Pretraga
Prikaz 841–864 od 1388 rezultataSorted by latest
FRANJO KUHARIć
Miroslav Akmadža
Profil knjiga
Biografija jedne od najvažnijih ličnosti novije hrvatske povijesti.
Iz pozadine, ne miješajući se izravno u konkretne političke događaje i procese, Kuharič je jako utjecao na politički i društveni razvoj Hrvatske.
Franjo Kuharić
Zagrebački nadbiskup kardinal Franjo Kuharić bio je jedna od najvažnijih ličnosti novije hrvatske povijesti, i to u dva ključna razdoblja, u doba komunističke vlasti i potom u razdoblju samostalne Hrvatske. Iz pozadine, ne miješajući se izravno u konkretne političke događaje i procese, jako je utjecao na politički i društveni razvoj Hrvatske i na to kakva je Hrvatska danas. Začudo, o toj njegovoj ulozi i za njegova života, ali i nakon njegove smrti vrlo se malo pisalo, pa do danas nije bilo niti jedne relevantne knjige koja bi se time bavila.
Ova knjiga povjesničara Miroslava Akmadže to u potpunosti mijenja. Autor je desetljećima proučavao život i djelovanje kardinala Kuharića i tijekom svojeg istraživanja dobio uvid u tri fascinantna izvora. Prvo su to bili dosad nedostupni kaptolski dokumenti, koji su govorili o Kuharićevom cjelokupnom djelovanju kao župnika u Samoboru, glavnog urednika „Glasa Koncila“, biskupa, te potom nadbiskupa zagrebačkog, te i kardinala. Zatim je dobio uvid u donedavno tajni dosje što ga je komunistička Služba državne sigurnosti vodila o Kuhariću, a gdje se nalaze i transkripti tajno snimljenih njegovih razgovora. Napokon, autor je dobio uvid i u najvažniji izvor, vlastoručno pisane privatne dnevnike samog Franje Kuharića, u koje je on bilježio dnevne događaje, opisivao svoje susrete s raznim sugovornicima i zapisivao svoja razmišljanja i stavove o ključnim događajima, u kojima je sudjelovao. Ova tri izvora jasno otkrivaju kakav je Kuharić bio kada je odnos prema vlastima bio u pitanju, prvo prema komunističkim, a potom prema vlastima koje su oformljene formirane nakon pobjede Franje Tuđmana na prvim demokratskim izborima u Hrvatskoj.
Tu su zapisani čak i ovakvi detalji, na primjer, koji su bili njegovi razlozi zašto je dao da zvona zvone u povodu smrti maršala Tita, kako je dao posljednju pomast prvom hrvatskom predsjedniku Franji Tuđmanu i što je o svojem viđenju suvremene Hrvatske zapisao nekoliko dana prije svoje smrti.
TRI ROMANA HALED HOSEINI
Khaled Hosseini
Laguna
Haled Hoseini
Haled Hoseini je rođen 1965. godine u Kabulu, u Avganistanu. Njegov otac bio je diplomata u Ministarstvu spoljnih poslova Avganistana, a njegova majka je predavala farsi i istoriju u velikoj srednjoj školi u Kabulu. Ministarstvo spoljnih poslova šalje njegovu porodicu 1970. godine u Teheran, gde je njegov otac radio u avganistanskoj ambasadi.
U Teheranu su živeli do 1973, kada su se vratili u Kabul. Jula 1973, u noći kada je rođen najmlađi Hoseinijev brat, zbačen je avganistanski kralj Zahir Šah u državnom udaru, koji je bez krvi organizovao kraljev rođak Daud Kan. U to vreme, Hoseini je išao u četvrti razred, i već je bio otkrio književnost i bio očaran brojnim knjigama koje je čitao.
Avganistansko Ministarstvo spoljnih poslova 1976. godine još jednom premešta Hoseinijevu porodicu, ovog puta u Pariz. Bili su spremni da se vrate u Kabul 1980, ali je do tada Avganistan već doživeo krvavi komunistički prevrat i invaziju sovjetske vojske. Hoseinijevi su tražili i dobil politički azil od Sjedinjenih Američkih Država. Hoseinijeva porodica se u septembru 1980. preselila u San Hoze u Kaliforniji. Njegov otac je radio nekoliko poslova istovremeno i uspeo je da obezbedi svojoj porodici život bez socijalne pomoći. Haled Hoseini je maturirao 1984. i upisao se na Univerzitet Santa Klara, gde je diplomirao na osnovnim studijama iz biologije 1988. godine. Sledeće godine upisao se na medicinski fakultet „San Dijego“ Kalifornijskog univerziteta, gde je 1993. diplomirao. Završio je stažiranje u bolnici „Sidar-Sinaj“ u Los Anđelesu i 1996. započeo bavljenje internom medicinom. Međutim, njegova prva ljubav uvek je bilo pisanje.
Hoseini ima žive, nežne i lepe uspomene na mirnodopsku presovjetsku eru Avganistana, kao i na svoja lična iskustva sa avganistanskim Hazarima (plemena u Avganistanu, Pakistanu i Iranu). Jedan Hazar posebno je imao uticaja na malog Haleda – bio je to tridesetogodišnjak po imenu Husein Kan, koji je radio za Hoseinijeve dok su živeli u Iranu. Kada je Haled bio u trećem razredu, učio je Kana da čita i piše. Iako je njegov odnos sa Huseinom Kanom bio kratkotrajan i više zvaničan, Haled se uvek sećao topline i privrženosti koja se razvila među njima – to je odnos koji se odrazio u njegovom prvom romanu „Lovac na zmajeve“ (Laguna, 2006).
U maju 2007. godine objavio je drugi roman „Hiljadu čudesnih sunaca“ (Laguna, 2008). Obe knjige prodate su u preko 10 miliona primeraka u SAD i više od 38 miliona primeraka širom sveta.
Hoseini je 2006. imenovan za ambasadora dobre volje UNHCR-a, Agencije za izbeglice Ujedinjenih nacija. Nadahnut putovanjem u Avganistan u svojstvu ambasadora UNHCR-a osnovao je neprofitnu Fondaciju Haled Hoseini za humanitarnu pomoć Avganistancima. Živi u severnoj Kaliforniji.
