađen, a da su krađa i izdaja dovele do nesreće? U roku od nekoliko minuta, svako bi osetio efekte instant karme. Knjiga Instant karma je priča upravo o nekom takvom danu. O izvandrednoj viziji, naizmenično urnebesnoj i potresnoj. Kroz rolerkostere raznovrsnih događaja, autor nas odvodi na neistražena mesta. Da li bi se ljudi promenili kada bi znali da će, posredstvom karme, morati da se suoče sa posledicama svog ponašanja? Da li je stvarnost više proizvod našeg uma nego okolnosti? I da li fokusiranje na dobrobit drugih zaista predstavlja ključ našeg najvećeg procvata?
„Strah živi samo u budućnosti; usidriti se u sadašnjosti jeste melem za svaku brigu koja nas obuzima.“ Ova misao leži u temelju ikigaija, japanskog pojma koji se najpribližnije može prevesti kao „svrha življenja“ i koji je postao filozofski slogan trećeg milenijuma. Na stranicama ove knjige neuronaučnik Ken Mogi i pisac Tomas Leončini povezuju ikigai s univerzalnom temom ljubavi. Svaka veza treba da se živi u sadašnjem trenutku, bilo da je reč o romantičnoj ljubavi, porodičnoj privrženosti ili jednostavnom činu brige za druge ili za one slabije. Ali kako se ljubav menja kroz različite kulture, i kako na nju utiče nagli razvoj digitalnog sveta i veštačke inteligencije? Kako će moderna tehnologija uticati na način na koji se pronalazimo, volimo i razdvajamo Na koji način se mogu spojiti zapadnjački i istočnjački koncept ljubavi? Ova fascinantna i duboka knjiga istovremeno je i smeli dijalog između Istoka i Zapada u eri globalizacije, koja podstiče zatvaranje u sopstveni svet i prepuštanje osećanja tehnologiji.
Živimo u svetu koji ne samo da podstiče brbljanje već ga maltene i zahteva, u kome se uspeh meri time koliko pažnje možemo da privučemo: steknite milion pratilaca. Da li je neophodno da svaka pojedina osoba na ovoj planeti izrazi svako pojedino mišljenje koje ima o svakoj pojedinoj stvari koja se desi, i sve to u isto vreme? Ćutanje je nesebično. Ono izvlači najbolje iz ljudi oko vas. Kad slušate nekoga, kad posvećujete punu pažnju sagovorniku umesto sebi, dešava se čudo. Jedna studija utvrdila je da multitasking ljudima smanjuje koeficijent inteligencije na nivo osmogodišnjeg deteta ili osobe koja je celu noć ostala budna pušeći vutru Istraživači su utvrdili postojanje poremećaja koji su nazvali digitalna amnezija, što je nesposobnost prikupljanja dugoročnih sećanja U međuvremenu, sadržaj koji konzumiramo postaje sve kraći, što uništava našu sposobnost održavanja koncentracije. Što svet postaje bučniji, to vi morate biti grozniji, uvredljiviji i ogavniji da biste se istakli. Umesto da gledamo svoju decu kako igraju fudbal ili falširaju u školskoj predstavi, podižemo telefone i snimamo ih. Mislili smo da će internet izvući iz nas ono najbolje. Umesto toga, izvukao je sve najgore. Mislili smo da će nas internet povezati. Umesto toga, razdvojio nas je. U kratkim naletima, kortizol i adrenalin nam pomažu. Bez njih ne bismo mogli da preživimo. Ali hronična izloženost izaziva haos. Kad ste onlajn, naročito preko telefona, to dovodi do blagog ali stalnog oblika stresa, koji navodi vaše telo da neprekidno proizvodi kortizol. Korišćenje telefona vam izaziva stres, ali izaziva ga i kad ne koristite telefon – jer kada ga ne koristite, pitate se treba li da ga pogledate i vidite da li se nešto desilo od kako ste ga poslednji put pogledali. Naši telefoni zasnovani su na stalnom strahu da ćemo nešto propustiti (FOMO – fear of missing out), oni su način da se osiguramo da nikada ništa ne propustimo. Važno je primetiti da se prvo slovo skraćenice odnosi na strah (fear). Grčevito držimo svoje telefone, kao ćebence u detinjstvu, u nadi da će nas to umiriti, a začudo, oni deluju upravo suprotno. To su sprave za uznemiravanje, mali generatori straha na baterije. Ljudi koji besne onlajn obično počnu da besne i u stvarnom životu, utvrdili su naučnici. Gnev koji osećate onlajn ostaje s vama i kad se izlogujete. Lideri koji ućute nadahnjuju i svoje kompanije da ućute, jer se njihov primer pronosi kroz čitavu hijerarhiju. Neumorni samopromoteri više nisu u modi. U modi su ljudi koji priznaju kada ne znaju odgovor i koji odaju priznanje drugima. Skromnost je postala toliko tražena veština da se ugrađuje u testove ličnosti koje koriste agenti za zapošljavanje.
