Dobitnik Andrićeve nagrade.
Hronike Nemanje Lukića.
Iz univerzuma Konstantinovog raskršća.
Nemanja Lukić se prvi put pojavio u romanu Konstantinovo raskršće i od tada ovaj zagonetni lik ne prestaje da intrigira i golica maštu čitalaca. I čovek i besmrtnik, svedok i tvorac istorije istovremeno, on će proživeti čitav jedan vek u kome je stara dama Evropa doživela najveći uspon i najdublji pad. Ravnodušno će to posmatrati svojim vampirskim očima dok mu među usnama gori duga, francuska cigareta.
U knjizi Serafim pratimo Nemanju Lukića od trenutka kada je u međuratnom Beogradu prihvatio novi identitet. Čitaoci će saznati kako je Nemanja prvi put sreo Mustafu Golubića i čime je tačno zadužio našeg nobelovca Ivu Andrića. Njegov angažman u britanskoj obaveštajnoj službi odvešće ga čak na Island, gde će se suočiti sa tajnama vremena i prostora, sve dok se opet ne pojavi u Srbiji, u vreme epidemije variole vere. Svedočiće užasima što donose plodovi drveta koje raste u Paklu.
Na kraju, ostaje samo jedno pitanje: šta radi Nemanja Lukić u 21. veku?
Najpreporučivanija knjiga po izboru knjižara Delfi lanca.
„Semper idem je prvo remek-delo XXI veka u srpskoj književnosti.“ Teofil Pančić
Premda za života poznat prevashodno kao dramaturg i scenarista (Nebeski odred, Haleluja, Viktorija, Traganje po pepelu, Ravangrad 1900, Valter brani Sarajevo i dr.), Lebović je pisao i novele i objavljivao ih u časopisima 60-ih i 70-ih godina XX veka. Ipak, opus magnum Đorđa Lebovića, po jedinstvenoj oceni kritike, predstavlja upravo ovo njegovo testamentarno delo, roman-hronika o detinjstvu u Kraljevini Jugoslaviji uoči II svetskog rata, koja je i zbog osobenog piščevog stila i originalnog postupka, kao i zbog teme i njene književne transpozicije, prepoznata kao kanonsko delo savremene srpske književnosti. Ispričan iz perspektive dečaka koji posmatra približavanje „Velikog Sunovrata“ – širenja nacizma u svojoj okolini koliko i u Evropi – pisac je u vidu imao paralelu između ondašnjeg ludila i rata koji je u Jugoslaviji buknuo 90-ih godina prošlog veka. U ratu je izgubio četrdeset članova svoje porodice a sam, kao četrnaestogodišnjak, prošao pakao Aušvica. „Knjige ne bi bilo da se opet nisam našao u vrtlogu velikog Zla koje sam dobro upoznao pedeset godina ranije“, priznaće pisac u jednom razgovoru pred kraj života.
„Fantastična hronika jednog detinjstva... Do sada u našoj literaturi nije bilo tematski i senzibilitetski srodne knjige koju biste se usudili staviti u istu rečenicu s Porodičnim cirkusom Danila Kiša.“ Teofil Pančić
„Semper idem je knjiga o detinjstvu, koja se može čitati kao porodični roman ali i kao memoarski spis par ekselans, kojim se Đorđe Lebović, posthumno, predstavio kao veliki majstor moderne realističke proze.“ Vasa Pavković
„Lebović, Kiš, Pekić, Kovač i danas predstavljaju nedosegnuti vrh srpske i nekadašnje jugoslovenske književnosti.“ Filip David
Snimak sa promocije knjige, održane 17. marta 2017. u Delfi Caféu u SKC-u:
Priča o iskupljenju i ljudima koje može spasti jedino ljubav.
Čim ga je ugledala na vratima, i kad je sekund kasnije shvatila da je on ne prepoznaje, bila je poražena.