Za više informacija o Haledu Hoseiniju posetite sledeće veb-sajtove: www.khaledhosseini.com i www.khaledhosseinifoundation.org.
Foto: Elena Seibert
JA SAM FRIDA
Karolin Bernard
Laguna
Od autorke bestselera Frida Kalo i boje života
Velika priča o ljubavi i slobodi
Ja sam svoja sopstvena muza!
Leto 1938. Frida Kalo ima prvu samostalnu izložbu u Njujorku. Uspeh je ogroman i njeno ime se slavi u umetničkom svetu Menhetna. Frida je dostigla prekretnicu u svom životu. Konačno počinje da bude priznata kao slikarka, a ne samo kao supruga poznatog Dijega Rivere.
U ovoj novoj fazi Frida se susreće s fotografom Nikolasom Marijem, s kojim doživljava strastvenu ljubav. Ali Nik traži nešto naizgled nemoguće od nje i Frida mora otkriti šta zaista želi – u umetnosti i u ljubavi.
Sa izuzetnim znanjem i istančanom osetljivošću, Karolin Bernard otkriva stranu Fride Kalo do sada nepoznatu širokoj publici. Ja sam Frida je roman koji vas vodi kroz vrtlog emocija, umetničkog trijumfa i strastvene ljubavne priče jedne od najvećih svetskih ikona.
UBISTVO ZA PREZAUZETE
Toni Parsons
Laguna
Roman iz serijala o detektivu Maksu Vulfu
Inspirisano istinitim događajem – zloglasnom pljačkom Brinks-Met.
Maks Vulf se vratio.
Ema Mun je na slobodi.
Odslužila je šesnaest teških godina zbog oružane pljačke u kojoj su poginula dva čoveka, a obogatilo ih se mnogo više. Ema Mun nije progovorila. Nije odala ni saučesnike niti ubicu. Konačno je puštena, ali je ostala bez svega: porodice, svog dela od pljačke i muža, večnog gubitnika.
Ema Mun je sada nestrpljiva. Vreme je za naplatu starih dugova. Tokom dugih godina u zatvoru stekla je disciplinu i nove prijatelje.
Dok iskrsavaju tela nevinih i krivih, samo jedan čovek stoji između prevejane kriminalke i njene želje za osvetom. Čovek koji ju je svojevremeno uhapsio. Maks Vulf. Samohrani otac jedne tinejdžerke, nepopustljivi i neustrašivi detektiv koji nikome ništa nije dužan i ima sopstveni kodeks časti.
„Najbolji roman o Maksu Vulfu dosad! Izvanredno i autentično.“
– Li Čajld
„Briljantan roman.“
– Piter Džejms
PISMA MILENI
Franz Kafka
Laguna
A možda i nije prava ljubav kada kažem da si moje najmilije; ljubav je to što si moj nož kojim kopam po sopstvenoj duši.
Franc Kafka je upoznao novinarku Milenu Jesensku u Pragu 1920. godine. Bio je u društvu zajedničkih prijatelja i tokom razgovora ona je predložila da prevede dve njegove priče na češki. Milena je živela u Beču, Kafka u Pragu. Mnogo toga ih je razdvajalo: ona je bila nesrećno udata i mlada, a on stariji, bolestan i još uvek veren. Prva pisma su kurtoazna: njih dvoje pišu o svom zdravlju, okolini, književnim člancima, prevodu Kafkinih priča. Malo-pomalo, ton se menja, potreba da razmenjuju vesti jedno o drugom potpiruje patnju zbog razbuktale strasti.
Kafkini dnevnici su predočili istinsku dubinu tog prijateljstva, ali je u njima samo nagovešteno ono što nam otkrivaju pisma, koja se čitaju kao ljubavni roman, ali i izliv očajanja, blaženosti, samooptuživanja i samoponiženja. Zahvaljujući njihovoj izrazitoj neposrednosti i intimnom tonu, ova knjiga pruža uzbudljiv čitalački doživljaj.
Povodom sto godina od Kafkine smrti, Pisma Mileni u novom prevodu Maje Anastasijević, otkrivaju nam ličnost pisca čija je proza utisnula dubok trag u književnost XX veka.
„Po neumoljivosti s kojom otkriva ljudsku veličinu i slabost, strast i kukavičluk, ovo životno svedočanstvo može da se svrsta u red s Rusoovim Ispovestima.“
– Die Welt
„Osim lepote samih pisama, ovo je najznačajniji ključ koji imamo za razumevanje Kafkinih romana i priča.“
– New York Times
„Pisma Mileni Franca Kafke spadaju u najlepše domete književnosti.“
– Die Zeit
ROBINJA SLOBODE
Ildefonso Falkones
Laguna
Od autora bestselera Katedrala na moru i Slikar duša
U njenoj glavi su čilele čežnje i nadanja, bezbrojni snovi u kojima je uživala i sloboda čiji je ukus osetila, slatka kao najbelji šećer.
Kuba, polovina XIX veka. Teške okovane noge koračaju karipskom obalom. Svakim korakom su sve udaljenije od slobode. Sedam stotina robinja brine se nad sudbinom koja ih očekuje. Dok oplakuju, strahuju, čeznu za domovinom, neko drugi ih posmatra i odlučuje o budućnosti. Među svima njima je i mlada Kaveka koju iščekuje okrutna sudbina u domu markiza De Santadome. Sve dok se nad njom ne ukaže tračak nade i pomoć boginje Jemaje.
Španija, sadašnje vreme. Dok je stajala ispred centralne kancelarije Banke Santadoma, Lita je osećala nelagodu. Nije imala razloga da se stidi što traži pomoć od poslodavca kod kog je njena majka Konsuela radila ceo život. Kako je vreme prolazilo i što se više upoznavala sa poslovima porodice De Santadome, Lita je postepeno otkrivala ružnu prošlost neprocenjivog porodičnog bogatstva. Rešena da ispravi nepravdu, Lita uzima stvar u svoje ruke i radi na slučaju kojim želi da povrati čast robovima.
