Knjige

Književna nagrada „Tronoški rodoslov“ Nagrada „Branko Ćopić“ Prvi roman o srpskom Černobilju. Vinča, 15. oktobar 1958. U poslepodnevnim satima oglasio se centralni alarm za detekciju povišenog radioaktivnog zračenja. Grupa mladih naučnika je prilikom izvođenja naučnog eksperimenta osetila miris ozona… Ubrzo će svi oni oboleti od radijacione bolesti, za koju, naizgled, nema leka. Preostaje jedino da se u pariskom Institutu „Kiri“ obave eksperimentalne, humane transplantacije koštane srži, prve u svetu. Naravno, ako se prethodno nađe dovoljno građana Pariza koji bi rizikovali život da pokušaju da pomognu potpunim strancima... Sudbine obolelih, ljubav između jedne pacijentkinje i jednog francuskog lekara i sklapanje prijateljstava odvijaju se daleko od očiju javnosti, čemu doprinose i politički pritisci. Nakon višedecenijskog izbegavanja teme radijacije u Vinči Goranu Milašinoviću je pošlo za rukom da priču o srpskom Černobilju ispriča efektno i sa mnogo detalja.

Od autorke romana Kuća orhideja i Svetlo u prozoru. Njihova budućnost zapisana je u zvezdama... Maja d’Aplijez i njenih pet sestara okupljaju se u domu njihovog detinjstva Atlantidi – bajkovitom, izolovanom zamku na obalama Ženevskog jezera – nakon što su im javili da je preminuo njihov voljeni otac, tajanstveni milijarder kog one zovu Tata Solt. On je Maju i sve njene sestre usvojio dok su još bile bebe i sada je svakoj od njih ostavio u nasledstvo mučan trag koji vodi do njihovog pravog porekla. Maju je njen trag odveo preko sveta, u Brazil, do trošne palate u Rio de Žaneiru. Stigavši tamo, počinje da sastavlja deliće svoje životne priče... Osamdeset godina pre toga, u vreme bel epoka u Riju, godine 1927, otac Izabele Bonifačo ima ambiciju da uda kćer u aristokratske krugove. Za to vreme arhitekta Ejtor da Silva Kosta projektuje skulpturu koja će se zvati Hristos Iskupitelj, i uskoro će otputovati u Pariz da nađe odgovarajućeg skulptora koji će upotpuniti njegovu viziju. Strastvena Izabela čezne da vidi svet pa ubeđuje oca da joj dozvoli da pođe s arhitektom i njegovom porodicom u Evropu pre nego što se uda. Tamo, u ateljeu Pola Landovskog, u opojnoj, titravoj atmosferi kafea na Monparnasu, Izabela upoznaje ambicioznog mladog skulptora Lorana Brujia i odmah shvata da joj život posle toga više neće biti isti. Sedam sestara je zanosna epska bajka o ljubavi i gubitku – prva u jedinstvenom, čarobnom serijalu od sedam knjiga zasnovanih na legendama sazvežđa Sedam sestara – i Lusinda Rajli nam ovde potvrđuje svoj izuzetni pripovedački talenat. „Upečatljivo, dirljivo i slojevito.“ Grazia „Lusinda Rajli vešto upravlja nitima zapleta.“ Independent on Sunday

Sve priče u jednoj knjizi. Povodom 125. godišnjice rođenja. „Ponekad izgleda da čovečanstvo od prvog bleska svesti, kroz vekove priča samo sebi, u milion varijanata, uporedo sa dahom svojih pluća i ritmom svoga bila, stalno istu priču. A ta priča kao da želi, poput pričanja legendarne Šeherezade, da zavara krvnika, da odloži neminovnost tragičnog udesa koji nam preti, i produži iluziju života i trajanja.“ Ivo Andrić Od 1920. do kraja života, za više od pola veka svog plodnog stvaralačkog rada, Andrić je napisao više od sto priča koje se mogu uvrstiti u svaku antologiju svetske priče. Majstor kratke prozne forme, samo naizgled tradicionalan u naraciji i stilu pripovedanja, Andrić zapravo pripada onim velikanima savremene svetske priče koji se uvek čitaju sa novim uzbuđenjem, lako i u dahu. Štaviše, kako vreme prolazi, Andrić je sve moderniji. Bilo da pripoveda o bosanskim Muslimanima, Turcima ili Jevrejima, o ženama, gradovima ili fratrima, o neobičnim likovima koje je upoznao ili zamislio u Sarajevu, Višegradu ili Beogradu, Andrić sa neodoljivom ironijom, prepoznatljivim i jedinstvenim stilom uspeva u svojim pričama da čitaoca uvek iznova, kako je sam umeo da kaže, „iznenadi nečim poznatim“. U govoru pod nazivom „O priči i pričanju“, koji je održao prilikom primanja Nobelove nagrade u Stokholmu 1961. godine, Andrić će sam sublimirati svoj pripovedački kredo: „Pripovedač možda priča sam sebi svoju priču, kao dete koje peva u mraku da bi zavaralo svoj strah? Ili je cilj toga pričanja da nam osvetli, bar malo, tamne puteve na koje nas često život baca, i da nam o tom životu, koji živimo ali koji ne vidimo i ne razumemo uvek, kaže nešto više nego što mi, u svojoj slabosti, možemo da saznamo i shvatimo.“

Najbolji triler po izboru Sunday Timesa „Odličan triler o novom Hladnom ratu.“ – Entoni Bivor, autor Staljingrada Za Klajva Frenklina penjanje na škotsku planinu Manro u septembru postalo je ritual, nešto što radi svake godine kad potreba za mirom i samoćom postane neizbežna. Ove godine uživanje u pogledu sa vrha planine prekida neočekivani poziv iz kabineta premijerke. Hitno mora da se zaputi u Moskvu, gde ga čekaju sastanci na kojima će prevoditi britanskoj premijerki pri susretu sa ruskim predsednikom. Na tom putovanju očekuje ga još jedan susret. Njegova nekadašnja partnerka Marina Volina je tumač ruskom predsedniku. Kada Klajv sazna za promoćurni plan ruskih predstavnika da se unište podvodni kablovi koji povezuju Ameriku i Veliku Britaniju, čime bi se paralisala komunikacija ovih država i izazvao ozbiljan ekonomski potres, zna da mora hitno reagovati. Klajvov neočekivani saučesnik biće Marina koja će pristi da mu pomogne da spreči planirani napad u zamenu za novi identitet i novi život. Dvojac neće imati mnogo vremena da spreči kolaps nemerljivih granica. „Moskva prepuna opasnosti i špijunski roman koji će vam u potpunosti zaokupiti pažnju.“ – Financial Times „Ne možete je pustiti iz ruku dok je ne pročitate do kraja.“ – Economist