Knjige

Klasik američke književnosti. „Braniš li ti crnje, Atikuse?“, upitala sam ga te večeri. „Dabome da branim. Ne govori ’crnja’, Skaut. To je prostački.“ „Tako govore svi u školi.“ „Od sada pa nadalje biće svi manje jedna…“ Iz perspektive Skaut Finč, šestogodišnje devojčice odrasle u malom gradu na jugu zemlje, Harper Li na duhovit i autentičan način kritikuje rasne i klasne predrasude u američkom društvu tridesetih godina prošlog veka. U učmaloj sredini ogrezloj u nasilje i hipokriziju, moralna snaga jednog čoveka, advokata Atikusa Finča, podsetiće stanovnike Okruga Mejkom, ali i samog čitaoca, koliko je teško i važno istrajati u tome da se bude čovek. Braneći crnca optuženog za silovanje bele žene, Atikus staje u odbranu ljudskog dostojanstva i vere u ispravnost zakonodavnog sistema. Zahvaljujući snazi svog karaktera on se tako svrstava u red onih retkih junaka koji prevazilazeći okvire jednog književnog dela postaju simbol univerzalne pravičnosti. „Nesvakidašnji um je iznedrio ovaj izuzetan roman. Harper Li je autorka koja život oslikava u svoj njegovoj punoći na jedan autentičan i humorističan način. Dirljiva priča, tako zanimljiva, tako prijemčiva.“ Truman Kapote „Knjiga koja se ne zaboravlja.“ Independent

Autorka bestselera Grabljivica i Ljubav u doba kokaina Autorka Ljubavi u doba kokaina donosi nam još jednu zastrašujuću ljubavnu priču napisanu po istinitim događajima Upoznala sam ga prvog dana srednje škole. Goran je bio četvrta godina, i ceo dan mi nije izlazio iz glave. Bio je lep, visok i zgodan, a bledo mršavo lice ne samo da ga je činilo otmenim već je isticalo krupne crne oči, izražene jagodice i pune crvene usne. Posle škole mi je prišao i izgovorio: „Sad si moja.“ U dubini Banjičke šume, daleko od trim-staze, imali smo svoj panj. Tu sam popušila prvu cigaretu, popila prvo pivo, prvi put dozvolila Goranu da gurne ruku pod moju majicu. Tu, na tom panju, izgovorila sam „da“ kada me je pozvao da idemo kod njega. Goranova soba izgledala je kao da ne pripada stanu u kojem se nalazi. Zidovi su bili tamnosivi, ormar, radni sto i krevet crni, a roletne spuštene. Zapalio je crvenu sveću i tek tada sam videla da na zidu piše: „Čini šta ti je volja i neka ti to bude jedini zakon.“ Na slikama pored natpisa bile su lobanje jarca, pentagrami, naopako okrenuti krstovi… Osetila sam neki nemir u stomaku, a unutrašnji glas mi je govorio: „Beži odavde.“ Ali me je glad sprečila u tome. Neutoljiva glad za Goranom, koja me je s vremenom potpuno preobrazila. Nisam više bila nežna, slaba, ranjiva devojčica. Lik u ogledalu mi se nasmešio i zadovoljno namignuo. Crna duga ravna kosa, potpuno bela koža, oči uokvirene crnim i usne kao krv crvene odavali su moć. Obukla sam crnu mini-haljinu, crne mrežaste čarape, crne salonke, zamahnula kosom i, iskoračivši iz svoje stare ljušture, izašla iz stana. Ritmički bat flekica na tankim visokim štiklama odzvanjao je hodnikom zgrade i podsećao na zvona koja pozivaju na misu. Na moju prvu crnu misu…