Fascinantna priča koja govori o strastvenoj borbi za slobodu tokom perioda kolonijalne Kube i u Španiji XXI veka.
„Roman ambiciozanog i pažljivog zapleta koji oslikava živote snažnih protagonistkinja kroz istorijsku avanturu epskih razmera. Falkones ni u jednom trenutku ne pravi ustupak predvidljivim rešenjima, suočavanje sa neočekivanim je intrigantno, magija i realizam suptilno pomešani, a nevidljiva nit koja nas vodi od Lite do Kaveke u svojevrsnoj obaveznoj pesničkoj pravdi.“
– El Español
SVETI RAT ZA CARIGRAD
Aleksandar Tešić
Laguna
Autor kultnog epskog serijala Kosingas
Zadrhti sunce, zaječi zemljo: Grad je pao!
Opsada koja je rešila konačnu sudbu Carice gradova.
Roman Sveti rat za Carigrad čitaoce vodi kroz vekove – od slavnih trenutaka prestonice Vizantijskog carstva i povratka Pravog krsta do strašnih opsada koje su pretile da unište srce hrišćanstva. Aleksandar Tešić pripoveda epsku priču o požrtvovanosti, hrabrosti i veri.
Carigrad, grad bogate istorije i kulturnog nasleđa, bio je poprište sukoba velikih sila – hrišćanstva i islama. Na njegovim zidinama se 1453. odigrao poslednji krvavi megdan cara Konstantina Dragaša i sultana Mehmeda. Dok se dve vojske danima sukobljavaju i pokušavaju da nadmudre jedna drugu i pobede, unutar crkvenih zidova odvijaju se dramatični događaji koji će oblikovati budućnost celokupne civilizacije.Sa izuzetnom posvećenošću detaljima i živopisnim i dinamičnim prikazima bitaka, autor oživljava herojsku borbu za očuvanje i opstanak jednog od najvažnijih gradova sveta. Ovo nije samo istorijski roman već je istovremeno dirljiva, potresna saga o ljudima koji su sopstvenim nesebičnim žrtvovanjem ispisali stranice istorije.
Sa izuzetnom posvećenošću detaljima i živopisnim i dinamičnim prikazima bitaka, autor oživljava herojsku borbu za očuvanje i opstanak jednog od najvažnijih gradova sveta. Ovo nije samo istorijski roman već je istovremeno dirljiva, potresna saga o ljudima koji su sopstvenim nesebičnim žrtvovanjem ispisali stranice istorije.
„Podignut na razmeđi kontinenata, svetova i civilizacija, Konstantinov grad je vekovima ponosno prkosio valovima mora i vremena, i bio srce i duša carstva. Nakon jedanaest vekova slave osvanulo je jutro u kome je najviši bedem hrišćanske vaseljene morao da padne. Roman govori o jednom od najdramatičnijih događaja u istoriji Evrope kada je ovaj grad svojim mačem branio car Konstantin, jedanaesti po redu ovog imena i poslednji koji je sedeo na tronu drevnog carstva. Majstorskim stilom Tešić je uhvatio svaki detalj ove epohalne drame, od reči drevnog proročanstva Konstantina Velikog i junaka koji su se istakli tokom odbrane, do zamaha i odsjaja sečiva pobedničke sablje.“
– Marko Aleksić
NINA I KLETVA PERNATE ZMIJE
Muni Vičer
Laguna
Dobro i Zlo, ružnoća i lepota idu ruku podruku.
Nije uvek Dobro ono što lepo izgleda, niti je Zlo ono što se ružnim čini.
Da bi se prava lepota razumela, treba voleti život.
Praznična atmosfera širila se vijugavim venecijanskim ulicama. Zureći kroz prozor, Nina je očarana krupnim pahuljama i snežnim krovovima koji liče na marcipan. Međutim, mlada alhemičarka tog idiličnog jutra predoseća da će misija spasavanja Ksoraksa postati još zamršenija.
Potraga za trećom tajnom odvešće Ninu u misterioznu zemlju Maja. Karkon je čvrsto rešen da devojčici sa Šestog Meseca i njenoj družini zada konačan udarac. Od pomoći će mu biti špil alhetarota, ratoborni androidi i verni saveznik Loris Sibilo Loredan. Ovog puta Nina će morati da se suoči s urokljivim pogledom pernate zmije, da nauči da koristi karte alhetarota i pronađe pomodio, moćni protivotrov za kletve. Uskočite u još jednu Nininu pustolovinu i ne zaboravite da razmišljate pogleda uprtog u horizont. Sreća nije plod koji raste izvan tebe. Srećan je samo onaj ko slobodno misli.
ZAŠTO SE TREBA ISPRIČATI?
Rose Hall
Profil knjiga
Zašto se treba ispričati?
Otkrijte u ovoj zanimljivoj kartonskoj slikovnici s prozorčićima.
Koristeći profinjeni humor, simpatične likove te pomno razrađene ilustracije uz događaje i situacije između likova, koje će djeca prepoznati iz svakodnevnog života, ova edukativno-zabavna kartonska slikovnica na djeci jasan i jednostavan način objašnjava snagu koja se krije u činu isprike. Mališani će doznati zašto se treba ispričati te da je isprika potrebna čak i ako nešto nije učinjeno namjerno, objasnit će im se da nije uvijek lako reći oprosti jer se često osjećamo zbunjeno, ljutito, krivo, uplašeno ili posramljeno, a naučit će i kako se iskreno ispričati.
Ova slikovnica izvrsna je pomoć roditeljima, starateljima, odgajateljima u dječjim vrtićima te učiteljima razredne nastave da prebrode izazovne trenutke s mališanima te da pomognu njihovu društvenom i emocionalnom razvoju.
Slikovnica je izrađena od visokokvalitetnog kartona, što je čini izuzetno izdržljivom za sve znatiželjne prstiće koji će prebirati po njoj i njezinim prozorčićima i tako štošta doznati i naučiti. Uz zabavu i druženje obradite sa svojim mališanima ovu važnu temu i pomozite im da se nauče ispričati, ali i prihvatiti ispriku drugih.