Ali i tračak pobede našla je upravo u tome što nije morala da ustukne, što je mogla da se prema njemu ponaša kao prema Džoniju, anonimnom pastuvu sa televizijskog kajrona koga je pozvala, kao što je poslednjih godina zvala razne Đavole, Kamiondžije, Drvoseče ili jednostavno Đoke koji su ostavljali svoje telefone svuda po društvenim mrežama, muškarce koje je pronalazila po Tinderu i sa kojima je išla da se nađe negde, bilo gde, osigurana porukama u svom telefonu, da sa tim nebitnim, nepoznatim muškim telima, nahvatanim nasumice, ubije sve one izdaje koje su je bolele.
Ona više nikada neće biti povređena, ni ostavljena. Nikada.
Životne priče šestoro junaka ovog romana ispreplešće se i zauvek promeniti za sedamdeset dva sudbonosna sata. Primorani da pogledaju životu u oči, moraće ili da ga prigrle ili da zauvek ostanu osujećeni u svojim težnjama. Sazvežđe svitaca je zbirka melanholije, nade i burnih osećanja, koja će vas zagrliti čvrsto i neće vas puštati dok vam ne izmami suzu, nostalgiju, tugu, širok osmeh i uzdah olakšanja. Mirjana Bobić Mojsilović nikada ranije nije pisala ovako bogatim potezima pera.
„A sada, prošetaj pogledom po Samarkandu! Nije li taj grad kralj Zemlje? Ponosit, iznad svih gradova, a u njegovim rukama njihove sudbine?“ Edgar Alan Po
Samarkand, to je Persija Omara Hajama, pesnika vina, slobodnog mislioca, genijalnog astronoma, ali i Persija Hasana Sabaha, osnivača reda asasina, najstrašnije sekte u Istoriji.
Samarkand, to je Orijent XIX veka i početka XX, putovanje u svet u kom su snovi o slobodi oduvek uspevali da odole utvarama.
Samarkand, to je pustolovina jednog rukopisa nastalog u XI veku, izgubljenog prilikom mongolskih upada i ponovo pronađenog šest vekova kasnije.
Još jednom, vodeći nas putem svile kroz najzanosnije gradove Azije, Amin Maluf nas oduševljava svojim izvanrednim pripovedačkim darom.
Amin Maluf je danas jedan od najznačajnijih svetskih pisaca. Njegova prva knjiga, Krstaški ratovi viđeni očima Arapa, već je postala klasično delo.
Koraci na stepeništu.
Sekunda za reakciju.
Trenutak od kojeg im zavisi ceo život.
„Jedan od najstrašnijih i najbriljantnijih trilera koji ćete pročitati.”
– Guardian
Napolju besni snežna mećava. Ona je kod kuće sama sa decom. Spremaju se za spavanje. Čuje nešto – škripa naizgled uobičajena za stare kuće, ili bar tako umiruje sebe. Međutim, zvuci deluju poznato i uznemirujuće dok odjekuju hodnikom. Koraci neobično teški i spori.
Obris muškarca pomalja se kroz hodnik. Preplašena budi decu i požuruje ih ka najstarijem delu kuće, majušnoj tajnoj sobi sakrivenoj iza zida. Do dece dopire njegov reski glas pun pretnji dok ih čeka da mu razotkriju skrovište.
U zaglušujućoj tami, bori se da ostane pribrana. Da li da potraži neko oružje ili da pokuša da pobegnu? Ugledala ga je opet. To lice. Taj glas. Istog trena njenim telom prostrujali su strah i nemoć. Ona tačno zna ko je on i šta želi. I ne zna da li će izbaviti sebe i decu iz ove opasnosti.
„Čitalac je gurnut u scenario nepatvorenog straha. Opisati ovaj roman kao noćnu moru u suprotnosti je sa živopisnošću te noći. Sama u noći je zastrašujući triler igre mačke i miša u kojem je škripa na stepenicama samo blaga uvertira u borbu za opstanak.“
– Washington Post
„Izvanredan. Šlag na torti je sjajan završetak, koji deluje i iznenađujuće i neizbežno.“
– Publishers Weekly
„Ovim romanom trijumfuje ekstremna napetost. Fantastično, ali rizično za one slabog srca.“
– Daily Mail
„Čitate Samu u noći na sopstveni rizik.“
– Kris Vitaker
„Zastrašujuće i neodoljivo.“
– Karin Sloter
Autorka bestselera Volim svoj život, Sećaš me se? i serijala Kupoboličarka
„Duhovita i vesela knjiga koja slavi život. Poželela sam da se nikad ne završi.“
– Dženi Kolgan
Ona može da uradi bilo šta, samo ne sve.
