Istorija i pamćenje
Uspon države za vreme cara Stefana Dušana omogućio je proglašenje carstva, verovanje da će Srbija zameniti Vizantiju i zaustaviti dolazak Turaka. Padom pod tursku vlast i gubljenjem velikog dela svog srednjovekovnog nasleđa, narod je, u otporu potčinjavanju, čuvao kroz predanja svest o caru Dušanu i slavnoj državi Nemanjića kao potvrdu svog postojanja. Istovremeno, to sećanje je budilo nadu u borbi za slobodu. Kult Dušana Silnog obnovljen je u oslobodilačkim ratovima u XIX veku, a san o obnavljanju Dušanovog carstva još dugo je nadahnjivao politička stremljenja u Srbiji.
„Još zapovedi carstvo mi: Ako piše pismo carstvo mi, ili iz srdžbe, ili iz ljubavi, ili iz milosti za nekoga, a to pismo razara zakonik, nije po pravdi i po zakonu sudije tome pismu da veruju, nego da sude i vrše kako je po pravdi.“
– (Dušanov zakonik, član 171, „O zakonu“, 1349. godine)
„Knjiga Koste Nikolića donosi jedan novi, unekoliko 'iskošen', ali nesporno sveobuhvatan pogled na epohu kralja i cara Stefana Dušana. S druge strane i ne manje značajno, veliki srpski srednjovekovni vladar, njegova uloga i mesto u istoriji, sagledani su i kroz prizmu proteklog vremena u okvirima svojevrsne 'kulture pamćenja' u našoj sredini.“
– Radivoj Radić
Od autorke romana Preludijum i Tri hleba nasušna
Da li je moguće pobediti sistem i izboriti se za pravo na materinstvo?
Roman Zakon srca otkriva dinamičnu porodičnu dramu o pionirskoj borbi glavne junakinje Lepojke, koja usred procedure vantelesne oplodnje ostaje bez voljenog muža. Suočivši se sa tom tragedijom i novonastalim okolnostima, ona skuplja snagu i suprotstavlja se surovom sistemu pokušavajući da ostvari pravo na život toliko željenog nerođenog deteta. Savremeni zakon ne prati medicinska dostignuća u ovoj oblasti kako u svetu, tako i kod nas – svaka pojedinačna pobeda da se iz već začetog a zamrznutog embriona razvije novi život kamen je temeljac u njegovoj humanizaciji i modernizaciji. Lepojkina borba nije usamljena i važno je da se njena priča čuje, a opisana je toliko emotivno da se doživljava poput lične ispovesti.
„U Zakonu srca glavne junakinje su žene. Muževi, očevi, prijatelji, lekari su tu da bi se taj ženski princip još jače i bolje istakao i shvatio. A opet, muško-ženske ruke su ispreplitane, njihove misije objedinjene. Svi tragaju za srećom, smislom postojanja, ciljem kome vredi stremiti. Loza treba da se produži. Ali šta ako do začeća ne može da dođe? Kako tu može da pomogne vantelesna oplodnja? I kada čitalac svim srcem poveruje da ima nade, svedočiće brojnim preokretima, preživljavaće moralne i etičke dileme baš poput junaka ovog izvanrednog romana.“
– Ljiljana Šarac
„Tok ove priče nadigrava snaga žene, njena upornost i spremnost da pomera granice. U rečenicama glavne junakinje pronalazim promisli, dileme, sumnje i iskre nadanja mnogih žena. Da bi pretekao čovek u čoveku, nužna je njegova spremnost da prizna sopstvenu ranjivost. Tek tada je spreman za iskorak. Zakon srca još niko nije oborio.“
– Jasenka Lalović
Od autora bestselera Katedrala na moru i Slikar duša
U njenoj glavi su čilele čežnje i nadanja, bezbrojni snovi u kojima je uživala i sloboda čiji je ukus osetila, slatka kao najbelji šećer.
Kuba, polovina XIX veka. Teške okovane noge koračaju karipskom obalom. Svakim korakom su sve udaljenije od slobode. Sedam stotina robinja brine se nad sudbinom koja ih očekuje. Dok oplakuju, strahuju, čeznu za domovinom, neko drugi ih posmatra i odlučuje o budućnosti. Među svima njima je i mlada Kaveka koju iščekuje okrutna sudbina u domu markiza De Santadome. Sve dok se nad njom ne ukaže tračak nade i pomoć boginje Jemaje.