O autorici:
Rose Hall odrasla je u Northumberlandu, a studirala je fiziologiju na Oxfordu. Deset godina radila je u dobrotvornom sektoru, pišući o raznovrsnoj problematici od obnovljivih izvora energije do sigurnosti radnika u Bangladešu, a neko se vrijeme brinula i o orangutanima bez roditelja. Velika joj je strast i pisanje dječjih knjiga i slikovnica, pa je tako za prestižnu britansku izdavačku kuću Usborne napisala knjige o inženjerstvu, poslovanju, računalima i okolišu.
O ilustratorici:
Lucy Fleming ilustratorica je i spisateljica, a živi u sjevernoj Engleskoj. Nakon završenog preddiplomskog studija ilustracije na Sveučilištu Lincoln, posvetila se karijeri ilustratorice. Njezina ljubav prema pripovijedanju i prirodi znatno utječe na njezine radove. Iskustvo je stekla radeći na raznovrsnim projektima u izdavaštvu dječjih knjiga, kao i osmišljavajući i izrađujući čestitke, igračke i slagalice, dizajnirajući likove u animacijama i još mnogo što. Djela koja je Lucy napisala ili ilustrirala uključuju Ella’s Night Lights, Lily the Pond Mermaid i Oak, the Littlest Leaf Girl, a surađivala je i s brojnim svjetskim izdavačima od kojih su neki: Penguin Random House, Bloomsbury, Simon & Schuster, Walker Books, Macmillan, Harper Collins i drugi.
TVRĐAVA
Meša Selimović
Connectum
“Tvrđava je svaki čovjek, svaka zajednica, svaka država, svaka ideologija.” Meša Selimović
Čovjek i smrt, tema koja je izašla iz Selimovićeve vlastite biografije i sudbine, glavna je tema romana Tvrđava. Radnja romana se dešava u XVII vijeku, neposredno poslije Hoćinske bitke, u muslimanskoj sarajevskoj sredini. Glavni lik je Ahmed Sabi, običan čovjek, vojnik koji poslije rata započinje novi život bez porodice, jer su umrli od opake bolesti koja je harala u tom periodu. On želi da nađe most do drugih ljudi, jer zna da nas razdvaja i uništava mržnja. Ljubav je ta koja nas može održati. Selimović je kroz Sabov lik prikazao ono što može da zadesi bilo koga od nas običnih smrtnika. Kroz konfliktne odnose koji se javljaju kod Šabe, Selimović želi da prikaže sposobnost ljudi da odgovore na neka životna pitanja.
IZBOR
Edith Eva Eger
Planetopija
"Život dr. Eger otkriva našu sposobnost da prevladamo i najveće užase i svoju patnju upotrijebimo kako bismo pomogli drugima. Ona je pronašla istinsku slobodu i oprost i pokazuje nam kako to i mi možemo učiniti."
Počasni nadbiskup Južne Afrike Desmond Tutu
Dr. Eger je jedna od, nažalost, sve manjeg broja preživjelih svjedoka užasa holokausta koja je na vlastitoj koži doživjela strahote koncentracijskih logora. U dobi od šesnaest godina sa svojom je obitelji nasilno odvedena u Auschwitz. Tamo su joj ubili roditelje, zloglasni Josef Mengele natjerao ju je da za njega pleše u logoraškoj baraki, pješačila je izgladnjela kilometrima do jednog do drugog logora, služila kao ljudski štit na krovu nacističkog vlaka, stajala iz dana u dan u redovima koji su mogli značiti život ili smrt i dočekala oslobođenje doslovno zatrpana leševima, odakle su je izvukli gotovo čudesnom sretnom slučajnošću. Njezina knjiga priča je o paklu i traumama koje je, poput drugih ljudi koji su preživjeli holokaust, doživjela tijekom i poslije rata kada se godinama borila s flashbackovima i krivnjom preživjele osobe. Ovo je priča o tome kako se uspjela suočiti sa svojom prošlošću, vratila se u Auschwitz, suočila sa svojim demonima i oprostila svojim mučiteljima, ali i sebi. Postala je ugledna klinička psihologinja koja drži predavanja i nadahnjuje ljude diljem svijeta.
Ovo je njezina nevjerojatna, predivna priča, univerzalna poruka nade i mogućnosti za sve one koji poznaju bol i patnju. Pletući svoju priču na tri razine: priču o tome kako je preživjela, priču o tome kako se iscijelila te priču pacijenata koje je liječila i od kojih je učila, dr. Eger nam govori o izborima, velikim i malima, koji nas mogu odvesti od traume do pobjede, iz tame u svjetlost, iz zatočeništva u slobodu. Bez obzira jesmo li zarobljeni nesretnim okolnostima ili smo opkoljeni bodljikavom žicom vlastitih uvjerenja, uvijek možemo izabrati radost i slobodu.
"Priča dr. Eger zauvijek me promijenila."
Oprah
Upoznaj autora
Rođena u Mađarskoj, dr. Edith Eva Eger bila je tek tinejdžerica kad su nju i njezinu obitelj 1944. poslali u Auschwitz, zloglasni nacistički koncentracijski logor u kojem su njezini roditelji izgubili život. U svojim devedesetima dr. Eger vodi poznatu kliničku psihološku praksu u La Jolli u Kaliforniji, predaje na fakultetu pri Sveučilištu California u San Diegu te redovito održava predavanja diljem SAD-a i svijeta, a djeluje i kao savjetnica Američke vojske na području izdržljivosti i otpornosti te tretiranju PTSP-a. Gostovala je u brojnim televizijskim emisijama, uključujući The Oprah Winfrey Show i specijalni program CNN-a povodom obilježavanja sedamdesete obljetnice oslobođenja iz Auschwitza. Bila je glavna sudionica dokumentarnog programa posvećenog holokaustu na Nizozemskoj nacionalnoj televiziji. Dr. Eger je imenovana najboljom učiteljicom psihologije 1972. godine, ženom godine u El Pasu 1987. godine te je nagrađena nagradom California State Senate Humanitarian Award 1992. Za devedeseti rođendan Viktora Frankla dr. Eger je održala glavni govor na Međunarodnoj konferenciji logoterapije. Ovo je njezina prva knjiga i velika je svjetska uspješnica prevedena na dvadesetak jezika te dobitnica uglednih nagrada: National Jewish Book Award i
ZAPISI IZ PODZEMLJA
Fjodor Mihailovič Dostojevski
Laguna
„Vrhunac autorovog stvaralaštva.“ Andre Žid
Ja sam bolestan čovek… Zao čovek. Nesimpatičan čovek. Mislim da me boli jetra.