Saša je stvarno i konačno završila sa svim: sa poslom (iscrpljujućim), sa prijateljstvima (gurnutim u stranu), sa seksualnim životom (ionako nepostojećim). Saša je udarila glavom o zid (bukvalno).
Rešena da pije smutije od kelja, da isproba jogu i samoću, ona kreće u letovalište u Devonu koje je zavolela još kao dete. Međutim, u vansezoni, hotel se raspada a ona je uz to prinuđena i da deli plažu sa još nekim: mrzovoljnim, nervoznim tipom po imenu Fin. Kako da Saša postigne ravnotežu s prirodom dok on sedi na steni i posmatra je? A naročito jer se njih dvoje ne slažu kad je reč o tome kako se leče sindromi sagorevanja pošto su za Sašu to manifestovanje, plivanje u prirodi, grickanje čokoladica u potaji, a za Fina ispijanje viskija.
Međutim, kad na plaži počnu da se pojavljuju čudne poruke, Saša i Fin su primorani da razgovaraju – o svemu. U čemu je tajna? Zašto su oboje sagoreli? Šta je, uopšte, „manifestovanje“?
Možda će otkriti da imaju više zajedničkog nego što misle...
„Primamljivo, živahno i očaravajuće.“
– Daily Mail
„Urnebesna, vrcava i vedra – upravo knjiga kakva vam je potrebna ako očajnički žudite za predahom.“
– Bet O’Liri
„Pravo uživanje... vragolasto zabavna i čarobno romantična.“
– Sunday Express
Autorka bestselera Surova ljubav.
Ponekad nas oni koje volimo najviše povrede.
Lili život nikad nije mazio, ali je to nije sprečilo da se i dalje bori. Prešla je dug put od odrastanja u malom mestu – završila je studije, preselila se u Boston i započela karijeru. A kad upozna i zgodnog neurohirurga Rajla Kinkejda, odjednom joj se čini da je njen život savršen.
Rajl je tvrdoglav i pomalo arogantan, ali nežan i divan prema Lili, i ona ne može da ga izbaci iz glave. Ali muči je to što on ne voli da se vezuje. Iako Lili postaje izuzetak od ovog pravila, ona se i dalje pita zašto je to tako.
Dok je preplavljuju sumnje o novoj vezi, pojavljuje se Atlas Korigan, Lilina prva ljubav, i vraća je u prošlost koju je davno ostavila iza sebe. On je bio njena srodna duša i zaštitnik, a njegov povratak preti da ugrozi njenu vezu sa Rajlom.
„Divna i dirljiva knjiga. Prepustite joj se otvorenog srca i čuvajte je.“ USA Today
„Kolin Huver se izborila sa veoma teškom temom iskreno i bez ulepšavanja brutalne stvarnosti. Osećanja su ogoljena i veoma potresna.“ Rockstars of Romance
„Emotivna, nezaboravna, izvanredna, drugačija. Ovo nije lagana priča, ali utoliko je zadovoljstvo čitalaca veće.“ Totally Booked Blog
Lili i njen bivši muž Rajl konačno su našli način da civilizovano komuniciraju i budu roditelji kakve njihova ćerka zaslužuje. Lilin život je napokon dobio miran ritam. A onda, skoro dve godine nakon razvoda, Lili ponovo sreće Atlasa. Srećna što Atlas želi da obnovi vezu, ona ujedno strepi jer je on nepresušni izvor Rajlove mržnje i besa. Istovremeno, Atlas vodi borbe s demonima iz prošlosti. Ovoga puta odlučan je da ne načini istu grešku i da pomogne Lili da pronađe hrabrosti da odluči o svojoj sudbini.