Španija, sadašnje vreme. Dok je stajala ispred centralne kancelarije Banke Santadoma, Lita je osećala nelagodu. Nije imala razloga da se stidi što traži pomoć od poslodavca kod kog je njena majka Konsuela radila ceo život. Kako je vreme prolazilo i što se više upoznavala sa poslovima porodice De Santadome, Lita je postepeno otkrivala ružnu prošlost neprocenjivog porodičnog bogatstva. Rešena da ispravi nepravdu, Lita uzima stvar u svoje ruke i radi na slučaju kojim želi da povrati čast robovima.
Fascinantna priča koja govori o strastvenoj borbi za slobodu tokom perioda kolonijalne Kube i u Španiji XXI veka.
„Roman ambiciozanog i pažljivog zapleta koji oslikava živote snažnih protagonistkinja kroz istorijsku avanturu epskih razmera. Falkones ni u jednom trenutku ne pravi ustupak predvidljivim rešenjima, suočavanje sa neočekivanim je intrigantno, magija i realizam suptilno pomešani, a nevidljiva nit koja nas vodi od Lite do Kaveke u svojevrsnoj obaveznoj pesničkoj pravdi.“
– El Español
Pripovest iz Malaške knjige Palih
Uzbudljiv, razdirući roman o ratu, intrigama i mračnoj, nekontrolisanoj magiji.
Ali lekcije postaju lekcije tek kad čovek dosegne stanje poniznosti nužno da ih posluša. Kad prevaziđe sve samoljubive izgovore i sva objašnjenja smišljena da se odbrani od čestite odgovornosti. U prirodi mu je da prvo napada, odričući se svih pojmova krivice i sramote. Da nasrne, gonjen užarenim besom, a onda se odšeta dalje ubeđen u sopstvenu pravednost.
„Nikada pre Erikson nije bio toliko ćudljiv, a tako razigran koliko u Zvonu pasa, čime je neobično dodao na težini svakom aspektu pripovedanja. Na poslednjih trista stranica nalazi se najspektakularniji spoj događaja koji ćete ikada pročitati u epskoj fantastici. Ne samo da Erikson povezuje desetak linija zapleta, već se bavi događajima koji su toliko epski i značajni da menjaju čitavu metafiziku malaškog univerzuma. Katartični vrhunac koji dobijamo nakon više od devetsto stranica emocionalno će potresti svakog čitaoca.“
– A Sky of Books and Movies Review
O
Briljantan roman o jednoj zemlji, jednom ratu i jednoj izgubljenoj mladosti
Dečje knjige nisu ga više zanimale. Sva Sokolova oka i Lastavičja krila iz indijanskih priča činila su mu se nekako lažna i nevažna. Vukove pesme govorile su mu o nečem isuviše dalekom i prošlom. Rat se tamo prikazivao u blesku oružja, u zveketu oklopa, u lepršanju čekrkli čelenki, u belim čadorima, u zlatnim jabukama i samurovim dolamama; noću je mesec plovio nad krvavim razbojištem po kome leže kao da spavaju pali junaci. Rat koji je Nenad znao bio je siv, bez lepote, zarastao u blato, trulog mesa koje se raspada u mirisu karbola, rat gladi, tifusa, cenzure...
Branimir Ćosić je romanom Pokošeno polje ostavio potresno svedočanstvo o stradanju civila i srpske vojske tokom Prvog svetskog rata, ali i upečatljivu sliku Beograda tridesetih godina 20. veka. Prvi deo romana je pretežno autobiografski i oslikava sve užase i surovost rata viđenog očima prerano sazrelog dečaka Nenada Bajkića. U drugom delu Nenad je odrastao i kao novinar jednog prestoničkog lista opisuje stresan rad u redakciji i beskrupulozno bogaćenje kapitalista. Ćosić je pisao vešto, smelo i bez zadrške. Kritički je sagledavao svet, uviđajući opšte moralno posrnuće i nestanak empatije.
