ČOVEK OD STAKLA

Japan, 1957. godine. Ugovoreni brak doneće porodici mlade Naoko dobar položaj u društvu, ali ona se zaljubila u američkog mornara: ako se uda za njega, naneće veliku sramotu čitavoj porodici. Sjedinjene Američke Države, danas. Dok se brine o ocu na samrti, Toni pronalazi pismo sa neverovatnim otkrićem o prošlosti njene porodice na drugom kraju sveta. Prepuna emocija, ovo je priča o dve žene: jedna je rastrzana između svoje kulture i svog srca, a druga odlazi na putovanje kako bi saznala šta zaista znači dom. „Zvala sam se Naoko Nakamura. Posle venčanja, postala sam Naoko Tanaka. A nekada, kratak trenutak između ta dva prezimena, zvala sam se i drugačije – imala sam nezvanično prezime, posle neobične svadbe pod drevnim drvetom sa razigranim svetlima. Tad nismo imali sveštenika koji bi održao zvanični obred. Nismo se venčali u svetom hramu, niti sam se presvukla tri puta, kao što tradicija nalaže. Ali volela jesam. Svaki korak vodio me je sve bliže budućnosti, a sve više udaljavao od porodice. Nekako sam pronašla svoje mesto između tih suprotnosti. To je ono što Buda zove srednjim putem. Prava ravnoteža u životu. Ja sam to zvala srećom. Život s ljubavlju jeste srećan. Život radi ljubavi je budalast. Život u kom se pitate šta bi bilo kad bi bilo prosto je nepodnošljiv. Ja sam proživela sva tri."

„Fascinantan roman.“ – Elena Ferante Dragulj italijanske književnosti. Dirljiv i dramatičan prikaz gubitka detinjeg idealizma i neizbežne sile strasti. Mladi Artur odrasta skoro potpuno izolovan u staroj vili na ostrvu Pročida u Napuljskom zalivu. Ostao je bez majke, a svojeglavi otac, koji ga je kao dete ostavio na ostrvu, vraća se samo sporadično. Odsečen od društva, dečak živi u skoro potpunoj samoći: luta ostrvom sa svojim voljenim psom, plovi u čamcu i čita priče o vrlim junacima i avanturistima, koje poistovećuje sa ocem. Otac mu je veliki uzor – visok, plav, neustrašiv. Dečakov svet se okreće naglavačke kada se otac vrati iz Napulja sa mladom ženom kojom se upravo oženio. Ona je samo malo starija od Artura i, kao dobra vernica iz velikog grada, zalaže se za sve što Artur mrzi. Njeno prisustvo na ostrvu razbija idilu iz detinjstva, budi strasna osećanja i vuče porodicu ka bolnim konfliktima.