Od autora bestselera Katedrala na moru i Slikar duša
U njenoj glavi su čilele čežnje i nadanja, bezbrojni snovi u kojima je uživala i sloboda čiji je ukus osetila, slatka kao najbelji šećer.
Kuba, polovina XIX veka. Teške okovane noge koračaju karipskom obalom. Svakim korakom su sve udaljenije od slobode. Sedam stotina robinja brine se nad sudbinom koja ih očekuje. Dok oplakuju, strahuju, čeznu za domovinom, neko drugi ih posmatra i odlučuje o budućnosti. Među svima njima je i mlada Kaveka koju iščekuje okrutna sudbina u domu markiza De Santadome. Sve dok se nad njom ne ukaže tračak nade i pomoć boginje Jemaje.
Španija, sadašnje vreme. Dok je stajala ispred centralne kancelarije Banke Santadoma, Lita je osećala nelagodu. Nije imala razloga da se stidi što traži pomoć od poslodavca kod kog je njena majka Konsuela radila ceo život. Kako je vreme prolazilo i što se više upoznavala sa poslovima porodice De Santadome, Lita je postepeno otkrivala ružnu prošlost neprocenjivog porodičnog bogatstva. Rešena da ispravi nepravdu, Lita uzima stvar u svoje ruke i radi na slučaju kojim želi da povrati čast robovima.
Fascinantna priča koja govori o strastvenoj borbi za slobodu tokom perioda kolonijalne Kube i u Španiji XXI veka.
„Roman ambiciozanog i pažljivog zapleta koji oslikava živote snažnih protagonistkinja kroz istorijsku avanturu epskih razmera. Falkones ni u jednom trenutku ne pravi ustupak predvidljivim rešenjima, suočavanje sa neočekivanim je intrigantno, magija i realizam suptilno pomešani, a nevidljiva nit koja nas vodi od Lite do Kaveke u svojevrsnoj obaveznoj pesničkoj pravdi.“
– El Español
Pripovest iz Malaške knjige Palih
Uzbudljiv, razdirući roman o ratu, intrigama i mračnoj, nekontrolisanoj magiji.
Ali lekcije postaju lekcije tek kad čovek dosegne stanje poniznosti nužno da ih posluša. Kad prevaziđe sve samoljubive izgovore i sva objašnjenja smišljena da se odbrani od čestite odgovornosti. U prirodi mu je da prvo napada, odričući se svih pojmova krivice i sramote. Da nasrne, gonjen užarenim besom, a onda se odšeta dalje ubeđen u sopstvenu pravednost.
„Nikada pre Erikson nije bio toliko ćudljiv, a tako razigran koliko u Zvonu pasa, čime je neobično dodao na težini svakom aspektu pripovedanja. Na poslednjih trista stranica nalazi se najspektakularniji spoj događaja koji ćete ikada pročitati u epskoj fantastici. Ne samo da Erikson povezuje desetak linija zapleta, već se bavi događajima koji su toliko epski i značajni da menjaju čitavu metafiziku malaškog univerzuma. Katartični vrhunac koji dobijamo nakon više od devetsto stranica emocionalno će potresti svakog čitaoca.“
– A Sky of Books and Movies Review
O
Briljantan roman o jednoj zemlji, jednom ratu i jednoj izgubljenoj mladosti
Dečje knjige nisu ga više zanimale. Sva Sokolova oka i Lastavičja krila iz indijanskih priča činila su mu se nekako lažna i nevažna. Vukove pesme govorile su mu o nečem isuviše dalekom i prošlom. Rat se tamo prikazivao u blesku oružja, u zveketu oklopa, u lepršanju čekrkli čelenki, u belim čadorima, u zlatnim jabukama i samurovim dolamama; noću je mesec plovio nad krvavim razbojištem po kome leže kao da spavaju pali junaci. Rat koji je Nenad znao bio je siv, bez lepote, zarastao u blato, trulog mesa koje se raspada u mirisu karbola, rat gladi, tifusa, cenzure...