„Ćosić je napisao roman kojim je objasnio sve razloge i sklonosti padu ratom osakaćenog srpskog društva. Pokošeno polje je lična a ujedno srpska istorija Velikog rata i godina koje su usledile. Sačuvana je autorova Knjiga rada i u njoj nedoumice oko naslova ovog romana: Osvajači, Nesrećnici, Kuća od karata i naposletku Pokošeno polje. Kada bi se čitali kao strofa, ova četiri naslova bili bi najkraća i najtačnija pesnička istorija jednog naroda i jednog veka.“
– Čedomir Antić
Autor kultnog epskog serijala Kosingas
Zadrhti sunce, zaječi zemljo: Grad je pao!
Opsada koja je rešila konačnu sudbu Carice gradova.
Roman Sveti rat za Carigrad čitaoce vodi kroz vekove – od slavnih trenutaka prestonice Vizantijskog carstva i povratka Pravog krsta do strašnih opsada koje su pretile da unište srce hrišćanstva. Aleksandar Tešić pripoveda epsku priču o požrtvovanosti, hrabrosti i veri.
Carigrad, grad bogate istorije i kulturnog nasleđa, bio je poprište sukoba velikih sila – hrišćanstva i islama. Na njegovim zidinama se 1453. odigrao poslednji krvavi megdan cara Konstantina Dragaša i sultana Mehmeda. Dok se dve vojske danima sukobljavaju i pokušavaju da nadmudre jedna drugu i pobede, unutar crkvenih zidova odvijaju se dramatični događaji koji će oblikovati budućnost celokupne civilizacije.Sa izuzetnom posvećenošću detaljima i živopisnim i dinamičnim prikazima bitaka, autor oživljava herojsku borbu za očuvanje i opstanak jednog od najvažnijih gradova sveta. Ovo nije samo istorijski roman već je istovremeno dirljiva, potresna saga o ljudima koji su sopstvenim nesebičnim žrtvovanjem ispisali stranice istorije.
Sa izuzetnom posvećenošću detaljima i živopisnim i dinamičnim prikazima bitaka, autor oživljava herojsku borbu za očuvanje i opstanak jednog od najvažnijih gradova sveta. Ovo nije samo istorijski roman već je istovremeno dirljiva, potresna saga o ljudima koji su sopstvenim nesebičnim žrtvovanjem ispisali stranice istorije.
„Podignut na razmeđi kontinenata, svetova i civilizacija, Konstantinov grad je vekovima ponosno prkosio valovima mora i vremena, i bio srce i duša carstva. Nakon jedanaest vekova slave osvanulo je jutro u kome je najviši bedem hrišćanske vaseljene morao da padne. Roman govori o jednom od najdramatičnijih događaja u istoriji Evrope kada je ovaj grad svojim mačem branio car Konstantin, jedanaesti po redu ovog imena i poslednji koji je sedeo na tronu drevnog carstva. Majstorskim stilom Tešić je uhvatio svaki detalj ove epohalne drame, od reči drevnog proročanstva Konstantina Velikog i junaka koji su se istakli tokom odbrane, do zamaha i odsjaja sečiva pobedničke sablje.“
– Marko Aleksić
„Knjiga oko koje se ceo svet otima.“
– Le Figaro
Desetogodišnja Mona je u opasnosti da oslepi. U strahu da Mona možda nikada neće upoznati istinsku lepotu sveta, njen deda odlučuje da joj predstavi najlepša umetnička dela. Zajedno će krstariti pariskim muzejima Luvr, Orse i Bobur, zadivljeni i dirnuti, opčinjeni pred prizorom slika i skulptura. U susretu s remek-delima, od Botičelija, Vermera, Goje, Kurbea, preko Fride Kalo i Pikasa, pa do savremenih ostvarenja, Mona otkriva moć umetnosti da daruje, pobuđuje sumnju, melanholiju ili pobunu.
Veliko delo inicijacije u umetnost i u život, priča o neraskidivoj vezi između devojčice i njenog dede, roman Monine oči preveden je na više od trideset jezika čak i pre nego što je objavljen u Francuskoj, i tako je postao međunarodni izdavački fenomen.