Jedan od prvih egzistencijalističkih romana u istoriji svetske književnosti, Zapisi iz podzemlja predstavljaju zabeleške gorkog, izolovanog i nepouzdanog pripovedača. Zasnovan na jedinstvu dva suprotstavljena kompleksa, kompleksa inferiornosti i kompleksa superiornosti, čovek iz podzemlja je u socijalnom smislu neprihvaćen, neostvaren, siromašan, ali je, kako se njemu čini, u duhovnom i intelektualnom pogledu superioran u odnosu na ostale. Istovremeno labilan i osion, on spada u red najomiljenijih antijunaka među svim likovima Fjodora Dostojevskog.
„Zapisi iz podzemlja predstavljaju blistavo rešenje problema filozofskog sadržaja u okviru književne forme.“ Džordž Stajner
„Jedno od najdubljih dela Dostojevskog.“ Vasilij Rozanov
VERITI
Colleen Hoover
Laguna
Autorka bestselera Sa nama se završava i Surova ljubav donosi nam nešto sasvim novo, uzbudljivo i misteriozno.
Louen Ešli je neafirmisana spisateljica na ivici finansijske propasti. Kada Džeremi Kroford zatraži od Louen da dovrši rukopise njegove žene Veriti, autorke bestselera, jer je teško povređena i ne može da piše, Louen prihvata posao. Ona stiže u dom Krofordovih s namerom da ostane dan ili dva – dovoljno da razvrsta papire u Veritinoj haotičnoj radnoj sobi kako bi sakupila sve beleške i nacrte koji će joj biti potrebni za rad. Ali što više vremena Louen provodi u društvu Džeremija Kroforda, to joj se manje žuri da ide.
Preturajući po Veritinim papirima, Louen otkriva skriveni rukopis, autobiografiju u kojoj se nalaze jeziva priznanja koja je autorka nameravala da odnese sa sobom u grob. To je ispovest o događajima koji su njenoj porodici okrenuli život naglavačke. Monstruozna istina koja će, bude li otkrivena, dodatno skrhati Džeremija i njegovog sina. Louen ne odaje tajnu, dozvoljavajući Džeremiju da i dalje misli kako je Veriti samo nevina, nesrećna žrtva okolnosti.
Džeremi je posvećen otac i suprug, a Louenina osećanja prema njemu su sve snažnija. Ona počinje da se pita da li zaista želi da Džeremija drži u neznanju. Na kraju krajeva, kada bi Džeremi saznao istinu o Veriti, zasigurno više ne bi mogao da je voli.
„Upozorenje: Veriti vam neće istopiti srce. Spržiće vam dušu.“
– Kindle Crack Book Reviews
„Nabijeno emocijama, zlokobno, uzbudljivo, zanimljivo i neizvesno. Veriti se čita s grčem u stomaku od prve do poslednje stranice. Kakvo genijalno štivo!“
– TotallyBooked Blog
U ZAGRLJAJU PRINCA TAME
Simonida Milojković
Laguna
Autorka bestselera Grabljivica i Ljubav u doba kokaina
Autorka Ljubavi u doba kokaina donosi nam još jednu zastrašujuću ljubavnu priču napisanu po istinitim događajima
Upoznala sam ga prvog dana srednje škole. Goran je bio četvrta godina, i ceo dan mi nije izlazio iz glave. Bio je lep, visok i zgodan, a bledo mršavo lice ne samo da ga je činilo otmenim već je isticalo krupne crne oči, izražene jagodice i pune crvene usne. Posle škole mi je prišao i izgovorio: „Sad si moja.“
U dubini Banjičke šume, daleko od trim-staze, imali smo svoj panj. Tu sam popušila prvu cigaretu, popila prvo pivo, prvi put dozvolila Goranu da gurne ruku pod moju majicu. Tu, na tom panju, izgovorila sam „da“ kada me je pozvao da idemo kod njega. Goranova soba izgledala je kao da ne pripada stanu u kojem se nalazi. Zidovi su bili tamnosivi, ormar, radni sto i krevet crni, a roletne spuštene. Zapalio je crvenu sveću i tek tada sam videla da na zidu piše: „Čini šta ti je volja i neka ti to bude jedini zakon.“ Na slikama pored natpisa bile su lobanje jarca, pentagrami, naopako okrenuti krstovi… Osetila sam neki nemir u stomaku, a unutrašnji glas mi je govorio: „Beži odavde.“ Ali me je glad sprečila u tome. Neutoljiva glad za Goranom, koja me je s vremenom potpuno preobrazila. Nisam više bila nežna, slaba, ranjiva devojčica.
Lik u ogledalu mi se nasmešio i zadovoljno namignuo. Crna duga ravna kosa, potpuno bela koža, oči uokvirene crnim i usne kao krv crvene odavali su moć. Obukla sam crnu mini-haljinu, crne mrežaste čarape, crne salonke, zamahnula kosom i, iskoračivši iz svoje stare ljušture, izašla iz stana. Ritmički bat flekica na tankim visokim štiklama odzvanjao je hodnikom zgrade i podsećao na zvona koja pozivaju na misu. Na moju prvu crnu misu…
SLUČAJ VINČA
Goran Milašinović
Laguna
Književna nagrada „Tronoški rodoslov“
Nagrada „Branko Ćopić“
Prvi roman o srpskom Černobilju.
Vinča, 15. oktobar 1958. U poslepodnevnim satima oglasio se centralni alarm za detekciju povišenog radioaktivnog zračenja. Grupa mladih naučnika je prilikom izvođenja naučnog eksperimenta osetila miris ozona… Ubrzo će svi oni oboleti od radijacione bolesti, za koju, naizgled, nema leka. Preostaje jedino da se u pariskom Institutu „Kiri“ obave eksperimentalne, humane transplantacije koštane srži, prve u svetu. Naravno, ako se prethodno nađe dovoljno građana Pariza koji bi rizikovali život da pokušaju da pomognu potpunim strancima...
