Od autora bestselera Katedrala na moru i Slikar duša
U njenoj glavi su čilele čežnje i nadanja, bezbrojni snovi u kojima je uživala i sloboda čiji je ukus osetila, slatka kao najbelji šećer.
Kuba, polovina XIX veka. Teške okovane noge koračaju karipskom obalom. Svakim korakom su sve udaljenije od slobode. Sedam stotina robinja brine se nad sudbinom koja ih očekuje. Dok oplakuju, strahuju, čeznu za domovinom, neko drugi ih posmatra i odlučuje o budućnosti. Među svima njima je i mlada Kaveka koju iščekuje okrutna sudbina u domu markiza De Santadome. Sve dok se nad njom ne ukaže tračak nade i pomoć boginje Jemaje.
Španija, sadašnje vreme. Dok je stajala ispred centralne kancelarije Banke Santadoma, Lita je osećala nelagodu. Nije imala razloga da se stidi što traži pomoć od poslodavca kod kog je njena majka Konsuela radila ceo život. Kako je vreme prolazilo i što se više upoznavala sa poslovima porodice De Santadome, Lita je postepeno otkrivala ružnu prošlost neprocenjivog porodičnog bogatstva. Rešena da ispravi nepravdu, Lita uzima stvar u svoje ruke i radi na slučaju kojim želi da povrati čast robovima.
Fascinantna priča koja govori o strastvenoj borbi za slobodu tokom perioda kolonijalne Kube i u Španiji XXI veka.
„Roman ambiciozanog i pažljivog zapleta koji oslikava živote snažnih protagonistkinja kroz istorijsku avanturu epskih razmera. Falkones ni u jednom trenutku ne pravi ustupak predvidljivim rešenjima, suočavanje sa neočekivanim je intrigantno, magija i realizam suptilno pomešani, a nevidljiva nit koja nas vodi od Lite do Kaveke u svojevrsnoj obaveznoj pesničkoj pravdi.“
– El Español
Autor kultnog epskog serijala Kosingas
Zadrhti sunce, zaječi zemljo: Grad je pao!
Opsada koja je rešila konačnu sudbu Carice gradova.
Roman Sveti rat za Carigrad čitaoce vodi kroz vekove – od slavnih trenutaka prestonice Vizantijskog carstva i povratka Pravog krsta do strašnih opsada koje su pretile da unište srce hrišćanstva. Aleksandar Tešić pripoveda epsku priču o požrtvovanosti, hrabrosti i veri.
Carigrad, grad bogate istorije i kulturnog nasleđa, bio je poprište sukoba velikih sila – hrišćanstva i islama. Na njegovim zidinama se 1453. odigrao poslednji krvavi megdan cara Konstantina Dragaša i sultana Mehmeda. Dok se dve vojske danima sukobljavaju i pokušavaju da nadmudre jedna drugu i pobede, unutar crkvenih zidova odvijaju se dramatični događaji koji će oblikovati budućnost celokupne civilizacije.Sa izuzetnom posvećenošću detaljima i živopisnim i dinamičnim prikazima bitaka, autor oživljava herojsku borbu za očuvanje i opstanak jednog od najvažnijih gradova sveta. Ovo nije samo istorijski roman već je istovremeno dirljiva, potresna saga o ljudima koji su sopstvenim nesebičnim žrtvovanjem ispisali stranice istorije.
Sa izuzetnom posvećenošću detaljima i živopisnim i dinamičnim prikazima bitaka, autor oživljava herojsku borbu za očuvanje i opstanak jednog od najvažnijih gradova sveta. Ovo nije samo istorijski roman već je istovremeno dirljiva, potresna saga o ljudima koji su sopstvenim nesebičnim žrtvovanjem ispisali stranice istorije.
„Podignut na razmeđi kontinenata, svetova i civilizacija, Konstantinov grad je vekovima ponosno prkosio valovima mora i vremena, i bio srce i duša carstva. Nakon jedanaest vekova slave osvanulo je jutro u kome je najviši bedem hrišćanske vaseljene morao da padne. Roman govori o jednom od najdramatičnijih događaja u istoriji Evrope kada je ovaj grad svojim mačem branio car Konstantin, jedanaesti po redu ovog imena i poslednji koji je sedeo na tronu drevnog carstva. Majstorskim stilom Tešić je uhvatio svaki detalj ove epohalne drame, od reči drevnog proročanstva Konstantina Velikog i junaka koji su se istakli tokom odbrane, do zamaha i odsjaja sečiva pobedničke sablje.“
– Marko Aleksić
Jednom rečju, dragi moj, tajna bogatstva u književnosti ne leži u radu, nego u tome da se iskoristi tuđi rad.
