PRIZEMNA AMERIKA

„Najhrabriji roman Fjodora Dostojevskog.“ Džozef Frank Je li istina, kneže, da ste jednom govorili da će svet spasti „lepota“? Gospodo – obratio se glasno svima – knez tvrdi da će lepota spasti svet. Nakon nekoliko godina provedenih u švajcarskom sanatorijumu, knez Lav Nikolajevič Miškin vraća se u Petrograd. Polako se ponovo uključuje u visoko društvo, kojim vladaju novac, moć i romantične intrige. Dobronameran i naivan, knez Miškin će se naći u ljubavnom trouglu sa mladom i lepom Aglajom Jepančinom i zloglasnom Nastasjom Filipovnom. Međutim, njegov čisto estetski doživljaj ženske lepote bez ikakve primese seksualnih želja u velikoj meri uzrokovaće drame u njihovim odnosima. U suprotnosti sa ostatkom sveta, njegova bezazlenost i gotovo detinja iskrenost od Miškina će načiniti najpozitivnijeg ali i najneprilagođenijeg junaka Fjodora Dostojevskog. „Svi koji o Idiotu govore kao o mom najboljem delu imaju nešto posebno u načinu razmišljanja, što me je uvek iznenađivalo i dopadalo mi se.“ Fjodor Dostojevski

Jedan od najznačajnijih romana XX veka. Neko mora da je oklevetao Jozefa K., jer je, iako nije učinio nikakvo zlo, jednog jutra bio uhapšen. Jozef K., perspektivni prokurista jedne velike banke, uhapšen je na svoj 30. rođendan, rano ujutro, čim je otvorio oči. Optužba nije poznata, baš kao ni to pred kojim se sudom vodi postupak i kakav će biti njegov tok. Jozefu K. saopštavaju da sud ne želi da remeti njegov uobičajeni način života, te da se on, u skladu s tim, slobodno može vratiti svakodnevnim aktivnostima. Međutim, K. se narednih dana i meseci sve više zapliće u nevidljivu mrežu svog procesa i nedokučivog suda koji ga je pokrenuo. Korak po korak, Jozef K. saznaje da „sve pripada sudu“. Uoči svog 31. rođendana, godinu dana po hapšenju, Jozef K. spremno čeka dželate… Kafka je sve do danas ostao jedinstvena pojava u svetskoj književnosti, a decenije koje su protekle od nastanka njegovih dela nimalo nisu umanjile njihovu modernost i aktuelnost. Roman Proces čitaoca suočava sa neverovatnim, uznemirujućim svetom ispunjenim obezličenim pojedincima i apsurdnim događajima, koje autor, međutim, prikazuje kao sasvim normalne i uobičajene. Kafkina groteskna proza na granici halucinacije i zbilje nepogrešivo nas i dan-danas uvlači u svoj uznemirujući svet, poput odraza u nekom iskrivljenom ogledalu, za koji nismo sigurni da li je travestija, proročki lucidna dijagnoza… ili i jedno i drugo.