PLATINASTA PRAŠINA

Novi roman iz zaostavštine pisca kultnog romana Dorotej Duhovit, ironičan, leksički prebogat roman stiže nam iz zaostavštine Dobrila Nenadića, poznatog ariljskog malinara i plodnog romansijera koji se poput meteora vinuo u književne vrhove novije srpske književnosti već svojim prvim romanom Dorotej. Njegov poslednji roman Bekstvo iz raja predstavlja neku vrstu Nenadićevog testamentarnog omaža rodnom selu, a šire i metaforično – svom narodu, kojeg su u prošlom veku, kao i u ovom romanu, zadesila razna čuda: rat, „oslobođenje“, Informbiro, posleratni otkup, socijalizam i otrežnjenje, pa ljubav, zavist, komšijske čarke i seoske legende, sve ono što tvori socijalnu dramu istorijske i političke realnosti u kojoj se narod našao u XX veku. Sažeti, mudri i nepogrešivi sudovi Nenadićevih junaka o svojoj mahom tragičnoj sudbini čine još uverljivijim glas pripovedača: kao da naracija teče iz vekovnog kolektivnog glasa koji nastavlja da vedro i uspravno nadživljava nedaće što ga neprestano progone. „Čitljiva rečenica i zavodljiva priča ostajali su nepromenljivo u osnovi Nenadićevog romanesknog sveta koji se tematski kretao između srpskog srednjeg veka i humorno-satirične slike provincijskih karaktera i mentaliteta.“ – Gojko Božović „Nenadićeva rečenica ima intenzitet usmenog kazivanja, puna je kolokvijalnih idioma, potom retkih reči, arhaizama i lokalizama. Pisac ume da uposli jezik tako da on ponekad preuzme inicijativu, pa priča postaje zavodljiva na jedan gotovo organski, fiziološki način, neprestano podstican pitanjem ’šta je bilo dalje’. Ne treba zaboraviti ni pripovedačev dar za humorno, kadikad i karikaturalno-sprdačko predstavljanje likova, što neposredno proishodi iz duha podneblja, iz onoga tipa kulture kojem Nenadić rođenjem pripada, a izdašno se naslanja i na najbolju tradiciju srpskog realizma.“ – Mihajlo Pantić

Sećam se trenutka kad sam osetio da imam srce i odmah sam shvatio da je svet moj. „Progovorio je pas. Tokin mu je dao glas. Njegove priče sad možemo da čujemo, a svaki korak da vidimo. Priče su opasno dobre, a Pas je baš dobar. Psi prezime nemaju, ali nadimke imaju. Dosta. Tokinov Pas priča dobre priče. Dobro bi bilo da i čovjek nekad iskrivi glavu, da promijeni perspektivu kao pas kad mu nešto nije jasno. Kroz ovu knjigu bolje upoznajemo i grad i ljude. Pas je vodič na četiri noge, zavlači se u svaki ulaz, prolaz, haustor i dvorište. Zna sve prečice, rupe, ćoškove i zamke. Ide tamo kud čovjeku ne pada na pamet da zakorači. Pjace poznaje najbolje. Tu je na svom terenu. Tokinovom Psu vjerujemo sve, da zaista govori i misli tim urbanim gradskim jezikom i žargonom. Ubijedio nas je. Svaka rečenica je kratka, snažna, pseća, neke su izgovorene kroz zube, a neke iz srca. Ova knjiga nam pomaže da se spustimo, sagledamo stvari iz niže perspektive, da vidimo koliko propuštamo jureći za onim što je (ne)važno. Pas osjeća svu milost i okrutnost ljudi, ima skener za dušu, pročita čovjeka na prvu. Pogrešna je uzrečica: „Laže kao pas!“ Kad je pas nekoga slagao? Nema potrebe za tim. To je najveća laž da psi lažu. Ne dodaju, ne uljepšavaju, sve je kako jeste. Pas je iskren. Do koske! Tako i Tokin piše, iskreno i do koske. Tokin je dobro pročitao pse. Dobra je ovo knjiga. Dobar je Pas!“ – Đuro Radosavović