Puna dva sata u Lisjenovim ušima sve se uređivalo novcem. U pozorištu kao u knjižarstvu, u knjižarstvu kao u uredništvu lista, o umetnosti i o slavi nije bilo govora. To kretanje velikog klatna, koje se zove Novac, udaralo ga je po glavi i po srcu razbijajući ih u komade (...) Setivši se večeri provedenih sa drugovima iz Ulice četiri vetra, jedna suza zablista u pesnikovim očima.
– Šta vam je? – upita ga Ejen Lusto.
– Vidim poeziju u blatištu – reče on.
– E, dragi moj, vi još imate iluzija.
Kroz priču o Lisjenu Šardonu, mladom pesniku iz Angulema koji očajnički pokušava da uzgradi ime u Parizu, Balzak maestralno prikazuje pogubnost provincijskih ideala i dvoličnost aristokratskog društva. Zgodan i ambiciozan, ali naivan, Lisjen u prestonicu dolazi s velikim očekivanjima da bi ga ubrzo porazila surova pariska realnost.
Uskraćen za društveni položaj za koji misli da mu pripada, Lisjen će ubrzo svoje težnje ka visokoparnoj poeziji zameniti lešinarskim novinarstvom, a njegov sve dublji moralni pad zapretiće da mu ugrozi život...
Napisan između 1837. i 1843, roman Izgubljene iluzije možda bolje od bilo kog drugog od preko devedeset autorovih romana otkriva prirodu i veličinu Balzakovog genija.
„Izgubljene iluzije tragikomičan su herojski spev o tome kako kapitalizam prožima duh. Tema romana je ovo: književnost postaje roba (a s njom zajedno i svaka ideologija).“
– Đerđ Lukač
“Tvrđava je svaki čovjek, svaka zajednica, svaka država, svaka ideologija.” Meša Selimović
Čovjek i smrt, tema koja je izašla iz Selimovićeve vlastite biografije i sudbine, glavna je tema romana Tvrđava. Radnja romana se dešava u XVII vijeku, neposredno poslije Hoćinske bitke, u muslimanskoj sarajevskoj sredini. Glavni lik je Ahmed Sabi, običan čovjek, vojnik koji poslije rata započinje novi život bez porodice, jer su umrli od opake bolesti koja je harala u tom periodu. On želi da nađe most do drugih ljudi, jer zna da nas razdvaja i uništava mržnja. Ljubav je ta koja nas može održati. Selimović je kroz Sabov lik prikazao ono što može da zadesi bilo koga od nas običnih smrtnika. Kroz konfliktne odnose koji se javljaju kod Šabe, Selimović želi da prikaže sposobnost ljudi da odgovore na neka životna pitanja.
Otkup sirove kože
Ovo je roman bh. autora Abdulaha Sidrana, jednog od najvažnijih književnika i scenarista na ovim prostorima. Roman se bavi tematikom ratnih dešavanja u Bosni i Hercegovini i prati sudbine običnih ljudi tokom tih turbulentnih vremena. Sidran koristi svoj prepoznatljiv stil, koji uključuje elemente realizma i poezije, kako bi prikazao teške životne situacije i emocionalne izazove s kojima se suočavaju njegovi likovi.
Roman je poznat po svojoj dubokoj emocionalnoj težini i autentičnom prikazu rata i njegovih posljedica na ljude i društvo. Sidranova proza često uključuje autobiografske elemente, dajući čitateljima uvid u autorove lične doživljaje i refleksije.
„Vrhunac autorovog stvaralaštva.“ Andre Žid
Ja sam bolestan čovek… Zao čovek. Nesimpatičan čovek. Mislim da me boli jetra.
Jedan od prvih egzistencijalističkih romana u istoriji svetske književnosti, Zapisi iz podzemlja predstavljaju zabeleške gorkog, izolovanog i nepouzdanog pripovedača. Zasnovan na jedinstvu dva suprotstavljena kompleksa, kompleksa inferiornosti i kompleksa superiornosti, čovek iz podzemlja je u socijalnom smislu neprihvaćen, neostvaren, siromašan, ali je, kako se njemu čini, u duhovnom i intelektualnom pogledu superioran u odnosu na ostale. Istovremeno labilan i osion, on spada u red najomiljenijih antijunaka među svim likovima Fjodora Dostojevskog.
