APLAUZ

Elizabet već nedeljama nije pojela pristojan obrok. Njene tanke ruke prekrivene su modricama i na korak je od toga da bude izbačena na ulicu… dok je ne dovedu u dom Viktora Frankenštajna, tužnog i usamljenog dečaka koji ima sve osim prijatelja. Viktor je njen izlaz, njena prilika da se izvuče iz bede, i od toga dana Elizabet čini sve što može da postane nezamenjiva – a u tome i uspeva. Porodica Frankenštajn je prihvata i daje joj toplu postelju, ukusnu hranu i haljine od najfinije svile, a Viktor i ona ubrzo postaju nerazdvojni. Ali taj novi, predivni život ima svoju cenu. Kako godine prolaze, Elizabeta mora da nauči da živi sa Viktorovim opasnim temperamentom i da udovoljava svakom njegovom hiru, bez obzira na to koliko je izopačen. Iza njenih plavih očiju i slatkog osmeha krije se proračunato srce devojke odlučne da ostane živa po svaku cenu, dok svet koji poznaje tone u tamu.

Kad sklopim oči, vidim kako plamen proždire cirkusku arenu na mestu gde je stajao Silvio. Trudimo se da pobegnemo što pre iz ovog pakla. Preplavljuje me osećaj nade. Opija me slatki noćni vazduh, ali znam da ništa nije gotovo… Najveća bitka za slobodu tek predstoji, a nas troje smo postali najtraženiji begunci u zemlji. U CIRKUSU NIKAD NISAM ŽIVELA MIRNO. Nakon godinu dana, imam utisak da se vrtimo u istom krugu. Iza svakog ugla vreba neko ko želi da nas preda policiji i dobije nagradu, jer su posteri sa našim slikama zalepljeni svuda po gradu. Imamo sreće što je Džek sa nama; za sada mu polazi za rukom da nam pronađe utočište. Trenutno smo u nekoj napuštenoj kancelariji. Odjekuje pucanj, čuje se bat koraka… Našli su nas...