„Smeo, skladan i maestralno napisan roman.“
– npr.org
Ko je Sofi Stark? Briljantna režiserka, ljubavnica, supruga, prijateljica, izdajnica. Sofi nije lako razumeti jer beskrupulozno koristi priče iz života bliskih osoba da stvara filmove koji joj donose priznanje kritičara i oduševljenje publike. Od neupadljive devojke i osobenjaka Sofi naglo postaje zvezda, što će skupo koštati one koji je vole, a naposletku i nju samu.
Snažan i provokativan roman Život i smrt Sofi Stark je priča o moći umetnosti da transformiše – ali i uništi – ljudske živote, kao i o nagonu umetnice da stvori nešto veće i važnije od sebe, čak i ako to podrazumeva žrtvovanje svega što voli.
„Pročitala sam Život i smrt Sofi Stark sa knedlom u grlu. Reč je ne samo o briljantnoj analizi ljudskog genija i štete koju svojim delovanjem može da nanese, već i o vanserijski dobroj priči.“
– Ema Donahju, autorka romana Soba
„Beskompromisni, napeti ekspoze o nesuđenoj zvezdi filmske scene. ’Prijatelji’, bivši ljubavnici, filmski kritičari slikaju portret neshvaćene kultne režiserke i mostova koje je spalila na svom kratkom pohodu kroz život.“
– Marie Claire
„Radnja se razvija laganim tempom i raspliće se, iako je njen ishod otkriven u naslovu romana, sa iznenađujućom emocionalnom dubinom... Fascinantna analiza onoga što je potrebno uložiti u umetničko stvaranje i, što je još važnije, onoga što je potrebno da bi se voleo neko ko se tim stvaranjem bavi.“
– Kirkus
„Ovaj bogato osmišljen roman pruža slojevit pogled na njegovu neuhvatljivu junakinju.“
– Guardian
Najzapaženiji turski pisac posle Orhana Pamuka
Roman koji otkriva ogoljenu istinu onih kojima je rat oduzeo pravo na život
Da je čovek započeo život u paklu, da li bi mogao da odbije da bude demon?
Zamir je imao samo šest dana kada je u izbegličkom kampu na granici Sirije i Turske, gde ga je ostavila majka, eksplodirala bomba. Odgajan u sirotištu humanitarne organizacije, korišćen kao prigodna maskota za prikupljanje donacija, oduvek je bio svedok i sredstvo mahinacija.
Uoči 21. veka Zamir radi u misiji pri Prvoj svetskoj mirovnoj fondaciji. Usled vrtoglavih mirovnih scenarija, zavera i borbi, on pokušava da nađe odgovor na pitanje kako doći do pomirenja. Upoznaje ministre, diktatore, teroriste. Da bi ih naterao na pregovore, on ih obmanjuje i ucenjuje. Ne dozvoljava sebi da predahne, i ne staje ni pred čim. Mir, pre svega. Mir po svaku cenu.
Hakan Gundaj vrlo iskreno i ubedljivo razotkriva zakulisne radnje, korupciju i licemerje koji se kriju iza dobročinsatva humanitarnih organizacija, cinizma pojedinaca, ali i načina na koji Zapad pere svoju savest. U alternativnom svetu koji bolno podseća na ovaj u kojem živimo, on iznosi na videlo savremene društvene teme oko kojih gradi uzbudljivu fikciju s nezaboravnim junakom u glavnoj ulozi.
Roman koji nas vodi na vrtoglavo putovanje kroz rusku istoriju
Istorija se ne ponavlja, istorija se rimuje.
A ponekad je i sopstveni odraz u ogledalu.
Jednog dana 1988. na vrata mladog Pitera Vaterdrinkera pokucao je čudni sveštenik sa neobičnim zahtevom: pitao je da li bi pisac prokrijumčario sedam hiljada biblija u Sovjetski Savez. Piter se složio i ubrzo se zatekao usred jedne od najvećih društvenih i kulturnih revolucija našeg doba radeći kao turoperator sa bizarnim tovarom krijumčarene robe.
Trideset godina potom Piter će iz svog stana u Ulici Čajkovski u Sant Peterburgu, gde živi sa suprugom i tri mačke, usred kvarta koji je pre sto godina bio epicentar Ruske revolucije 1917, razmišljati o svom životu u Rusiji i životu Rusije koju je upoznao. Njegova maestralna pripovest povešće nas na vrtoglavo putovanje kroz rusku istoriju, dok ispisuje odu podeljenoj duši Rusije i prikazuje sopstvenu borbu sa životom, književnošću i ljubavlju.