„Zapisi iz podzemlja predstavljaju blistavo rešenje problema filozofskog sadržaja u okviru književne forme.“ Džordž Stajner
„Jedno od najdubljih dela Dostojevskog.“ Vasilij Rozanov
Autorka bestselera Grabljivica i Ljubav u doba kokaina
Autorka Ljubavi u doba kokaina donosi nam još jednu zastrašujuću ljubavnu priču napisanu po istinitim događajima
Upoznala sam ga prvog dana srednje škole. Goran je bio četvrta godina, i ceo dan mi nije izlazio iz glave. Bio je lep, visok i zgodan, a bledo mršavo lice ne samo da ga je činilo otmenim već je isticalo krupne crne oči, izražene jagodice i pune crvene usne. Posle škole mi je prišao i izgovorio: „Sad si moja.“
U dubini Banjičke šume, daleko od trim-staze, imali smo svoj panj. Tu sam popušila prvu cigaretu, popila prvo pivo, prvi put dozvolila Goranu da gurne ruku pod moju majicu. Tu, na tom panju, izgovorila sam „da“ kada me je pozvao da idemo kod njega. Goranova soba izgledala je kao da ne pripada stanu u kojem se nalazi. Zidovi su bili tamnosivi, ormar, radni sto i krevet crni, a roletne spuštene. Zapalio je crvenu sveću i tek tada sam videla da na zidu piše: „Čini šta ti je volja i neka ti to bude jedini zakon.“ Na slikama pored natpisa bile su lobanje jarca, pentagrami, naopako okrenuti krstovi… Osetila sam neki nemir u stomaku, a unutrašnji glas mi je govorio: „Beži odavde.“ Ali me je glad sprečila u tome. Neutoljiva glad za Goranom, koja me je s vremenom potpuno preobrazila. Nisam više bila nežna, slaba, ranjiva devojčica.
Lik u ogledalu mi se nasmešio i zadovoljno namignuo. Crna duga ravna kosa, potpuno bela koža, oči uokvirene crnim i usne kao krv crvene odavali su moć. Obukla sam crnu mini-haljinu, crne mrežaste čarape, crne salonke, zamahnula kosom i, iskoračivši iz svoje stare ljušture, izašla iz stana. Ritmički bat flekica na tankim visokim štiklama odzvanjao je hodnikom zgrade i podsećao na zvona koja pozivaju na misu. Na moju prvu crnu misu…
Prvo remek-delo kineske književnosti
Nepoznati autor iz XVI veka ostavio je za sobom veličanstveno delo. Legenda kaže da ga je napisao da bi osvetio smrt svoga oca. Stranice rukopisa je natrljao otrovom, i poslao ih očevom ubici. Po predanju, žrtva nije prestajala da čita knjigu i umrla je čim ju je završila jer je roman pročitala u dahu.
Simen Ćing je mlad, lep i bogat naslednik, uticajan i ugledan, a uz to razuzdan, iskvaren i raskalašan. Posle smrti roditelja vreme provodi u kućama za uživanje, upoznajemo njegove brojne žene i konkubine, poslugu i podjednako ugledne i uspešne „prijatelje“. Pred nama se uzdiže slika društva prožetog lažima, korupcijom, podmetanjima i kriminalom. A bogatstvo se polako osipa…
U ovu neprolaznu priču o strastima i prevrtljivosti sudbine anonimni autor utkao je erotiku, stihove, i raznovrsna svedočanstva tog vremena sačiniviši izvanredno živopisan prikaz ljudske prirode. Roman je dugo bio cenzurisan i zabranjivan u Kini zbog „nepristojnosti“, što nije sprečavalo čitaoce da mu se dive i čitaju ga u potaji.
„Bonton za posrnule. Čitaoci te epohe sigurno su ga krili ispod dušeka.“
– Ejmi Tan
„Svet Šljivinog cveta u vazi od zlata lep je i mračan, prizeman ali i uzvišen, ispunjen vrlinom ali i opscenostima, božanstven i šokantan, bestidan ali i veličanstven. Knjiga je stara četiristo godina, a kao da je napisana danas.“
– Los Angeles Review of Books
Književna nagrada „Tronoški rodoslov“
Nagrada „Branko Ćopić“
Prvi roman o srpskom Černobilju.
