Buybook s posebnim zadovoljstvom najavljuje kapitalna djela, "Tale" i "Parergon" Derviša Sušića u jednom tomu!
Knjige Derviša Sušića – roman Tale i polemička knjiga Parergon posljednji put su objavljene u Sarajevu 1980. godine. U izdanjima izabranih djela koja su uslijedila oba naslova su, bez odgovarajućeg obrazloženja, zaobilažena iako je sasvim jasno da se radi o knjigama napisanim na stvaralačkom vrhuncu velikoga bosanskohercegovačkog pisca. Roman Tale Sušić je pisao istovremeno kada i scenarij za istoimenu televizijsku seriju. Tematike su slične, ali Sušić u romanu pripovijeda iz ugla ostarjelog oficira OZN-e Tala Babunića koji u bolnici čeka operaciju i prisjeća se burne prošlosti.
Knjiga Parergon pisana je kao "bilješka uz roman o Talu". Ona je rezultat dugogodišnjeg Sušićevog bavljenja Drugim svjetskim ratom i poraćem. Pisac u njoj kritički piše o držanju muslimanskih građanskih i vjerskih krugova u Drugom svjetskom ratu i prije njega, ali i stavu komunističkog pokreta prema "muslimanskom pitanju".
Nakon 45 godina od prvog izdanja knjiga Tale i Parergon izdavačka kuća Buybook planira objaviti ova dva naslova u jednoj knjizi, u ediciji Sandook koju uređuje Selvedin Avdić i s pogovorom Tarika Haverića.
Sve u vezi s njom bilo je osrednje, osim njenih želja i njenih osjećaja. - Albert Thibodeau
Sve što je bilo u njenoj neposrednoj blizini, dosadno selo, ograničeni građani, jednostavnost, činilo joj se kao izuzetak u svijetu, puka nesreća u koju je upala, dok se izvan tog kruga protezala beskrajno prostrana zemlja blaženstva i strasti.
Kada se udala za Charlesa Bovaryja, Emma je mislila da će joj brak donijeti luksuz i strast o kojima je čitala u sentimentalnim romanima i ženskim časopisima. Međutim, Charles je bio samo običan seoski ljekar i njihov život na selu nije imao ništa od romantičnog uzbuđenja za kojim je Emma žudjela. Želeći ostvariti svoje snove, Emma će se prepustiti svakodnevnom fantaziranju, upadljivom trošenju i, konačno, vanbračnoj ljubavi.
Romantična heroina ili neurotična malograđanka, loša supruga ili strastvena buntovnica protiv konvencija građanskog društva, Emma Bovary je istovremeno bila predmet autorovog divljenja i njegove oštre ironije.
Zahvaljujući Flaubertovom preciznom jeziku, njegovoj pedantnosti u prikazivanju stvarnosti i njegovim nezaboravnim likovima, Gospođa Bovary je jedan od stubova moderne svjetske književnosti.
Nagrade Andrew Carnegie Medal for Excellence in Fiction i Barnes & Noble Discover
„Očaravajuće... Snažan i osećajan prikaz beskrajne snage porodičnih veza.“
– Publishers Weekly
U julu 1962. porodica Indijanaca stiže u Mejn da bere borovnice. Nekoliko nedelja kasnije četvorogodišnja Ruti, najmlađe dete u porodici, misteriozno nestaje. Njen šestogodišnji brat Džo poslednji ju je video kako sedi na kamenu u dnu polja, i ta slika će ga proganjati godinama.
U Mejnu odrasta devojčica po imenu Norma, jedino dete u imućnoj porodici. Njen otac je emocionalno distanciran, a majka previše zaštitnički nastrojena. Normu često uznemiravaju snovi i vizije koje više liče na sećanja nego na maštu. S vremenom shvata da njeni roditelji kriju nešto od nje. Ne odustajući od svoje intuicije, provešće decenije pokušavajući da pronikne u porodičnu tajnu.
