DORUČAK SA SENEKOM

Toliko je prilika da ljudi žive kako treba, da sreća stalno natapa njihov život, ali umesto da budu zadovoljni, oni ruše puteve kojima dotiče sreća i potom umiru od suše. Slušaju opaki savet sivog sokola. Puštaju da im grla budu preklana kao da su crna jagnjad. Iza ovog brda leži misterija Kosova. Ona je u osnovi našeg života. Najznačajnije delo Rebeke Vest, legendarni putopis o Jugoslaviji, već decenijama ne gubi na popularnosti. Kada je ova knjiga prvi put objavljena davne 1941. godine, izazvala je veliko interesovanje publike i kritike. O njoj se pisalo kao o jednoj od „velikih knjiga duhovne pobune protiv dvadesetog veka“ (The New Yorker), kao o „monumentalnoj hronici“ (The New York Times) i kao „ljubavnoj aferi“ sa Jugoslavijom koja podseća na Hemingvejev zanos Španijom (New York Herald Tribune). Viđeni tuđim očima, mudrim pogledom žene koja je mnogo znala o svom vremenu, dobili smo priliku da sopstvenu istoriju, stvaralaštvo, geopolitički položaj i borbu za opstanak na balkanskoj vetrometini shvatimo kao retko bogatstvo, koje vredi negovati i s ponosom predstavljati drugima. Rebeka Vest je svojim nadahnutim perom nacrtala izuzetan portret Južnih Slovena i njihovo mesto u preokretima evropske sudbine.

Kada se Šveđanka Linda Makgurk preselila u Indijanu sa svojim suprugom Amerikancem da zasnuje porodicu, ubrzo je shvatila da njena poimanja o igri na otvorenom tamo nisu ustaljena. U Švedskoj se deca igraju napolju tokom čitave godine, bez obzira na vremenske prilike. Ostavljanje beba da spavaju napolju na niskim temperaturama nije samo nešto što je uobičajeno – to je praksa koju preporučuju lekari. S druge strane, otkrila je da su u SAD igrališta uglavnom pusta, i da deca u predškolskom uzrastu vežbaju akademske veštine dok se njihovi skandinavski vršnjaci penju na drveće i hvataju žabe. Boreći se da se uklopi i odluči šta je najbolje za njenu decu, autorka se okrenula sopstvenom detinjstvu u potrazi za odgovorima. Da li bi skandinavska filozofija Ne postoji loše vreme, samo neadekvatna odeća mogla da bude ključ za bolji život njene dece u Americi? I kako bi se odnos njene dece prema prirodi promenio kada bi se upoznala sa skandinavskim konceptima friluftsliv-a i hygge-a? Autorka je krenula na šestomesečno putovanje u Švedsku da sve to sazna. Knjiga Ako je zima, nije lav ističe važnost provođenja vremena na otvorenom i ilustruje način na koji bi skandinavska kultura mogla da bude ključ za podizanje zdravije, otpornije i samouverenije dece svuda u svetu.