Jedan od najboljih britanskih romana svih vremena Bliži se vreme kada će ovi monolozi postati dijalozo. Nećemo uvek odzvanjati kao gong posle udara, kad god u nama odjekne neka senzacija. Deco, naš život je bio kao gong koji odzvanja; buka i hvalisanje; udarci po potiljku u bašti. Originalan i izuzetno poetičan roman Talasi smatra se remek-delom Virdžinije Vulf. Kroz niz povezanih unutrašnjih monologa šestoro prijatelja pratimo njihovo odrastanje. Njihovi likovi se suptilno razotkrivaju kroz razmišljanja o sebi i drugima, počev od dečje igre kraj mora, preko školovanja i stasavanja, do suočavanja sa smrću voljenog prijatelja Persivala, a onda i sa sopstvenom zrelošću. Ispresecane živim opisima mora u različito doba dana, lične pripovesti se spajaju u poetsku tapiseriju ljudskog iskustva. Uprkos svojoj eksperimentalnoj formi, Talasi su doživeli komercijalan uspeh i oduševljene pohvale kritike čim su objavljeni 1931. godine, a danas se smatraju najambicioznijim romanom Virdžinije Vulf, koji njene modernističke narativne tehnike prikazuje u najboljem svetlu. „Sav okupan svetlom, blistav i uglačan, istovremeno neverovatno tačan i suptilno konotativan. Besprekoran i istančan senzibilitet u jeziku i raspoloženju izraz su istinske poezije.“ –New York Times „Ona je činila s rečima ono što je Džimi Hendriks radio na gitari.“ –Majkl Kaningem

Prvo remek-delo kineske književnosti Nepoznati autor iz XVI veka ostavio je za sobom veličanstveno delo. Legenda kaže da ga je napisao da bi osvetio smrt svoga oca. Stranice rukopisa je natrljao otrovom, i poslao ih očevom ubici. Po predanju, žrtva nije prestajala da čita knjigu i umrla je čim ju je završila jer je roman pročitala u dahu. Simen Ćing je mlad, lep i bogat naslednik, uticajan i ugledan, a uz to razuzdan, iskvaren i raskalašan. Posle smrti roditelja vreme provodi u kućama za uživanje, upoznajemo njegove brojne žene i konkubine, poslugu i podjednako ugledne i uspešne „prijatelje“. Pred nama se uzdiže slika društva prožetog lažima, korupcijom, podmetanjima i kriminalom. A bogatstvo se polako osipa… U ovu neprolaznu priču o strastima i prevrtljivosti sudbine anonimni autor utkao je erotiku, stihove, i raznovrsna svedočanstva tog vremena sačiniviši izvanredno živopisan prikaz ljudske prirode. Roman je dugo bio cenzurisan i zabranjivan u Kini zbog „nepristojnosti“, što nije sprečavalo čitaoce da mu se dive i čitaju ga u potaji. „Bonton za posrnule. Čitaoci te epohe sigurno su ga krili ispod dušeka.“ – Ejmi Tan „Svet Šljivinog cveta u vazi od zlata lep je i mračan, prizeman ali i uzvišen, ispunjen vrlinom ali i opscenostima, božanstven i šokantan, bestidan ali i veličanstven. Knjiga je stara četiristo godina, a kao da je napisana danas.“ – Los Angeles Review of Books

Čak i kad venčanje propadne, srce pronađe lek. Megi Demarko je mislila da će imati savršeno venčanje… sve dok mladoženja nije pobegao bez reči. Posle prvog šoka pokupila je stvari, spakovala kofere i vratila se u svoj rodni grad da se tamo zaleči i pripremi za ostatak života – koji će provesti kao usedelica. Barem je tako mislila u prvi mah. Erik Holt je bio iznenađen kada je čuo da se Megi vratila. Nikada nije zaboravio njihovu romansu koja je trajala koliko i srednja škola. Nije zaboravio ni bol kada ga je Megi odbacila. Predlaže joj da se upuste u otvorenu vezu ne bi li joj pokazao koliko je i dalje lepa i poželjna, bez obzira na to što je ostavljena pred oltarom. Ne očekuju da će ovakav odnos imati fatalne posledice. Kada se otvore stare rane, iskrsnu novi problemi, ljubav ih zatekne potpuno nespremne.