Sudbine obolelih, ljubav između jedne pacijentkinje i jednog francuskog lekara i sklapanje prijateljstava odvijaju se daleko od očiju javnosti, čemu doprinose i politički pritisci.
Nakon višedecenijskog izbegavanja teme radijacije u Vinči Goranu Milašinoviću je pošlo za rukom da priču o srpskom Černobilju ispriča efektno i sa mnogo detalja.
SEDAM SESTARA
Rajli Lusinda
Laguna
Od autorke romana Kuća orhideja i Svetlo u prozoru.
Njihova budućnost zapisana je u zvezdama...
Maja d’Aplijez i njenih pet sestara okupljaju se u domu njihovog detinjstva Atlantidi – bajkovitom, izolovanom zamku na obalama Ženevskog jezera – nakon što su im javili da je preminuo njihov voljeni otac, tajanstveni milijarder kog one zovu Tata Solt. On je Maju i sve njene sestre usvojio dok su još bile bebe i sada je svakoj od njih ostavio u nasledstvo mučan trag koji vodi do njihovog pravog porekla. Maju je njen trag odveo preko sveta, u Brazil, do trošne palate u Rio de Žaneiru. Stigavši tamo, počinje da sastavlja deliće svoje životne priče...
Osamdeset godina pre toga, u vreme bel epoka u Riju, godine 1927, otac Izabele Bonifačo ima ambiciju da uda kćer u aristokratske krugove. Za to vreme arhitekta Ejtor da Silva Kosta projektuje skulpturu koja će se zvati Hristos Iskupitelj, i uskoro će otputovati u Pariz da nađe odgovarajućeg skulptora koji će upotpuniti njegovu viziju. Strastvena Izabela čezne da vidi svet pa ubeđuje oca da joj dozvoli da pođe s arhitektom i njegovom porodicom u Evropu pre nego što se uda. Tamo, u ateljeu Pola Landovskog, u opojnoj, titravoj atmosferi kafea na Monparnasu, Izabela upoznaje ambicioznog mladog skulptora Lorana Brujia i odmah shvata da joj život posle toga više neće biti isti.
Sedam sestara je zanosna epska bajka o ljubavi i gubitku – prva u jedinstvenom, čarobnom serijalu od sedam knjiga zasnovanih na legendama sazvežđa Sedam sestara – i Lusinda Rajli nam ovde potvrđuje svoj izuzetni pripovedački talenat.
„Upečatljivo, dirljivo i slojevito.“ Grazia
„Lusinda Rajli vešto upravlja nitima zapleta.“ Independent on Sunday
SEDAM MUŽEVA EVELIN HJUGO
Tejlor Dženkins Rid
Laguna
Autorka bestselera Dejzi Džouns i Šestorka
Dirljiva priča o mladoj novinarki i ostareloj divi velikog ekrana umotana u raskošni glamur starog Holivuda.
Ostarela i povučena holivudska diva Evelin Hjugo konačno je spremna da kaže istinu o svom glamuroznom i skandaloznom životu. Za svog biografa odabire nepoznatu novinarku Monik Grant. Ovim izborom niko nije više iznenađen od same Monik. Zašto ona? Zašto sada? Muž ju je napustio, a njena nepostojeća karijera je na dodatnoj nizbrdici. Ipak, Monik odlučuje da ovu priliku maksimalno iskoristi.
Diva i novinarka se susreću u Evelininom luksuznom stanu i Monik očarano sluša glumicu dok priča. U mladosti Evelin nije prezala ni od čega da bi dobila ono što hoće, a prvenstveno je želela da pobegne od gladi, siromaštva i batina pijanog oca. Kad dospe do Holivuda, uvek će želeti više novca, više slave, više priznanja. Međutim, ispod te proračunate, ambiciozne maske krila se nesigurna devojčica na čijem spisku želja je ljubav uvek bila na prvom mestu. Iako je svi obožavaju, gotovo niko u njoj ne vidi ženu, već slavnu seks-bombu koju muškarci žele samo da poseduju i paradira njome.
No kako se Evelinina priča bude bliži kraju tako će njen život početi da se ukršta sa Monikinim a posledice bi mogle biti dalekosežne i tragične.
„Ništa nije sjajnije od slave starog Holivuda. Ne tražite dalje, svi tračevi, glamur, tajne i skandali kojima ćete se zabavljati ove godine u ovoj su knjizi.“
– People
„Zrelo, sočno štivo. Fascinantan portret starog Holivuda dat kroz svežu priču i završetak koji je prava nagrada za čitaoca.“
– Historical Novel Society
„Čak i kad je puna pakosti ova knjiga je zanosna i dirljiva. Svaka stranica prenosi čitaocu dobre vibracije zlatne ere Holivuda.“
– Cosmopolitan
RUSKI KONZUL
Vuk Drašković
Laguna
Najlepši i najtužniji roman o Kosovu.