„Vaterdrinker je jedan od retkih zapadnjaka koji razume Rusiju u svim njenim nijansama. Pun humora, dirljiv i veoma intrigantan, ovaj roman prožet je zanimljivim istorijskim činjenicama. Velika knjiga, veliki pisac.“
– goodreads.com
„Ovo nije proza pisca koji piše o teškim iskušenjima spisateljskog života. Ovo je razbokoren roman sa izrazito zanimljivom temom.“
– Literair Nederland
Radnja romana Sporedan detalj otpočinje u leto 1949, samo godinu dana nakon rata koji Izraelci slave kao Rat za nezavisnost, a Palestinci oplakuju kao Nakbu, katastrofu koja je dovela do raseljavanja i proterivanja više od sedamsto hiljada ljudi. Nakon što uhvate i zarobe mladu beduinku, izraelski vojnici je siluju, ubiju i zakopaju u pesak.
Godinama kasnije jedna mlada žena u Ramali postaje do te mere fascinirana ovim „sporednim detaljem“ u istoriji izraelsko-palestinskog sukoba da se upušta u opsesivnu potragu za istinom koja će je odvesti na rizično putovanje…
Prateći dva toka naracije, Adanija Šibli majstorski pripoveda o sadašnjosti koju neprekidno proganja prošlost.
„Autorkina objektivnost u načinu pripovedanja dobija puni smisao kako se roman približava kraju, zbog kojeg će vam zastati srce.“
– Dž. M. Kuci
„Izvanredno umetničko delo, Sporedan detalj vas neprekidno iznenađuje i prožima. Retka kombinacija moralne inteligencije, političke strasti i formalne virtuoznosti."
– Pankadž Mišra
„Svi romani su politički, i Sporedan detalj, kao jedan od najboljih, prevazilazi granice autorkinog identiteta i podneblja. Šibli piše nenametljivo, ali minuciozno.“
– Guardian
„Izvanredna, važna knjiga.“
– Lit Hub
Senzacionalno otkriće rukopisa šezdeset godina nakon autorove smrti.
„Čudo!“
– Le Monde
„Pred nama je značajan tekst.“
– Le Point
Neponovljiv, gorljiv i čudovišno prodoran glas kakav poznajemo iz Putovanja nakraj noći ponovo se obrušava na nas u svoj svojoj silini u ovom romanu, pronađenom šezdeset godina posle Selinove smrti. Na samom početku knjige Ferdinand pripoveda kako je, teško ranjen u desnu ruku i u glavu, oktobra 1914, u Belgiji, u Polkapeleu, ležao na zemlji, prekriven krvlju, okružen leševima, umirući od gladi i žeđi. Nakon što se onesvestio, probudio se u ambulanti, s tutnjavom u glavi. Taj višenedeljni boravak u vojnoj bolnici zauzima veći deo priče i ispunjen je živopisnim junacima: velikodušnom bolničarkom Espinas, ranjenim drugarom iz bolničke sobe Kaskadom i njegovom ženom, prostitutkom Anžel, koja će sa našim pripovedačem sklopiti unosan posao.
Ova pripovest odiše verodostojnošću koja navodi na pomisao da je posredi priča o stvarnim sećanjima, ali što priča više odmiče, teže je razdvojiti stvarnost od fikcije. Prožet crnim humorom, erotskim scenama i opisima spasavanja ranjenika, ovaj roman se uvlači pod kožu, nošen vrtlogom Selinovog surovog, sirovog i eksplicitnog stila.
„Dosad nije napisan ovakav prikaz užasa Velikog rata, do te mere intenzivan da drugi poznati opisi izgledaju previše umetnički i sublimirano.“
– New Yorker
„Zapanjujući roman. Njegova neposrednost, lajtmotiv fizičkog bola, razvratni i dešperatni milje ranjenih vojnika u poljskoj bolnici iza linije fronta, odbiće vas ili privući svojim sardonskim duhom prožetim iskrama nežnosti.“
– World Literature Today
„Selinov furiozni stil je u punoj snazi, a njegov mali obim to dodatno ističe. Obožavaoci će biti oduševljeni.“
– Publishers Weekly
„Spektakularna priča! Dragulj prepun emocija, pronicljivosti i humora.“ Livres Hebdo
Posao sa nepunim radnim vremenom u video-klubu, povremeno društvo nekolicine prijatelja i neambiciozna dnevna rutina koja se u najvećem broju slučajeva završava picom i gledanjem filma u jednosobnom stanu u Stokholmu. Tako izgleda život našeg junaka sve dok mu ne stigne misteriozni račun. Prema tom računu od njega se zahteva da plati astronomski iznos od 5,7 miliona kruna. To je cena svega što je doživeo u životu, kao i za svu sreću koju je ikada upoznao. Ali kako su ovom čoveku, skromnom filmskom zaluđeniku kome treba tako malo da bude zadovoljan, a pritom nema velikih snova niti očekivanja, mogli da zaračunaju ovako mnogo? Da li je u pitanju prevara?
