Bestseler New York Timesa
Džejn Ricoli i Mora Ajls – duo koji je inspirisao popularnu TV seriju – nastavljaju niz uspešnih istraga loveći misterioznog ubicu.
Poznati tandem detektivka Džejn Ricoli i medicinska istražiteljka Mora Ajls suočavaju se sa bizarno insceniranim ubistvom producentkinje horor filmova. Njih dve će na mestu zločina zateći nešto potpuno drugačije od svega što su do sada videle. Žena naizgled spokojno leži u svom krevetu, ne postoje vidljivi tragovi nasilne smrti, ali jedno je sigurno – ona je ubijena. Oči su joj pažljivo uklonjene i smeštene na dlan, jeziv gest koji odražava scene iz zastrašujućih filmova na kojima je radila. Da li je pomahnitali obožavalac filmova odlučio da oživi najstrašnije trenutke s ekrana?
Kada se pojavi još jedna žrtva, ponovo bez očiglednog uzroka smrti i sa jezivo insceniranim mestom zločina, Džejn i Mora shvataju da ubica širi svoj krug žrtava. Ali sledeća meta je sasvim precizno odabrana – ona zna da ubica dolazi po nju. Ona jedina može pomoći Džejn i Mori da ga pronađu.
I ona zna jednu tajnu.
Tajnu koju nikada neće otkriti.
„Ne postoji bolji način da se stvori napetost od načina na koji je Geritsen stvara u ovom romanu.“
– Li Čajld
Krećući se od Menhetna do veličanstvenih afričkih ravnica, Sunčeva sestra je šesti nastavak u svetskom bestseler serijalu Sedam sestara.
Onima koji je ne poznaju čini se da je Elektra d’Aplijez žena koja ima sve. Budući da je svetski top-model ona je lepa, bogata i poznata. Ipak, njeno nestabilno psihičko stanje sada je dodatno uzdrmano smrću Tate Solta, neobičnog milijardera koji je usvojio šest kćeri iz šest različitih krajeva sveta. Boreći se sa sopstvenim demonima Elektra se okreće alkoholu i drogama. Dok su svi zabrinuti za njeno zdravlje, Elektra prima pismo od neznanke koja tvrdi da je njena prava baka.
Godine 1939. Sesili Hantli Morgan odlazi iz Njujorka u Keniju ne bi li zalečila svoje slomljeno srce. Tamo, na obali jezera Najvaša upoznaje Bila Forsajta, zloglasnog farmera i stočara koji je povezan sa ponosnim plemenom Masaia. Ubrzo po izbijanju Drugog svetskog rata i neočekivanog otkrića Sesili putuje dolinom Vandžohi izolovana i sama sve dok ne sretne mladu ženu kojoj će nešto obećati, nešto što će joj zauvek promeniti život.
„Sedam sestara će vam zarobiti srce, obradovati vas i potpuno očarati. Lusinda Rajli je ovde na vrhuncu svog stvaralaštva – čarobnica koja stvara likove u koje se neizostavno zaljubljujemo i koji ostaju sa nama još veoma dugo.“ Lusi Foli
„Sunčeva sestra je masterklas iz lepog pisanja.“ Sun
„Neodoljiv roman epskih razmera.“ Sunday Express
Točak vremena se okreće i Doba dolaze i prolaze, ostavljajući za sobom sećanja koja postaju legende. Legende blede u mitove, a mitovi su već davno zaboravljeni kada Doba koje ih je izrodilo ponovo nastupi. U Trećem dobu, Dobu Proročanstva, Svet i Vreme vise o koncu. Sve što beše, sve što će biti i sve što jeste još može da padne pod Senku.
Zima je zaustavila rat, ali ljudi i dalje umiru, dozivajući Zmaja. No gde je on?
Obznanjeno je da je Rand al’Tor Ponovorođeni Zmaj. Putujući u veliku tvrđavu znanu kao Kamen Tira, on namerava da nađe mač Kalandor, kojim može da vlada samo zatočnik Svetlosti i da otkrije da li mu je odista suđeno da se bori protiv Mračnoga.
Družinu koja sledi Randa progone Psomraci. Moiraina i njeni prijatelji znaju da ih čeka neminovna borba sa njima, ali ne gube nadu da će stići na vreme do Srca Kamena za naredno veliko iskušenje koje čeka Ponovorođenog Zmaja.
