Knjige

Jedan od najznačajnijih romana svetske književnosti. Remek-delo ruske književnosti, Zločin i kazna svrstalo je Dostojevskog u red najznačajnijih svetskih romanopisaca. Oslanjajući se na sopstveno iskustvo iz zatvorskih dana, u grozničavom tonu i na ubedljiv način, autor pripoveda priču o Raskoljnikovu – siromašnom studentu mučenom nihilizmom i borbom između dobra i zla. Verujući za sebe da je iznad zakona i ubeđen u to da viši ciljevi opravdavaju sredstvo, on brutalno ubija lihvarku za koju kaže da je „ništavna, zla, bolesna baba koja nikome nije potrebna... koja ni sama ne zna zašto živi i koja će ionako već danas-sutra umreti“. Skrhan osećajem krivice, on će otpočeti proces pokajanja koji će mu korenito promeniti pogled na svet. „Dostojevski je pisao prozu o zaista važnim pitanjima. Pisao je prozu o identitetu, moralnoj vrednosti, smrti, volji, odnosu telesne i duhovne ljubavi, pohlepi, slobodi, opsesiji, razumu, veri, samoubistvu. A to je izveo bez ikakvog svođenja svojih likova na glasnogovornike ili svojih knjiga na traktate. On je uvek obuzet pitanjem šta znači biti ljudsko biće – odnosno kako biti prava osoba, neko čiji život prožimaju vrednosti i principi – a ne tek izrazito pronicljiva životinja sposobna za samoodržanje.“ Dejvid Foster Volas

„Jedan od najvećih romana ikada napisanih.“ – Vilijam Somerset Mom Ko bi mogao slutiti da se pod tim devojačkim licem, tako bledim i tako blagim, skrivala nesalomljiva odlučnost da radije hiljadu puta pogleda smrti u oči negoli da se odrekne uspeha! Zgodan, inteligentan i ambiciozan, sin nepismenog strugara Žilijen Sorel odlučan je da se uzdigne iznad svojih skromnih provincijskih korena. Razapet između dva moćna sveta, crkve koju simboliše crno, i vojske koju simboliše crveno, ubrzo shvata da se uspeh može postići samo prihvatanjem suptilnog koda licemerja po kojem društvo funkcioniše. Upleten u opasnu vezu sa prelepom gospođom De Renal i uticajnom gospođicom De la Mol, čini se da je njegov uspon na društvenoj lestvici neizbežan. Ipak, u društvu koje više ceni bogatstvo i poreklo nego zasluge, Žilijenova potraga za uspehom imaće kobne posledice… Remek-delo psihološke iznijansiranosti i društvene kritike, Crveno i crno je maestralan prikaz ljudske želje i neumoljive težnje za moći u nemilosrdnom i surovom svetu. „Poslednji od velikih francuskih psihologa.“ – Fridrih Niče Mari Anri Bel (1783–1842), poznatiji pod pseudonimom Stendal, jedan je od najznačajnijih francuskih pisaca devetnaestog veka. Rođen je u Grenoblu, na jugoistoku zemlje, ali se kao veoma mlad našao u Parizu gde je pre svega želeo da postane dramski pisac. Umesto toga, zahvaljujući rođačkim vezama, dobio je čin potporučnika u vojsci i pratio je Napoleona u pohodu na Italiju. Tokom Napoleonove vladavine nalazio se na raznim položajima u carskoj administraciji, prvo u Kraljevini Vestfaliji – vazalnoj državi na teritoriji današnje Nemačke – a kasnije i u Parizu, gde je služio na visokoj funkciji revizora pri Državnom savetu. Učestvovao je i u neuspeloj invaziji na Rusiju 1812. godine, a nakon Napoleonovog poraza 1814. napustio je Francusku i nastanio se u Milanu, gde je ostao do 1821. Kao poštovalac Napoleona i liberal, Stendal nije imao simpatija prema konzervativnom režimu koji je uspostavljen nakon restauracije, i osećao se komotnije u Italiji. Pre nego što je počeo da objavljuje prozu, Stendal je pisao biografske, kritičke i putopisne tekstove, među kojima se izdvajaju putopis Rim, Napulj i Firenca (1817), delo Istorija slikarstva u Italiji (1817), kao i Napoleonova biografija koja je objavljena tek 1829. godine. Nakon povratka u Pariz objavljuje studije O ljubavi (1822) i Rasin i Šekspir (1823–1825), studiju koja se smatra značajnim doprinosom teoriji romantizma. Prvi roman, Armans, objavio je 1827, a Crveno i crno 1830. Te godine, nakon Julske revolucije i uspostavljanja liberalne monarhije Luja Filipa, ponovo je poslat u Italiju, sada kao konzul u Čivitavekiji i Papskoj državi. Tamo će započeti niz nezavršenih autobiografskih dela koja će biti objavljena posthumno. Krajem tridesetih godina ponovo će boraviti u Parizu gde će 1839. izaći roman Parmski kartuzijanski manastir, uz Crveno i crno Stendalovo najznačajnije delo. Umro je u Parizu, tokom odsustva sa konzulskog posla u Italiji, 1842. godine.