TEŽAK IZBOR

Japan, 1957. godine. Ugovoreni brak doneće porodici mlade Naoko dobar položaj u društvu, ali ona se zaljubila u američkog mornara: ako se uda za njega, naneće veliku sramotu čitavoj porodici. Sjedinjene Američke Države, danas. Dok se brine o ocu na samrti, Toni pronalazi pismo sa neverovatnim otkrićem o prošlosti njene porodice na drugom kraju sveta. Prepuna emocija, ovo je priča o dve žene: jedna je rastrzana između svoje kulture i svog srca, a druga odlazi na putovanje kako bi saznala šta zaista znači dom. „Zvala sam se Naoko Nakamura. Posle venčanja, postala sam Naoko Tanaka. A nekada, kratak trenutak između ta dva prezimena, zvala sam se i drugačije – imala sam nezvanično prezime, posle neobične svadbe pod drevnim drvetom sa razigranim svetlima. Tad nismo imali sveštenika koji bi održao zvanični obred. Nismo se venčali u svetom hramu, niti sam se presvukla tri puta, kao što tradicija nalaže. Ali volela jesam. Svaki korak vodio me je sve bliže budućnosti, a sve više udaljavao od porodice. Nekako sam pronašla svoje mesto između tih suprotnosti. To je ono što Buda zove srednjim putem. Prava ravnoteža u životu. Ja sam to zvala srećom. Život s ljubavlju jeste srećan. Život radi ljubavi je budalast. Život u kom se pitate šta bi bilo kad bi bilo prosto je nepodnošljiv. Ja sam proživela sva tri."

Kada sve nestane, a budućnost više ne postoji, šta nam preostaje? Na Siciliji koja je postala samo ogromna ruševina, jedna tvrdoglava i hrabra devojčica kreće u potragu za svojim bratom. Među spaljenim poljima i tajanstvenim šumama, među ostacima trgovačkih centara i napuštenih gradova, među velikim pustim prostranstvima koje je priroda ponovo osvojila i divljim zajednicama preživelih, Anin vodič je sveska koju joj je ostavila majka, sa uputstvima kako da preživi. Pre nego što je umrla, majka je njoj i bratu rekla da se vole i da se nikada ne rastaju. Rekla im je da će ih, kada zakorače u punoletstvo, odneti bolest. Ali rekla im je i da će neko, negde, nekad, imati lek. I tako, iz dana u dan, Ani postaje sve jasnije da pravila iz prošlosti više ne važe i da će morati da izmisli nova. Poput svetlosti koja se pali u tami i širi svoje zrake, Amanitijev roman razotkriva nesigurnosti, impulse srca i nekontrolisanu snagu života. Jer, kao što će Ana shvatiti, „život nam ne pripada, on nas prožima“.