Podeljena sreća je udvostručena sreća. Podeljeni bol je prepolovljeni bol.
Šadi zna previše za jednu trogodišnju devojčicu. Zna da u njenom gradu Kabulu vladaju surovi ljudi koji se zovu talibani. Zna da joj je otac u opasnosti jer se protiv njih borio. Zna da je za nju i žene u Avganistanu „sloboda stvar prošlosti“, kao što joj je majka objasnila kada se rodila njena sestra Džahan.
Godinu dana kasnije talibani joj provaljuju u kuću. Za nekoliko trenutaka njen život će se svesti na jednu kutiju, mlađu sestru Džahan i obećanje dato majci da će zauvek čuvati sreću u srcu. Uprkos užasnim udarcima sudbine, ljudskoj surovosti i životu u zemlji u kojoj je najveći neprijatelj ženska prosvećenost, Šadi će se truditi da na svaki način održi to obećanje...
Hiljadu puta Sreća je veličanstvena priča o umetnosti preživljavanja, borbi, nadama, i nezadovoljenoj gladi za slobodom i pravdom hiljade žena koje poput Šadi znaju da je solidarnost jedini put ka konačnom oslobođenju.
„Ako ste voleli Lovca na zmajeve, romani Sibe Šakib će vas osvojiti.“
– Der Spiegel
Nagrade Andrew Carnegie Medal for Excellence in Fiction i Barnes & Noble Discover
„Očaravajuće... Snažan i osećajan prikaz beskrajne snage porodičnih veza.“
– Publishers Weekly
U julu 1962. porodica Indijanaca stiže u Mejn da bere borovnice. Nekoliko nedelja kasnije četvorogodišnja Ruti, najmlađe dete u porodici, misteriozno nestaje. Njen šestogodišnji brat Džo poslednji ju je video kako sedi na kamenu u dnu polja, i ta slika će ga proganjati godinama.
U Mejnu odrasta devojčica po imenu Norma, jedino dete u imućnoj porodici. Njen otac je emocionalno distanciran, a majka previše zaštitnički nastrojena. Normu često uznemiravaju snovi i vizije koje više liče na sećanja nego na maštu. S vremenom shvata da njeni roditelji kriju nešto od nje. Ne odustajući od svoje intuicije, provešće decenije pokušavajući da pronikne u porodičnu tajnu.
Dirljiv i pun nade, roman Berači borovnica snažna je priča o stradanju jedne porodice i nepopravljivoj šteti koja joj je naneta.
„Zapanjujuća proza i evokativna pripovest Amande Piters oduševila nas je tugom i čežnjom njenih likova.“
– Žiri nagrade Andrew Carnegie Medal of Excellence for Fiction
„Pitersova vešto drži pažnju čitalaca od prve do poslednje stranice. Berači borovnica nisu misterija, već pripovest junaka koje je autorka toliko uverljivo prikazala da sa lakoćom možemo da se poistovetimo s njima.“
– New York Journal of Books
„Osećajna i razorna saga čiji će vas emocionalni vrhunac dirnuti do suza.“
– CrimeReads
„Snažna poruka o istini, oproštaju i isceljenju.“
– Washington Post
Jedan od najznačajnijih romana svetske književnosti.
Remek-delo ruske književnosti, Zločin i kazna svrstalo je Dostojevskog u red najznačajnijih svetskih romanopisaca. Oslanjajući se na sopstveno iskustvo iz zatvorskih dana, u grozničavom tonu i na ubedljiv način, autor pripoveda priču o Raskoljnikovu – siromašnom studentu mučenom nihilizmom i borbom između dobra i zla. Verujući za sebe da je iznad zakona i ubeđen u to da viši ciljevi opravdavaju sredstvo, on brutalno ubija lihvarku za koju kaže da je „ništavna, zla, bolesna baba koja nikome nije potrebna... koja ni sama ne zna zašto živi i koja će ionako već danas-sutra umreti“. Skrhan osećajem krivice, on će otpočeti proces pokajanja koji će mu korenito promeniti pogled na svet.