Za milion godina neke stvari nisu se uopšte promenile. Jedna od njih je upravo govor tela u ljubavi.Govor tela je osnova udvaranja. Pokazuje koliko smo dostupni, raspoloženi, seksualno privlačni ili očajni. Neki udvarački postupci unapred su osmišljeni, a neki su sasvim nesvesni instinktivni. Izuzetno su važni i za započinjanje veze i za njeno održavanje. Knjiga Govor tela u ljubavi govori baš o tome. Ova knjiga daje odgovore na pitanja koja nas najviše zbunjuju, a odnose se na pripadnike suprotnog pola. Kada je pročitate, mnoge stvari ćete sagledati jasnije i moći ćete da protumačite signale koji su vam ranije izmicali. Svi aspekti ljubavnih odnosa biće vam jasniji, bićete privlačniji i lakše ćete uvideti koga vi privlačite, opuštenije ćete zakazivati sastanke i graditi duge veze.
Kako biti svoj, bez glume i skrivanja? Kako živeti po svom, bez brige o tuđim očekivanjima? Odgovor leži u emocionalnoj nezavisnosti. To je put koji je neophodan da bismo istinski živeli – sa porodicom, partnerom, na poslu i, pre svega, sa nama samima. Emocionalna nezavisnost je spoznaja da naša vrednost i unutrašnji mir ne zavise od drugih ljudi ili spoljnih okolnosti. To je sloboda da osećamo i donosimo odluke koje su u skladu s našim istinskim željama. To je i naša sposobnost da upravljamo emocijama kada se nađemo u neočekivanim situacijama. Kada dosegnemo ovaj nivo nezavisnosti, oslobađamo se potrebe za tuđim odobravanjem – bilo da je reč o roditeljima, partneru ili šefu. Tada možemo da se oslobodimo njihovih kritika, raskinemo veze zavisnosti nastale u detinjstvu, razmišljamo svojom glavom i živimo život baš onako kako mi želimo!
Koje su najranije i najjednostavnije životinje koje su imale neku vrstu subjektivnog iskustva? Koje su životinje prve mogle da osete štetne osećaje kao što je, na primer, bol? Kakvu to vrstu inteligencije poseduju glavonošci? Kako je oktopod, usamljeno stvorenje sa tako malo društvenog života, postao tako pametan? Kako izgleda imati osam pipaka koji su toliko puni neurona da praktično samostalno razmišljaju? Kako svet njima izgleda? Piter Godfri-Smit, istaknuti naučnik i vešt ronilac, istražuje kako su se razvijala iskustva svih vrsta, ali stavljajući glavonošce u poseban fokus. Razlog tome je što su oni stvarno izvanredna stvorenja. Kad bi mogli da govore, mnogo toga bi nam rekli. Prateći pitanje unutrašnjeg života sve do njegovih korena, i upoređujući ljudska bića s našim najistaknutijim životinjskim rođacima, autor baca novo krucijalno svetlo na um oktopoda – i istovremeno na naš sopstveni. Bazirana na jedinstvenim i ličnim zapažanjima, ova čitljiva knjiga usložnjava našu ideju o tome šta predstavlja osećaj, pronalazeći tačku u kojoj se naši prihvaćeni pojmovi o ljudskoj inteligenciji susreću sa nečim karakterističnim i čudesno drugačijim. Dakle, cilj ove knjige jeste da se bavi umom i njegovom evolucijom, i to sa mnogo širine i dubine. Širina podrazumeva razmišljanje o različitim vrstama životinja, dok je dubina vremenska jer obuhvata duge periode i davne oblike u istoriji života.
