ZAŠTO MUŠKARCI LAŽU, A ŽENE PLAČU

Veći, viši, brži, snažniji. Ovim rečima su se oduvek opisivali muškarci. Ali šta ako su, s naučne tačke gledišta, mnogo preciznije reči: slabašni, krhki, nežni i ranjivi? Evo nekih osnovnih činjenica: žene žive duže od muškaraca. Žene imaju snažniji imunosistem. Žene su manje podložne smetnjama u razvoju, vide svet u više boja i uopšteno se bolje bore protiv karcinoma. Žene su jednostavno snažnije od muškaraca u svakoj fazi života. A zašto? Korist od još jednog X-hromozoma vrlo često je i sam opstanak. Ma koliko da se trude da prevaziđu životne izazove, muškarci život uvek započinju u genetički nepovoljnijem položaju. Dostupnost dva X-hromozoma ženama daje veću ukupnu genetičku raznolikost, koja omogućava njihovim ćelijama da sarađuju i dele raznovrsne genetičke izvore. Nasleđivanje dva X-hromozoma ne samo da žene čini u najvećoj meri imunim na mnoga genetička oboljenja povezana sa X-hromozomom već im daje prednost u preživljavanju u svakoj tački tokom života. Pišući jasno i očaravajuće, doktor i naučnik Šeron Moalem prepliće istraživanja i studije slučaja, oslanjajući se i na iskustva iz života svojih pacijenata – lečenje prevremeno rođenih beba na Odeljenju neonatalne intenzivne nege; regrutovanje starijih osoba za neurogenetičke studije; brigu o HIV pozitivnoj siročadi na Tajlandu. Osim što obrazlaže genetičku superiornost žena, autor poziva i na preispitivanje androcentrizma u medicinskim studijama – pa čak i na to kako se lekovi prepisuju. Revolucionarna ali potpuno ubedljiva, Bolja polovina će nas naterati da iznova sagledamo opstanak naše vrste.

Suštinski razgovori koje morate obaviti sa svojom decom pre nego što krenu u srednju školu – i kako ih (najbolje) obaviti. Vaše pokušavanje da ubedite starijeg osnovca da vas sasluša ume da bude razdražujuće. Stoga se može javiti obostrani osećaj da je zapravo najbolje ne razgovarati. Ali da bi deca bila bezbedna i pripremljena za one situacije u kojima neće biti njihov anđeo čuvar – potrebno je voditi prave razgovore u pravo vreme. Kada se uzmu u obzir razvoj mozga i emocionalna pripremljenost, za ovo nema boljeg perioda od početka njihove jedanaeste godine do prelaska u srednju školu. Oslanjajući se na decenije sopstvenog iskustva u radu sa porodicama, Mišel Ajkard se fokusira na velike i trnovite teme kao što su prijateljstvo, seksualnost, impulsivnost i tehnologija, kao i na neočekivane razgovore o kreativnosti, higijeni, novcu i mnogim drugim. Autorka predočava jednostavnu, nezaboravnu i testiranu formulu za najbolji pristup ovim suštinskim razgovorima. Njen model razgovora podrazumeva da počnete mirno, potom se povežete sa svojim detetom, ispitate ga kako biste prikupili podatke, ponovite ono što ste čuli i naposletku pružite povratne informacije. Pritom imajte u vidu to da će vam humor i saosećajnost pomoći da prevaziđete najčešće prepreke u razgovoru s tinejdžerima. Svaku temu za razgovor odlikuju širok kvalitet, veština ili razumevanje koje svi roditelji žele za svoju decu. Ako na vreme obavite ove razgovore, proaktivno ćete postaviti temelje za to da vam deca postanu dobri, zdravi, vredni, kreativni, saosećajni i uspešni ljudi.