“Hrabrica” je idealna priča za svako dijete koje se kroz odrastanje mora suočiti s novim izazovima i iskušenjima. Govori o tome kako svaki trud mora biti nagrađen, a hrabrošću i upornošću mogu se savladati sve poteškoće i problemi. Normalno je da se svi ljudi, a pogotovo djeca, bolje upustiti u nove pustolovine, ali život ne bi bio toliko zanimljiv da radimo samo ono što znamo i idemo samo sigurnim putem. Ako želimo odrasti i iskusiti život punim plućima, moramo se upuštati u nove izazove i učiti nova znanja. Upravo se to dogodilo i Perici. Došlo je vrijeme da nauči neke nove stvari, koje su sva djeca oko njega već znala, ipak, ulovio ga je strah.

Perica će uskoro naučiti da je strah normalan. Ono što nas čini hrabrim je suočavanje s tim strahom. Malo po malo, suočit će se i on. Vožnja bicikle činila mu se previše strašnom, zato je prije morao pronaći hrabrost u nečem drugom, a tek se onda suočiti s vožnjom. Najprije je naučio okretati palačinke. I toga ga je bio strah, ali je vidio da s ponavljanjem i upornošću može i to savladati. Naučeno je primijenio na biciklu.

Najprije se suočio s vožnjom manje bicikle, a time i manje strašne. Kada je nju savladao, bilo je vrijeme da pokori i onu veliku. Upravo to je i učinio. Perica je dokaz da se do cilja penje malim koracima. Savladavaju se manje prepreke koje na kraju dovode do veće. Ali u trenutku kada se suočimo s velikom preprekom, već imamo znanje sakupljeno od onih malih, pa se i te velike više ne čine tako strašnima. Ako je Perica mogao naučiti voziti biciklu iako ga je bilo strah, onda se i svi mi možemo suočiti s vlastitim strahovima, čije će nas prevladavanje odvesti u ljepši život.