„Evo romana koji je već postao savremeni klasik! Kako otkriti čudesa svetske umetnosti kroz hodočašća dede i njegove unuke, u 52 poglavlja, za 52 nedelje, u susretu s 52 umetnička dela. Očaravajuća knjiga za ljubitelje umetnosti i književnosti!“
– Le Divan
„Virtuozni roman.“
– Le Monde
„Književni fenomen koji će vas naterati da pohrlite u muzeje.“
– Télérama
„Knjiga osuđena na uspeh.“
– Elle
„Priča o saučesništvu između dede i unuke, o uživanju u umetnosti i duhovnom bogatstvu.“
– Il Messagero
Sto je postavljen za ponoćnu gozbu. Poslužite se.
Sve je počelo pre petnaest godina.
Zapamtite, prošlost možete da krijete, ali ne i da sakrijete…
Dobro došli na otvaranje Dvorca, najnovijeg i najtraženijeg luksuznog odmarališta, za koji se nemilice trošilo pri restauriranju da bi ugođaj gostima bio potpun. U vazduhu se oseća miris đumbira i grejpfruta i još nečeg na prvi mah poznatog… Pažljivo odabrani gosti, stari prijatelji i zakleti neprijatelji, bezbrižno uživaju u letnjoj večeri uz čašicu alkohola i neobavezno ćaskanje, dok beskrajni bazen svetluca na mesečini… A oko Dvorca i savršeno pokošenog smaragdnog travnjaka prostire se drevna šuma prepuna tajni. Frančeska Medouz, vlasnica Dvorca, poput vile nemo posmatra goste i uživa u pažnji koju dobija od prisutnih zvanica. Idilični vikend na bajkovitom posedu prekidaju nezvani gosti, ali i nemili događaji.
„Prepuno zanimljivih zapleta i obrta… Savršena knjiga za ljubitelje misterija i serije Beli lotos.“
– Skimm
„Prožet mračnim humorom, s prepoznatljivim zapletima i nezaboravnim likovima, Ponoćna gozba je dosad najbolje delo koje je Lusi Foli napisala.“
– Kris Vitaker
„Ponoćna gozba ima sve što želite od jednog trilera.“
– Harper’s Bazaar
Od autorke bestselera Sa nama se završava, 9. novembar i Veriti.
Morgan Grant i njena sedamnaestogodišnja ćerka Klara volele bi najviše na svetu da nemaju ništa zajedničko.
Morgan je odlučna da spreči ćerku da počini iste greške kao i ona. Bila je previše mlada kad je zatrudnela i morala da odloži svoje snove. Klara ne želi da ide majčinim stopama. Njena predvidljiva majka nema ni zrno spontanosti u sebi.
Ratoborne Morgan i Klara imaju suprotne ciljeve, zbog čega im je teško da žive zajedno. Jedina osoba koja može da unese mir u njhov dom je Klarin otac Kris. Ali taj mir će se raspasti u paramparčad kada Kris doživi tragičnu saobraćajnu nesreću pod sumnjivim okolnostima. Posledice će biti bolne i dugotrajne.
Dok se svim snagama trudi da obnovi sve ono uništeno u svome životu, Morgan pronalazi utehu tamo gde joj se najmanje nadala, a Klara se okreće jedinom mladiću kojeg ne bi smela da viđa. Dan za danom, nižu se nove tajne, novi slojevi ogorčenosti i nerazumevanja, što majku i ćerku sve više udaljava jednu od druge. Sve ukazuje na to da se njih dve više nikada neće zbližiti…
Autorka bestselera Sa nama se završava napisala je roman o porodici, prvoj ljubavi, žalosti i izdaji, koji će dotaći srca mnogih majki i ćerki.
„Porodične izdaje, tajne i naklonosti smenjuju se u tako dinamičnom ritmu da čitalac ne može da ispusti knjigu iz ruku… Kolin Huver u svom najboljem izdanju.“
– Publishers Weekly
„Novi roman Kolin Huver slama srce i dušu... Uzbudljiva priča puna nade, gubitaka i velike ljubavi u odnosima između majke i ćerke.“
– Womans World
„Silovita priča o ljubavi, nadi i iskupljenju – pravo malo remek-delo.“
– Washington Independent Review of Books
„Fenomenalan roman koji ostavlja bez daha.“
– Le Parisien
Polin je mlada sobarica koja radi u legendarnom hotelu Mejps u Rinu u Nevadi. Jednog dana se od nje traži da zameni koleginicu i očisti apartman 614, ali iako joj je rečeno da je prazan, pred njom se pojavljuje ošamućena, pospana žena. Njih dve započinju neposredan razgovor, i Polin ubrzo postaje poverenica gošće apartmana. Tek kada izađe iz njega i podnese unakrsno ispitivanje upravnice hotela i svojih kolega, ona saznaje da je krhka gospođa Miler zapravo Merilin Monro čiji se boravak u Rinu poklapa sa raspadom njenog braka sa Arturom Milerom i snimanjem njenog poslednjeg filma Neprilagođeni. Među njima će se roditi neočekivana prisnost koja će vam slomiti srce.
