Pretraga
Prikaz 1–16 od 23 rezultataSorted by latest
OSTRVO STAKLA
Trejsi Ševalije
Laguna
Autorka istorijskih romana i bestselera Devojka sa bisernom minđušom, Izuzetna stvorenja i Jedna nit.
Raskošna priča o porodici duvača stakla iz Murana.
Godine 1486. Venecija je raskošan trgovački grad na vrhuncu moći. Orsola Roso je najstarija kći u familiji muranskih duvača stakla. Na ostrvu poznatom po ovoj teškoj veštini i velikoj umetnosti nije predviđeno da porodičnu tradiciju izrade stakla nasledi žena, čak ni kada je izuzetno vešta i kad ume da pretoči fantastične vizije u maštovita umetnička dela. A baš te osobine krase Orsolu. Nakon očeve smrti ona će u tajnosti nastaviti da izučava zanat i svojim delima uvećava porodični imetak.
Dok u Veneciji vreme protiče polako poput topljenog stakla, pratimo priču o Orsoli i njenoj porodici kroz prizmu stvaralačkog trijumfa, ali i tragičnih događaja. Od doba kuge koja će opustošiti Veneciju do pljački vojnika koje će ogoliti njene velelepne palate, od vremena dominacije Murana i njegovih trgovaca do njegove metamorfoze u turističku atrakciju, žene iz porodice Roso čuvaće porodično nasleđe, umetnost i veze.
Ostrvo stakla je nesvakidašnji, predivan i opčinjavajući portret žene, porodice i grada koji su večni poput njihovog stakla.
„Trejsi Ševalije se vraća u svet srednjovekovnog zanata i daje nam još jednu odlučnu heroinu – staklarku koja prodire u zatvoreni svet muškaraca sa Murana. Pedantno istražena, dočaravajući lepotu venecijanske lagune, priča fascinantno nosi čitaoca kroz prostor i vreme.“
– Filipa Gregori
„Odvažan i prefinjen roman. Trejsi Ševalije nas s lakoćom vodi kroz vekove, prikazujući Veneciju uzdrmanu promenama, krhku ali nesalomivu, baš kao što je i čuveno muransko staklo.“
– Kejt Kvin
„Briljantna ideja sprovedena temeljno, sa samopouzdanjem i dubokom ljubavlju prema jednom izuzetnom gradu. Genijalan način pripovedanja u vremenskim skokovima.“
– Filip Pulman
PALATA
Goran Petrović
Laguna
Kada su palata i ceo dvor stavljeni pod krov... Kada su za sovama i ševama, kragujima i senicama, zaista stali da pristižu i kosovi u jatima... Kada su sve te ptice na beogradskom Gornjem gradu od ostataka stogova slame, začinskog i lekovitog bilja, kao i od preostalih pramenova vune, počeli da svijaju gnezda... Dakle, tek tada je protomajstor Petar lično despotu Stefanu Lazareviću predao one svoje lestve, kao da mu daje veleban, zamašan ključ. Rekao je:
– Od mene toliko...
Despot Stefan i Konstantin Filozof su još te prve noći, sa prozora dvorane za prijeme, gledali vatrene stogove u ravnici preko Save i Dunava. Dvor je bio useljen, ali kao da je samo to nedostajalo da u njemu počne da se živi.
Svih devet prozora su bili otvoreni. Gospodar i učitelj su stajali čas kraj jednog čas kraj drugog i posmatrali poplašćene plamenove, izvijene trine iskri koje se negde gore pridružuju zvežđu.
Šta je prethodilo izgradnji dvora despota Stefana Lazarevića u Beogradu, ko je bio „lutajući protomajstor“ Petar, romejski graditelj palata u Konstantinopolju, Veneciji i Sirakuzi, koji je s preporukama stigao u despotovu prestonicu, kako je putovao Mediteranom venecijanskim galijama i kako je tekla izgradnja dvora – otkriće čitalac u novom romanu Gorana Petrovića, koji hronološki prethodi romanu Ikonostas.
Palata je još jedna priča, novi „tok“ u Romanu delti Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim.
BROD ZA ISU
Robert Perišić
Laguna
Nagrada „Predrag Matvejević“
Nagrada „Janko Polić Kamov“
U Brodu za Isu, ekološkom, lirskom, istorijskom, enciklopedijskom romanu čija se žanrovska klasifikacija može nizati unedogled, Robert Perišić upućuje ozbiljnu kritiku čovečanstvu pripovedajući o periodu antičke kolonizacije ostrva Vis kako bi promislio o čovekovoj vezi sa biljnim i životinjskim svetom, ali i principima koji su milenijumima ranije uspostavljeni i kroz vreme prenošeni, a koji su civilizaciju doveli do ambisa.