Vinča, 15. oktobar 1958. U poslepodnevnim satima oglasio se centralni alarm za detekciju povišenog radioaktivnog zračenja. Grupa mladih naučnika je prilikom izvođenja naučnog eksperimenta osetila miris ozona… Ubrzo će svi oni oboleti od radijacione bolesti, za koju, naizgled, nema leka. Preostaje jedino da se u pariskom Institutu „Kiri“ obave eksperimentalne, humane transplantacije koštane srži, prve u svetu. Naravno, ako se prethodno nađe dovoljno građana Pariza koji bi rizikovali život da pokušaju da pomognu potpunim strancima...
Sudbine obolelih, ljubav između jedne pacijentkinje i jednog francuskog lekara i sklapanje prijateljstava odvijaju se daleko od očiju javnosti, čemu doprinose i politički pritisci.
Nakon višedecenijskog izbegavanja teme radijacije u Vinči Goranu Milašinoviću je pošlo za rukom da priču o srpskom Černobilju ispriča efektno i sa mnogo detalja.
Od autorke romana Kuća orhideja i Svetlo u prozoru.
Njihova budućnost zapisana je u zvezdama...
Maja d’Aplijez i njenih pet sestara okupljaju se u domu njihovog detinjstva Atlantidi – bajkovitom, izolovanom zamku na obalama Ženevskog jezera – nakon što su im javili da je preminuo njihov voljeni otac, tajanstveni milijarder kog one zovu Tata Solt. On je Maju i sve njene sestre usvojio dok su još bile bebe i sada je svakoj od njih ostavio u nasledstvo mučan trag koji vodi do njihovog pravog porekla. Maju je njen trag odveo preko sveta, u Brazil, do trošne palate u Rio de Žaneiru. Stigavši tamo, počinje da sastavlja deliće svoje životne priče...
Osamdeset godina pre toga, u vreme bel epoka u Riju, godine 1927, otac Izabele Bonifačo ima ambiciju da uda kćer u aristokratske krugove. Za to vreme arhitekta Ejtor da Silva Kosta projektuje skulpturu koja će se zvati Hristos Iskupitelj, i uskoro će otputovati u Pariz da nađe odgovarajućeg skulptora koji će upotpuniti njegovu viziju. Strastvena Izabela čezne da vidi svet pa ubeđuje oca da joj dozvoli da pođe s arhitektom i njegovom porodicom u Evropu pre nego što se uda. Tamo, u ateljeu Pola Landovskog, u opojnoj, titravoj atmosferi kafea na Monparnasu, Izabela upoznaje ambicioznog mladog skulptora Lorana Brujia i odmah shvata da joj život posle toga više neće biti isti.
Sedam sestara je zanosna epska bajka o ljubavi i gubitku – prva u jedinstvenom, čarobnom serijalu od sedam knjiga zasnovanih na legendama sazvežđa Sedam sestara – i Lusinda Rajli nam ovde potvrđuje svoj izuzetni pripovedački talenat.
„Upečatljivo, dirljivo i slojevito.“ Grazia
„Lusinda Rajli vešto upravlja nitima zapleta.“ Independent on Sunday
Najlepši i najtužniji roman o Kosovu.
„Pri određenom položaju i odnosu zvezda, sve se i ovde, na Zemlji, mora ponoviti. Jula 1879. i maja 1970. godine, isto je bilo rastojanje od Vlašića do Sjevernjače i od Velikih Kola do Marsa i Jupitera. Zato je u maju 1970. Ivan Stepanovič Jastrebov, to jest ja, opet postavljen za carskog konzula u Prizrenu. Ne baš u Prizrenu, već ovde u Đakovici, ali razdaljina je mala i bez značaja... Smrt je privid, ona ne postoji. Budućnost je u prošlosti i prošlost u budućnosti: sve se vrti u krugu koji više sile kotrljaju nebesima. I kad se, u tome kotrljanju i tumbanju vremena, ponove negdašnje prilike, opet će se stoičar povezivati sa epikurejcem i ubijati Cezara, opet će onaj pustolov pucati u Puškina, opet će Rusija biti Rusija i pravoslavna, opet će... Opet će Srbi osloboditi Kosovo!“
***
„Zbilja: šta je meni Kosovo? Evo me u Nikšiću, u ženinom stanu, živim od ženine plate, buljim u ruševine kule u kojoj su, nekad, poturčeni i bijesni Mušovići begovali. Sve je tuđe oko mene. Nemam ni svog stana, ni svog staništa, ni posla, ni svog zavičaja. Selo Jugovići, gdje sam rođen, od rođenja moga ne postoji. U selo Osmanoviće, gdje sam odrastao, više svraćati ne smijem. Ja sam njih, poručuju mi Osmanovići, moji Osmanovići, na Kosovu osramotio. Ne znam gdje mi je majka Ljubica sahranjena, a ne mogu obići ni grob pomajke Rabije, jer sam zločinac, izdajnik. Sve sam, zbog Kosova, izgubio! Roditelje, djetinjstvo, groblja, čak i svoje zanimanje. Zbog Kosova sam postradao na Kosovu i prognan sa Kosova. Zbog Kosova sam izgubio i Kosovo!“
Od autorke svetskog bestselera SPQR.