Branimir Ćosić je romanom Pokošeno polje ostavio potresno svedočanstvo o stradanju civila i srpske vojske tokom Prvog svetskog rata, ali i upečatljivu sliku Beograda tridesetih godina 20. veka. Prvi deo romana je pretežno autobiografski i oslikava sve užase i surovost rata viđenog očima prerano sazrelog dečaka Nenada Bajkića. U drugom delu Nenad je odrastao i kao novinar jednog prestoničkog lista opisuje stresan rad u redakciji i beskrupulozno bogaćenje kapitalista. Ćosić je pisao vešto, smelo i bez zadrške. Kritički je sagledavao svet, uviđajući opšte moralno posrnuće i nestanak empatije.
„Ćosić je napisao roman kojim je objasnio sve razloge i sklonosti padu ratom osakaćenog srpskog društva. Pokošeno polje je lična a ujedno srpska istorija Velikog rata i godina koje su usledile. Sačuvana je autorova Knjiga rada i u njoj nedoumice oko naslova ovog romana: Osvajači, Nesrećnici, Kuća od karata i naposletku Pokošeno polje. Kada bi se čitali kao strofa, ova četiri naslova bili bi najkraća i najtačnija pesnička istorija jednog naroda i jednog veka.“
– Čedomir Antić
Autor kultnog epskog serijala Kosingas
Zadrhti sunce, zaječi zemljo: Grad je pao!
Opsada koja je rešila konačnu sudbu Carice gradova.
Roman Sveti rat za Carigrad čitaoce vodi kroz vekove – od slavnih trenutaka prestonice Vizantijskog carstva i povratka Pravog krsta do strašnih opsada koje su pretile da unište srce hrišćanstva. Aleksandar Tešić pripoveda epsku priču o požrtvovanosti, hrabrosti i veri.
Carigrad, grad bogate istorije i kulturnog nasleđa, bio je poprište sukoba velikih sila – hrišćanstva i islama. Na njegovim zidinama se 1453. odigrao poslednji krvavi megdan cara Konstantina Dragaša i sultana Mehmeda. Dok se dve vojske danima sukobljavaju i pokušavaju da nadmudre jedna drugu i pobede, unutar crkvenih zidova odvijaju se dramatični događaji koji će oblikovati budućnost celokupne civilizacije.Sa izuzetnom posvećenošću detaljima i živopisnim i dinamičnim prikazima bitaka, autor oživljava herojsku borbu za očuvanje i opstanak jednog od najvažnijih gradova sveta. Ovo nije samo istorijski roman već je istovremeno dirljiva, potresna saga o ljudima koji su sopstvenim nesebičnim žrtvovanjem ispisali stranice istorije.
Sa izuzetnom posvećenošću detaljima i živopisnim i dinamičnim prikazima bitaka, autor oživljava herojsku borbu za očuvanje i opstanak jednog od najvažnijih gradova sveta. Ovo nije samo istorijski roman već je istovremeno dirljiva, potresna saga o ljudima koji su sopstvenim nesebičnim žrtvovanjem ispisali stranice istorije.
„Podignut na razmeđi kontinenata, svetova i civilizacija, Konstantinov grad je vekovima ponosno prkosio valovima mora i vremena, i bio srce i duša carstva. Nakon jedanaest vekova slave osvanulo je jutro u kome je najviši bedem hrišćanske vaseljene morao da padne. Roman govori o jednom od najdramatičnijih događaja u istoriji Evrope kada je ovaj grad svojim mačem branio car Konstantin, jedanaesti po redu ovog imena i poslednji koji je sedeo na tronu drevnog carstva. Majstorskim stilom Tešić je uhvatio svaki detalj ove epohalne drame, od reči drevnog proročanstva Konstantina Velikog i junaka koji su se istakli tokom odbrane, do zamaha i odsjaja sečiva pobedničke sablje.“
– Marko Aleksić
„Knjiga oko koje se ceo svet otima.“
– Le Figaro
Desetogodišnja Mona je u opasnosti da oslepi. U strahu da Mona možda nikada neće upoznati istinsku lepotu sveta, njen deda odlučuje da joj predstavi najlepša umetnička dela. Zajedno će krstariti pariskim muzejima Luvr, Orse i Bobur, zadivljeni i dirnuti, opčinjeni pred prizorom slika i skulptura. U susretu s remek-delima, od Botičelija, Vermera, Goje, Kurbea, preko Fride Kalo i Pikasa, pa do savremenih ostvarenja, Mona otkriva moć umetnosti da daruje, pobuđuje sumnju, melanholiju ili pobunu.