Dirljiv i pun nade, roman Berači borovnica snažna je priča o stradanju jedne porodice i nepopravljivoj šteti koja joj je naneta.
„Zapanjujuća proza i evokativna pripovest Amande Piters oduševila nas je tugom i čežnjom njenih likova.“
– Žiri nagrade Andrew Carnegie Medal of Excellence for Fiction
„Pitersova vešto drži pažnju čitalaca od prve do poslednje stranice. Berači borovnica nisu misterija, već pripovest junaka koje je autorka toliko uverljivo prikazala da sa lakoćom možemo da se poistovetimo s njima.“
– New York Journal of Books
„Osećajna i razorna saga čiji će vas emocionalni vrhunac dirnuti do suza.“
– CrimeReads
„Snažna poruka o istini, oproštaju i isceljenju.“
– Washington Post
Jedan od najznačajnijih romana svetske književnosti.
Remek-delo ruske književnosti, Zločin i kazna svrstalo je Dostojevskog u red najznačajnijih svetskih romanopisaca. Oslanjajući se na sopstveno iskustvo iz zatvorskih dana, u grozničavom tonu i na ubedljiv način, autor pripoveda priču o Raskoljnikovu – siromašnom studentu mučenom nihilizmom i borbom između dobra i zla. Verujući za sebe da je iznad zakona i ubeđen u to da viši ciljevi opravdavaju sredstvo, on brutalno ubija lihvarku za koju kaže da je „ništavna, zla, bolesna baba koja nikome nije potrebna... koja ni sama ne zna zašto živi i koja će ionako već danas-sutra umreti“. Skrhan osećajem krivice, on će otpočeti proces pokajanja koji će mu korenito promeniti pogled na svet.
„Dostojevski je pisao prozu o zaista važnim pitanjima. Pisao je prozu o identitetu, moralnoj vrednosti, smrti, volji, odnosu telesne i duhovne ljubavi, pohlepi, slobodi, opsesiji, razumu, veri, samoubistvu. A to je izveo bez ikakvog svođenja svojih likova na glasnogovornike ili svojih knjiga na traktate. On je uvek obuzet pitanjem šta znači biti ljudsko biće – odnosno kako biti prava osoba, neko čiji život prožimaju vrednosti i principi – a ne tek izrazito pronicljiva životinja sposobna za samoodržanje.“ Dejvid Foster Volas
Jedan od najznačajnijih romana XX veka.
Neko mora da je oklevetao Jozefa K., jer je, iako nije učinio nikakvo zlo, jednog jutra bio uhapšen.
Jozef K., perspektivni prokurista jedne velike banke, uhapšen je na svoj 30. rođendan, rano ujutro, čim je otvorio oči. Optužba nije poznata, baš kao ni to pred kojim se sudom vodi postupak i kakav će biti njegov tok. Jozefu K. saopštavaju da sud ne želi da remeti njegov uobičajeni način života, te da se on, u skladu s tim, slobodno može vratiti svakodnevnim aktivnostima. Međutim, K. se narednih dana i meseci sve više zapliće u nevidljivu mrežu svog procesa i nedokučivog suda koji ga je pokrenuo. Korak po korak, Jozef K. saznaje da „sve pripada sudu“.
Uoči svog 31. rođendana, godinu dana po hapšenju, Jozef K. spremno čeka dželate…
Kafka je sve do danas ostao jedinstvena pojava u svetskoj književnosti, a decenije koje su protekle od nastanka njegovih dela nimalo nisu umanjile njihovu modernost i aktuelnost. Roman Proces čitaoca suočava sa neverovatnim, uznemirujućim svetom ispunjenim obezličenim pojedincima i apsurdnim događajima, koje autor, međutim, prikazuje kao sasvim normalne i uobičajene. Kafkina groteskna proza na granici halucinacije i zbilje nepogrešivo nas i dan-danas uvlači u svoj uznemirujući svet, poput odraza u nekom iskrivljenom ogledalu, za koji nismo sigurni da li je travestija, proročki lucidna dijagnoza… ili i jedno i drugo.
