Buybook s posebnim zadovoljstvom najavljuje kapitalna djela, "Tale" i "Parergon" Derviša Sušića u jednom tomu!
Knjige Derviša Sušića – roman Tale i polemička knjiga Parergon posljednji put su objavljene u Sarajevu 1980. godine. U izdanjima izabranih djela koja su uslijedila oba naslova su, bez odgovarajućeg obrazloženja, zaobilažena iako je sasvim jasno da se radi o knjigama napisanim na stvaralačkom vrhuncu velikoga bosanskohercegovačkog pisca. Roman Tale Sušić je pisao istovremeno kada i scenarij za istoimenu televizijsku seriju. Tematike su slične, ali Sušić u romanu pripovijeda iz ugla ostarjelog oficira OZN-e Tala Babunića koji u bolnici čeka operaciju i prisjeća se burne prošlosti.
Knjiga Parergon pisana je kao "bilješka uz roman o Talu". Ona je rezultat dugogodišnjeg Sušićevog bavljenja Drugim svjetskim ratom i poraćem. Pisac u njoj kritički piše o držanju muslimanskih građanskih i vjerskih krugova u Drugom svjetskom ratu i prije njega, ali i stavu komunističkog pokreta prema "muslimanskom pitanju".
Nakon 45 godina od prvog izdanja knjiga Tale i Parergon izdavačka kuća Buybook planira objaviti ova dva naslova u jednoj knjizi, u ediciji Sandook koju uređuje Selvedin Avdić i s pogovorom Tarika Haverića.
Od svih mojih knjiga, ova mi je omiljena.
– Charles Dickens
Hoću li postati glavni junak svog života ili će ta titula pripasti nekom drugom - ove stranice će to već pokazati. Priču ću započeti od samog početka: Rođen sam (kako su mi rekli, a ja sam im vjerovao) u petak u dvanaest sati navečer. Prema priči, sat je počeo otkucavati i ja sam zaplakao u istom trenutku.
Život Davida Copperfielda nije nimalo lak; nakon nezgodnog rođenja nakon očeve smrti i kratkog, idiličnog perioda provedenog s nježnom majkom, njegovo djetinjstvo obilježava pojava tiranina očuha. Kada se, potpuno nespreman, nađe u svijetu punom nedaća, meta eksploatacije i obmane, David sazrijeva i, na putu ka odrasloj dobi, susreće plejadu likova, i okrutnih i dobrih, od podlog Juraja Heapa, preko ekscentrične tetke Betsy Trotwood, do veselog, pričljivog gospodina Micawbera.
Roman, koji je Dickens opisao kao svoje omiljeno djelo, prikazuje društveni i ekonomski kontekst vremena u kojem je napisan. David Copperfield je također polu-autobiografski roman u kojem se, riječima samog Dickensa, "prepliću složene niti istine i mašte". Oslanjajući se na vlastita iskustva, Dickens je stvorio možda svoje najdirljivije i najpopularnije djelo, ispunjeno, podjednako, i tragedijom i komedijom.
U novom prijevodu Nevene Andrić, ovaj klasik engleske književnosti osvojit će srca modernih čitatelja i potaknuti ih da uživaju u drugim književnim draguljima iz našeg izdanja posvećenog remek-djelima svjetske književnosti.
"Dickens, bravo!"
– William Makepeace Thackeray
"Najveće djelo najvećeg romanopisca svih vremena."
- Lav Tolstoj
"Najsavršeniji Dickensov roman."
– Virginia Woolf
"David Copperfield je Dickensov Hamlet. Nijedan roman me nikada nije toliko dirnuo."
– Nick Hornby
Nagrade Andrew Carnegie Medal for Excellence in Fiction i Barnes & Noble Discover
„Očaravajuće... Snažan i osećajan prikaz beskrajne snage porodičnih veza.“
– Publishers Weekly
U julu 1962. porodica Indijanaca stiže u Mejn da bere borovnice. Nekoliko nedelja kasnije četvorogodišnja Ruti, najmlađe dete u porodici, misteriozno nestaje. Njen šestogodišnji brat Džo poslednji ju je video kako sedi na kamenu u dnu polja, i ta slika će ga proganjati godinama.
U Mejnu odrasta devojčica po imenu Norma, jedino dete u imućnoj porodici. Njen otac je emocionalno distanciran, a majka previše zaštitnički nastrojena. Normu često uznemiravaju snovi i vizije koje više liče na sećanja nego na maštu. S vremenom shvata da njeni roditelji kriju nešto od nje. Ne odustajući od svoje intuicije, provešće decenije pokušavajući da pronikne u porodičnu tajnu.
