Knjige

Raskošna porodična saga, priča o ljubavi i moći u Indiji prepunoj boja, mirisa, ukusa, opasnosti i tajni. Proleće je 1969. godine, a Lakšmi, koja je sada udata za doktora Džaja Kumara, upravlja Isceliteljskim vrtom u Šimli. Malik je završio sa obrazovanjem u privatnoj školi. Sa dvadeset godina, čim je upoznao mladu ženu po imenu Nimi, počeo je da radi kao pripravnik u kancelariji kraljevske palate u Džajpuru. Njihov poslednji projekat: tehnološki najnapredniji bioskop. Dok obilazi Ružičasti grad, Malik otkriva da se malo toga promenilo od njegovog detinjstva. Moć i novac se i dalje neometano razmenjuju među pripadnicima bogate klase, a kraljevska palata Džajpura i dalje je blagonaklona pod uslovom da određene tajne ostanu zakopane. Kada tragedija zaseni premijeru, Malik počinje da sumnja da je posredi nešto mnogo mračnije i odlučuje da otkrije istinu. Kao nekadašnje dete sa ulice, oduvek je znao da može da se uzda samo u sebe; to iskustvo pomoći će mu dok bude rasplitao mrežu laži.

Др Арчибалд Рајс, швајцарски форензичар и доктор хемије, игром судбине обрео се у нашој земљи почетком XX века. Заволео је Србе толико да је у Србији пронашао нову домовину, врлинама нашег народа се неизмерно дивио, али је болно увђиао и наше мане. Схвативши да би те мане могле бити погубне по народ који му је толико прирастао за срце, написао је ову књигу са жељом да нам помогне да избегнемо сопствене замке. Књига „Чујте, Срби!“ настала је још далеке 1928. године. Ипак, док је будете читали, неминовно ћете се запитати да ли се у међувремену било шта заиста променило. Искрено сам вам рекао шта сам све код вас видео а што је опасно за будућност ваше земље. Нисам казао све, само сам указао на оно најшкодљивије. Верујте ми да сам се због тога много пута ражалостио и да сам ту опасност осетио можда више него ви. Зашто? Једноставно, зато што волим вашу земљу, од које ништа не очекујем, на идеалистичнији начин него ви, а и зато што сам за њу жртвовао све што човек може жртвовати.

Skandinavski noar u svom najboljem izdanju – sofisticiran, atmosferičan i uzbudljiv od prve stranice. Inspektorka Leonora Asker tek što je preuzela rukovodstvo nad Odeljenjem za izgubljene duše – jedinicom zaduženom za neobične i nerazjašnjene slučajeve – kada joj se, posle godina tišine, javlja otac. Na njegovoj farmi pronađeno je telo bez očiju, policija ga traži, a on očajnički moli Leo za pomoć. Ali da li je njen otac zaista nevin, kao što tvrdi, ili pokušava da je ponovo uvuče u svoju mračnu igru? U međuvremenu, Martin Hil se povlači na osamljeno imanje kako bi napisao biografiju o poslovnom magnatu Gunaru Irvingu, fasciniran pričom da na imanju postoji i privatno ostrvo sa napuštenom astronomskom opservatorijom. Ubrzo otkriva da to mesto krije mnogo više od priča o zvezdama – čudna svetla i osakaćena tela samo su početak. Dok Askerova i Hil tragaju za odgovorima, Čovek od stakla ustaje iz tame iz koje se niko nikada nije vratio. Niko – osim njega.

Suštinski razgovori koje morate obaviti sa svojom decom pre nego što krenu u srednju školu – i kako ih (najbolje) obaviti. Vaše pokušavanje da ubedite starijeg osnovca da vas sasluša ume da bude razdražujuće. Stoga se može javiti obostrani osećaj da je zapravo najbolje ne razgovarati. Ali da bi deca bila bezbedna i pripremljena za one situacije u kojima neće biti njihov anđeo čuvar – potrebno je voditi prave razgovore u pravo vreme. Kada se uzmu u obzir razvoj mozga i emocionalna pripremljenost, za ovo nema boljeg perioda od početka njihove jedanaeste godine do prelaska u srednju školu. Oslanjajući se na decenije sopstvenog iskustva u radu sa porodicama, Mišel Ajkard se fokusira na velike i trnovite teme kao što su prijateljstvo, seksualnost, impulsivnost i tehnologija, kao i na neočekivane razgovore o kreativnosti, higijeni, novcu i mnogim drugim. Autorka predočava jednostavnu, nezaboravnu i testiranu formulu za najbolji pristup ovim suštinskim razgovorima. Njen model razgovora podrazumeva da počnete mirno, potom se povežete sa svojim detetom, ispitate ga kako biste prikupili podatke, ponovite ono što ste čuli i naposletku pružite povratne informacije. Pritom imajte u vidu to da će vam humor i saosećajnost pomoći da prevaziđete najčešće prepreke u razgovoru s tinejdžerima. Svaku temu za razgovor odlikuju širok kvalitet, veština ili razumevanje koje svi roditelji žele za svoju decu. Ako na vreme obavite ove razgovore, proaktivno ćete postaviti temelje za to da vam deca postanu dobri, zdravi, vredni, kreativni, saosećajni i uspešni ljudi.