„Remek-delo savremene istoriografije.“
– Time Magazine
Putovanje kroz istoriju rimske imperije ne bi bilo potpuno bez sveobuhvatnog razumevanja ključne figure koja je oblikovala njen tok – rimskog cara i saznanja kako je zapravo bilo vladati, a kako biti podanik u svetu drevnog Rima.
U svom međunarodnom bestseleru SPQR Meri Bird ispričala je hiljadugodišnju priču o starom Rimu. Sada su u središtu pažnje carevi koji su vladali Rimskim carstvom, od Julija Cezara (ubijenog 44. godine p. n. e.), do Aleksandra Severa (ubijenog 235. godine n. e.).
Rimski car nije uobičajeni hronološki prikaz rimskih vladara: ludaka Kaligule, čudovišta Nerona, filozofa Marka Aurelija. Meri Bird postavlja šira pitanja: Kakvu su moć carevi zaista imali? Da li je rimska palata zaista bila toliko okrvavljena?
Autorka koristi svoj nenadmašni narativni stil kako bi nam osvetlila život careva, politiku, intrige i nasleđa, raskrinkavajući mnoge mitove i predrasude koje i danas postoje. Ova knjiga zadire pravo u srce rimskih (i naših) maštarija o tome šta znači biti Rimljanin i nudi nam prikaz rimske istorije kakav do sada nismo videli.
„Autorka majstorski balansira između akademske preciznosti i pripovedačkog šarma, između anegdota i analize što je svrstava među najbolje istoričare našeg vremena.“
– Guardian
„Pronicljivo istraživanje ljudske prirode i složenosti vlasti koje može uticati na naše razumevanje savremenog sveta.“
– New York Times
„Majstorsko delo. Ispitivanje krhke granice između moći, predstave i propagande koje su oblikovale vladavinu rimskih careva.“
– Sunday Telegraph
„Meri Bird je rok zvezda među istoričarima.“
– Financial Times
Sve priče u jednoj knjizi.
Povodom 125. godišnjice rođenja.
„Ponekad izgleda da čovečanstvo od prvog bleska svesti, kroz vekove priča samo sebi, u milion varijanata, uporedo sa dahom svojih pluća i ritmom svoga bila, stalno istu priču. A ta priča kao da želi, poput pričanja legendarne Šeherezade, da zavara krvnika, da odloži neminovnost tragičnog udesa koji nam preti, i produži iluziju života i trajanja.“ Ivo Andrić
Od 1920. do kraja života, za više od pola veka svog plodnog stvaralačkog rada, Andrić je napisao više od sto priča koje se mogu uvrstiti u svaku antologiju svetske priče. Majstor kratke prozne forme, samo naizgled tradicionalan u naraciji i stilu pripovedanja, Andrić zapravo pripada onim velikanima savremene svetske priče koji se uvek čitaju sa novim uzbuđenjem, lako i u dahu. Štaviše, kako vreme prolazi, Andrić je sve moderniji.
Bilo da pripoveda o bosanskim Muslimanima, Turcima ili Jevrejima, o ženama, gradovima ili fratrima, o neobičnim likovima koje je upoznao ili zamislio u Sarajevu, Višegradu ili Beogradu, Andrić sa neodoljivom ironijom, prepoznatljivim i jedinstvenim stilom uspeva u svojim pričama da čitaoca uvek iznova, kako je sam umeo da kaže, „iznenadi nečim poznatim“.