Dirljiv i pun nade, roman Berači borovnica snažna je priča o stradanju jedne porodice i nepopravljivoj šteti koja joj je naneta.
„Zapanjujuća proza i evokativna pripovest Amande Piters oduševila nas je tugom i čežnjom njenih likova.“
– Žiri nagrade Andrew Carnegie Medal of Excellence for Fiction
„Pitersova vešto drži pažnju čitalaca od prve do poslednje stranice. Berači borovnica nisu misterija, već pripovest junaka koje je autorka toliko uverljivo prikazala da sa lakoćom možemo da se poistovetimo s njima.“
– New York Journal of Books
„Osećajna i razorna saga čiji će vas emocionalni vrhunac dirnuti do suza.“
– CrimeReads
„Snažna poruka o istini, oproštaju i isceljenju.“
– Washington Post
Jedan od najznačajnijih romana svetske književnosti.
Remek-delo ruske književnosti, Zločin i kazna svrstalo je Dostojevskog u red najznačajnijih svetskih romanopisaca. Oslanjajući se na sopstveno iskustvo iz zatvorskih dana, u grozničavom tonu i na ubedljiv način, autor pripoveda priču o Raskoljnikovu – siromašnom studentu mučenom nihilizmom i borbom između dobra i zla. Verujući za sebe da je iznad zakona i ubeđen u to da viši ciljevi opravdavaju sredstvo, on brutalno ubija lihvarku za koju kaže da je „ništavna, zla, bolesna baba koja nikome nije potrebna... koja ni sama ne zna zašto živi i koja će ionako već danas-sutra umreti“. Skrhan osećajem krivice, on će otpočeti proces pokajanja koji će mu korenito promeniti pogled na svet.
„Dostojevski je pisao prozu o zaista važnim pitanjima. Pisao je prozu o identitetu, moralnoj vrednosti, smrti, volji, odnosu telesne i duhovne ljubavi, pohlepi, slobodi, opsesiji, razumu, veri, samoubistvu. A to je izveo bez ikakvog svođenja svojih likova na glasnogovornike ili svojih knjiga na traktate. On je uvek obuzet pitanjem šta znači biti ljudsko biće – odnosno kako biti prava osoba, neko čiji život prožimaju vrednosti i principi – a ne tek izrazito pronicljiva životinja sposobna za samoodržanje.“ Dejvid Foster Volas
A i sve ostalo na svetu mu izgledaše tako besmisleno i ništavno kad se uporedi sa onim strogim i veličanstvenim sklopom misli što su ga u njemu izazivali: slabljenje njegovih sila usled isteka krvi, bolovi i očekivanje bliske smrti. Zagledavši se u oči Napoleonu, knez Andrej razmišljaše o ništavilu ljudske veličine, o ništavnosti života kome niko nije mogao da shvati značaj, i o još većoj ništavnosti smrti, čiji smisao niko živi nije mogao da shvati i objasni.
Rat i mir je filozofski, istorijski i epski roman-reka u kojem Lav Tolstoj analizira složen proces istorijske stvarnosti, društvene dinamike i ljudskog ponašanja. Ideali i smisao ljudskog postojanja centralna su tema ovog remek-dela. Radnja se odvija tokom Napoleonove invazije na Rusiju 1812. godine i prati sudbine troje junaka: Pjera Bezuhova, vanbračnog sina jednog plemića, koji se bori za svoje nasledstvo i duhovno ispunjenje, kneza Andreja Bolkonskog koji ostavlja svoju porodicu da bi ratovao protiv Napoleona, i Nataše Rostove, prelepe mlade grofice koja intrigira obojicu.
Kako Napoleonova vojska napreduje, tako nam Tolstoj u sve širim potezima oslikava pozadinu istorijskih dešavanja, pa se na poleđini ove impresivne freske pojavljuju seljaci, vojnici i građanstvo u svojoj borbi sa problemima doba u kojem žive. Što se više pred nama razvija ova fascinantna saga, tako njeni junaci prevazilaze svoje književno obličje i postaju sve dirljivije i čitaocu bliže figure.
„Najveći ratni roman u istoriji književnosti.“
– Tomas Man
Jedan od najznačajnijih romana XX veka.