Minimalističan, nadrealan i veoma originalan, Račun je dragulj savremene književnosti koji dovodi u pitanje ono što nazivamo srećom, kao i način na koji je merimo. Ova knjiga, ispunjena zavodljivim humorom i oštrim zapažanjima o ludostima našeg doba, ujedno je i dirljiva ljubavna priča koja će promeniti način na koji posmatrate svoj život.
„U Računu ćete pronaći humoristični nadrealizam Ameli Notomb, nametljivu birokratiju Džordža Orvela i beznadežne sudbine koje su proživljavali Kafkini likovi. Mnogo više od pukog pamfleta o opsednutosti novcem u našem društvu, ovaj roman je i mudra priča o sreći.“ Gael
„Veoma uspeo ali i uznemirujuće precizan portret današnjeg društva. Pritom nam donosi i pravo osveženje.“ Ouest-France
„Briljantna priča!“ Version Femina
Višestruko nagrađivana prevratnička knjiga koja je progovorila milionima čitalaca na više od 35 jezika.
„Neverovatno duhovita knjiga, čak i kada zadire u samo srce tame.“
– Horn Book
Na žurci kojom je obeležen kraj letnjeg raspusta petnaestogodišnja Melinda pozvala je policiju, ali je pobegla pre nego što su stigli, ne objasnivši nikome ništa. Tako je prva godina u srednjoj školi za nju počela užasno. Učenici je vređaju i maltretiraju, a najbolja drugarica iz osnovne ne razgovara s njom niti želi da sasluša razloge njenog postupka koji je sve razbesneo. Zato se Melinda povlači u sebe i u potpunu tišinu, a sve laži i licemerje srednje škole isplivavaju na površinu. I dok njen pametni i domišljati unutrašnji monolog precizno opisuje iskustvo srednje škole – od „prvih deset laži koje ti kažu“ (osma: „Vaš raspored je napravljen na osnovu vaših potreba“) do klika i klanova koje formiraju vršnjaci – istovremeno osećamo kako se ona guši u svojoj neispričanoj tajni.
Šta se zapravo desilo na toj prokletoj žurci?
„U ovom šokantnom romanu Anderson koristi oštre opservacije i živopisne slike da uvuče čitaoce u um izopštene tinejdžerke. Naracija je, međutim, ispunjena humorom, koji pomaže junakinji da izdrži svoj bol i čitaoce navodi da saosećaju s njom. Istrajni realizam knjige i Melindin teško izvojevani preobražaj dirnuće nas i nadahnuti.“
– Publishers Weekly
Ponekad, kćeri moja, najviše lažemo baš one koje najviše volimo.
Mila moja, život je čudo! Neprestano nas iznenađuje i stavlja pred razna iskušenja. Prihvati sve ono što ne možeš da promeniš i promeni sve ono što možeš. Ja sam odlučila da tako učinim...
Na prvi pogled, Katarina Safran je oličenje uspeha. Njeno ime je sinonim za veštinu, stručnost i neumornu posvećenost medicinskom pozivu i kardiohirurgiji. Njen um je besprekoran, a ruke sigurne u operacionoj sali. Udata za uspešnog francuskog biznismena, Katarina živi život iz snova u luksuznom penthausu u centru Čikaga.
Noćni let na relaciji Čikago–Beograd, međutim, zauvek će promeniti sve. Ta sudbinska noć uzdrmaće temelje Katarininog postojanja i navesti je na to da preispita celokupan dotadašnji život. U tom ključnom trenutku shvatiće da je, težeći ka boljem, zapostavila neke od najvažnijih stvari u životu. Uključujući i sopstvenu sreću.
U svom rodnom selu Nakučani, u podnožju planine Cer, pokušaće ponovo da je nađe…
Novi roman Jelene Bačić Alimpić Poslednji sati otkriva nam dirljivu, na trenutke bolnu istinu da su možda najznačajniji trenuci u našem životu oni koji nas primoravaju da se suočimo sa sopstvenim demonima, željama i izazovima.
Ova priča o hrabrosti i potrazi za istinskim smislom života ostaće vam urezana u pamćenje kao inspiracija da nikada ne odustanete od potrage za suštinom u vremenu koje vam je dato.
Sećam se trenutka kad sam osetio da imam srce i odmah sam shvatio da je svet moj.