„Najhrabriji roman Fjodora Dostojevskog.“ Džozef Frank
Je li istina, kneže, da ste jednom govorili da će svet spasti „lepota“? Gospodo – obratio se glasno svima – knez tvrdi da će lepota spasti svet.
Nakon nekoliko godina provedenih u švajcarskom sanatorijumu, knez Lav Nikolajevič Miškin vraća se u Petrograd. Polako se ponovo uključuje u visoko društvo, kojim vladaju novac, moć i romantične intrige. Dobronameran i naivan, knez Miškin će se naći u ljubavnom trouglu sa mladom i lepom Aglajom Jepančinom i zloglasnom Nastasjom Filipovnom. Međutim, njegov čisto estetski doživljaj ženske lepote bez ikakve primese seksualnih želja u velikoj meri uzrokovaće drame u njihovim odnosima.
U suprotnosti sa ostatkom sveta, njegova bezazlenost i gotovo detinja iskrenost od Miškina će načiniti najpozitivnijeg ali i najneprilagođenijeg junaka Fjodora Dostojevskog.
„Svi koji o Idiotu govore kao o mom najboljem delu imaju nešto posebno u načinu razmišljanja, što me je uvek iznenađivalo i dopadalo mi se.“ Fjodor Dostojevski
Najuticajnija tragedija u istoriji svetske književnosti Hamlet je bio najpopularniji Šekspirov komad još za njegovog života, a danas, više od četiri veka kasnije, prikazuje se na repertoarima pozorišta širom sveta u različitim adaptacijama.
Hamlet je tragedija osvete sina za očevo ubistvo: stric mu je ubio oca, oženio se njegovom majkom i vlada državom. Danski kraljević je isuviše složena ličnost da bi bez razmišljanja i bez oklevanja pristupio izvršenju zadatka, pa poseže za maskom ludila. U svojim monolozima on ponire do najtežih protivrečnosti sa kojima se ljudsko biće može suočiti, a pitanje „biti il’ ne biti“ podiže se na opšti nivo. Stoga je Hamlet verovatno najprovokativnija Šekspirova tragedija jer postavlja osnovna pitanja o smislu ljudskog postojanja.
„Šekspirova drama je ogledalo života.“
– Samjuel Džonson
„Kraljević Hamlet se suočava sa potrebom da izvrši veliki čin čiji teret duša nije spremna da podnese. On je divno biće koje posrće pod bremenom od koga ne može da se odvoji.“
– Johan Volfgang Gete
„Hamlet je Mona Liza literature.“
– T. S. Eliot
„Jedan od najvećih romana ikada napisanih.“
– Vilijam Somerset Mom
Ko bi mogao slutiti da se pod tim devojačkim licem, tako bledim i tako blagim, skrivala nesalomljiva odlučnost da radije hiljadu puta pogleda smrti u oči negoli da se odrekne uspeha!
Zgodan, inteligentan i ambiciozan, sin nepismenog strugara Žilijen Sorel odlučan je da se uzdigne iznad svojih skromnih provincijskih korena. Razapet između dva moćna sveta, crkve koju simboliše crno, i vojske koju simboliše crveno, ubrzo shvata da se uspeh može postići samo prihvatanjem suptilnog koda licemerja po kojem društvo funkcioniše.
Upleten u opasnu vezu sa prelepom gospođom De Renal i uticajnom gospođicom De la Mol, čini se da je njegov uspon na društvenoj lestvici neizbežan. Ipak, u društvu koje više ceni bogatstvo i poreklo nego zasluge, Žilijenova potraga za uspehom imaće kobne posledice…
Remek-delo psihološke iznijansiranosti i društvene kritike, Crveno i crno je maestralan prikaz ljudske želje i neumoljive težnje za moći u nemilosrdnom i surovom svetu.