Neko mora da je oklevetao Jozefa K., jer je, iako nije učinio nikakvo zlo, jednog jutra bio uhapšen.
Jozef K., perspektivni prokurista jedne velike banke, uhapšen je na svoj 30. rođendan, rano ujutro, čim je otvorio oči. Optužba nije poznata, baš kao ni to pred kojim se sudom vodi postupak i kakav će biti njegov tok. Jozefu K. saopštavaju da sud ne želi da remeti njegov uobičajeni način života, te da se on, u skladu s tim, slobodno može vratiti svakodnevnim aktivnostima. Međutim, K. se narednih dana i meseci sve više zapliće u nevidljivu mrežu svog procesa i nedokučivog suda koji ga je pokrenuo. Korak po korak, Jozef K. saznaje da „sve pripada sudu“.
Uoči svog 31. rođendana, godinu dana po hapšenju, Jozef K. spremno čeka dželate…
Kafka je sve do danas ostao jedinstvena pojava u svetskoj književnosti, a decenije koje su protekle od nastanka njegovih dela nimalo nisu umanjile njihovu modernost i aktuelnost. Roman Proces čitaoca suočava sa neverovatnim, uznemirujućim svetom ispunjenim obezličenim pojedincima i apsurdnim događajima, koje autor, međutim, prikazuje kao sasvim normalne i uobičajene. Kafkina groteskna proza na granici halucinacije i zbilje nepogrešivo nas i dan-danas uvlači u svoj uznemirujući svet, poput odraza u nekom iskrivljenom ogledalu, za koji nismo sigurni da li je travestija, proročki lucidna dijagnoza… ili i jedno i drugo.
Autorka bestselera Ostrvo nestalog drveća i Vašljiva palata
Uži izbor za Bukerovu nagradu
„Sjajno, živopisno i bezvremensko, baš poput reka.“
– Filipa Gregori
U Londonu 1840. godine pored smrdljive, kanalizacionim vodama ispunjene reke Temze, rođen je Artur. Uz nasilnog oca i obolelu majku, jedini spas pruža mu izuzetno pamćenje. Zahvaljujući tom daru dobija mesto šegrta u vodećoj izdavačkoj kući i pred njim se otvara novi svet, daleko od sirotinjskih četvrti, a jedna knjiga posebno privlači njegovu pažnju: Niniva i njeni ostaci.
U Turskoj 2014. godine, desetogodišnjoj Narin, dijagnostikovan je redak poremećaj koji će uskoro izazvati potpuni gubitak sluha. Pre nego što se to dogodi, njena baka je odlučna da je posveti u svetom iračkom hramu. Ali s rastućim prisustvom ISIS-a zemlja njenih predaka uz Tigar nestaje, a Narinino vreme ističe.
U Londonu 2018. godine, tek razvedena Zalika seli se u čamac na Temzi kako bi pobegla od bivšeg supruga. Bez ikog bliskog, Zalika je odlučila da za mesec dana oduzme sebi život, a onda će jedna neobična knjiga o njenoj domovini promeniti sve.
Ovaj zadivljujući pripovedački podvig prepliće sudbine troje ljudi kroz jednu jedinu kap vode, kap koja se iznova pojavljuje kroz vekove. Kao izvor života i glasnici smrti, reke Tigar i Temza nadilaze istoriju, prevazilaze sudbinu jer „Voda pamti. Ljudi su ti koji zaboravljaju.“
„Briljantan, nezaboravan roman koji u mnogo nijansi i složenosti postavlja velika pitanja o tome ’ko poseduje prošlost’.“
– Meri Bird
„Čudesna, genijalna i predivna knjiga. Moderni klasik. Elif Šafak je jedna od najvećih književnica našeg doba.“
– Piter Frankopan
„Napravite mesta za Elif Šafak na svojoj polici. Napravite mesta za nju i u svom srcu. Nećete zažaliti.“
– Arundati Roj
„Elif Šafak je jedinstven i moćan glas u svetu književnosti.“
– Ijan Mekjuan
„Najhrabriji roman Fjodora Dostojevskog.“ Džozef Frank
Je li istina, kneže, da ste jednom govorili da će svet spasti „lepota“? Gospodo – obratio se glasno svima – knez tvrdi da će lepota spasti svet.