„Progovorio je pas. Tokin mu je dao glas. Njegove priče sad možemo da čujemo, a svaki korak da vidimo. Priče su opasno dobre, a Pas je baš dobar. Psi prezime nemaju, ali nadimke imaju. Dosta. Tokinov Pas priča dobre priče. Dobro bi bilo da i čovjek nekad iskrivi glavu, da promijeni perspektivu kao pas kad mu nešto nije jasno. Kroz ovu knjigu bolje upoznajemo i grad i ljude. Pas je vodič na četiri noge, zavlači se u svaki ulaz, prolaz, haustor i dvorište. Zna sve prečice, rupe, ćoškove i zamke. Ide tamo kud čovjeku ne pada na pamet da zakorači. Pjace poznaje najbolje. Tu je na svom terenu. Tokinovom Psu vjerujemo sve, da zaista govori i misli tim urbanim gradskim jezikom i žargonom. Ubijedio nas je. Svaka rečenica je kratka, snažna, pseća, neke su izgovorene kroz zube, a neke iz srca. Ova knjiga nam pomaže da se spustimo, sagledamo stvari iz niže perspektive, da vidimo koliko propuštamo jureći za onim što je (ne)važno. Pas osjeća svu milost i okrutnost ljudi, ima skener za dušu, pročita čovjeka na prvu. Pogrešna je uzrečica: „Laže kao pas!“ Kad je pas nekoga slagao? Nema potrebe za tim. To je najveća laž da psi lažu. Ne dodaju, ne uljepšavaju, sve je kako jeste. Pas je iskren. Do koske! Tako i Tokin piše, iskreno i do koske. Tokin je dobro pročitao pse. Dobra je ovo knjiga. Dobar je Pas!“
– Đuro Radosavović
10 GODINA – jubilarno izdanje
U zemlji u kojoj je normalnost već dugo retka pojava nije čudo što je roman Ivana Tokina Najnormalniji čovek na svetu odmah po objavljivanju postao najomiljenija knjiga ovdašnje publike.
Zamislite priču o čoveku čiji se život može svesti na šest stavki:
1. Imam psa.
2. Umem da skuvam odličan čorbast pasulj sa suvim rebrima, bez zaprške.
3. Imam prijateljicu na trećem spratu.
4. Zgodan sam, u određenoj meri. Bled sam, ali ne izgledam loše.
5. Voleo bih da imam ženu da s njom jedem pasulj i da je obožavam.
6. Osumnjičen sam.
Između policijskih privođenja i saslušanja, Tokinov junak vodi sasvim običan život u samom srcu Beograda, u kojem uspeva da radi i zaradi, prošeta se sa psom, okupa u Dunavu, da popije koju, porazgovara s lokalnim taksistom filozofom, da se fer potuče, pa i da se zaljubi u svoju advokaticu. Tu su i svakodnevni razgovori s fotografijama porodice koje više nema, kao i čitanje životnog priručnika predaka, koji nudi kratka i precizna „uputstva za rukovanje samim sobom“ i određeni broj neispisanih stranica koje tek treba popuniti.
Bilo da ste se već upoznali s Tokinovim neobično običnim junakom ili ste tek na početku puta ka razumevanju šta znači posedovati normalnost kao supermoć, jubilarno izdanje Najnormalnijeg čoveka na svetu – sa ekskluzivnim intervjuom u kojem nam autor otkriva tajne pisanja ovog nezaboravnog romana – pružiće vam utočište od svakodnevnog ludila.
Roman Ivana Lovrenovića 'U sjeni fantoma' dragocjeno je književno djelo, impresivan primjer spisateljskog umijeća i intelektualne etičnosti. Može ga se čitati kao autorovu ispovijest u kojoj opisuje svijet intimnih uspomena i trauma, kao memoar posvećen obiteljskoj tragediji, kao povijesni roman koji zaokružuje vremensko razdoblje čitavog jednog stoljeća, stoljeća obilježenog sukobima ideologija i ratovima u kojima su živote izgubili milijuni ljudi. Na koncu, ali ne manje važno, ovaj roman može se razumjeti i kao hommage svim ljudima koje je žrvanj historije samljeo, učinio ih nestalima i nevidljivima, ali još više članovima njihovih obitelji koji su se morali suočiti s dvostrukom boli: na jednoj strani s neizmjernom čežnjom zbog nestanka dragih ljudi, a na drugoj s društvenom stigmatizacijom i marginalizacijom. Lovrenović je vrhunski majstor pera kad je riječ o književnim, ali i esejističkim, publicističkim i putopisnim tekstovima. Roman U sjeni fantoma pravi je intelektualni užitak i spada u grupu najvećih književnih ostvarenja na južnoslavenskom jezičnom području. Takvi romani ne mogu ni nastati odjedanput, nego nastaju desetljećima, i kako i sam autor zaključuje, ostaju nedovršeni. — Drago Boji