Uz pomoć dečaka Kalije, egipatske mačke Miu i magarca Mikra posmatramo nekadašnji svet, odnos između moćnih i slabih, kolonizatora i starosedelaca, svedočimo seobama i izgnanstvu, potrazi za novim domom, ljubavlju i slobodom.
Robert Perišić toplim poetskim stilom govori o osnivanju prve grčke kolonije na Jadranu ispisujući stranice na kojima progovaraju robovi i gospodari, sa kojih se čuju vreva glasova sa sirotinjske tržnice, zveket alata graditelja novog grada i pobedonosni usklici na ulicama Sirakuze.
„Lirski roman o drevnom Mediteranu (...) Graciozna meditacija o istoriji i prirodi iz pera pisca čija dela morate pročitati.“
– Kirkus Reviews
„Brod za Isu prevazilazi puki realizam i uvodi nas u svet izraza i simbola.“
– Nel Zink
„Ovaj snoliki roman nastoji da oslika privrženost koja se odupire zakonima civilizacije.“
– Wall Street Journal
ROBINJA SLOBODE
Ildefonso Falkones
Laguna
Od autora bestselera Katedrala na moru i Slikar duša
U njenoj glavi su čilele čežnje i nadanja, bezbrojni snovi u kojima je uživala i sloboda čiji je ukus osetila, slatka kao najbelji šećer.
Kuba, polovina XIX veka. Teške okovane noge koračaju karipskom obalom. Svakim korakom su sve udaljenije od slobode. Sedam stotina robinja brine se nad sudbinom koja ih očekuje. Dok oplakuju, strahuju, čeznu za domovinom, neko drugi ih posmatra i odlučuje o budućnosti. Među svima njima je i mlada Kaveka koju iščekuje okrutna sudbina u domu markiza De Santadome. Sve dok se nad njom ne ukaže tračak nade i pomoć boginje Jemaje.
Španija, sadašnje vreme. Dok je stajala ispred centralne kancelarije Banke Santadoma, Lita je osećala nelagodu. Nije imala razloga da se stidi što traži pomoć od poslodavca kod kog je njena majka Konsuela radila ceo život. Kako je vreme prolazilo i što se više upoznavala sa poslovima porodice De Santadome, Lita je postepeno otkrivala ružnu prošlost neprocenjivog porodičnog bogatstva. Rešena da ispravi nepravdu, Lita uzima stvar u svoje ruke i radi na slučaju kojim želi da povrati čast robovima.
Fascinantna priča koja govori o strastvenoj borbi za slobodu tokom perioda kolonijalne Kube i u Španiji XXI veka.
„Roman ambiciozanog i pažljivog zapleta koji oslikava živote snažnih protagonistkinja kroz istorijsku avanturu epskih razmera. Falkones ni u jednom trenutku ne pravi ustupak predvidljivim rešenjima, suočavanje sa neočekivanim je intrigantno, magija i realizam suptilno pomešani, a nevidljiva nit koja nas vodi od Lite do Kaveke u svojevrsnoj obaveznoj pesničkoj pravdi.“
– El Español
POKOŠENO POLJE
Branimir Ćosić
Laguna
Briljantan roman o jednoj zemlji, jednom ratu i jednoj izgubljenoj mladosti
Dečje knjige nisu ga više zanimale. Sva Sokolova oka i Lastavičja krila iz indijanskih priča činila su mu se nekako lažna i nevažna. Vukove pesme govorile su mu o nečem isuviše dalekom i prošlom. Rat se tamo prikazivao u blesku oružja, u zveketu oklopa, u lepršanju čekrkli čelenki, u belim čadorima, u zlatnim jabukama i samurovim dolamama; noću je mesec plovio nad krvavim razbojištem po kome leže kao da spavaju pali junaci. Rat koji je Nenad znao bio je siv, bez lepote, zarastao u blato, trulog mesa koje se raspada u mirisu karbola, rat gladi, tifusa, cenzure...
Branimir Ćosić je romanom Pokošeno polje ostavio potresno svedočanstvo o stradanju civila i srpske vojske tokom Prvog svetskog rata, ali i upečatljivu sliku Beograda tridesetih godina 20. veka. Prvi deo romana je pretežno autobiografski i oslikava sve užase i surovost rata viđenog očima prerano sazrelog dečaka Nenada Bajkića. U drugom delu Nenad je odrastao i kao novinar jednog prestoničkog lista opisuje stresan rad u redakciji i beskrupulozno bogaćenje kapitalista. Ćosić je pisao vešto, smelo i bez zadrške. Kritički je sagledavao svet, uviđajući opšte moralno posrnuće i nestanak empatije.