Ovo je iskren, zadivljujući roman i priča o svetovima koji se obično ne preklapaju. Svedočanstvo trajne moći ženskog prijateljstva istovremeno je intiman portret Merilin Monro i one njene malo poznate strane.
„Trebalo je hrabrosti za hvatanje ukoštac s mitom o Merilinki. Tatjanu de Rone nije zanimala legenda o njoj, posuta štrasom i šljokicama, već naprotiv žena od krvi i mesa. Ona je krhka i umorna. Da sve bude intrigantnije, glavna junakinja nije ona već Polin, njena sobarica.“
– Le Figaro
„Oda prijateljstvu, životu i nadi u teško ostvarljive snove koji se obistinjuju.“
– babelio.com
„De Rone je u ovom pitkom romanu oslikala kulise poslednjeg filma Merilin Monro i portret uzajamne ženske podrške, katkad bolne, u kojoj su se spojile životne putanje dva krhka bića.“
– Le Point
Jednom rečju, dragi moj, tajna bogatstva u književnosti ne leži u radu, nego u tome da se iskoristi tuđi rad.
Puna dva sata u Lisjenovim ušima sve se uređivalo novcem. U pozorištu kao u knjižarstvu, u knjižarstvu kao u uredništvu lista, o umetnosti i o slavi nije bilo govora. To kretanje velikog klatna, koje se zove Novac, udaralo ga je po glavi i po srcu razbijajući ih u komade (...) Setivši se večeri provedenih sa drugovima iz Ulice četiri vetra, jedna suza zablista u pesnikovim očima.
– Šta vam je? – upita ga Ejen Lusto.
– Vidim poeziju u blatištu – reče on.
– E, dragi moj, vi još imate iluzija.
Kroz priču o Lisjenu Šardonu, mladom pesniku iz Angulema koji očajnički pokušava da uzgradi ime u Parizu, Balzak maestralno prikazuje pogubnost provincijskih ideala i dvoličnost aristokratskog društva. Zgodan i ambiciozan, ali naivan, Lisjen u prestonicu dolazi s velikim očekivanjima da bi ga ubrzo porazila surova pariska realnost.
Uskraćen za društveni položaj za koji misli da mu pripada, Lisjen će ubrzo svoje težnje ka visokoparnoj poeziji zameniti lešinarskim novinarstvom, a njegov sve dublji moralni pad zapretiće da mu ugrozi život...
Napisan između 1837. i 1843, roman Izgubljene iluzije možda bolje od bilo kog drugog od preko devedeset autorovih romana otkriva prirodu i veličinu Balzakovog genija.
„Izgubljene iluzije tragikomičan su herojski spev o tome kako kapitalizam prožima duh. Tema romana je ovo: književnost postaje roba (a s njom zajedno i svaka ideologija).“
– Đerđ Lukač
„Ko si ti?“, reče Gusenica.
Ovo nije bilo ohrabrujuće kao početak razgovora. Alisa je odgovorila, pomalo stidljivo: „Ja… teško mogu to da kažem, gospodine, ovog trenutka… samo znam ko sam bila kad sam ustala jutros, ali sam se od tada više puta promenila.“
Kada prateći Belog Zeca upadne u zečju jamu, Alisa će se naći u svetu u kojem nemoguće postaje moguće i ništa nije onako kao što izgleda. Tu će sresti niz neobičnih likova, od izumrle ptice Dodo do Češirskog mačka, koji iščezava, i prisustvovati ludoj čajanci i nadrealnom suđenju.
Kako bi shvatila apsurd koji je okružuje, Alisa će morati dobro da razmisli i preispita sve što se podrazumeva.