„Pri određenom položaju i odnosu zvezda, sve se i ovde, na Zemlji, mora ponoviti. Jula 1879. i maja 1970. godine, isto je bilo rastojanje od Vlašića do Sjevernjače i od Velikih Kola do Marsa i Jupitera. Zato je u maju 1970. Ivan Stepanovič Jastrebov, to jest ja, opet postavljen za carskog konzula u Prizrenu. Ne baš u Prizrenu, već ovde u Đakovici, ali razdaljina je mala i bez značaja... Smrt je privid, ona ne postoji. Budućnost je u prošlosti i prošlost u budućnosti: sve se vrti u krugu koji više sile kotrljaju nebesima. I kad se, u tome kotrljanju i tumbanju vremena, ponove negdašnje prilike, opet će se stoičar povezivati sa epikurejcem i ubijati Cezara, opet će onaj pustolov pucati u Puškina, opet će Rusija biti Rusija i pravoslavna, opet će... Opet će Srbi osloboditi Kosovo!“
***
„Zbilja: šta je meni Kosovo? Evo me u Nikšiću, u ženinom stanu, živim od ženine plate, buljim u ruševine kule u kojoj su, nekad, poturčeni i bijesni Mušovići begovali. Sve je tuđe oko mene. Nemam ni svog stana, ni svog staništa, ni posla, ni svog zavičaja. Selo Jugovići, gdje sam rođen, od rođenja moga ne postoji. U selo Osmanoviće, gdje sam odrastao, više svraćati ne smijem. Ja sam njih, poručuju mi Osmanovići, moji Osmanovići, na Kosovu osramotio. Ne znam gdje mi je majka Ljubica sahranjena, a ne mogu obići ni grob pomajke Rabije, jer sam zločinac, izdajnik. Sve sam, zbog Kosova, izgubio! Roditelje, djetinjstvo, groblja, čak i svoje zanimanje. Zbog Kosova sam postradao na Kosovu i prognan sa Kosova. Zbog Kosova sam izgubio i Kosovo!“
RIMSKI CAR: VLADANJE SVETOM STAROG RIMA
Meri Bird
Laguna
Od autorke svetskog bestselera SPQR.
„Remek-delo savremene istoriografije.“
– Time Magazine
Putovanje kroz istoriju rimske imperije ne bi bilo potpuno bez sveobuhvatnog razumevanja ključne figure koja je oblikovala njen tok – rimskog cara i saznanja kako je zapravo bilo vladati, a kako biti podanik u svetu drevnog Rima.
U svom međunarodnom bestseleru SPQR Meri Bird ispričala je hiljadugodišnju priču o starom Rimu. Sada su u središtu pažnje carevi koji su vladali Rimskim carstvom, od Julija Cezara (ubijenog 44. godine p. n. e.), do Aleksandra Severa (ubijenog 235. godine n. e.).
Rimski car nije uobičajeni hronološki prikaz rimskih vladara: ludaka Kaligule, čudovišta Nerona, filozofa Marka Aurelija. Meri Bird postavlja šira pitanja: Kakvu su moć carevi zaista imali? Da li je rimska palata zaista bila toliko okrvavljena?
Autorka koristi svoj nenadmašni narativni stil kako bi nam osvetlila život careva, politiku, intrige i nasleđa, raskrinkavajući mnoge mitove i predrasude koje i danas postoje. Ova knjiga zadire pravo u srce rimskih (i naših) maštarija o tome šta znači biti Rimljanin i nudi nam prikaz rimske istorije kakav do sada nismo videli.
„Autorka majstorski balansira između akademske preciznosti i pripovedačkog šarma, između anegdota i analize što je svrstava među najbolje istoričare našeg vremena.“
– Guardian
„Pronicljivo istraživanje ljudske prirode i složenosti vlasti koje može uticati na naše razumevanje savremenog sveta.“
– New York Times
„Majstorsko delo. Ispitivanje krhke granice između moći, predstave i propagande koje su oblikovale vladavinu rimskih careva.“
– Sunday Telegraph
„Meri Bird je rok zvezda među istoričarima.“
– Financial Times
PRIČE (Andrić)
Ivo Andrić
Laguna
Sve priče u jednoj knjizi.
Povodom 125. godišnjice rođenja.
„Ponekad izgleda da čovečanstvo od prvog bleska svesti, kroz vekove priča samo sebi, u milion varijanata, uporedo sa dahom svojih pluća i ritmom svoga bila, stalno istu priču. A ta priča kao da želi, poput pričanja legendarne Šeherezade, da zavara krvnika, da odloži neminovnost tragičnog udesa koji nam preti, i produži iluziju života i trajanja.“ Ivo Andrić
Od 1920. do kraja života, za više od pola veka svog plodnog stvaralačkog rada, Andrić je napisao više od sto priča koje se mogu uvrstiti u svaku antologiju svetske priče. Majstor kratke prozne forme, samo naizgled tradicionalan u naraciji i stilu pripovedanja, Andrić zapravo pripada onim velikanima savremene svetske priče koji se uvek čitaju sa novim uzbuđenjem, lako i u dahu. Štaviše, kako vreme prolazi, Andrić je sve moderniji.
Bilo da pripoveda o bosanskim Muslimanima, Turcima ili Jevrejima, o ženama, gradovima ili fratrima, o neobičnim likovima koje je upoznao ili zamislio u Sarajevu, Višegradu ili Beogradu, Andrić sa neodoljivom ironijom, prepoznatljivim i jedinstvenim stilom uspeva u svojim pričama da čitaoca uvek iznova, kako je sam umeo da kaže, „iznenadi nečim poznatim“.
U govoru pod nazivom „O priči i pričanju“, koji je održao prilikom primanja Nobelove nagrade u Stokholmu 1961. godine, Andrić će sam sublimirati svoj pripovedački kredo: „Pripovedač možda priča sam sebi svoju priču, kao dete koje peva u mraku da bi zavaralo svoj strah? Ili je cilj toga pričanja da nam osvetli, bar malo, tamne puteve na koje nas često život baca, i da nam o tom životu, koji živimo ali koji ne vidimo i ne razumemo uvek, kaže nešto više nego što mi, u svojoj slabosti, možemo da saznamo i shvatimo.“
PREVODILAC
Harijet Kroli
Laguna
Najbolji triler po izboru Sunday Timesa
„Odličan triler o novom Hladnom ratu.“
– Entoni Bivor, autor Staljingrada
Za Klajva Frenklina penjanje na škotsku planinu Manro u septembru postalo je ritual, nešto što radi svake godine kad potreba za mirom i samoćom postane neizbežna. Ove godine uživanje u pogledu sa vrha planine prekida neočekivani poziv iz kabineta premijerke. Hitno mora da se zaputi u Moskvu, gde ga čekaju sastanci na kojima će prevoditi britanskoj premijerki pri susretu sa ruskim predsednikom.
Na tom putovanju očekuje ga još jedan susret. Njegova nekadašnja partnerka Marina Volina je tumač ruskom predsedniku.