Pripovedajući događaje iz Liline ali i Atlasove perspektive, Sa nama počinje nadovezuje se tačno tamo gde je stao epilog Sa nama se završava, otkrivajući više o Atlasovoj prošlosti i sagledavajući Lilinu borbu za pravu ljubav.
„Autorkin dar za slikanje nijansiranih i empatičnih likova sasvim je došao do izražaja, a posebno oduševljava što konačno saznajemo i Atlasovu stranu priče. Huverova se ni ovog puta ne boji da istraži ona mračnija i ranjiva lica ljubavi, majstorski prikazujući najdublje poverenje kakvo je nužno ne bi li se stiglo do srećnog kraja.“
– Publishers Weekly
„Kroz opipljivu napetost izbalansiranu s blescima nade Huverova predivno dočarava tugu ranjenog srca i radost ponovnog početka.“
– Kirkus Reviews
„Kolin Huver je postala kraljica lista bestselera!“
– USA Today
Senzacionalno otkriće rukopisa šezdeset godina nakon autorove smrti.
„Čudo!“
– Le Monde
„Pred nama je značajan tekst.“
– Le Point
Neponovljiv, gorljiv i čudovišno prodoran glas kakav poznajemo iz Putovanja nakraj noći ponovo se obrušava na nas u svoj svojoj silini u ovom romanu, pronađenom šezdeset godina posle Selinove smrti. Na samom početku knjige Ferdinand pripoveda kako je, teško ranjen u desnu ruku i u glavu, oktobra 1914, u Belgiji, u Polkapeleu, ležao na zemlji, prekriven krvlju, okružen leševima, umirući od gladi i žeđi. Nakon što se onesvestio, probudio se u ambulanti, s tutnjavom u glavi. Taj višenedeljni boravak u vojnoj bolnici zauzima veći deo priče i ispunjen je živopisnim junacima: velikodušnom bolničarkom Espinas, ranjenim drugarom iz bolničke sobe Kaskadom i njegovom ženom, prostitutkom Anžel, koja će sa našim pripovedačem sklopiti unosan posao.
Ova pripovest odiše verodostojnošću koja navodi na pomisao da je posredi priča o stvarnim sećanjima, ali što priča više odmiče, teže je razdvojiti stvarnost od fikcije. Prožet crnim humorom, erotskim scenama i opisima spasavanja ranjenika, ovaj roman se uvlači pod kožu, nošen vrtlogom Selinovog surovog, sirovog i eksplicitnog stila.
„Dosad nije napisan ovakav prikaz užasa Velikog rata, do te mere intenzivan da drugi poznati opisi izgledaju previše umetnički i sublimirano.“
– New Yorker
„Zapanjujući roman. Njegova neposrednost, lajtmotiv fizičkog bola, razvratni i dešperatni milje ranjenih vojnika u poljskoj bolnici iza linije fronta, odbiće vas ili privući svojim sardonskim duhom prožetim iskrama nežnosti.“
– World Literature Today
„Selinov furiozni stil je u punoj snazi, a njegov mali obim to dodatno ističe. Obožavaoci će biti oduševljeni.“
– Publishers Weekly
„Spektakularna priča! Dragulj prepun emocija, pronicljivosti i humora.“ Livres Hebdo
Posao sa nepunim radnim vremenom u video-klubu, povremeno društvo nekolicine prijatelja i neambiciozna dnevna rutina koja se u najvećem broju slučajeva završava picom i gledanjem filma u jednosobnom stanu u Stokholmu. Tako izgleda život našeg junaka sve dok mu ne stigne misteriozni račun. Prema tom računu od njega se zahteva da plati astronomski iznos od 5,7 miliona kruna. To je cena svega što je doživeo u životu, kao i za svu sreću koju je ikada upoznao. Ali kako su ovom čoveku, skromnom filmskom zaluđeniku kome treba tako malo da bude zadovoljan, a pritom nema velikih snova niti očekivanja, mogli da zaračunaju ovako mnogo? Da li je u pitanju prevara?