Nakon nekoliko godina provedenih u švajcarskom sanatorijumu, knez Lav Nikolajevič Miškin vraća se u Petrograd. Polako se ponovo uključuje u visoko društvo, kojim vladaju novac, moć i romantične intrige. Dobronameran i naivan, knez Miškin će se naći u ljubavnom trouglu sa mladom i lepom Aglajom Jepančinom i zloglasnom Nastasjom Filipovnom. Međutim, njegov čisto estetski doživljaj ženske lepote bez ikakve primese seksualnih želja u velikoj meri uzrokovaće drame u njihovim odnosima.
U suprotnosti sa ostatkom sveta, njegova bezazlenost i gotovo detinja iskrenost od Miškina će načiniti najpozitivnijeg ali i najneprilagođenijeg junaka Fjodora Dostojevskog.
„Svi koji o Idiotu govore kao o mom najboljem delu imaju nešto posebno u načinu razmišljanja, što me je uvek iznenađivalo i dopadalo mi se.“ Fjodor Dostojevski
Najuticajnija tragedija u istoriji svetske književnosti Hamlet je bio najpopularniji Šekspirov komad još za njegovog života, a danas, više od četiri veka kasnije, prikazuje se na repertoarima pozorišta širom sveta u različitim adaptacijama.
Hamlet je tragedija osvete sina za očevo ubistvo: stric mu je ubio oca, oženio se njegovom majkom i vlada državom. Danski kraljević je isuviše složena ličnost da bi bez razmišljanja i bez oklevanja pristupio izvršenju zadatka, pa poseže za maskom ludila. U svojim monolozima on ponire do najtežih protivrečnosti sa kojima se ljudsko biće može suočiti, a pitanje „biti il’ ne biti“ podiže se na opšti nivo. Stoga je Hamlet verovatno najprovokativnija Šekspirova tragedija jer postavlja osnovna pitanja o smislu ljudskog postojanja.
„Šekspirova drama je ogledalo života.“
– Samjuel Džonson
„Kraljević Hamlet se suočava sa potrebom da izvrši veliki čin čiji teret duša nije spremna da podnese. On je divno biće koje posrće pod bremenom od koga ne može da se odvoji.“
– Johan Volfgang Gete
„Hamlet je Mona Liza literature.“
– T. S. Eliot
„Jedan od najvećih romana ikada napisanih.“
– Vilijam Somerset Mom
Ko bi mogao slutiti da se pod tim devojačkim licem, tako bledim i tako blagim, skrivala nesalomljiva odlučnost da radije hiljadu puta pogleda smrti u oči negoli da se odrekne uspeha!
Zgodan, inteligentan i ambiciozan, sin nepismenog strugara Žilijen Sorel odlučan je da se uzdigne iznad svojih skromnih provincijskih korena. Razapet između dva moćna sveta, crkve koju simboliše crno, i vojske koju simboliše crveno, ubrzo shvata da se uspeh može postići samo prihvatanjem suptilnog koda licemerja po kojem društvo funkcioniše.
Upleten u opasnu vezu sa prelepom gospođom De Renal i uticajnom gospođicom De la Mol, čini se da je njegov uspon na društvenoj lestvici neizbežan. Ipak, u društvu koje više ceni bogatstvo i poreklo nego zasluge, Žilijenova potraga za uspehom imaće kobne posledice…
Remek-delo psihološke iznijansiranosti i društvene kritike, Crveno i crno je maestralan prikaz ljudske želje i neumoljive težnje za moći u nemilosrdnom i surovom svetu.
