
VELIKA ENCIKOLOPEDIJA NERIJEŠENIH ZAGONETKI 2
45,90 KM
VELIKA ENCIKLOPEDIJA NERJEŠENIH ZAGONETKI 2
Autor: Colin Wilson i Damon Wilson
Čuveni autori i istraživači paranormalnog, Colin i Damon Wilson istražuju najintrigantnije fenomene svih vremena koji se već tisućama godina otimaju objašnjenjima.
Među njima su: Atlantida, Bermudski trokut, Bigfoot, Torinski sveti pokrov, Jack Trbosjek, čudovište iz Loch Nessa i mnogi drugi…
Nema na stanju
SKU: 9789531961943
Kategorija: Enciklopedija i atlasi znanja
Dodatne informacije
Autor | & Damon Wilson Colin |
---|---|
Izdavač | Mozaik knjiga |
Preporučujemo
ENCIKLOPEDIJA OPĆEG ZNANJA
Grupa autora
Mozaik knjiga
Zanima vas zašto je Darwinu trebalo 20 godina da objavi svoju teoriju evolucije? Kako to da se na Arktiku ne možemo služiti kompasom? Zašto su se pobunili knezovi Zrinski i Frankopani? ENCIKLOPEDIJA OPĆEG ZNANJA odgovorit će vam na ova i stotine drugih pitanja te vam na uzbudljiv način otkriti sve što trebate znati izzemljopisa, biologije, kemije, fizike, matematike, povijesti, jezika, umjetnosti, politike i ekonomije te religije i filozofije, tj. čak 10 najvažnijih područja znanosti i kulture. A što je najbolje – ovo su vrhunsko izdanje svojim znanjem obogatili i eminentni hrvatski znanstvenici i stručnjaci.
Naučite kako brzo i lako izračunati postotak, čitajte o revolucionarnoj Deklaraciji o nazivu i položaju hrvatskog književnog jezika u doba Jugoslavije i otkrijte sve detalje slavne Bostonske čajanke. Od hrvatskog Ustava, preko Willendorfske Venere i sve do analize DNK, ovo će vam izdanje omogućiti da osvježite svoje znanje i steknete nove spoznaje, ali i pružite svojim školarcima priručnik koji će im pomoći u savladavanju gradiva iz svih školskih predmeta. Uistinu prava knjiga za cijelu obitelj!
1000 ODGOVORA NA PITANJA IZ ZNANOSTI
Grupa autora
Mozaik knjiga
Na više od 400 stranica knjiga 1000 ODGOVORA NA PITANJA IZ ZNANOSTI neće vam pružiti samo pregršt korisnih i zanimljivih podataka, nego i mnogo zabave. Zašto deve imaju grbe? Hoćemo li ikada moći putovati kroz »crvotočine«? Je li zijevanje zarazno? Hoće li se automobil moći voziti glasom? To su samo neka od zapanjujućih pitanja na koja ćete naći odgovor u našemu priručniku, prepunom znanstvenih i stručnih spoznaja.
Vaši će školarci zasigurno uživati u nevjerojatnim činjenicama o našem planetu i svemiru, a ni vas neće ostaviti ravnodušnim najnovija čuda znanosti i tehnologije. Od kontroverznih tema poput genetski modificirane hrane do suvremenih spoznaja o svemiru, ovdje ćete otkriti odgovore stručnjaka na najintrigantnija pitanja o vremenu, prostoru, čovjeku, prirodi, tehnološkim otkrićima i dostignućima, kao i malim stvarima iz naše svakodnevice.
GODIŠNJI OBIČAJI U SRBA-S KUTIJOM
Mladinska knjiga Beograd
– Po danima od Petozarnih mučenika (26. dec) do Božića (7. jan) gleda se kakvo će vreme biti u narednoj godini. Jedan dan je jedan mesec – ako nekog od tih dana pada sneg, onda će biti kišan onaj mesec što ga taj dan predstavlja u idućoj godini, a kog dana je vedro, taj će mesec biti bez kiše.