„Ćosić je napisao roman kojim je objasnio sve razloge i sklonosti padu ratom osakaćenog srpskog društva. Pokošeno polje je lična a ujedno srpska istorija Velikog rata i godina koje su usledile. Sačuvana je autorova Knjiga rada i u njoj nedoumice oko naslova ovog romana: Osvajači, Nesrećnici, Kuća od karata i naposletku Pokošeno polje. Kada bi se čitali kao strofa, ova četiri naslova bili bi najkraća i najtačnija pesnička istorija jednog naroda i jednog veka.“
– Čedomir Antić
SVETI RAT ZA CARIGRAD
Aleksandar Tešić
Laguna
Autor kultnog epskog serijala Kosingas
Zadrhti sunce, zaječi zemljo: Grad je pao!
Opsada koja je rešila konačnu sudbu Carice gradova.
Roman Sveti rat za Carigrad čitaoce vodi kroz vekove – od slavnih trenutaka prestonice Vizantijskog carstva i povratka Pravog krsta do strašnih opsada koje su pretile da unište srce hrišćanstva. Aleksandar Tešić pripoveda epsku priču o požrtvovanosti, hrabrosti i veri.
Carigrad, grad bogate istorije i kulturnog nasleđa, bio je poprište sukoba velikih sila – hrišćanstva i islama. Na njegovim zidinama se 1453. odigrao poslednji krvavi megdan cara Konstantina Dragaša i sultana Mehmeda. Dok se dve vojske danima sukobljavaju i pokušavaju da nadmudre jedna drugu i pobede, unutar crkvenih zidova odvijaju se dramatični događaji koji će oblikovati budućnost celokupne civilizacije.Sa izuzetnom posvećenošću detaljima i živopisnim i dinamičnim prikazima bitaka, autor oživljava herojsku borbu za očuvanje i opstanak jednog od najvažnijih gradova sveta. Ovo nije samo istorijski roman već je istovremeno dirljiva, potresna saga o ljudima koji su sopstvenim nesebičnim žrtvovanjem ispisali stranice istorije.
Sa izuzetnom posvećenošću detaljima i živopisnim i dinamičnim prikazima bitaka, autor oživljava herojsku borbu za očuvanje i opstanak jednog od najvažnijih gradova sveta. Ovo nije samo istorijski roman već je istovremeno dirljiva, potresna saga o ljudima koji su sopstvenim nesebičnim žrtvovanjem ispisali stranice istorije.
„Podignut na razmeđi kontinenata, svetova i civilizacija, Konstantinov grad je vekovima ponosno prkosio valovima mora i vremena, i bio srce i duša carstva. Nakon jedanaest vekova slave osvanulo je jutro u kome je najviši bedem hrišćanske vaseljene morao da padne. Roman govori o jednom od najdramatičnijih događaja u istoriji Evrope kada je ovaj grad svojim mačem branio car Konstantin, jedanaesti po redu ovog imena i poslednji koji je sedeo na tronu drevnog carstva. Majstorskim stilom Tešić je uhvatio svaki detalj ove epohalne drame, od reči drevnog proročanstva Konstantina Velikog i junaka koji su se istakli tokom odbrane, do zamaha i odsjaja sečiva pobedničke sablje.“
– Marko Aleksić
OSVETNICI I KLEVETNICI
Slaviša Pavlović
Laguna
Autor romana Himerina krv
Iz nepravde se rađaju heroji.
Kladovo 1982. godine. U rukama treće žrtve ubistva pronađena je identična poruka kao i kod prethodnih „Ne sudi da ti ne sude“. Mladi inspektor Avakum Milošević poslat je da pronađe ubicu. Tokom istrage zaključuje da je jedini osumnjičeni preminuo pre dve decenije.
Milan Rakić, pesnik i diplomata u Prištini, obavestio je kralja Petra da jedan turski trgovac prodaje crkveno zvono koje je zvonilo za početak Boja na Kosovu. Na predlog đenerala Putnika i majora Apisa, poslao je kapetana Tankosića i Mustafu Golubića da otkupe zvono. Ali svojeglavi kapetan smišlja drugačiji plan.
Šest pripovedaka Slaviše Pavlovića povezuje nesrećni društveno-istorijski kontekst. Osveta nagoni junake da se obračunaju s nepravdom, koju predstavljaju turske age, ustaše, zelenaši, članovi žirija književne nagrade... Na putu ka pravdi vrebaju ih zamke greha.