Scenarista filma Što se bore misli moje i serije Sumpor Žena koja se usudila da puca na kralja Srbija godine 1882. Jelena Ilka Marković, udovica Jevrema Markovića optuženog za učestvovanje u Topolskoj buni i po kratkom postupku streljanog, pokušala je da ubije kralja Milana Obrenovića i tako osveti nezasluženu smrt svog voljenog muža. Posle hapšenja nađena je mrtva u zatvorskoj ćeliji – zvanična verzija mrtvozornika glasi da se odlučila za bolnu smrt vešanjem peškirom o krevet. Sedam godina kasnije jedan propali advokat koji nema šta da izgubi i šef beogradske policije na zalasku karijere istražuju njenu smrt, svaki iz svojih razloga, ali u slučaju gospođe Marković istina ne donosi ništa dobro… „Sedef-magla je knjiga koja ima sve što je potrebno. Ima zločin, zapravo dva, ali i mnogo onih koji će se desiti tokom istrage, dakle, ima uzbuđenja na pretek. Ima intrigu, jer jedan davni atentat baca daleke senke na preživele. Pa i na mrtve. Ima u ovom romanu i politike, žudnje za moći, pohlepe, izdaje, kao i raznih drugih grehova, tako milih čitaocu, jer ih ne čini on. I na kraju, ima i ljubavi. Ali da ne otkrivam baš sve. I nije nevažno istaći, po ovom romanu su snimljeni film i serija.“ – Milorad Milinković „Utvrdite da li vam se Sedef-magla više dopada kao knjiga, film ili kao TV serija pod naslovom Sumpor! Kriminalistički roman smešten u XIX vek pokazuje nam stari Beograd, život u njemu i beskrupulozno otimanje za vlast bez sentimentalnih idealizacija prošlosti. Uzbudljiva priča podsetiće čitaoca da, osim tehnike i tehnologije, malo čega novog ima pod kapom nebeskom, i u deliktima i u načinima borbe protiv njih.“ – Vladislava Vojnović

Od autorke romana Kuća orhideja i Svetlo u prozoru. Njihova budućnost zapisana je u zvezdama... Maja d’Aplijez i njenih pet sestara okupljaju se u domu njihovog detinjstva Atlantidi – bajkovitom, izolovanom zamku na obalama Ženevskog jezera – nakon što su im javili da je preminuo njihov voljeni otac, tajanstveni milijarder kog one zovu Tata Solt. On je Maju i sve njene sestre usvojio dok su još bile bebe i sada je svakoj od njih ostavio u nasledstvo mučan trag koji vodi do njihovog pravog porekla. Maju je njen trag odveo preko sveta, u Brazil, do trošne palate u Rio de Žaneiru. Stigavši tamo, počinje da sastavlja deliće svoje životne priče... Osamdeset godina pre toga, u vreme bel epoka u Riju, godine 1927, otac Izabele Bonifačo ima ambiciju da uda kćer u aristokratske krugove. Za to vreme arhitekta Ejtor da Silva Kosta projektuje skulpturu koja će se zvati Hristos Iskupitelj, i uskoro će otputovati u Pariz da nađe odgovarajućeg skulptora koji će upotpuniti njegovu viziju. Strastvena Izabela čezne da vidi svet pa ubeđuje oca da joj dozvoli da pođe s arhitektom i njegovom porodicom u Evropu pre nego što se uda. Tamo, u ateljeu Pola Landovskog, u opojnoj, titravoj atmosferi kafea na Monparnasu, Izabela upoznaje ambicioznog mladog skulptora Lorana Brujia i odmah shvata da joj život posle toga više neće biti isti. Sedam sestara je zanosna epska bajka o ljubavi i gubitku – prva u jedinstvenom, čarobnom serijalu od sedam knjiga zasnovanih na legendama sazvežđa Sedam sestara – i Lusinda Rajli nam ovde potvrđuje svoj izuzetni pripovedački talenat. „Upečatljivo, dirljivo i slojevito.“ Grazia „Lusinda Rajli vešto upravlja nitima zapleta.“ Independent on Sunday