Prosečan ljudski vek je apsurdno, uvredljivo kratak. Pod pretpostavkom da ćete doživeti osamdesetu, imaćete nešto više od četiri hiljade nedelja. Niko ne mora da istakne to da nemamo dovoljno vremena. Opsednuti smo našim sve dužim listama obaveza, prepunim inboksima, održavanjem ravnoteže između posla i privatnog života, kao i neprekidnom borbom protiv distrakcija. A pored toga smo i preplavljeni savetima povodom toga kako da postanemo produktivniji i efikasniji. Međutim, takve tehnike najčešće pogoršaju stvari. Osećaj uznemirene žurbe postaje sve intenzivniji, dok nam se čini da se oni najsmisleniji aspekti života još uvek nalaze tek iza horizonta. Ipak, retko pravimo vezu između naše svakodnevne borbe sa vremenom i krajnjeg problema upravljanja vremenom – kako najbolje iskoristiti te naše četiri hiljade nedelja? Oslanjajući se na uvide kako antičkih, tako i savremenih filozofa, psihologa i duhovnih učitelja, Oliver Berkman donosi zabavan, duhovit i praktičan vodič za upravljanje vremenom. Odbacujući uzaludnu savremenu fiksaciju da „sve mora da se uradi“, knjiga Četiri hiljade nedelja upoznaje čitaoce sa alatima za izgradnju smislenog života. Instant bestseler Njujork tajmsa „Provokativno i privlačno… vredno je vašeg izuzetno ograničenog vremena.“ – Barbara Špindel „Berkmanovo sopstveno putovanje koje opisuje u proteklih nekoliko godina može vam se učiniti poznatim.“ – Gardijan

Sa kim biste želeli da budete kada biste znali da će sutra biti smak sveta? Vajolet i Livaj poznaju se još od detinjstva. On sanja o tome da izgradi vlastiti dom. Ona mašta o tome da pobegne iz svog. Oni su najbolji prijatelji, uvek su tu jedno za drugo i, kako odrastaju, postepeno shvataju da se i njihova osećanja menjaju. Intenzivna. Nezaustavljiva. Jedinstvena. Međutim, Livaj želi da pusti korenje u planinama, dok Vajolet sanja o tome da leti visoko i osvoji ceo svet. Verovatno ne postoje dve manje kompatibilne osobe koje se bolje uklapaju. Jedna napuštena koliba, jedna zbirka figurica i jedna od onih ljubavi koje vas obeleže za čitav život. Kao što je ljubav između dečaka koji je postavljao mnogo pitanja i devojke koja je imala sve odgovore.

Život ponekad ima gotov scenario za nas. Bolji nego na filmu. Da je ljubav film, za Liz bi bio romantična komedija. Njen srećan kraj, međutim, tek treba da bude napisan. Još od detinjstva, ona sanja o filmskoj ljubavi. Jednog dana će upoznati savršenog momka i živeće srećno do kraja života. Zbog toga, kada se njena dugogodišnja simpatija Majkl vrati u grad, Liz to može da shvati samo kao znak sudbine: srećan kraj je tu, on je onaj pravi. Kako bi napravila prvi korak u postavljanju temelja njihove večne ljubavi, mora da ga ubedi da je pozove na matursko veče. Iako ne želi, mora da pita za pomoć Vesa, svog iritantno privlačnog komšiju i zakletog neprijatelja. Ipak, što više vremena provode zajedno, Liz sve više shvata da Ves nije nestašni dečak kakav je nekada bio, onaj koji je podmetnuo žabu u njenu kućicu za lutke i obezglavio baštenskog patuljka. Voli da je zadirkuje i ume da bude prilično naporan, ali isto tako može i da joj izmami osmeh na lice, da je sasluša i izgleda da je zaista razume. Liz sada mora da preispita sve što je mislila da zna o ljubavi. Jer u stvarnom životu, veliko finale nije uvek ono što očekujemo.

Veći, viši, brži, snažniji. Ovim rečima su se oduvek opisivali muškarci. Ali šta ako su, s naučne tačke gledišta, mnogo preciznije reči: slabašni, krhki, nežni i ranjivi? Evo nekih osnovnih činjenica: žene žive duže od muškaraca. Žene imaju snažniji imunosistem. Žene su manje podložne smetnjama u razvoju, vide svet u više boja i uopšteno se bolje bore protiv karcinoma. Žene su jednostavno snažnije od muškaraca u svakoj fazi života. A zašto? Korist od još jednog X-hromozoma vrlo često je i sam opstanak. Ma koliko da se trude da prevaziđu životne izazove, muškarci život uvek započinju u genetički nepovoljnijem položaju. Dostupnost dva X-hromozoma ženama daje veću ukupnu genetičku raznolikost, koja omogućava njihovim ćelijama da sarađuju i dele raznovrsne genetičke izvore. Nasleđivanje dva X-hromozoma ne samo da žene čini u najvećoj meri imunim na mnoga genetička oboljenja povezana sa X-hromozomom već im daje prednost u preživljavanju u svakoj tački tokom života. Pišući jasno i očaravajuće, doktor i naučnik Šeron Moalem prepliće istraživanja i studije slučaja, oslanjajući se i na iskustva iz života svojih pacijenata – lečenje prevremeno rođenih beba na Odeljenju neonatalne intenzivne nege; regrutovanje starijih osoba za neurogenetičke studije; brigu o HIV pozitivnoj siročadi na Tajlandu. Osim što obrazlaže genetičku superiornost žena, autor poziva i na preispitivanje androcentrizma u medicinskim studijama – pa čak i na to kako se lekovi prepisuju. Revolucionarna ali potpuno ubedljiva, Bolja polovina će nas naterati da iznova sagledamo opstanak naše vrste.