„Poslednji od velikih francuskih psihologa.“
– Fridrih Niče
Mari Anri Bel (1783–1842), poznatiji pod pseudonimom Stendal, jedan je od najznačajnijih francuskih pisaca devetnaestog veka. Rođen je u Grenoblu, na jugoistoku zemlje, ali se kao veoma mlad našao u Parizu gde je pre svega želeo da postane dramski pisac. Umesto toga, zahvaljujući rođačkim vezama, dobio je čin potporučnika u vojsci i pratio je Napoleona u pohodu na Italiju. Tokom Napoleonove vladavine nalazio se na raznim položajima u carskoj administraciji, prvo u Kraljevini Vestfaliji – vazalnoj državi na teritoriji današnje Nemačke – a kasnije i u Parizu, gde je služio na visokoj funkciji revizora pri Državnom savetu. Učestvovao je i u neuspeloj invaziji na Rusiju 1812. godine, a nakon Napoleonovog poraza 1814. napustio je Francusku i nastanio se u Milanu, gde je ostao do 1821. Kao poštovalac Napoleona i liberal, Stendal nije imao simpatija prema konzervativnom režimu koji je uspostavljen nakon restauracije, i osećao se komotnije u Italiji. Pre nego što je počeo da objavljuje prozu, Stendal je pisao biografske, kritičke i putopisne tekstove, među kojima se izdvajaju putopis Rim, Napulj i Firenca (1817), delo Istorija slikarstva u Italiji (1817), kao i Napoleonova biografija koja je objavljena tek 1829. godine. Nakon povratka u Pariz objavljuje studije O ljubavi (1822) i Rasin i Šekspir (1823–1825), studiju koja se smatra značajnim doprinosom teoriji romantizma. Prvi roman, Armans, objavio je 1827, a Crveno i crno 1830. Te godine, nakon Julske revolucije i uspostavljanja liberalne monarhije Luja Filipa, ponovo je poslat u Italiju, sada kao konzul u Čivitavekiji i Papskoj državi. Tamo će započeti niz nezavršenih autobiografskih dela koja će biti objavljena posthumno. Krajem tridesetih godina ponovo će boraviti u Parizu gde će 1839. izaći roman Parmski kartuzijanski manastir, uz Crveno i crno Stendalovo najznačajnije delo. Umro je u Parizu, tokom odsustva sa konzulskog posla u Italiji, 1842. godine.
U svom poslednjem delu, Fjodor Dostojevski je sabrao skoro sve najvažnije teme, motive i ideje koje je ugradio u svoje dotadašnje stvaralaštvo. Motiv ubistva i istrage bio je centralni u Zločinu i kazni, rivalstvo oko žene između oca i sina opisano je u Mladiću, a suparništvo dveju harizmatičnih, kontrastnih žena oko muškarca u Idiotu. Filozofsko-religijska predstava o iskonskom zemaljskom raju, odnosno (ne)mogućnosti njegovog ponovnog vaspostavljanja tematizovana je u Mladiću i u pripoveci San smešnog čoveka, a totalitarne ideološke koncepcije u Zlim dusima.
Zbog toga mnogi proučavaoci Dostojevskog Braću Karamazove nazivaju još i „romanom sintezom“ i autorovim najboljim delom.
„Ni na jedno svoje delo nisam ozbiljnije gledao nego na ovo.“ Fjodor Dostojevski
Roman Braća Karamazovi Fjodora Dostojevskog po mišljenju mnogih kritičara i proučavalaca njegovog dela smatra se krunom autorove spisateljske karijere. Priča o porodici Karamazov Dostojevskom je poslužila kao okosnica za izuzetan filozofski roman koji istražuje hrišćansku etiku, slobodnu volju, otuđenost, suparništvo i moral.
Večita borba dobra i zla svevremeno je otelotvorena u likovima Fjodora Pavloviča i njegovih sinova Mitje, Ivana, Aljoše i vanbračnog sina Smerdjakova. Nakon više od jednog veka od objavljivanja ovog romana, autentičnost i psihološka rafiniranost njihovih karaktera ne prestaju da nas intrigiraju i fasciniraju.
„Porodica Karamazov predočava se kao jedan mikrokosmos, u kojem se reflektuju najvažnije protivrečnosti čovekovog bića.“ Maksimilijan Braun
Rukopisi ne gore.
Tridesetih godina prošlog veka u Moskvu stiže đavo. Ubrzo po dolasku, ovaj neočekivani posetilac sa svojim pomoćnicima, među kojima su i jedan mačor koji govori i prelepa veštica, unosi pometnju kod Moskovljana koji odbijaju da veruju kako u Boga tako i u đavola. U međuvremenu, Majstor, autor neobjavljenog rukopisa o Isusu Hristu i Pontiju Pilatu, očajan leži u psihijatrijskoj bolnici. Njemu odana Margarita toliko ga voli da je zarad njega spremna da đavolu proda dušu.
Po mnogo čemu jedinstven u ruskoj književnosti, ovaj roman obiluje humorom i filozofskom dubinom. Zbog cenzure i aluzija na Staljinovu diktaturu je ovo vrhunsko delo Mihaila Bulgakova u celosti objavljeno bezmalo tri decenije posle piščeve smrti. Danas je osvedočeno blago svetske književnosti.
Knjiga godine po oceni Njujorške gradske biblioteke
Za sve ljubitelje romana Nadije Hašimi
Kada je u Siriji izbio građanski rat Selima Kasab je imala brata i roditelje. Imala je dom. Živela je kao svaka druga tinejdžerka.