Veliko delo inicijacije u umetnost i u život, priča o neraskidivoj vezi između devojčice i njenog dede, roman Monine oči preveden je na više od trideset jezika čak i pre nego što je objavljen u Francuskoj, i tako je postao međunarodni izdavački fenomen.
„Evo romana koji je već postao savremeni klasik! Kako otkriti čudesa svetske umetnosti kroz hodočašća dede i njegove unuke, u 52 poglavlja, za 52 nedelje, u susretu s 52 umetnička dela. Očaravajuća knjiga za ljubitelje umetnosti i književnosti!“
– Le Divan
„Virtuozni roman.“
– Le Monde
„Književni fenomen koji će vas naterati da pohrlite u muzeje.“
– Télérama
„Knjiga osuđena na uspeh.“
– Elle
„Priča o saučesništvu između dede i unuke, o uživanju u umetnosti i duhovnom bogatstvu.“
– Il Messagero
Sto je postavljen za ponoćnu gozbu. Poslužite se.
Sve je počelo pre petnaest godina.
Zapamtite, prošlost možete da krijete, ali ne i da sakrijete…
Dobro došli na otvaranje Dvorca, najnovijeg i najtraženijeg luksuznog odmarališta, za koji se nemilice trošilo pri restauriranju da bi ugođaj gostima bio potpun. U vazduhu se oseća miris đumbira i grejpfruta i još nečeg na prvi mah poznatog… Pažljivo odabrani gosti, stari prijatelji i zakleti neprijatelji, bezbrižno uživaju u letnjoj večeri uz čašicu alkohola i neobavezno ćaskanje, dok beskrajni bazen svetluca na mesečini… A oko Dvorca i savršeno pokošenog smaragdnog travnjaka prostire se drevna šuma prepuna tajni. Frančeska Medouz, vlasnica Dvorca, poput vile nemo posmatra goste i uživa u pažnji koju dobija od prisutnih zvanica. Idilični vikend na bajkovitom posedu prekidaju nezvani gosti, ali i nemili događaji.
„Prepuno zanimljivih zapleta i obrta… Savršena knjiga za ljubitelje misterija i serije Beli lotos.“
– Skimm
„Prožet mračnim humorom, s prepoznatljivim zapletima i nezaboravnim likovima, Ponoćna gozba je dosad najbolje delo koje je Lusi Foli napisala.“
– Kris Vitaker
„Ponoćna gozba ima sve što želite od jednog trilera.“
– Harper’s Bazaar
„Fenomenalan roman koji ostavlja bez daha.“
– Le Parisien
Polin je mlada sobarica koja radi u legendarnom hotelu Mejps u Rinu u Nevadi. Jednog dana se od nje traži da zameni koleginicu i očisti apartman 614, ali iako joj je rečeno da je prazan, pred njom se pojavljuje ošamućena, pospana žena. Njih dve započinju neposredan razgovor, i Polin ubrzo postaje poverenica gošće apartmana. Tek kada izađe iz njega i podnese unakrsno ispitivanje upravnice hotela i svojih kolega, ona saznaje da je krhka gospođa Miler zapravo Merilin Monro čiji se boravak u Rinu poklapa sa raspadom njenog braka sa Arturom Milerom i snimanjem njenog poslednjeg filma Neprilagođeni. Među njima će se roditi neočekivana prisnost koja će vam slomiti srce.
Ovo je iskren, zadivljujući roman i priča o svetovima koji se obično ne preklapaju. Svedočanstvo trajne moći ženskog prijateljstva istovremeno je intiman portret Merilin Monro i one njene malo poznate strane.
