FRANCUSKINJA U NJUJORKU

OVA PRIČA IMA DVA LICA. DVE MISTERIJE. DVA GLASA. DVA GLAVNA JUNAKA. DVA RAZLIČITA VREMENA. MEĐUTIM… ZAGONETKA JE SAMO JEDNA. ENGLESKA, 1881. Na sumornom ostrvu Rej, blizu obale Eseksa, mladi lekar idealista Simion Li pozvan je iz Londona kako bi lečio svog rođaka, paroha Olivera Hoza, koji je na samrti. Paroh Hoz, koji živi u jedinoj kući na ostrvu, veruje da ga truju, i da iza svega stoji njegova snaha Florens. Florens je proglašena ludom nakon što je, gnevna od ljubomore, ubila Oliverovog brata, pa je sada zatočena u neobičnoj staklenoj odaji u Oliverovoj biblioteci. Odgovor na pitanje kako je tamo dospela možda se krije u crvenoj knjižici, koja pripoveda priču smeštenu u budućnost, o drugoj zemlji, Kaliforniji, o nekom drugom vremenu i o čoveku koji traga za istinom zakopanom u porodičnoj istoriji. KALIFORNIJA, 1939. Oliver Tuk, proslavljeni pisac i guvernerov sin, pronađen je mrtav u svojoj kuli za pisanje, nedaleko od porodične kuće. Policija smatra da je u pitanju samoubistvo, ali njegov prijatelj Ken Kurijan ne veruje da bi Oliver oduzeo sebi život. Istraga će ga odvesti do priče o misterioznoj otmici Oliverovog brata dok su bili deca, i nestanku njihove majke Florens. Da bi otkrio istinu, Ken mora da dešifruje tragove skrivene u Oliverovoj poslednjoj knjizi, koja pripoveda o drugoj zemlji, Engleskoj, o nekom drugom vremenu i o mladom lekaru Simionu Liju, koji leči svog bolesnog rođaka.

Japan, 1957. godine. Ugovoreni brak doneće porodici mlade Naoko dobar položaj u društvu, ali ona se zaljubila u američkog mornara: ako se uda za njega, naneće veliku sramotu čitavoj porodici. Sjedinjene Američke Države, danas. Dok se brine o ocu na samrti, Toni pronalazi pismo sa neverovatnim otkrićem o prošlosti njene porodice na drugom kraju sveta. Prepuna emocija, ovo je priča o dve žene: jedna je rastrzana između svoje kulture i svog srca, a druga odlazi na putovanje kako bi saznala šta zaista znači dom. „Zvala sam se Naoko Nakamura. Posle venčanja, postala sam Naoko Tanaka. A nekada, kratak trenutak između ta dva prezimena, zvala sam se i drugačije – imala sam nezvanično prezime, posle neobične svadbe pod drevnim drvetom sa razigranim svetlima. Tad nismo imali sveštenika koji bi održao zvanični obred. Nismo se venčali u svetom hramu, niti sam se presvukla tri puta, kao što tradicija nalaže. Ali volela jesam. Svaki korak vodio me je sve bliže budućnosti, a sve više udaljavao od porodice. Nekako sam pronašla svoje mesto između tih suprotnosti. To je ono što Buda zove srednjim putem. Prava ravnoteža u životu. Ja sam to zvala srećom. Život s ljubavlju jeste srećan. Život radi ljubavi je budalast. Život u kom se pitate šta bi bilo kad bi bilo prosto je nepodnošljiv. Ja sam proživela sva tri."