Bestseler Njujork tajmsa Dirljiva i duhovita autobiografija Dženet Makardi, zvezde serija Aj Karli i Sem i Ket, u kojoj govori o svojim borbama iz perioda kada je bila mlada glumica – uključujući poremećaje u ishrani, zavisnost i složen odnos s posesivnom majkom – i o tome kako je ponovo preuzela kontrolu nad svojim životom. Dženet Makardi je imala šest godina kada je otišla na svoju prvu audiciju. San njene majke bio je da njena jedina ćerka postane zvezda, a Dženet je bila spremna da učini sve kako bi je usrećila. Stoga je pristala na ono što je majka nazivala „ograničenjem kalorija“, a što je podrazumevalo veoma ograničenu ishranu i merenje težine pet puta dnevno. Trpela je opsežne kućne šminkerske preobražaje dok ju je majka kritikovala rečima: „Tvoje trepavice su nevidljive. Misliš li da Dakota Faning ne farba svoje?“ Čak ju je majka kupala do šesnaeste godine, a bila je primorana da deli svoje dnevnike, imejlove i sav prihod s njom. U svojoj knjizi Drago mi je što je moja mama umrla Dženet Makardi iskreno i detaljno opisuje sve kroz šta je prošla – uključujući i trenutke kada se majčin san konačno ostvario. Nakon što je dobila ulogu u seriji Aj Karli, postala je poznata. Dok je njena majka bila oduševljena, često komunicirajući sa fanovima i paparacima, Dženet se borila s anksioznošću, stidom i mržnjom prema sebi, što je dovelo do poremećaja u ishrani, zavisnosti i toksičnih veza. Ovi problemi su se dodatno pogoršali nakon što je, tokom snimanja serije Sem i Ket sa Arijanom Grande, njena majka preminula od raka. Na kraju, Dženet otkriva terapiju, napušta glumu i po prvi put u životu odlučuje šta ona zaista želi. Ispričana s osvežavajućom iskrenošću i crnim humorom, ovo je inspirativna priča o otpornosti, nezavisnosti i jednostavnom uživanju u pranju sopstvene kose.
Kako da cenimo svoje vreme i živimo u sadašnjem trenutku a da ne postanemo preokupirani trivijalnim zadacima i smetnjama? Kako da izbegnemo gubitak svog unutrašnjeg bića u užurbanoj zauzetosti? Stoicizam, najuticajniji filozofski pravac Rimskog carstva, nudi osvežavajuće i moderne načine osnaživanja karaktera u suočavanju sa svetom koji je često nepredvidiv. Naširoko priznat kao najtalentovaniji i najhumaniji pisac stoičke tradicije, Seneka nas uči kako da živimo sa osećanjima slobode i svrhe. Njegovo najčuvenije delo Pisma prijatelju u preko stotinu napisanih pisama objašnjava kako se nositi s nedaćama – kako prevazići tugu, anksioznost i bes, te kako pretvoriti neke zastoje u svojevrsne prilike za napredak i prepoznati pravu prirodu prijateljstva. U knjizi Doručak sa Senekom filozof Dejvid Fajdler ispituje Senekine klasične radove, objašnjavajući njegove ključne ideje, i to jasno, ali bez pukog pojednostavljivanja. Čitanje ova knjige je poput uživanja u svakodnevnim malim ritualima, baš kao što je ukusan doručak ili ispijanje šoljice kafe koja daje energiju. Senekina mudrost nam pruža proverene savete o ljudskom stanju – koje se, kako se ispostavilo, nije mnogo promenilo u poslednje dve hiljade godina.
Šta život čini ispunjenim i smislenim? Jednostavan ali iznenađujući odgovor jeste – odnosi. Što su naši odnosi jači, veća je verovatnoća da ćemo živeti srećnije, zadovoljnije i zdravije. Zapravo, Harvardska studija o razvoju odraslih otkriva da snaga naših veza sa drugima može predvideti zdravlje i našeg tela i našeg uma dok prolazimo kroz život. Neprocenjivi uvidi u ovoj knjizi proističu iz otkrivanja ličnih životnih priča stotina učesnika Harvardske studije, koje su praćene iz godine u godinu tokom čitavog njihovog odraslog života, a mudrost koju ova knjiga otkriva potkrepljena je nalazima istraživanja i mnogih drugih srodnih studija. Odnosi u svim oblicima – prijateljstva, romantične veze, porodica, kolege, poznanici s treninga, članovi klubova – svi doprinose zdravijem i srećnijem životu. I kao što nam kroz svojevrsne primere knjiga Dobar život pokazuje – nikada nije kasno da ojačate odnose koje već imate, kao ni da izgradite nove.