Minimalističan, nadrealan i veoma originalan, Račun je dragulj savremene književnosti koji dovodi u pitanje ono što nazivamo srećom, kao i način na koji je merimo. Ova knjiga, ispunjena zavodljivim humorom i oštrim zapažanjima o ludostima našeg doba, ujedno je i dirljiva ljubavna priča koja će promeniti način na koji posmatrate svoj život.
„U Računu ćete pronaći humoristični nadrealizam Ameli Notomb, nametljivu birokratiju Džordža Orvela i beznadežne sudbine koje su proživljavali Kafkini likovi. Mnogo više od pukog pamfleta o opsednutosti novcem u našem društvu, ovaj roman je i mudra priča o sreći.“ Gael
„Veoma uspeo ali i uznemirujuće precizan portret današnjeg društva. Pritom nam donosi i pravo osveženje.“ Ouest-France
„Briljantna priča!“ Version Femina
Zadivljujuća obrada jedne od najvećih ljubavnih priča u grčkoj mitologiji
Mikenskoj princezi Psihi prorečeno je na rođenju da će jednog dana pobediti veliko čudovište kojeg se plaše čak i sami bogovi. Pobunivši se protiv društvenih normi i tradicije, i odbacivši svoje dvorske dužnosti, mlada princeza želi da ispuni svoju sudbinu i savlada veštinu rukovanja lukom i strelom. Ali glas o njenoj lepoti i buntovnoj prirodi stiže čak i do ljubomorne boginje Afrodite, koja odlučuje da nauči Psihu važnoj lekciji.
Afrodita naređuje Erosu, bogu ljubavi, strasti i požude, da baci okrutnu ljubavnu kletvu. Ni Erosu ni Psihi ljubav nije ni na kraj pameti, ali niko ne može umaći prokletstvu, a ni Eros ne može očekivati pomoć drugih bogova pošto im je vekovima mrsio konce.
Pogođeni sudbinom, svojeglava Psiha i Eros umoran od sveta smrtnika, suočiće se sa izazovima većim nego što su ikada mogli da zamisle. Trojanski rat počinje, a bogovi pokušavaju da ih razdvoje. Par mora da utvrdi da li je to prava ljubav ili samo mit.
Živopisna i subverzivna priča koja zaslepljuje čula dok istražuje pojmove poverenja, žrtvovanja i šta zaista znači biti heroj. Ova pripovest o vanvremenskoj ljubavi koja prkosi volji olimpskih bogova obiluje nezaboravnim likovima, vrelim i napetim scenama.
„Bezvremena ljubavna priča. Poetična proza autorke uranja čitaoca u svet antičke Grčke, a čita se kao moderan roman..“
– Library Journal
„Maknamara je stvorila zanimljive likove i razobličila grčki mit na način koji značajno doprinosi aktuelnom shvatanju života žena u antici.“
– Book Riot
„Maknamarina izuzetna mašta povezala je nekoliko mitova u višeslojnu priču punu bogatih nijansi.“
– Booklist
Višestruko nagrađivana prevratnička knjiga koja je progovorila milionima čitalaca na više od 35 jezika.
„Neverovatno duhovita knjiga, čak i kada zadire u samo srce tame.“
– Horn Book
Na žurci kojom je obeležen kraj letnjeg raspusta petnaestogodišnja Melinda pozvala je policiju, ali je pobegla pre nego što su stigli, ne objasnivši nikome ništa. Tako je prva godina u srednjoj školi za nju počela užasno. Učenici je vređaju i maltretiraju, a najbolja drugarica iz osnovne ne razgovara s njom niti želi da sasluša razloge njenog postupka koji je sve razbesneo. Zato se Melinda povlači u sebe i u potpunu tišinu, a sve laži i licemerje srednje škole isplivavaju na površinu. I dok njen pametni i domišljati unutrašnji monolog precizno opisuje iskustvo srednje škole – od „prvih deset laži koje ti kažu“ (osma: „Vaš raspored je napravljen na osnovu vaših potreba“) do klika i klanova koje formiraju vršnjaci – istovremeno osećamo kako se ona guši u svojoj neispričanoj tajni.