– Od Svetog Nikole (19. dec) dan biva duži onoliko koliko petao može da skoči s praga.
– Do Svetoga Luke (31. okt) tur’ đe oćeš ruke, od Svetoga Luke, u džepove ruke.
– Kad ko koga udesi, u svakom smislu te reči, kaže se da ga je udesio kô za Vrbicu (druga subota pred Uskrs).
– Svetog Spiridona (25. dec) slave papučari – i oni što papuče izrađuju i oni što se plaše svojih žena.
– Januar je u Vukovom rečniku bio sječanj, u crkvi bogojavljenski mesec, a u narodu i golemi mesec; juli – ilinski mesec i žetvar; septembar – malogostojinski mesec i grozdober; novembar – aranđeoski mesec i studen.
– Pre pojave Deda Mraza deca su poklone dobijala na Nikoljdan (19. dec), Materice (druga nedelja pred Božić), Očeve (prva nedelja pred Božić) i Božić (7. jan), a davala na Detinjce (treća nedelja pred Božić).
– Od zmija štite jeremije (oko Jeremijinog dana, 14. maj), kišu prizivaju prporuše i dodole (kad je sušno leto), dobar rod donose krstonoše (o zavetinama i litijama), karakondžule rasteruju sirovari (uoči Malog Božića, 14. jan), a komendije teraju komendijaši (u beloj nedelji, prvoj pred uskršnji post).
– U čistoj nedelji (prvoj u uskršnjem postu) pere se i čisti sve u kući, u gostinskoj nedelji (prvoj pred uskršnji post) dočekuju se gosti, u zagonetnoj (prvoj pred uskršnji post) oštri se duh i ogleda u domišljatosti, a u šarenoj nedelji (četvrtoj pred uskršnji post) dozvoljeno je da se „šara”.
U narodu se, dakle, tačno zna kad je čemu vreme, jer je celina življenja kalendarski usklađena i cela godina propraćena je određenim radnjama – tačno se zna otkad i dokad se nešto radi, pesma peva, igra izvodi, i čemu sve to služi. O TOM ŽIVOTU PO NARODNOM KALENDARU GOVORI KNJIGA GODIŠNJI OBIČAJI U SRBA.
• 110 prazničnih dana s pratećim običajima
• 16 vrsta obrednih povorki
• 5 vrsta slava
• na osnovu građe sakupljene sa svih prostora na kojima su Srbi živeli ili žive (Vojvodina, Mačva, Jasenica, Stari Vlah, Negotinska Krajina, Župa, Levač, Leskovačka Morava, Rudničko, Aleksinačko i Vranjsko Pomoravlje, Metohija..., Lika, Banija, Knin, Bosanska Krajina, Baranja, Semberija, Kuči, Vasojevići...).
• sa ilustracijama Marka Markovića, slikama naivnih umetnika iz bogate zbirke Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, fotografijama, ikonama i freskama – njih više od 300
• u zaštitnoj drvenoj kutiji
O AUTORU
Cenjeni srpski etnograf Mile Nedeljković (1941–2009) čitav život posvetio je beleženju narodnih običaja i očuvanju tradicije. Za svoj rad na proučavanju i sistematizaciji građe o običajima vezanim za godišnji ciklus dobio je prestižnu Nagradu za nauku Vukove zadužbine. Njegove zapise o godišnjim običajima za našu kuću priredila je Miletova supruga, etnolog Nevenka Nedeljković.
Zahvaljujući temama koje su u njima zastupljene, a prevashodno autorovom umeću da slikovitim narodskim jezikom približi čitaocima bogatu etnografsku građu, rukopisi Mileta Nedeljkovića decenijama su u vrhu najpopularnijih i najvoljenijih. O tome svedoči i upozorenje čitaocima koje je godinama štampano na zadnjoj korici Miletovog Srpskog običajnog kalendara: da se njegove knjige čitaju i prepričavaju, pozajmljuju i kradu – „nemojte da vam nismo rekli”.