Sada dostupan u novom prevodu Zorana Penevskog, roman Alisa u Zemlji čuda je remek-delo svetske književnosti koje više od vek i po ne prestaje da fascinira generacije čitalaca širom sveta.
„Nijedna priča u istoriji engleske književnosti me nije oduševila koliko Alisa u Zemlji čuda Luisa Kerola.“
– Volt Dizni
Žena kojoj sam čitao roman je po kojem je snimljen istoimeni filmski hit s Kate Winslet i Ralphom Fiennesom u glavnim ulogama.
Suzdržanim glasom pripovjedača, Michael Berg opisuje povijest svoje zabranjene i tajne ljubavne veze koju je kao petnaestogodišnjak imao s tridesetpetogodišnjom ženom. Hanna je tajanstvena, emocionalno zatvorena osoba koja će svoju fascinaciju knjigama poistovjetiti s tjelesnom ljubavlju. Mladi Michael, smeten svojom dječačkom zaljubljenošću, provodi sate čitajući Hanni poznata djela svjetske književnosti, svoju školsku lektiru. A onda će Hanna nestati bez traga i glasa. Godinama poslije, Michael, sada student pravnog fakulteta, ponovno će je pronaći, i to na optuženičkoj klupi suočenoj s popisom nezamislivih zločina koji joj se pripisuju kao bivšoj nadzornici konc-logora.
Kada je Bernhard Schlink, nagrađivani njemački pisac krimića, za roman “Žena kojoj sam čitao” izabrao drukčiju tematiku, nije mogao pretpostaviti što će se iz toga iznjedriti. U početku okružen kontroverzama zbog škakljive teme raščišćavanja s nacističkom prošlošću, s vremenom je roman stekao status klasika suvremene njemačke književnosti. Der Spiegel ga je prozvao jednim od najvećih nacionalnih trijumfa od Limenog bubnja Güntera Grassa. Godine 1998. osvojio je nagradu Hans Fallada i postao prvi njemački roman koji se našao na vrhu top liste najprodavanijih knjiga uglednog New York Timesa. Do danas je preveden na 45 jezika i nalazi se na popisu sveučilišne literature o Holokaustu i njemačkoj književnosti diljem svijeta. Filmska ekranizacija iz 2008., u režiji Stephena Daldryja, osvojila je pet nominacija i jedan Oscar, u kategoriji najbolje glumice, koji je zasluženo pripao Kate Winslet za maestralno utjelovljenje lika Hanne Schmitz. Vorto Palabra s ponosom predstavlja obaveznu čitalačku lektiru za sve generacije koja će nas naučiti da za čovjeka nema budućnosti dokle ne raščisti sa svojom prošlošću.
Ostale knjige iz kategorije romani potražite ovdje.
Vodeni grob sedmi je roman o privatnom istražitelju Strikeu i njegovoj partnerici Robin.
Privatnog istražitelja Cormorana Strikea angažira otac čiji je sin Will napustio dom kako bi se pridružio kultu u srcu Norfolka. Univerzalna humanitarna crkva naizgled je miroljubiva organizacija koja pokušava stvoriti bolji svijet.
Ali Strike otkriva da se ispod površine naziru mračne glasine o neobjašnjenim smrtima. Kako bi spasili Willa, Strikeova partnerica Robin Ellacott odlučuje se infiltrirati u kult, pa pod krinkom izmišljenog identiteta postaje nova članica crkve.
Ali ubrzo shvaća da nije spremna na opasnosti koje je čekaju ni na duboke tragove koje će na njoj ostaviti…
Vodeni grob unosi nevjerojatnu napetost u sedmi dio serijala, dok Strike i Robin riskiraju sve kako bi oslobodili čovjeka zarobljenog u zamci opasnog kulta. U ovom zastrašujućem krimiću svaki korak može biti fatalan, a istina je skrivena duboko ispod površine.