Šta se zapravo desilo na toj prokletoj žurci?
„U ovom šokantnom romanu Anderson koristi oštre opservacije i živopisne slike da uvuče čitaoce u um izopštene tinejdžerke. Naracija je, međutim, ispunjena humorom, koji pomaže junakinji da izdrži svoj bol i čitaoce navodi da saosećaju s njom. Istrajni realizam knjige i Melindin teško izvojevani preobražaj dirnuće nas i nadahnuti.“
– Publishers Weekly
Njeni učenici su joj ubili ćerku.
Sada je ona na potezu.
„Da je Alber Kami napisao scenario za Smrtonosnu privlačnost, ovako bi izgledao.“
– Aleks Marvud
Nakon što je posle tragičnog otkrovenja raskinula veridbu, Juko Moriguči nije imala za šta da živi osim za svoju ćerku jedinicu, četvorogodišnju Manami. Ali kada u nesrećnom slučaju u nižoj srednjoj školi u kojoj Juko radi Manami izgubi život, Juko više nema nijedan razlog da nastavi dalje i daje otkaz.
Ali najpre treba da održi poslednje predavanje. Ona priča priču koja izvrće naglavce sve što su njeni učenici ikada mislili da znaju o dvojici svojih drugara iz odeljenja i pokreće ludačku zaveru za osvetu.
Pripovedana naizmeničnim glasovima, sa obrtima koje nikada nećete predvideti, Priznanja istražuju granice kazne, očajanje i tragičnu ljubav, da bi na vrhuncu između nastavnice i učenika došlo do strašnog sukoba koji će ugroziti čitavu školu. Na učionice više nikada nećete gledati na isti način.
„Priča koja se uvija kao Esherova grafika. Baš kada pomislite da znate kuda ovaj triler ide, Kanae Minato povlači zavesu kako bi otkrila novo lice zagonetke. Kao Gospodar muva za savremeni svet, Priznanja proučavaju mračni duh mladosti, istovremeno ukazujući na neke od najvećih opasnosti naše globalne kulture.“
– Dženi Milčman
„Minato vešto menja ugao gledanja od lika do lika dajući svaki put novu dimenziju ovoj uzbudljivoj i duboko potresnoj priči. Ovo je roman o kojem ću veoma dugo razmišljati.“
– Emili Sent Džon Mandel
„Ne dajte da vas prevari hipnotička lepota proze Kanae Minato. Kako se likovi u Priznanjima lišavaju svojih tajni, roman otkriva svoje smelo mračno srce. Stiliski savršeno, nezaboravno štivo.“
– Hilari Dejvidson
„Priznanja su jezovito remek-delo, i svako treba da ih pročita.“
– Čarls Finč
Vizionarski roman po kojem je 1979. godine Hal Ešbi snimio film Dobro došli, gospodine Čens s nezaboravnim Piterom Selersom u glavnoj ulozi
Rođen bez porodice i identiteta, Čens je ceo život proveo u izolaciji. Njegov svet je ograničen na kuću starca kod koga živi i vrt u kojem radi, a jedino saznanje o spoljašnjem svetu pruža mu televizija, koju neprestano gleda.
Kada njegov dobrotvor umre, Čens je primoran da napusti sigurnost svog vrta. Mentalno zaostao i nepismen, on koristi znanja stečeno s TV ekrana da se snađe u nepoznatom svetu.
Posle sudara sa limuzinom tajkuna s Volstrita, Čens se polako uspinje do položaja političkog savetnika, pa i potencijalnog kandidata za potpredsednika. Njegovi jednostavni komentari o baštovanstvu tumačeni su kao duboko metaforični i vizionarski stavovi o društvu. Mediji ga obožavaju, javnost je fascinirana, a političari ga vide kao ključnog igrača za budućnost nacije.
Prvi put objavljen 1971. godine, roman Prisutnost Ježija Kosinjskog ostaje nesporno relevantan u savremenom društvu opsednutom slikom, gde moć medija oblikuje percepciju mase zamagljujući granicu između iluzije i stvarnosti.