„Poslednji od velikih francuskih psihologa.“
– Fridrih Niče
Mari Anri Bel (1783–1842), poznatiji pod pseudonimom Stendal, jedan je od najznačajnijih francuskih pisaca devetnaestog veka. Rođen je u Grenoblu, na jugoistoku zemlje, ali se kao veoma mlad našao u Parizu gde je pre svega želeo da postane dramski pisac. Umesto toga, zahvaljujući rođačkim vezama, dobio je čin potporučnika u vojsci i pratio je Napoleona u pohodu na Italiju. Tokom Napoleonove vladavine nalazio se na raznim položajima u carskoj administraciji, prvo u Kraljevini Vestfaliji – vazalnoj državi na teritoriji današnje Nemačke – a kasnije i u Parizu, gde je služio na visokoj funkciji revizora pri Državnom savetu. Učestvovao je i u neuspeloj invaziji na Rusiju 1812. godine, a nakon Napoleonovog poraza 1814. napustio je Francusku i nastanio se u Milanu, gde je ostao do 1821. Kao poštovalac Napoleona i liberal, Stendal nije imao simpatija prema konzervativnom režimu koji je uspostavljen nakon restauracije, i osećao se komotnije u Italiji. Pre nego što je počeo da objavljuje prozu, Stendal je pisao biografske, kritičke i putopisne tekstove, među kojima se izdvajaju putopis Rim, Napulj i Firenca (1817), delo Istorija slikarstva u Italiji (1817), kao i Napoleonova biografija koja je objavljena tek 1829. godine. Nakon povratka u Pariz objavljuje studije O ljubavi (1822) i Rasin i Šekspir (1823–1825), studiju koja se smatra značajnim doprinosom teoriji romantizma. Prvi roman, Armans, objavio je 1827, a Crveno i crno 1830. Te godine, nakon Julske revolucije i uspostavljanja liberalne monarhije Luja Filipa, ponovo je poslat u Italiju, sada kao konzul u Čivitavekiji i Papskoj državi. Tamo će započeti niz nezavršenih autobiografskih dela koja će biti objavljena posthumno. Krajem tridesetih godina ponovo će boraviti u Parizu gde će 1839. izaći roman Parmski kartuzijanski manastir, uz Crveno i crno Stendalovo najznačajnije delo. Umro je u Parizu, tokom odsustva sa konzulskog posla u Italiji, 1842. godine.
U svom poslednjem delu, Fjodor Dostojevski je sabrao skoro sve najvažnije teme, motive i ideje koje je ugradio u svoje dotadašnje stvaralaštvo. Motiv ubistva i istrage bio je centralni u Zločinu i kazni, rivalstvo oko žene između oca i sina opisano je u Mladiću, a suparništvo dveju harizmatičnih, kontrastnih žena oko muškarca u Idiotu. Filozofsko-religijska predstava o iskonskom zemaljskom raju, odnosno (ne)mogućnosti njegovog ponovnog vaspostavljanja tematizovana je u Mladiću i u pripoveci San smešnog čoveka, a totalitarne ideološke koncepcije u Zlim dusima.
Zbog toga mnogi proučavaoci Dostojevskog Braću Karamazove nazivaju još i „romanom sintezom“ i autorovim najboljim delom.
„Ni na jedno svoje delo nisam ozbiljnije gledao nego na ovo.“ Fjodor Dostojevski
Roman Braća Karamazovi Fjodora Dostojevskog po mišljenju mnogih kritičara i proučavalaca njegovog dela smatra se krunom autorove spisateljske karijere. Priča o porodici Karamazov Dostojevskom je poslužila kao okosnica za izuzetan filozofski roman koji istražuje hrišćansku etiku, slobodnu volju, otuđenost, suparništvo i moral.
Večita borba dobra i zla svevremeno je otelotvorena u likovima Fjodora Pavloviča i njegovih sinova Mitje, Ivana, Aljoše i vanbračnog sina Smerdjakova. Nakon više od jednog veka od objavljivanja ovog romana, autentičnost i psihološka rafiniranost njihovih karaktera ne prestaju da nas intrigiraju i fasciniraju.