„Slaviša Pavlović ume da ispriča priču koja potiče iz naše bogate nacionalne istorije, ali i onu iz naše siromašne tranzicione stvarnosti. Nudi i storiju koja se sprda sa izvesnim pojavama iz našeg književnog života, a ako volite krimi priče, izvadiće iz svog pripovedačkog džepa jednu takvu. Na prvi pogled su potpuno različite, ali ih spaja ista životnost i pripovedački žar koji se podjednako dobro snalazi i u biblioteci i u kafani. I biće vam žao što ih nema više.“
– Slobodan Vladušić
„Pavlović je ’krao’ zanat od najboljih majstora kratke priče. Svakom novom rečenicom uvlači vas u svoj svet.“
– Ljubomir Radanov
„Sa intrigantnim zapletima, neočekivanim obrtima i besprekorno vođenim likovima, priče Slaviše Pavlovića govore o svetinji pravde i nužnosti zakona, o sukobu epskog i modernog morala, o osveti kao tragičkom etičkom činu, tvoreći tako pripovednu panoramu srpskog istorijskog življenja.“
– Dr Igor Perišić
ONAJ KOJI JE UDAVIO SVET
Šeli Parker-Čan
Laguna
Koliko biste dali da osvojite svet?
Dvostruka dobitnica nagrade British Fantasy Award.
Džu Juendžang, Blistavi kralj, uživa plodove svoje pobede koja je otrgnula južnu Kinu od mongolskih gospodara. Sada nova želja gori u njenim grudima: da preuzme presto i kruniše se za cara.
Ali Džu nije jedina koje ima takve ambicije. Gospa Džang, supruga moćnog generala, želi tron za svog muža – a ona je dovoljno jaka da ugrozi Džu. Da bi ostala u igri, Džu će morati da stavi sve na kocku i sklopi rizičan savez sa starim neprijateljem: talentovanim, ali nestabilnim evnuhom generalom Oujangom, koji je već žrtvovao sve da se osveti Velikom kanu, ubici svog oca.
Ulozi postaju veći jer je novi pretendent blizu prestolu: prezreni mongolski velmoža Vang Baosijang je prokrčio sebi put u prestonicu, a njegove smrtonosne igre moći prete da bace imperiju na kolena. Osvetoljubivi Baosijang želi da postane najekstravagantniji Veliki kan u istoriji kako bi ismejao vrednosti koje su njegovoj ratničkoj porodici bile važnije od njega.
Takmičari su odlučni da urade sve što je potrebno za pobedu. Ali kada je želja tako velika, cena bi mogla biti previsoka čak i za najnemilosrdnije srce...
„Sjajno zamišljena i razorno brutalna istorijska fantastika. Parker-Čan zadivljujuće nastavlja nijansirano i saosećajno ispitivanje snage započeto u prvoj knjizi, dok napetost raste.“
– Publishers Weekly
„Nastavak je bolji od prvog dela. Parker-Čan nam poručuje da moć ne pripada samo najokrutnijima već onima koji su u stanju da oproste sebi.“
– Washington Post
„Svaka reč dirljivog i šokantnog finala koje je pred vama upisuje ovu sagu na mapu obaveznog štiva za sve ljubitelje žanra.“
– Booklist
ONA KOJA JE POSTALA SUNCE
Šeli Parker-Čan
Laguna
Sudbina dolazi onima koji se usude...
Od dvostruke dobitnice nagrade British Fantasy Award.
U selu pogođenom glađu, usred prašnjave žute ravnice, biće izrečeno jedno proročanstvo. Dečaka očekuje znamenita sudbina, a devojčicu – smrt…
Godina je 1345. Kina je pod gvozdenom šapom mongolske vlasti. Za gladne seljake centralnih ravnica znamenitost postoji samo u pričama. Kada Džu Čungbi, osmorođenom sinu, gatar prorekne veličanstvenu sudbinu, svi se pitaju kako će to ostvariti. S druge strane, nikoga ne iznenađuje što smrt očekuje pametnu i sposobnu sestru znamenitog Džu Čungbe.
Međutim, kada razbojnik napadne oca i dvoje dece, Džu Čungba podleže očaju i umire. „Ako je on preuzeo moju sudbinu i umro… onda ja možda mogu da preuzmem njegovu, i da živim“, razmišlja njegova sestra. Odlučivši da preuzme identitet svog brata, ona ulazi u manastir kao mladi iskušenik. Podstaknuta gorućom željom da preživi, Džu saznaje da je sposobna da uradi sve što je potrebno kako bi umakla prstu sudbine.
Kad njeno utočište strada u vihoru pobune protiv mongolske vladavine, Džu gradi drugačiju budućnost i postaje znamenita baš kao što je prorečeno njenom bratu.
