PROGOVORI

Sećam se trenutka kad sam osetio da imam srce i odmah sam shvatio da je svet moj. „Progovorio je pas. Tokin mu je dao glas. Njegove priče sad možemo da čujemo, a svaki korak da vidimo. Priče su opasno dobre, a Pas je baš dobar. Psi prezime nemaju, ali nadimke imaju. Dosta. Tokinov Pas priča dobre priče. Dobro bi bilo da i čovjek nekad iskrivi glavu, da promijeni perspektivu kao pas kad mu nešto nije jasno. Kroz ovu knjigu bolje upoznajemo i grad i ljude. Pas je vodič na četiri noge, zavlači se u svaki ulaz, prolaz, haustor i dvorište. Zna sve prečice, rupe, ćoškove i zamke. Ide tamo kud čovjeku ne pada na pamet da zakorači. Pjace poznaje najbolje. Tu je na svom terenu. Tokinovom Psu vjerujemo sve, da zaista govori i misli tim urbanim gradskim jezikom i žargonom. Ubijedio nas je. Svaka rečenica je kratka, snažna, pseća, neke su izgovorene kroz zube, a neke iz srca. Ova knjiga nam pomaže da se spustimo, sagledamo stvari iz niže perspektive, da vidimo koliko propuštamo jureći za onim što je (ne)važno. Pas osjeća svu milost i okrutnost ljudi, ima skener za dušu, pročita čovjeka na prvu. Pogrešna je uzrečica: „Laže kao pas!“ Kad je pas nekoga slagao? Nema potrebe za tim. To je najveća laž da psi lažu. Ne dodaju, ne uljepšavaju, sve je kako jeste. Pas je iskren. Do koske! Tako i Tokin piše, iskreno i do koske. Tokin je dobro pročitao pse. Dobra je ovo knjiga. Dobar je Pas!“ – Đuro Radosavović

„Knjiga oko koje se ceo svet otima.“ – Le Figaro Desetogodišnja Mona je u opasnosti da oslepi. U strahu da Mona možda nikada neće upoznati istinsku lepotu sveta, njen deda odlučuje da joj predstavi najlepša umetnička dela. Zajedno će krstariti pariskim muzejima Luvr, Orse i Bobur, zadivljeni i dirnuti, opčinjeni pred prizorom slika i skulptura. U susretu s remek-delima, od Botičelija, Vermera, Goje, Kurbea, preko Fride Kalo i Pikasa, pa do savremenih ostvarenja, Mona otkriva moć umetnosti da daruje, pobuđuje sumnju, melanholiju ili pobunu. Veliko delo inicijacije u umetnost i u život, priča o neraskidivoj vezi između devojčice i njenog dede, roman Monine oči preveden je na više od trideset jezika čak i pre nego što je objavljen u Francuskoj, i tako je postao međunarodni izdavački fenomen. „Evo romana koji je već postao savremeni klasik! Kako otkriti čudesa svetske umetnosti kroz hodočašća dede i njegove unuke, u 52 poglavlja, za 52 nedelje, u susretu s 52 umetnička dela. Očaravajuća knjiga za ljubitelje umetnosti i književnosti!“ – Le Divan „Virtuozni roman.“ – Le Monde „Književni fenomen koji će vas naterati da pohrlite u muzeje.“ – Télérama „Knjiga osuđena na uspeh.“ – Elle „Priča o saučesništvu između dede i unuke, o uživanju u umetnosti i duhovnom bogatstvu.“ – Il Messagero