Kada Klajv sazna za promoćurni plan ruskih predstavnika da se unište podvodni kablovi koji povezuju Ameriku i Veliku Britaniju, čime bi se paralisala komunikacija ovih država i izazvao ozbiljan ekonomski potres, zna da mora hitno reagovati.
Klajvov neočekivani saučesnik biće Marina koja će pristi da mu pomogne da spreči planirani napad u zamenu za novi identitet i novi život.
Dvojac neće imati mnogo vremena da spreči kolaps nemerljivih granica.
„Moskva prepuna opasnosti i špijunski roman koji će vam u potpunosti zaokupiti pažnju.“
– Financial Times
„Ne možete je pustiti iz ruku dok je ne pročitate do kraja.“
– Economist
PAVELIĆEV TESTAMENT – knjiga druga
Dejan Lučić
Laguna
Žig komunizma
Čitajući drugu knjigu Pavelićevog testamenta – Žig komunizma, otkrićete kako je u Jugoslaviji stvorena „duboka država“, koja još postoji u Srbiji!
Ko čini „duboku državu“ danas u Srbiji? Potomci Titove političke elite čiji su pripadnici regrutovani među ustašama, domobranima i partizanima. Kadrovi „duboke države“ regrutovani su i među Srbima koji su se istakli u ubijanju Srba, tokom Drugog svetskog rata i posle njega.
Pavelićev testament, knjiga druga – Žig komunizma jeste knjiga tajni! U njoj ćete pronaći svoje dede i pradede kao dželate ili kao žrtve komunista.
Zastrašujuće je koliko je komunista u Srbiji radilo za Abver i Gestapo, a posle rata su bili „ugledni“ rukovodioci.
Neću da vam tajim da su mnogi ugledni Beograđani bili sovjetski agenti koji su znali da su ustaše i komunisti bili zavetovani da slome kičmu srpstvu na Balkanu.
Titoizam i titoisti i dalje vladaju Srbijom. Evo vam test pitanja: da li su vaši prijatelji za to da se Titovi posmrtni ostaci (ako su uopšte u grobu) vrate Vatikanu ili Beču, pošto je on bio „crveni Habzburg“, a da se na tom mestu podigne spomenik herojima Jugoslovenske vojske u otadžbini i đeneralu Draži Mihailoviću, za koga je tokom Drugog svetskog rata bila cela Srbija?
Vlastodršci će na ovo pitanje odgovoriti: „Nije sada vreme da se delimo!“ Međutim, iza tog odgovora krije se njihov strah od gubljenja privilegija koje im daju zapadne službe jer one i dalje kontrolišu Srbiju!
Vaš Dejan Lučić
ORKANSKI VISOVI
Emily Bronte
Laguna
Čuvena priča o ljubavi, zavisti, izdaji i osveti
Sad bi za mene bilo poniženje da se udam za Hitklifa, te on neće nikad saznati koliko ga volim, i to ne zato što je lep, Neli, već zato što je više ja nego što sam i sama. Bilo od čega da su naše duše sazdane, njegova i moja su iste.
Orkanski visovi su strastvena priča o intenzivnoj i gotovo demonskoj ljubavi između Ketrin Ernšo i Hitklifa, nahočeta kojeg je usvojio Ketrinin otac. Nakon smrti gospodina Ernšoa, Ketrinin brat Hindli maltretira i ponižava Hitklifa, a on, pogrešno verujući da mu ljubav prema Ketrin nije uzvraćena, napušta imanje da bi se godinama kasnije vratio kao bogat i uglađen čovek. Ketrin se u međuvremenu udala za čoveka sa susednog imanja, a onda umire. Mučen demonima čežnje za izgubljenom ljubavlju, Hitklif će bezosećajno sprovoditi nasilnu osvetu nad dve porodice, dok se u smrti ne ujedini s jedinim bićem prema kojem je osećao bliskost i nežnost.
Roman Emili Bronte neprestano otkriva nove slojeve smisla u novim čitanjima, i ne prestaje da zapanjuje svojom modernošću i relevantnošću za svako novo doba.
„Razbarušeno remek-delo Emili Bronte nije značajno samo zbog svoje divlje lepote, već i zbog smelog preoblikovanja same forme romana.“
– Guardian
„Kad sa osamnaest godina čitate Orkanske visove doživljavate Hitklifa kao romantičnog junaka; sa trideset ga vidite kao čudovište, a sa pedeset uviđate da je obično ljudsko biće.“
– En Tajler
NOĆNA ŠKOLA RASCEP
Doerti K. Dž.
Laguna
Uzbudljiva treća knjiga iz svetskog bestseler serijala Noćna škola.
Sve se raspada...
Stameni zidovi Akademije Simerija vekovima su štitili decu britanske elite. Međutim, ti zidovi sad polako pucaju. A ako se oni sruše, Eli Šeridan zna da ništa neće moći da je spase.
Moćno i opasno tajno društvo – koje upravlja ne samo školom već i vladom, medijima i korporacijama – okreće se samo protiv sebe. Elina baka još uvek drži moć u svojim rukama, ali svi misle da vreme njene vladavine ističe. Sledeći naslednik je Natanijel, koji je ubio Eline drugarice. Ako on preuzme vlast, sve je izgubljeno.
Besna i uspaničena, Eli odbacuje sve koji je okružuju. Ona želi osvetu. Želi pravdu. Međutim, neke bitke ne može dobiti sama. Eli mora naučiti da veruje drugima, ili će izgubiti sve.
„Ako ste čekali da saznate odgovore u vezi s Noćnom školom i Organizacijom, ne brinite, odgovore ćete dobiti. I ranije je bilo nagoveštaja i ponešto se naslućivalo, ali u Rascepu svrha Noćne škole postaje kristalno jasna – i jezivija nego ikad.“ The Nocturnal Library
„Rascep predstavlja božanstven spoj misterije, akcije, ljubavi i prijateljstva. Jedva čekam da se vratim ovim likovima i priči, ovom zanosno jezivom internatu i da vidim kuda će nas ova priča dalje odvesti!“ Fluttering Butterflies Blog
„Upozorenje: ova knjiga izaziva tešku zavisnost i posvetićete se njenom čitanju radije nego bilo čemu drugom.“ TheSprout.co.uk