„Ova priča o odanosti, porodici i samospoznaji vrvi od upečatljivih i složenih junaka. Epski svet, napeta akcija i vrtoglave smene ljubavi i požude pletu istovremeno tragičnu i inspirativnu pripovest. Parker-Čan nam je ponudila izvanrednu interpretaciju kineske istorije koja se čita sa velikim zanimanjem.“
– Library Journal
„Svaka nova stranica nudi novi delić slagalice, neočekivano otkriće, nova stradanja. Ako volite istorijsku fantastiku, ovo ne smete propustiti.“
– BookPage
„Neke scene su vrlo detaljne i intimne, a opisi bitaka veoma eksplozivni kao da gledate film. Knjiga u kojoj sve pršti od moći.“
– Popsugar
ODAKLE SAM BILA, VIŠE NISAM
Dejan Tiago-Stanković
Laguna
Dobitnik Nagrade Evropske unije za književnost
Roman o mom Lisabonu
Ispričaš jednu, drugu, treću, pa onda desetu priču, i taj broj počne sam od sebe da raste a priče se uklapaju, prožimaju, nekako postanu jedno i ti vidiš da to više nisu samo priče. Tu je Lisabon, tvoj glavni junak, osunčan, lep, bogat ljudima i događajima, ugnezdio se pod plavetnilom neba koje je takvo samo nad njim. Tu je pripovedač, došao s ovih prostora u neki drugi, zapadni svet i gleda ga ovde rođenim, tamo otvorenim očima. Tu su mnogobrojni likovi, neki davnašnji, neki vrlo moderni, a svi posebni, oblikovani, živi na stranicama romana kao da sad sedite negde na lisabonskom uglu i ćaskate. I ti shvatiš da je pred tobom roman o jednom gradu i njegovim stanovnicima koji ide, teče, čitaš ga, nasmeješ se, pa te obuzme seta, malo se zamisliš, pa ti se osmeh ponovo razlije licem. Uživaš.
Tiago, majstor pera, ovenčan Nagradom Evropske unije za književnost, posle Estorila, letovališta burne istorije, i kairskog vrelog Zamaleka obgrljenog vodama Nila, ne posustaje u svojoj geografiji ljudskih duša duž ose vremena i prostora od Atlantika do Mediterana. Odakle sam bila, više nisam od naslova pa do poslednje rečenice donosi izuzetnu atmosferu jednog posebnog grada koju stvaraju njegovi stanovnici, bilo da su rođeni tu, ili pridošli, a pripovedač se potrudio da vaš duh ostane bogatiji i srce radosnije kada zaklopite stranice ove izuzetne knjige.
NEBESKA DIVANHANA
Mirko Demić
Laguna
Roman o granicama – fizičkim i metafizičkim, umnim i zaumnim.
U ovoj divanhani sećanja razmenjuju pobočnici, savetnici, tumači, sekretari i sluge. Oboružani su privilegijom da nadžive junake svojih pripovesti. Otuda neutaživa potreba da zapažaju nebitno, domišljaju nerazumljivo, osmisle nedogođeno i razblaže surovo.
Godine 1699. nakon dugih pregovora između Austrije i Otomanske imperije sklopljen je mir u Sremskim Karlovcima. U ovom specifičnom romanu o granici i njenom prokletstvu naporedo pripovedaju petorica muškaraca i jedna žena. Pripovedači su neposredni svedoci i učesnici događaja, a ujedno i žrtve burnog vremena u kome žive. Ispovedni ton njihovih kazivanja je zavodljiv i privlačan. Za neke od njih granica je muka i nevolja, za druge je unosan posao, a za treće – sudbina. Jedni je povlače, drugi je ispravljaju, treći čine sve da je obesmisle i potru. Zajedničko im je da tu granicu svi smatraju privremenom.
„O složenosti pojma granice i raznolikosti njenog doživljavanja svedoči šest paralelnih priča koje se unekoliko dodiruju, ali i razlikuju. Različitost priča proističe iz perspektive i socijalnog statusa junaka pripovedača, kao i ličnosti o kojima se pripoveda. Na osnovu opisanih sudbina u prilici smo da razumemo kako je izgledao Balkan u 17. i 18. veku, ali i kakve su bile prilike u carskom Beču i Stambolu dok je u samom jezgru romana konkretan događaj ‒ Karlovački mir.“
– Dr Slađana Ilić
ESTORIL: RATNI ROMAN
Dejan Tiago-Stanković
Laguna
Dobitnik Nagrade Evropske unije za književnost.
Nagrada Branko Ćopić 2015. i HWA Crowns Literary Award 2018.
Smešten u luksuzni hotel Palasio u mondenskom letovalištu Estoril nedaleko od Lisabona, koji je tokom Drugog svetskog rata usled portugalske neutralnosti bio stecište mutnih radnji obaveštajnih službi zaraćenih strana, ali i izbeglica iz svih krajeva Evrope, Estoril je divan i potresan roman o egzilu, podeljenoj lojalnosti, strahu i preživljavanju. Gosti hotela su špijuni, pali kraljevi, pisci, nacisti, američke diplomate i Jevreji bez državljanstva, a portugalska tajna policija pažljivo nadzire posetioce, trudeći se da niko ne ugrozi neutralnost njihove zemlje.