„Dostojevski je pisao prozu o zaista važnim pitanjima. Pisao je prozu o identitetu, moralnoj vrednosti, smrti, volji, odnosu telesne i duhovne ljubavi, pohlepi, slobodi, opsesiji, razumu, veri, samoubistvu. A to je izveo bez ikakvog svođenja svojih likova na glasnogovornike ili svojih knjiga na traktate. On je uvek obuzet pitanjem šta znači biti ljudsko biće – odnosno kako biti prava osoba, neko čiji život prožimaju vrednosti i principi – a ne tek izrazito pronicljiva životinja sposobna za samoodržanje.“ Dejvid Foster Volas
A i sve ostalo na svetu mu izgledaše tako besmisleno i ništavno kad se uporedi sa onim strogim i veličanstvenim sklopom misli što su ga u njemu izazivali: slabljenje njegovih sila usled isteka krvi, bolovi i očekivanje bliske smrti. Zagledavši se u oči Napoleonu, knez Andrej razmišljaše o ništavilu ljudske veličine, o ništavnosti života kome niko nije mogao da shvati značaj, i o još većoj ništavnosti smrti, čiji smisao niko živi nije mogao da shvati i objasni.
Rat i mir je filozofski, istorijski i epski roman-reka u kojem Lav Tolstoj analizira složen proces istorijske stvarnosti, društvene dinamike i ljudskog ponašanja. Ideali i smisao ljudskog postojanja centralna su tema ovog remek-dela. Radnja se odvija tokom Napoleonove invazije na Rusiju 1812. godine i prati sudbine troje junaka: Pjera Bezuhova, vanbračnog sina jednog plemića, koji se bori za svoje nasledstvo i duhovno ispunjenje, kneza Andreja Bolkonskog koji ostavlja svoju porodicu da bi ratovao protiv Napoleona, i Nataše Rostove, prelepe mlade grofice koja intrigira obojicu.
Kako Napoleonova vojska napreduje, tako nam Tolstoj u sve širim potezima oslikava pozadinu istorijskih dešavanja, pa se na poleđini ove impresivne freske pojavljuju seljaci, vojnici i građanstvo u svojoj borbi sa problemima doba u kojem žive. Što se više pred nama razvija ova fascinantna saga, tako njeni junaci prevazilaze svoje književno obličje i postaju sve dirljivije i čitaocu bliže figure.
„Najveći ratni roman u istoriji književnosti.“
– Tomas Man
Jedan od najznačajnijih romana XX veka.
Neko mora da je oklevetao Jozefa K., jer je, iako nije učinio nikakvo zlo, jednog jutra bio uhapšen.
Jozef K., perspektivni prokurista jedne velike banke, uhapšen je na svoj 30. rođendan, rano ujutro, čim je otvorio oči. Optužba nije poznata, baš kao ni to pred kojim se sudom vodi postupak i kakav će biti njegov tok. Jozefu K. saopštavaju da sud ne želi da remeti njegov uobičajeni način života, te da se on, u skladu s tim, slobodno može vratiti svakodnevnim aktivnostima. Međutim, K. se narednih dana i meseci sve više zapliće u nevidljivu mrežu svog procesa i nedokučivog suda koji ga je pokrenuo. Korak po korak, Jozef K. saznaje da „sve pripada sudu“.
Uoči svog 31. rođendana, godinu dana po hapšenju, Jozef K. spremno čeka dželate…
Kafka je sve do danas ostao jedinstvena pojava u svetskoj književnosti, a decenije koje su protekle od nastanka njegovih dela nimalo nisu umanjile njihovu modernost i aktuelnost. Roman Proces čitaoca suočava sa neverovatnim, uznemirujućim svetom ispunjenim obezličenim pojedincima i apsurdnim događajima, koje autor, međutim, prikazuje kao sasvim normalne i uobičajene. Kafkina groteskna proza na granici halucinacije i zbilje nepogrešivo nas i dan-danas uvlači u svoj uznemirujući svet, poput odraza u nekom iskrivljenom ogledalu, za koji nismo sigurni da li je travestija, proročki lucidna dijagnoza… ili i jedno i drugo.