„Porodica Karamazov predočava se kao jedan mikrokosmos, u kojem se reflektuju najvažnije protivrečnosti čovekovog bića.“ Maksimilijan Braun
Rukopisi ne gore.
Tridesetih godina prošlog veka u Moskvu stiže đavo. Ubrzo po dolasku, ovaj neočekivani posetilac sa svojim pomoćnicima, među kojima su i jedan mačor koji govori i prelepa veštica, unosi pometnju kod Moskovljana koji odbijaju da veruju kako u Boga tako i u đavola. U međuvremenu, Majstor, autor neobjavljenog rukopisa o Isusu Hristu i Pontiju Pilatu, očajan leži u psihijatrijskoj bolnici. Njemu odana Margarita toliko ga voli da je zarad njega spremna da đavolu proda dušu.
Po mnogo čemu jedinstven u ruskoj književnosti, ovaj roman obiluje humorom i filozofskom dubinom. Zbog cenzure i aluzija na Staljinovu diktaturu je ovo vrhunsko delo Mihaila Bulgakova u celosti objavljeno bezmalo tri decenije posle piščeve smrti. Danas je osvedočeno blago svetske književnosti.
Ova knjiga, koja se prvo pojavila u časopisu Bazar gde je izlazila u nastavcima, vraća nas u jedno srećno, čedno vreme, koje nije slutilo na sve ono što nam se dogodilo kasnije.
Novi čitaoci, koji se možda sada prvi put susreću sa prozom Mome Kapora, naći će u njegovim ranim tekstovima neke od odgovora koji će im pomoći da bolje shvate sadašnji trenutak jer Ana nastavlja svoj život, nezavisno od našeg poimanja vremena. Ona je arhetip Beograđanke koju i danas srećemo.
Iz predgovora Ane Kapor
Kada bi trebalo odabrati jedno delo Mome Kapora koje ga najbolje predstavlja, onda bi to svakako bila knjiga Beleške jedne Ane koja je danas ponovo pred nama.
Svet posmatran iz ugla tinejdžerke, ispričan prepoznatljivim beogradskim žargonom i ilustrovan autorovom rukom, u isto vreme je i duhovita ali i nemilosrdna analiza jednog vremena.
Ova knjiga koja je objavljena 1972. godine bitno je uticala na tadašnju jugoslovensku književnu scenu. Svrstana je u kategoriju „džins proze“, čiji je Kapor jedan od najizrazitijih predstavnika.
Beleške jedne Ane će nas nasmejati, ali i podstaknuti da razmišljamo o večitim pitanjima, koja kao i generacije pre nas, svakodnevno sebi postavljamo.
Jedna zavera i pravosudna greška načinili su od plemenitog Edmona Dantesa neumoljivog osvetnika. Opsednut odmazdom i moći kojom ga je obdarilo proviđenje, grof se sveti onima koji su ga bacili u tamnicu na četrnaest dugih godina. Da li ga u tome vodi strast da se ispravi počinjena nepravda ili njegova gordost? Uzbudljiva saga u kojoj se prepliću intrige i izdaje, mnoštvo preokreta i neočekivanih rukavaca sudbine iznosi na svetlo dana univerzalnu borbu između dobra i zla.
Francusku s kraja 18. i prve polovine 19. veka odlikuju dotad neviđeni događaji: u Revoluciji narod zbacuje kralja i monarhiju uspostavljajući svoju vlast, da bi usledio nezamislivi trijumf vojskovođe, osvajača i cara koji je pod svoju vlast stavio velike komade Evrope. Ova turbulentna epoha pronašla je u Diminom romanu izraz svojih osujećenih snova o slobodi, društvenoj moći, sveznanju i nadvladavanju nemogućeg kroz prikaz čoveka koji deli pravdu. Inspirisana stvarnim slučajem nezakonitog zatvaranja, ova priča je doživela veliku popularnost čim je objavljena, i ne prestaje da oduševljava čitaoce već skoro dva veka.