Čitaoci će u holovima hotela i na plažama Estorila naići na Crnjanskog, Aleksandra Aljehina, Antoana de Sent Egziperija u razgovoru s jevrejskim dečakom tršave kose koji živi sam u hotelu, kao i na mnoge druge istorijske ličnosti koje su ovde našle utočište. Posebno interesantan lik je Duško Popov, dvostruki agent, poreklom s naših prostora, kojeg će upoznati Ijan Fleming i po uzoru na njega osmisliti lik Džejmsa Bonda.
Ovaj izuzetni roman prevođen je na više jezika i preporučena je lektira u školama u Portugalu.
„Čim sam počeo da čitam Estoril, znao sam da sam naišao na nešto posebno. Oduševljen sam knjigom koja je istovremeno komedija, špijunska priča i zanimljivo istorijsko istraživanje. Ovaj roman ćete brzo pročitati ali ga nikada nećete zaboraviti.“
– Miša Gleni
„Epizode ove knjige, od lažnih izveštaja koje je Popov na brifinzima predavao nemačkim obaveštajcima do Aljehinove strašne smrti, izvanredne su. Izuzetna knjiga.“
– Sunday Times
„Fascinantan portret vremena kada se u Evropi ratovalo i ginulo, a suprotstavljene strane su mogle da sede jedna pored druge u kazinu, baru ili restoranu, uprkos krvavim sukobima koji besne napolju.“
– Europian Literature Network
LEGENDA O ALI-PAŠI
Enver Čolaković
Connectum
U ovoj knjizi se radi o hamalu Aliji, njegovom putu do bogatstva i ujedno o njegovoj velikoj ljubavi. Alija je mladi hamal dobrog srca koji svima pomaže, dobio je nadimak i Alija Leptir zbog njegovog dobrog karaktera i ljubavi prema Suncu.
“Novo čitanje Legende o Ali-paši ukazuje mi posve jasno koliko je sam naziv romana poetički, preciznije rečeno – pjesma o pjesmi, bajka o bajci, legenda o legendi i komentar te legende. Izuzetno djelo jednog izuzetnog pisca.” (Irfan Horozović)
MELUN
Enver Čolaković
Connectum
PRVO objavljivanje romana napisanog prije 90 godina!
Kada sam, negdje u prvim mjesecima 1934. godine, počeo pisati svoj drugi roman, Melun (Prokletnik), nisam ni slutio da će ta moja knjiga u neku ruku doživjeti kob svoga naslova! Moj prvi poletarski roman, Žuti karamfili – izgubljen je. Nestao je zajedno s mojim roditeljima u ratu.
Melun je, skoro, doživio istu sudbinu. To, što ga ipak mogu pružiti čitatelju, zahvaljujem svom danas već pokojnom prijatelju, književniku Hamidu Dizdaru, koji je nakon pogibije mojih roditelja i svih stanara u ulici Jezero, br. 9 u Sarajevu “provalio u moju nezaključanu kuću” i “pokupio” moje rukopise. Na žalost – ne sve!…
Meni je osobno Melun drag roman iz više razloga. Možda najviše zbog toga, što me je upravo on potakao da napišem svoj treći roman Legenda o Ali-paši s prvenstvenom namjerom da sačuvam (bar u literaturi) jezik stare Bosne. (Enver Čolaković)
Melun je historijski roman duboke intelektualističke provenijencije u kome je Enver Čolaković kao romanopisac pokazao svoje široko enciklopedijsko obrazovanje: književnoestetsko, filozofsko, historiografsko, sociološko, etnološko, politološko, privredno, lingvističko, osobito u znanju leksike pomoću koje je rekonstruirao jezik sarajevske čaršije iz austrougarskog i međuratnog perioda.
Sa sigurnošću možemo reći da će se ubuduće Enver Čolaković tretirati kao pisac dvaju velikih bošnjačkih romana: Legenda o Ali paši i Melun, što će ga vinuti u same vrhove bošnjačke književnoestetske produkcije.
O romanu Melun koji je Enver Čolaković počeo pisati još kao mladić, a zbog okolnosti Drugog svjetskog rata uspio završiti tek 1950. (ponovo rekonstruišući dva nedostajuća poglavlja) sam autor je za života zapisao: “Osnovna misao Meluna da čovjek otrovan strašću za stjecanjem kapitala ne može da se svojom voljom izmijeni i preodgoji, već da je za to potrebna korjenita; izmjena društvenog sustava, mislim da je u romanu dovoljno plastično iznesena, kao i ilustracija vremena ekonomske krize iz koje su izrasli i fašizam i nacizam i koje je danas – historijsko.”
-22%
25,00 KM
32,00 KM
BIJELI CIGANI – Čuvarica ljudskih duša
Adnan Ćatović
Mladinska knjiga Sarajevo
Veličanstvena porodična saga u neprekinutom trajanju od dva stoljeća!