„Trebalo je hrabrosti za hvatanje ukoštac s mitom o Merilinki. Tatjanu de Rone nije zanimala legenda o njoj, posuta štrasom i šljokicama, već naprotiv žena od krvi i mesa. Ona je krhka i umorna. Da sve bude intrigantnije, glavna junakinja nije ona već Polin, njena sobarica.“
– Le Figaro
„Oda prijateljstvu, životu i nadi u teško ostvarljive snove koji se obistinjuju.“
– babelio.com
„De Rone je u ovom pitkom romanu oslikala kulise poslednjeg filma Merilin Monro i portret uzajamne ženske podrške, katkad bolne, u kojoj su se spojile životne putanje dva krhka bića.“
– Le Point
Jednom rečju, dragi moj, tajna bogatstva u književnosti ne leži u radu, nego u tome da se iskoristi tuđi rad.
Puna dva sata u Lisjenovim ušima sve se uređivalo novcem. U pozorištu kao u knjižarstvu, u knjižarstvu kao u uredništvu lista, o umetnosti i o slavi nije bilo govora. To kretanje velikog klatna, koje se zove Novac, udaralo ga je po glavi i po srcu razbijajući ih u komade (...) Setivši se večeri provedenih sa drugovima iz Ulice četiri vetra, jedna suza zablista u pesnikovim očima.
– Šta vam je? – upita ga Ejen Lusto.
– Vidim poeziju u blatištu – reče on.
– E, dragi moj, vi još imate iluzija.
Kroz priču o Lisjenu Šardonu, mladom pesniku iz Angulema koji očajnički pokušava da uzgradi ime u Parizu, Balzak maestralno prikazuje pogubnost provincijskih ideala i dvoličnost aristokratskog društva. Zgodan i ambiciozan, ali naivan, Lisjen u prestonicu dolazi s velikim očekivanjima da bi ga ubrzo porazila surova pariska realnost.
Uskraćen za društveni položaj za koji misli da mu pripada, Lisjen će ubrzo svoje težnje ka visokoparnoj poeziji zameniti lešinarskim novinarstvom, a njegov sve dublji moralni pad zapretiće da mu ugrozi život...
Napisan između 1837. i 1843, roman Izgubljene iluzije možda bolje od bilo kog drugog od preko devedeset autorovih romana otkriva prirodu i veličinu Balzakovog genija.
„Izgubljene iluzije tragikomičan su herojski spev o tome kako kapitalizam prožima duh. Tema romana je ovo: književnost postaje roba (a s njom zajedno i svaka ideologija).“
– Đerđ Lukač
„Ko si ti?“, reče Gusenica.
Ovo nije bilo ohrabrujuće kao početak razgovora. Alisa je odgovorila, pomalo stidljivo: „Ja… teško mogu to da kažem, gospodine, ovog trenutka… samo znam ko sam bila kad sam ustala jutros, ali sam se od tada više puta promenila.“
Kada prateći Belog Zeca upadne u zečju jamu, Alisa će se naći u svetu u kojem nemoguće postaje moguće i ništa nije onako kao što izgleda. Tu će sresti niz neobičnih likova, od izumrle ptice Dodo do Češirskog mačka, koji iščezava, i prisustvovati ludoj čajanci i nadrealnom suđenju.
Kako bi shvatila apsurd koji je okružuje, Alisa će morati dobro da razmisli i preispita sve što se podrazumeva.
Sada dostupan u novom prevodu Zorana Penevskog, roman Alisa u Zemlji čuda je remek-delo svetske književnosti koje više od vek i po ne prestaje da fascinira generacije čitalaca širom sveta.
„Nijedna priča u istoriji engleske književnosti me nije oduševila koliko Alisa u Zemlji čuda Luisa Kerola.“
– Volt Dizni
“Tvrđava je svaki čovjek, svaka zajednica, svaka država, svaka ideologija.” Meša Selimović
Čovjek i smrt, tema koja je izašla iz Selimovićeve vlastite biografije i sudbine, glavna je tema romana Tvrđava. Radnja romana se dešava u XVII vijeku, neposredno poslije Hoćinske bitke, u muslimanskoj sarajevskoj sredini. Glavni lik je Ahmed Sabi, običan čovjek, vojnik koji poslije rata započinje novi život bez porodice, jer su umrli od opake bolesti koja je harala u tom periodu. On želi da nađe most do drugih ljudi, jer zna da nas razdvaja i uništava mržnja. Ljubav je ta koja nas može održati. Selimović je kroz Sabov lik prikazao ono što može da zadesi bilo koga od nas običnih smrtnika. Kroz konfliktne odnose koji se javljaju kod Šabe, Selimović želi da prikaže sposobnost ljudi da odgovore na neka životna pitanja.