Ostali nastavci serijala o Cormoranu Strikeu:
• Zov kukavice – u prodaji
• Dudov svilac – u prodaji
• Karijera zla – u prodaji
• Smrtonosno bijelo – u prodaji
• Nemirna krv – u prodaji
• Srce crno kao tinta – u prodaji
“Istinski hit koji će vas držati budnima cijelu noć.” – Observer
“Jedan od najzanimljivijih dvojaca svijeta krimića.” – Guardian
O autoru romana Vodeni grob:
ROBERT GALBRAITH pseudonim je J.K. Rowling, autorice svjetski uspješnog serijala o Harryju Potteru, romana The Ickabog, The Christmas Pig i Prijevremeni izbori. Pet prethodnih romana o istražitelju Cormoranu Strikeu, Zov kukavice, Dudov svilac, Karijera zla, Smrtonosno bijelo, Nemirna krv i Srce crno kao tinta, našli su se na vrhovima ljestvica međunarodnih bestselera i prilagođeni su za televiziju u produkciji Brontë Film and Television.
Obećali su joj ubojit djevojački viked…
Jeanie se napokon udaje. Iako provodi djevojačku večer u sumnjivom klubu sa svojim četirima potpuno nemogućim sestrama, uz nju su i njezine najbolje prijateljice Clio i Amber koje su joj odlučile priuštiti djevojački vikend za pamćenje. Za početak, sve su u istim ružičastim majicama (malo smiješno), pića je napretek (malo opasno), a u istom klubu se odvija i jedna momačka večer (malo intrigantno). No noć se pokaže nezaboravnom iz sasvim pogrešnih razloga.
Nepoznata djevojka završi mrtva na plesnom podiju, a kao da to već nije dovoljno, nosi jednu od njihovih djevojačkih majica. Iako Jeanie i njezine prijateljice nemaju pojma tko je ubijena neznanka, policija smatra da su umiješane. Čini se da će ovo biti slučaj za novoosnovanu detektivsku agenciju Bad Girls koja, igrom sudbine, mora razriješiti još jedno ubojstvo kako bi skinula sumnju s buduće mladenke.
Ovaj neodoljivi misterij – i drugi dio serijala – protkan šarmom vjetrovite engleske obale savršeno je štivo za obožavatelje uspješnica Klub istražitelja ubojstava četvrtkom i Kako ubiti vlastitu obitelj.
Od iste autorice:
Kako ne ubiti bivšega – u prodaji
Serijal „Posljednji kralj Osten Arda“ započeo je Krunom od čudodrva, nastavio se Carstvom trave, a onda je američki pisac Tad Williams posljednji dio trilogije o legendarnome svijetu Prijestolja od zmajokosti čitateljicama i čitateljima ipak odlučio predstaviti u dva dijela.
Treći dio novonastale tetralogije – U Sjenotmini – nazvan je po predjelima tako skrovitim, užasnim i mračnim, da čak i besmrtnici strepe od njihovih tajnovitih maglenih sablasti, starodrevnih i začetih na početku vremena. Neki će likovi ondje pronaći svoj usud, a neki će iznaći izlaz iz tih strahotnih vrleti čije će se tajne otkriti u Navigatorovoj djeci, posljednjem dijelu ovoga bisera epske fantastike.
Kralj Simon razdvojen je od ljubljene Miriamele, u Visotvrđi očajava i tuguje, preplavljen krivnjom i beznađem, misleći da je njegova jedina ljubav izgubila život u napadu ravničara, posve nesvjestan prijetnje zlotvora Pasevallesa čija se mreža izdaje sve čvršće steže i prijeti uništenjem Velike Skrbi. Besmrtna nornska kraljica, Majka Naroda, predvodi mračnu vojsku besmrtnika, snujući uskrsnuće Hakatrija, brata zloglasnoga Kralja Oluje čiji izmučeni duh prebiva u oklopu slavnoga Navigatora. Ta zlosila prizvana je iz smrti, tako drevna i tako sveprožimajuća da čak ni Sithe, besmrtni rođaci okrutnih Norna, ne znaju što se skriva u sjenama davnih događaja i tminama drevnoga zla.
Besmrtnici, smrtnici i polutani ponovno će morati prevladati netrpeljivosti i neprijateljstva jer nezaustavljive utvare Nebivanja više nisu prognane u dubinama prošlosti. Princu Morganu, ratnici Nezeru, trolu Binabiku, učenjaku Tiamaku, vilenjakinji Tanahayi, ravničaru Unveru, graditelju Viyekiju i mnogim drugim likovima u ovoj sagi o prokletstvu sjećanja i blagoslovu proročanstava glas je podarila prevoditeljica Tajana Pavičević, ponovno vjerno dočaravši zaboravljene svjetove na obalama Snivajućega Mora.