Autorka bestselera Ostrvo nestalog drveća i Vašljiva palata
Uži izbor za Bukerovu nagradu
„Sjajno, živopisno i bezvremensko, baš poput reka.“
– Filipa Gregori
U Londonu 1840. godine pored smrdljive, kanalizacionim vodama ispunjene reke Temze, rođen je Artur. Uz nasilnog oca i obolelu majku, jedini spas pruža mu izuzetno pamćenje. Zahvaljujući tom daru dobija mesto šegrta u vodećoj izdavačkoj kući i pred njim se otvara novi svet, daleko od sirotinjskih četvrti, a jedna knjiga posebno privlači njegovu pažnju: Niniva i njeni ostaci.
U Turskoj 2014. godine, desetogodišnjoj Narin, dijagnostikovan je redak poremećaj koji će uskoro izazvati potpuni gubitak sluha. Pre nego što se to dogodi, njena baka je odlučna da je posveti u svetom iračkom hramu. Ali s rastućim prisustvom ISIS-a zemlja njenih predaka uz Tigar nestaje, a Narinino vreme ističe.
U Londonu 2018. godine, tek razvedena Zalika seli se u čamac na Temzi kako bi pobegla od bivšeg supruga. Bez ikog bliskog, Zalika je odlučila da za mesec dana oduzme sebi život, a onda će jedna neobična knjiga o njenoj domovini promeniti sve.
Ovaj zadivljujući pripovedački podvig prepliće sudbine troje ljudi kroz jednu jedinu kap vode, kap koja se iznova pojavljuje kroz vekove. Kao izvor života i glasnici smrti, reke Tigar i Temza nadilaze istoriju, prevazilaze sudbinu jer „Voda pamti. Ljudi su ti koji zaboravljaju.“
„Briljantan, nezaboravan roman koji u mnogo nijansi i složenosti postavlja velika pitanja o tome ’ko poseduje prošlost’.“
– Meri Bird
„Čudesna, genijalna i predivna knjiga. Moderni klasik. Elif Šafak je jedna od najvećih književnica našeg doba.“
– Piter Frankopan
„Napravite mesta za Elif Šafak na svojoj polici. Napravite mesta za nju i u svom srcu. Nećete zažaliti.“
– Arundati Roj
„Elif Šafak je jedinstven i moćan glas u svetu književnosti.“
– Ijan Mekjuan
Roman koji je od svih autoru bio najdraži.
Čime ćete spasti svet i u čemu ste za njega našli pravi put, vi, ljudi nauke, industrije, trustova, nadnica i ostalog? Čime? Kreditom? Šta je kredit? Čemu će vas kredit dovesti?
Knez Miškin je antipod svih onih gordih likova Dostojevskog kojima je glavni strah u životu da ne ispadnu smešni pred drugima – od Goljatkina iz Dvojnika, preko junaka Zapisa iz podzemlja, do zelenaša iz Krotke. On je uspeo da u sebi potisne i najmanji znak samoljublja i dospeo do smirenosti kao najvišeg cilja. U liku kneza Miškina Dostojevski je hteo da prikaže apsolutno dobrog čoveka, a predočio je tragediju nesvakidašnjeg junaka.
„Samo su još Šekspirova dela umela da budu ovako uzbudljiva.“ Virdžinija Vulf
„Najhrabriji roman Fjodora Dostojevskog.“ Džozef Frank
Je li istina, kneže, da ste jednom govorili da će svet spasti „lepota“? Gospodo – obratio se glasno svima – knez tvrdi da će lepota spasti svet.
Nakon nekoliko godina provedenih u švajcarskom sanatorijumu, knez Lav Nikolajevič Miškin vraća se u Petrograd. Polako se ponovo uključuje u visoko društvo, kojim vladaju novac, moć i romantične intrige. Dobronameran i naivan, knez Miškin će se naći u ljubavnom trouglu sa mladom i lepom Aglajom Jepančinom i zloglasnom Nastasjom Filipovnom. Međutim, njegov čisto estetski doživljaj ženske lepote bez ikakve primese seksualnih želja u velikoj meri uzrokovaće drame u njihovim odnosima.
U suprotnosti sa ostatkom sveta, njegova bezazlenost i gotovo detinja iskrenost od Miškina će načiniti najpozitivnijeg ali i najneprilagođenijeg junaka Fjodora Dostojevskog.