Arslan Softić je kao i svaki dječak pun snova, nade i očekivanja od budućnosti. Uskoro će postati gimnazijalac. Voljom vlastitog oca,
odrastao je neopterećen demonima prošlosti, bez svijesti o vrtlozima historije koja se neprestalno ponavlja. Kad dobije počasnu pozivnicu za bajram od starijeg prijatelja koji je dugo bio strah i trepet zeničkih ulica, shvata da poziv nije slučajan. Baš kao ni njihovo dugo prijateljstvo. Edber Hadžiahmetović - Cober, mladi filolog i historičar burne prošlosti, pozvao ga je s razlogom. Želi mu otkriti istinu o minulim vremenima s namjerom da mu preda časni poziv Čuvara... poput baklje koja se ne smije ugasiti.
U ambijentu tavanske tišine suočiće se s mnogim tajnama iz rustične sehare. Na stotine starih pisama desetljećima je stajalo u kovčegu šifrirano starim bosanskim pismom. Cober je većinu dnevnika i pisama prilagodio na njemu razumljivu latinicu. U staroj fotelji započinje Arslanovo putovanje kroz vrijeme; putovanje od dva stoljeća i njegovo Preobraženje. U pisanim svjedočanstvima sačuvalo se sve što su Duhovi Pakosti željeli pokriti. Kroz sudbinu dvije povezane porodice, otkriće šta se zbilo u Sjenici 1809, Kolašinu 1858, Užicu 1868. godine i u mirnodopskoj Vraneškoj dolini, krvave 1924. godine. Čitajući svjedočanstva davno umrlih ljudi, otkriće nešto i o sebi; tajnu zbog koje je pozvan kako bi i sam jednog dana postao Čuvar... čuvar sjećanja na ljudske duše.
Bijeli Cigani uzbudljiv je, potresan i napet historijski roman u nastavcima o Duhovima Pakosti i Čuvarima Istine koji ne pristaju na zaborav i sudbinu španskih muslimana. Ovaj spisateljski prvijenac nastao je inspirisan istinitim događajima da čuva prošla vremena od zaborava i opominje.
Reakcije čitalaca
Zdravo Senka,
Nadam se da ste dobro i zdravo?
Knjigu Bijeli Cigani sam nocas do kraja procitao. Malo je reci da je odlicna. Od prve do posljednje stranice me je drzala uza se i nije mi dozvoljavala da je predugo ostavim i da je ne citam. Pre-Dobra ! Autoru sve cestitke, jer je zaista stvorio nesto posebno!
Imao bih jednu molbu i nekoliko pitanja.
Stranicu 599, ILIJAS SIFTIC -pise Ejub, je djelomicno, posebno donja polovica, nemoguce procitati. Kao da se print razlio po papiru. Mozete li mi tu stranicu uslikati ili u pdf formatu poslati?
Posto se vec duze vremena zanimam za stradanje i etnicko ciscenje Bosnjaka kroz historiju na teritoriji bivse YU, dobar dio događaja koji su opisani u romanu su mi vrlo dobro poznati. I naravno, radi se o cinenjicana i istinitim dogadjajima koje su autora i inspirisale.
Zanima me kolikim dijelom su isprepleteni zivotni putevi bas opisanih familija istiniti? Kolikim dijelom su pisma iz sehare fakt, a kolikim dijelom su spisateljevo djelo? Da li su prezimena i licnosti zapisana na porodicnim stablima na samom pocetku knjige fakt? Koliko bas opisane familije i katile tog vremana smijem svrstati i u historijske cinjenice?
Naravno to ne mijenja nista na cinjenici da su kompozicije isprepletenih dogadjaja opisana u romanu velicanstveno djelo koje bukvalo citaoca zaveze uz knjigu, tako da skoro pa i ne prestaje da razmislja o njoj i dogadjajima opisanim u njuj. I kad najmanje vremena imas, radujes se i jedva cekas slobodnu minutu da nastavis citati, tamo gdje si dan prije morao stati sa upijanjem teksta....
Za kada je planirana druga knjiga? Koliko knjiga ce akoBogda biti?
Puno pozdrava i hvala unaprijed na Vasem odgovoru
Armin
***
Draga Senka,
Ne mogu da ostanem ravnodušan na ovu tako slojevitu impresiju. Dirnula me je sa svih strana... općom ocjenom, osjećajem za detalj, propitivanjem u pogledu vjerodostojnosti likova, a ponajviše ljudskom potrebom da se dočara vlastiti dojam o nečemu vrijednom kao čovjek čovjeku tj. ženi u tvom slučaju. Svejedno, čitao sam kao da je baš meni pisano, a upotrebljivo je itekako svima onima koji napisano potencijalno žele i pročitati. Bolju recenziju od ove čitalačke nisam mogao očekivati ni od najvrsnijih književnih kritičara, ako takvo zanimanje uopće više postoji.