„Ne verujem da postoji još jedno ovakvo delo u kojem se može osetiti jedinstvena atmosfera romantike. Savršeno ispričana priča.“
– Robert Luis Stivenson
Jedna zavera i pravosudna greška načinili su od plemenitog Edmona Dantesa neumoljivog osvetnika. Opsednut odmazdom i moći kojom ga je obdarilo proviđenje, grof se sveti onima koji su ga bacili u tamnicu na četrnaest dugih godina. Da li ga u tome vodi strast da se ispravi počinjena nepravda ili njegova gordost? Uzbudljiva saga u kojoj se prepliću intrige i izdaje, mnoštvo preokreta i neočekivanih rukavaca sudbine iznosi na svetlo dana univerzalnu borbu između dobra i zla.
Francusku s kraja 18. i prve polovine 19. veka odlikuju dotad neviđeni događaji: u Revoluciji narod zbacuje kralja i monarhiju uspostavljajući svoju vlast, da bi usledio nezamislivi trijumf vojskovođe, osvajača i cara koji je pod svoju vlast stavio velike komade Evrope. Ova turbulentna epoha pronašla je u Diminom romanu izraz svojih osujećenih snova o slobodi, društvenoj moći, sveznanju i nadvladavanju nemogućeg kroz prikaz čoveka koji deli pravdu. Inspirisana stvarnim slučajem nezakonitog zatvaranja, ova priča je doživela veliku popularnost čim je objavljena, i ne prestaje da oduševljava čitaoce već skoro dva veka.
„Ne verujem da postoji još jedno ovakvo delo u kojem se može osetiti jedinstvena atmosfera romantike. Savršeno ispričana priča.“
– Robert Luis Stivenson
Kultna knjiga po kojoj je Frensis Ford Kopola snimio istoimeni film, prodata u više od 15.000.000 primeraka i prevedena na više od 30 jezika.
„Napeto do pucanja, ispunjeno dramom.“
– Chicago Tribune
Život je pun iznenađenja, ali četrnaestogodišnji Poniboj Kertis ne bi se s tim sasvim složio. On zna da može da računa na svoju stariju braću Darija i Sodapopa. Zna da može da računa na svoje prijatelje, prave prijatelje koji mu čuvaju leđa u svakoj situaciji. Takođe zna da može da računa na probleme sa buržujima, bandom bogate dece koja uživaju u prebijanju grisera poput Poniboja i njegovih prijatelja. Jedne noći nakon nedužnog susreta s dve devojke iz više klase napetost raste, ostavljajući jednog buržuja mrtvog, a Poniboj i njegov prijatelj Džoni beže da spasu svoje živote. Ubeđeni da u njihovu verziju događaja vlasti neće poverovati, dečaci se kriju sve dok ih herojski čin ne dovede u centar medijske pažnje.
S. E. Hinton napisala je Autsajdere sa sedamnaest godina, knjigu koja je odmah po objavljivanju postala planetarni hit, ali i bila zabranjena zbog prikazivanja nasilja bandi, opijanja maloletnika, kao i porodične disfunkcionalnosti. Knjiga je, međutim, i danas deo nastavnog plana u srednjim školama u Americi.
„Autsajderi su transformisali romane za mlade iz žanra koji je uglavnom za temu imao kraljice mature, školske sportiste i srednjoškolske ljubavi u mnogo mračniji, istinitiji prikaz sveta.“
– New York Times
Sadržaj:
I seljak i čovjek, i grof i socijalista, narodni dobrotvor i anarhista, reformator i buntovnik koji je veličao progres, povrh svega genijalni pisac, autor klasičnih romana Rat i mir i Ana Karenjina, koji su odavno zauzeli svoje mjesto u panteonu velikih književnosti, Lav Nikolajević Tolstoj je obilježio cijelu jednu epohu, može se reći zlatni vijek ruske misli i umjetnosti.