„Svi koji o Idiotu govore kao o mom najboljem delu imaju nešto posebno u načinu razmišljanja, što me je uvek iznenađivalo i dopadalo mi se.“ Fjodor Dostojevski
Najuticajnija tragedija u istoriji svetske književnosti Hamlet je bio najpopularniji Šekspirov komad još za njegovog života, a danas, više od četiri veka kasnije, prikazuje se na repertoarima pozorišta širom sveta u različitim adaptacijama.
Hamlet je tragedija osvete sina za očevo ubistvo: stric mu je ubio oca, oženio se njegovom majkom i vlada državom. Danski kraljević je isuviše složena ličnost da bi bez razmišljanja i bez oklevanja pristupio izvršenju zadatka, pa poseže za maskom ludila. U svojim monolozima on ponire do najtežih protivrečnosti sa kojima se ljudsko biće može suočiti, a pitanje „biti il’ ne biti“ podiže se na opšti nivo. Stoga je Hamlet verovatno najprovokativnija Šekspirova tragedija jer postavlja osnovna pitanja o smislu ljudskog postojanja.
„Šekspirova drama je ogledalo života.“
– Samjuel Džonson
„Kraljević Hamlet se suočava sa potrebom da izvrši veliki čin čiji teret duša nije spremna da podnese. On je divno biće koje posrće pod bremenom od koga ne može da se odvoji.“
– Johan Volfgang Gete
„Hamlet je Mona Liza literature.“
– T. S. Eliot
Roman o avanturi i strasti smešten u svet špijunaže.
„Uzbudljivo od prve do poslednje stranice.“
– Elle
Ikona francuskog i svetskog filma Žan Reno oduvek je želeo da napiše roman o ženi koja je istovremeno snažna i krhka, a sticajem okolnosti postaje izvrsna tajna agentkinja.
Napetost, ljubav i sudbonosna zamka učiniće od Eme nezaboravnu junakinju kao stvorenu za filmsko platno.
Ništa nije predodredilo Emu da doživi takvu avanturu. Kao najbolja maserka u centru za talasoterapiju u Bretanji, ona dobija sjajnu poslovnu priliku: da osnuje profesionalni tim masera u luksuznom velnes-centru u Omanu. Na samom početku svog angažmana u Maskatu, ona će upoznati izuzetno privlačnog sina uticajnog ministra.
Ali žena čije ruke čine čuda ubrzo će se naći usred neverovatne državne afere i postaće meta za eliminaciju. Suočena sa zamkama koje joj se postavljaju, u njoj se budi nova Ema. Nemilosrdna. Neustrašiva. I potencijalno savršena agentkinja francuske tajne službe…
„Knjiga koja opija i vodi nas na putovanje. Kad počnete da je čitate, nećete moći da se odvojite od nje.“
– Europe 1
„Velika neizvesnost, špijunaža i ljubavna priča nepogrešiv su recept za sjajnu knjigu.“
– France Inter
„Genijalna knjiga za ljubitelje špijunskih i ljubavnih romana.“
– Le Télégramme
„Žan Reno je podjednako talentovan na filmskom platnu kao i u svom prvom romanu.“
– La Renaissance
„Jedan od najvećih romana ikada napisanih.“
– Vilijam Somerset Mom
Ko bi mogao slutiti da se pod tim devojačkim licem, tako bledim i tako blagim, skrivala nesalomljiva odlučnost da radije hiljadu puta pogleda smrti u oči negoli da se odrekne uspeha!
Zgodan, inteligentan i ambiciozan, sin nepismenog strugara Žilijen Sorel odlučan je da se uzdigne iznad svojih skromnih provincijskih korena. Razapet između dva moćna sveta, crkve koju simboliše crno, i vojske koju simboliše crveno, ubrzo shvata da se uspeh može postići samo prihvatanjem suptilnog koda licemerja po kojem društvo funkcioniše.
Upleten u opasnu vezu sa prelepom gospođom De Renal i uticajnom gospođicom De la Mol, čini se da je njegov uspon na društvenoj lestvici neizbežan. Ipak, u društvu koje više ceni bogatstvo i poreklo nego zasluge, Žilijenova potraga za uspehom imaće kobne posledice…
Remek-delo psihološke iznijansiranosti i društvene kritike, Crveno i crno je maestralan prikaz ljudske želje i neumoljive težnje za moći u nemilosrdnom i surovom svetu.