Kako je dobro primijećeno, cijela fabula je naslonjena na stvarne historijske događaje. Za mene, svi ovi likovi su stvarni jer sam ih gledao i s njima proživljavao sve kroz šta su prošli. Do mene su njihovi životi došli na sličan način kao što talas zapljusne obalu, a možda sva tri vremena egzistiraju istovremeno, pa sam tu nevidljivu opnu između sadašnjosti i prošlosti tek slučajno rasporio. Sveusvemu, ne mogu biti siguran, ali mislim da su svi ovi likovi postojali, bar pod drugim imenima. Kad se osvrnem unazad ne mogu prihvatiti da sam ih jednostavno sve izmislio. Možda su imena i prezimena neprecizna, ali njihov duh je sigurno autentičan. Zato volim kazati da sam prije zapisivao ono što sam vidio i osjetio, negoli što sam pisao historijski roman. Ili je tako, ili sam tek samo sebe uvjerio u to. Sve to vrijedi i za seharu i za sadržaj pisama, mada su neki događaji i radnje apsolutno ili temeljno istiniti poput priče o Sjenici iz 1809, malom Alji ili pogotovo one brutalne scene iz Vraneške doline. Neki likovi su historijske ličnosti samo pod drugim imenima, a ponegdje su čak imena autentična, poput Tešmana kog spominjem tek uzgred.
Zamagljeno posljednje pismo je trenutak kad Arslan uroni u san. To je pismo brata sestri. Ono najvažnije je vidljivo, a ono što je maglovito iako nevidljivo, zapravo je sporedno. U drugoj knjizi otkriva se ostatak tj. šta je pisalo u ovom pismu.
Ipak, veoma sam dosta istraživao, slušao preživjele vrijedne fragmente istine čuvane u zatvorenim porodičnim krugovima, poput dragocjene kratke vijesti da su "u Ćele kulu uzidane muslimanske glave".
Najiskrenije se zahvaljujem na svim ovim ljudskim dojmovima koje je gospodin Armin iznio. Da niko više o ovoj knjizi ni riječ ne rekne, meni je ovo dovoljno za čitav život, jer moje pisanje niti je "antiratno", ni "europsko", niti nosi neku "plemenitu poruku" koja će se lahko dopasti kriptokršćanskom ukusu. Prije bih rekao da je sve suprotno od toga. Jedina poruka koja mi pada na pamet je da se nikad ne zaborave oni najbolji među nama. Oni bosanski sinovi koji se uvijek samo u Jedinog Boga uzdaju.
Prenesi mahsuz selam gospodinu Arminu
ŽENA LISICA
Yangsze Choo
Stilus
Žena lisica autorice Yangsze Choo fascinantan je povijesni roman s dozom mistike, koji vas vodi u Mandžuriju početkom 20. stoljeća, gdje se isprepliću mitovi o lisicama, ljubav, osveta i potraga za istinom. S raskošnim pripovijedanjem i intrigantnim likovima, ova priča istražuje granice između stvarnosti i legende, ostavljajući čitatelje bez daha do posljednje stranice.
Neki ljudi misle da su im lisice slične jer mi posvuda sakupljamo qi, životnu silu, ali ništa nije dalje od istine. Mi smo živa bića, baš kao vi, jedino što mi obično bolje izgledamo.
Mandžurija, 1908.
Tijekom posljednjih godina vladavine dinastije Qing, na jednom pragu pronađeno je smrznuto tijelo mlade kurtizane. Smrt prate glasine o lisicama za koje se vjeruje da mogu namamiti ljude pretvarajući se u prekrasne žene i zgodne muškarce. Bao, detektiv s neobičnim talentom s kojim razlikuje istinu od laži, unajmljen je kako bi otkrio identitet mrtve žene. Njega, pak, misterij lisica muči još od djetinjstva.
U međuvremenu, u domaćinstvo obitelji koja posjeduje čuvenu ljekarnu, stiže privlačna mlada sluškinja. Baš kao obitelj u koju je pristigla, i ona čuva tajne koje motiviraju sve njezine postupke. Jedna je među njima najvažnija; ona je majka koja želi osvetiti smrt svojeg djeteta… Žena lisica – treći, iznimno hvaljeni roman hit-autorice Yangsze Choo – raskošno je napisan roman o starim ljubavima i drugim prilikama, ljubavi i osveti, kao i o drevnim pričama koje bi, možda, i mogle biti istinite.
Zadivljujuća priča o ubojstvu, osveti i snazi majčinske ljubavi. – Time
O autorici:
Yangsze Choo malezijska je spisateljica kineskog podrijetla, a koja živi u Kaliforniji. Žena lisica njezin je treći roman, prevodi se diljem svijeta, a uvršten je i u niz izbora najboljih knjiga uglednih medija.