Sada je volonterka u bolnici u Homsu. Mesecima ušiva rane i previja ranjene. Sada ima samo Lejlu, bratovljevu trudnu ženu.
Zahvaljujući Lejli, njenom neuništivom vedrom duhu i bebi koju očekuje, život je podnošljiv. Međutim, život nije i bezbedan. Selima je rastrgnuta između odanosti svojoj zemlji pod bombama i odlučnosti da preživi. Iznad svega ulog je život Lejlinog deteta. Rastrzana moralnim pitanjima nakon susreta sa Kenanom mora da odluči da li u tom paklu ima prava i na mrvicu sreće.
Dokle god rastu limunovi je dirljiv, potresan, na trenutke jeziv roman, ali takva je stvarnost u kojoj žive njegovi junaci. Koliko god mračno izgledala Sirija viđena Seliminim očima, autorka nam poručuje: „Nastojala sam da u svaku stranicu, svaki red, svako slovo utkam jednu poruku. Ta poruka je nada.“
„Lirska proza Zulfe Katuh dirljivo oslikava portret prve ljubavi ali i cenu revolucije i snagu koja je potrebna u borbi za lična uverenja.“
– Publishers Weekly
„Zadržaćete se nad brojnim rečenicama ovog izuzetnog i nezaboravnog romana. Snaga ove priče plamti poput vrelog plamena.“
– Kirkus Reviews
Ova knjiga, koja se prvo pojavila u časopisu Bazar gde je izlazila u nastavcima, vraća nas u jedno srećno, čedno vreme, koje nije slutilo na sve ono što nam se dogodilo kasnije.
Novi čitaoci, koji se možda sada prvi put susreću sa prozom Mome Kapora, naći će u njegovim ranim tekstovima neke od odgovora koji će im pomoći da bolje shvate sadašnji trenutak jer Ana nastavlja svoj život, nezavisno od našeg poimanja vremena. Ona je arhetip Beograđanke koju i danas srećemo.
Iz predgovora Ane Kapor
Kada bi trebalo odabrati jedno delo Mome Kapora koje ga najbolje predstavlja, onda bi to svakako bila knjiga Beleške jedne Ane koja je danas ponovo pred nama.
Svet posmatran iz ugla tinejdžerke, ispričan prepoznatljivim beogradskim žargonom i ilustrovan autorovom rukom, u isto vreme je i duhovita ali i nemilosrdna analiza jednog vremena.
Ova knjiga koja je objavljena 1972. godine bitno je uticala na tadašnju jugoslovensku književnu scenu. Svrstana je u kategoriju „džins proze“, čiji je Kapor jedan od najizrazitijih predstavnika.
Beleške jedne Ane će nas nasmejati, ali i podstaknuti da razmišljamo o večitim pitanjima, koja kao i generacije pre nas, svakodnevno sebi postavljamo.
Jedna zavera i pravosudna greška načinili su od plemenitog Edmona Dantesa neumoljivog osvetnika. Opsednut odmazdom i moći kojom ga je obdarilo proviđenje, grof se sveti onima koji su ga bacili u tamnicu na četrnaest dugih godina. Da li ga u tome vodi strast da se ispravi počinjena nepravda ili njegova gordost? Uzbudljiva saga u kojoj se prepliću intrige i izdaje, mnoštvo preokreta i neočekivanih rukavaca sudbine iznosi na svetlo dana univerzalnu borbu između dobra i zla.
Francusku s kraja 18. i prve polovine 19. veka odlikuju dotad neviđeni događaji: u Revoluciji narod zbacuje kralja i monarhiju uspostavljajući svoju vlast, da bi usledio nezamislivi trijumf vojskovođe, osvajača i cara koji je pod svoju vlast stavio velike komade Evrope. Ova turbulentna epoha pronašla je u Diminom romanu izraz svojih osujećenih snova o slobodi, društvenoj moći, sveznanju i nadvladavanju nemogućeg kroz prikaz čoveka koji deli pravdu. Inspirisana stvarnim slučajem nezakonitog zatvaranja, ova priča je doživela veliku popularnost čim je objavljena, i ne prestaje da oduševljava čitaoce već skoro dva veka.
„Ne verujem da postoji još jedno ovakvo delo u kojem se može osetiti jedinstvena atmosfera romantike. Savršeno ispričana priča.“
– Robert Luis Stivenson