„Poslednji od velikih francuskih psihologa.“
– Fridrih Niče
Mari Anri Bel (1783–1842), poznatiji pod pseudonimom Stendal, jedan je od najznačajnijih francuskih pisaca devetnaestog veka. Rođen je u Grenoblu, na jugoistoku zemlje, ali se kao veoma mlad našao u Parizu gde je pre svega želeo da postane dramski pisac. Umesto toga, zahvaljujući rođačkim vezama, dobio je čin potporučnika u vojsci i pratio je Napoleona u pohodu na Italiju. Tokom Napoleonove vladavine nalazio se na raznim položajima u carskoj administraciji, prvo u Kraljevini Vestfaliji – vazalnoj državi na teritoriji današnje Nemačke – a kasnije i u Parizu, gde je služio na visokoj funkciji revizora pri Državnom savetu. Učestvovao je i u neuspeloj invaziji na Rusiju 1812. godine, a nakon Napoleonovog poraza 1814. napustio je Francusku i nastanio se u Milanu, gde je ostao do 1821. Kao poštovalac Napoleona i liberal, Stendal nije imao simpatija prema konzervativnom režimu koji je uspostavljen nakon restauracije, i osećao se komotnije u Italiji. Pre nego što je počeo da objavljuje prozu, Stendal je pisao biografske, kritičke i putopisne tekstove, među kojima se izdvajaju putopis Rim, Napulj i Firenca (1817), delo Istorija slikarstva u Italiji (1817), kao i Napoleonova biografija koja je objavljena tek 1829. godine. Nakon povratka u Pariz objavljuje studije O ljubavi (1822) i Rasin i Šekspir (1823–1825), studiju koja se smatra značajnim doprinosom teoriji romantizma. Prvi roman, Armans, objavio je 1827, a Crveno i crno 1830. Te godine, nakon Julske revolucije i uspostavljanja liberalne monarhije Luja Filipa, ponovo je poslat u Italiju, sada kao konzul u Čivitavekiji i Papskoj državi. Tamo će započeti niz nezavršenih autobiografskih dela koja će biti objavljena posthumno. Krajem tridesetih godina ponovo će boraviti u Parizu gde će 1839. izaći roman Parmski kartuzijanski manastir, uz Crveno i crno Stendalovo najznačajnije delo. Umro je u Parizu, tokom odsustva sa konzulskog posla u Italiji, 1842. godine.
U svom poslednjem delu, Fjodor Dostojevski je sabrao skoro sve najvažnije teme, motive i ideje koje je ugradio u svoje dotadašnje stvaralaštvo. Motiv ubistva i istrage bio je centralni u Zločinu i kazni, rivalstvo oko žene između oca i sina opisano je u Mladiću, a suparništvo dveju harizmatičnih, kontrastnih žena oko muškarca u Idiotu. Filozofsko-religijska predstava o iskonskom zemaljskom raju, odnosno (ne)mogućnosti njegovog ponovnog vaspostavljanja tematizovana je u Mladiću i u pripoveci San smešnog čoveka, a totalitarne ideološke koncepcije u Zlim dusima.
Zbog toga mnogi proučavaoci Dostojevskog Braću Karamazove nazivaju još i „romanom sintezom“ i autorovim najboljim delom.
„Ni na jedno svoje delo nisam ozbiljnije gledao nego na ovo.“ Fjodor Dostojevski
Roman Braća Karamazovi Fjodora Dostojevskog po mišljenju mnogih kritičara i proučavalaca njegovog dela smatra se krunom autorove spisateljske karijere. Priča o porodici Karamazov Dostojevskom je poslužila kao okosnica za izuzetan filozofski roman koji istražuje hrišćansku etiku, slobodnu volju, otuđenost, suparništvo i moral.
Večita borba dobra i zla svevremeno je otelotvorena u likovima Fjodora Pavloviča i njegovih sinova Mitje, Ivana, Aljoše i vanbračnog sina Smerdjakova. Nakon više od jednog veka od objavljivanja ovog romana, autentičnost i psihološka rafiniranost njihovih karaktera ne prestaju da nas intrigiraju i fasciniraju.
„Porodica Karamazov predočava se kao jedan mikrokosmos, u kojem se reflektuju najvažnije protivrečnosti čovekovog bića.“ Maksimilijan Braun