Otkup sirove kože
Ovo je roman bh. autora Abdulaha Sidrana, jednog od najvažnijih književnika i scenarista na ovim prostorima. Roman se bavi tematikom ratnih dešavanja u Bosni i Hercegovini i prati sudbine običnih ljudi tokom tih turbulentnih vremena. Sidran koristi svoj prepoznatljiv stil, koji uključuje elemente realizma i poezije, kako bi prikazao teške životne situacije i emocionalne izazove s kojima se suočavaju njegovi likovi.
Roman je poznat po svojoj dubokoj emocionalnoj težini i autentičnom prikazu rata i njegovih posljedica na ljude i društvo. Sidranova proza često uključuje autobiografske elemente, dajući čitateljima uvid u autorove lične doživljaje i refleksije.
Svoje zapise, razmišljanja, ispise iz pročitanih knjiga, pripovedačke zamisli, beleške o ljudima i pojavama, jeziku i književnosti Andrić je počeo da piše još 20-ih godina XX veka, kada je još pisao ijekavicom, i skupljao ih u fasciklu pod simboličnim nazivom „Znakovi pored puta“. Ovi zapisi ostali su neobjavljeni za piščevog života, ali ih je do kraja Andrić dopunjavao, doterivao i unosio u neku od celina koje čine ovu knjigu jedinstvenom u našoj književnosti:
Nemiri od vijeka
Za pisca
Slike, prizori, raspoloženja
Nesanica
Večiti kalendar maternjeg jezika
Neiscrpno vrelo mudrosti, „Znakovi pored puta“ već skoro pola veka omiljeno su štivo mnogih generacija, knjiga koja se sa podjednakim uživanjem može čitati gde god se otvori, riznica najraznolikijih saveta, zapažanja i životnih uvida koje je ovaj pisac upućivao ne samo čitaocima nego i samome sebi.
Posebna vrednost ovog Laguninog izdanja su prevodi pojedinih izreka i citata stranih pisaca koje je Andrić u originalu na nemačkom, latinskom, francuskom i dr. jezicima unosio u svoju fasciklu, a koje u dosadašnjim izdanjima ovog osobenog dela nisu prevedeni.
Ovo luksuzno izdanje štampano je u tvrdom povezu, sa koricama od kože.
Od autorke romana Moja ljubav Nikola Tesla.
Romansirana biografija Jelene Gatiluzio, supruge despota Stefana Lazarevića.
Nakon Angorske bitke 1402. godine Stefan Lazarević je u Konstantinopolju postao despot. Po dobijanju titule, otputovao je na Lezbos, gde se verio sa ćerkom gospodara ovog ostrva Jelenom Gatiluzio. Dalja sudbina ove dame plemenitog roda nije sasvim razjašnjena. Ovo je priča o njoj, slobodoumnoj, hrabroj ženi i prati je od sunčanog grčkog ostrva, preko Kruševca, te misterioznog Beograda, koji u to vreme postaje prestonica, pa sve do manastira Pavlovac i Manasija.
„Srbija se posle Kosovskog boja uzdigla zahvaljujući despotu Stefanu. On nije bio samo vešt i prosvećen vladar, izuzetan diplomata nego i veliki ratnik. Priča o Jeleni Gatiluzio, njegovoj supruzi, predstavlja izvanredno krstarenje kroz srpsku srednjovekovnu istoriju. Autorka nas pored dalekih predela vodi i u dubinu srca glavne junakinje, gde se prepliću različita osećanja kojima će se čitaoci rado prepustiti.“
– Slaviša Pavlović
„Volim kada pisac stavi ogledalo ispred sebe, dugo posmatra svoj odraz u njemu i kaže: 'Vreme heroja još nije prošlo.' Junaci Ane Atanasković ulaze u borbu bez razmišljanja o pobedi. Jelena Gatiluzio i despot Stefan Lazarević ne traže pomilovanje – ljubavi to ne treba.“
– Branislav Janković
„Pripovedajući o ljubavi i lepoti života Jelene Gatiluzio sa ostrva Lezbos, Ana Atanasković je odškrinula vrata izmaštane riznice. Zapis 'kad se gospodin despot ženjaše' podsticajni je element ovog romana da fikcijski, imaginativno i sugestivno oživi istorijsko, mitološko i mistično.“
– Nebojša Lapčević
Pesme za decu
Stihovi čika Jove najbolji su prvi koraci u otkrivanju sveta, jer deca kroz pesme otkrivaju šta je dobro i lepo. Zabavna i poučna, lepršava i svevremena, poezija Jovana Jovanovića neizbežni je dodatak svačijem odrastanju i sagledavanju lepote srpskog jezika.