U govoru pod nazivom „O priči i pričanju“, koji je održao prilikom primanja Nobelove nagrade u Stokholmu 1961. godine, Andrić će sam sublimirati svoj pripovedački kredo: „Pripovedač možda priča sam sebi svoju priču, kao dete koje peva u mraku da bi zavaralo svoj strah? Ili je cilj toga pričanja da nam osvetli, bar malo, tamne puteve na koje nas često život baca, i da nam o tom životu, koji živimo ali koji ne vidimo i ne razumemo uvek, kaže nešto više nego što mi, u svojoj slabosti, možemo da saznamo i shvatimo.“
Najbolji triler po izboru Sunday Timesa
„Odličan triler o novom Hladnom ratu.“
– Entoni Bivor, autor Staljingrada
Za Klajva Frenklina penjanje na škotsku planinu Manro u septembru postalo je ritual, nešto što radi svake godine kad potreba za mirom i samoćom postane neizbežna. Ove godine uživanje u pogledu sa vrha planine prekida neočekivani poziv iz kabineta premijerke. Hitno mora da se zaputi u Moskvu, gde ga čekaju sastanci na kojima će prevoditi britanskoj premijerki pri susretu sa ruskim predsednikom.
Na tom putovanju očekuje ga još jedan susret. Njegova nekadašnja partnerka Marina Volina je tumač ruskom predsedniku.
Kada Klajv sazna za promoćurni plan ruskih predstavnika da se unište podvodni kablovi koji povezuju Ameriku i Veliku Britaniju, čime bi se paralisala komunikacija ovih država i izazvao ozbiljan ekonomski potres, zna da mora hitno reagovati.
Klajvov neočekivani saučesnik biće Marina koja će pristi da mu pomogne da spreči planirani napad u zamenu za novi identitet i novi život.
Dvojac neće imati mnogo vremena da spreči kolaps nemerljivih granica.
„Moskva prepuna opasnosti i špijunski roman koji će vam u potpunosti zaokupiti pažnju.“
– Financial Times
„Ne možete je pustiti iz ruku dok je ne pročitate do kraja.“
– Economist
Upoznaj zelenokosu Martu, devojčicu koja živi u neobičnoj Ginkovoj ulici i ima još neobičniji hobi – da otkriva tajne i rešava misterije.
Umeš li ti da ih rešavaš? Da li želiš da se oprobaš u ovom uzbudljivom zanatu?
Pridruži se Marti i probaj da rešiš mračne, zanimljive i nesvakidašnje slučajeve. Ako ti se učini da je neki od njih baš težak, Marta će ti pomoći, i to na jedan tajni način.
E da, i ovo je veoma važno: ne smeš da se plašiš mraka, zmija i senki.
A sada, samo hrabro, napred u ulicu treperavih svetiljki i skrovitih kutaka!
„Nova knjiga mozgalica i glavolomki čuvenog pisca i pustolova Uroša Petrovića nudi nove izazove za sve odvažne istraživače i mudrice. Ljubitelji Avena, Zagonetnih priča i Petog leptira uživaće i u ovoj sjajnoj zbirci misterija ilustrovanoj neponovljivim crtežima maestra Dejana Mandića.“
Dr Ranko Rajović, Bord za darovite – Mensa International
Autor bestseler serijala o detektivu Hariju Huleu
Roj Opgard i dalje živi u mirnom planinskom gradu u kojem je odrastao, za razliku od svog mlađeg brata Karla, koji je jedva dočekao priliku da pobegne od svoje problematične prošlosti. Niko, pa ni Roj, nije verovao da će se Karl ikada vratiti. Međutim, Karl ima velike planove za svoj rodni grad. Vraća se bogat, sa svojom tajanstvenom, lepom ženom Šenon i poslovnom prilikom koja svima u varošici izgleda kao spasenje. Njegov iznenadni dolazak ipak budi napetost u inače uspavanom mestu i neke nerazjašnjene smrti ponovo počinju svima da zaokupljaju pažnju. Braća Opgard biće osumnjičena za sumorne događaje iz prošlosti...
Dok su bili deca, Roj je branio mlađeg brata od školskih siledžija i zlobnih glasina. Sada ga štiti od moćnika koji žele da odstrane Karla iz svojih poslovnih planova. Broj mrtvih tela u okolini počinje da raste. Otkrivaju se nove, neslućene činjenice o tragičnoj smrti roditelja braće Opgard. Suočen sa Karlovom pohlepom i izdajom, a obuzet požudom prema Šenon, Roj počinje da preispituje svoju odanost porodici.
„Sva književna snaga najpoznatijeg skandinavskog pisca noara stuštila se u mračnu, nasilnu priču o dvojici braće. Nesbe je epskim zamasima razorio iluziju o jednoj porodici i srećnoj maloj planinskoj zajednici.“ Kirkus Reviews