„Tek kada odložite knjigu, shvatite koliko je zastrašujuća slika nas samih u ogledalu Kosinjskog... Ova knjiga će opstati kao klasik.“
– Saturday Review
„Neverovatna priča poput nepredvidivog bejzbol udarca, isporučena sa savršeno tempiranim satiričnim skokovima i metafizičkim treperenjem.“
– Time
„I u ovom delu pogled na svet Kosinjskog, iako skriven iza osmeha, mračan je kao i uvek.“
– Life
Predgovor: Lisa Kudrou
„Ćao, zovem se Metju, mada me možda znate i pod drugim imenom. Prijatelji me zovu Meti. I trebalo bi da sam mrtav.“ Ovako proročki počinje uzbudljiva priča poznatog glumca Metjua Perija, koji nam je otkrio detalje svog života od dečjih ambicija do slave, preko zavisnosti i oporavka nakon ozbiljne zdravstvene krize koja mu je ugrozila život. Iskreno i srdačno, jedinstvenim i prepoznatljivim tonom, s mnogo čendlerovskih opaski i sarkazma Metju Peri opisuje rasparanu porodicu koja ga je odgajila (a istovremeno ga prepustila samom sebi), želju za priznanjem zbog čega je stremio ka slavi i ogromnu prazninu unutar njega koju nije moglo da ispuni čak ni ostvarenje najvećih snova. Govori i o miru koji je pronašao kada se oslobodio zavisnosti, kako se osećao povodom sveprisutnosti serije Prijatelji, deleći ujedno priče o svojim kolegama i drugim zvezdama koje je sreo na tom putu. Bez zadrške Peri živo prikazuje svoju borbu sa zavisnošću i dubokim, neizlečivim bolom u sebi koji ju je raspirivao, iako se činilo da ima sve što čovek može da poželi.
„Značaj Perijeve knjige nije samo u onome što je napisao ili načinu na koji je to uradio, niti u tome koliko je nepokolebljiv u svojoj posvećenosti, već u tome što je uopšte odlučio da ispriča svoju priču.“
– GQ
„Prijatelji, ljubavnici i Velika Strašna Stvar je sirova i neustrašiva autobiografija za koju je trebalo imati hrabrosti, a Metju Peri je bio hrabar. Proveo nas je kroz svoju zavisnost, bolest i parališuću usamljenost. On je uspeo da pretvori svoj bol u komičnu radost za druge, ali, kako sam kaže, to ga je mnogo koštalo. Ako želite da saznate ko je bio Metju Peri, udaljite se od senzacionalističkih vesti i pročitajte ovo.“
– Marta Kaufman, suosnivačica NBC serije Prijatelji
Nove priče Filipa Davida, objavljene u ovoj kolekciji posle već poznatih zbirki Bunar u tamnoj šumi, Zapisi o stvarnom i nestvarnom i Princ vatre, stilski besprekorno ispripovedane u duhu hasidskih priča, unose elemente piscu svojstvene fantastike u istorijsku ravan, poigravajući se nekim istorijskim epizodama na balkanskom razmeđu Istoka i Zapada. Davidova fantastika okrenuta je pritom ka unutra, ka čovekovom shvatanju vremena i prostora, njegovoj mašti, snovima i doživljaju sveta, a ne ka spolja, ka nekoj dalekoj budućnosti ili izmišljenoj sadašnjosti. Paradoksalno, ove priče, kruna Davidove kratke proze, utoliko su više utemeljene u stvarnost i podneblje kojima pripadamo.
Sve više sam sklon vjerovati da piscu sa stanovitom magijom, a Filip je David neosporno posjeduje, neke stvari za kojima traga i koje ga opsjedaju gotovo same dolaze, Kafka je to nazivao „unutarnjom ponudom“, pa su tako i hasidske knjige pronašle još jednog svog pisca koji je i prije tih knjiga uporno njegovao ono što je karakteristika jidiš književnosti, a to je „prividna jednostavnost pripovijedanja, mnoštvo likova, sudbina, bizarnih događaja, te i elemenata fantastike“.
– Mirko Kovač