Uz Zmajevu riznicu lako je videti kako je svako dete zaista posebno biće. A svaki put smo deca kad čujemo Zmajeve rime!
Autorka romana Đurđevim stopama i Dok svetac bdi.
Nadahnjujuća priča o isceljujućoj snazi ljubavi
Ljiljana Šarac bravurozno gradi zaplet u čijem je središtu Lidija, tridesetogodišnjakinja koja se nakon borbe sa opakom bolešću i neočekivanog razvoda upušta u renoviranje kuće. U zidu pronalazi skrivenu beležnicu. Nosi je na Tasos, gde u okrepljujućoj majskoj tišini shvata da je pronašla dnevnik srpske princeze Jelene Karađorđević, ćerke kralja Petra Prvog i unuke knjaza Nikole. Upoznaje se sa životom ove fascinantne žene koju je sudbina vodila od rodnog Cetinja, preko Beograda, Ženeve do Sankt Peterburga i okrilja carske porodice Romanov. Dnevnički zapisi se prekidaju usred tragičnih događaja 1917. Lidija shvata da princezinu priču mora da dovrši sama. Sticajem srećnih okolnosti, na najzelenijem grčkom ostrvu upoznaje nekoga ko će joj u tom istraživanju pomoći, a ujedno probuditi njene uspavane emocije.
„Dnevnik pronađen u zidu stare kuće u Beogradu ima moć da udahne život tamo gde se on rasipa i nestaje. Živopisne priče dveju žena prepliću se u nežnom saglasju, vraćajući nadu i u najvećoj tami. Ljiljana nas maestralno vodi kroz raskoš Mramornog dvorca Romanovih, brezove šumarke i zaleđena jezera Rusije, a onda vraća u Srbiju napaćenu ratom i vaskrslu junaštvom.“
– Milena Sekulić Odalović
„Ljljana Šarac veštom naracijom oslikava lik glavne junakinje Lidije, koja uči da živi sa činjenicom da je smrt zakucala na njena vrata a da joj se brak pretvorio u krhotine. Čitajući dnevnik princeze Jelene, ona upoznaje ženu koja je živela, volela, nadala se i očajavala baš kao i ona sama. Stavljajući fokus priče na vreme vladavine dinastija Karađorđevića i Romanova, autorka daje biserni doprinos našoj kulturi sećanja.“
– Slavica Mastikosa
„Vrhunac autorovog stvaralaštva.“ Andre Žid
Ja sam bolestan čovek… Zao čovek. Nesimpatičan čovek. Mislim da me boli jetra.
Jedan od prvih egzistencijalističkih romana u istoriji svetske književnosti, Zapisi iz podzemlja predstavljaju zabeleške gorkog, izolovanog i nepouzdanog pripovedača. Zasnovan na jedinstvu dva suprotstavljena kompleksa, kompleksa inferiornosti i kompleksa superiornosti, čovek iz podzemlja je u socijalnom smislu neprihvaćen, neostvaren, siromašan, ali je, kako se njemu čini, u duhovnom i intelektualnom pogledu superioran u odnosu na ostale. Istovremeno labilan i osion, on spada u red najomiljenijih antijunaka među svim likovima Fjodora Dostojevskog.
„Zapisi iz podzemlja predstavljaju blistavo rešenje problema filozofskog sadržaja u okviru književne forme.“ Džordž Stajner
„Jedno od najdubljih dela Dostojevskog.“ Vasilij Rozanov
