ZAMIR

„Fenomenalan roman koji ostavlja bez daha.“ – Le Parisien Polin je mlada sobarica koja radi u legendarnom hotelu Mejps u Rinu u Nevadi. Jednog dana se od nje traži da zameni koleginicu i očisti apartman 614, ali iako joj je rečeno da je prazan, pred njom se pojavljuje ošamućena, pospana žena. Njih dve započinju neposredan razgovor, i Polin ubrzo postaje poverenica gošće apartmana. Tek kada izađe iz njega i podnese unakrsno ispitivanje upravnice hotela i svojih kolega, ona saznaje da je krhka gospođa Miler zapravo Merilin Monro čiji se boravak u Rinu poklapa sa raspadom njenog braka sa Arturom Milerom i snimanjem njenog poslednjeg filma Neprilagođeni. Među njima će se roditi neočekivana prisnost koja će vam slomiti srce. Ovo je iskren, zadivljujući roman i priča o svetovima koji se obično ne preklapaju. Svedočanstvo trajne moći ženskog prijateljstva istovremeno je intiman portret Merilin Monro i one njene malo poznate strane. „Trebalo je hrabrosti za hvatanje ukoštac s mitom o Merilinki. Tatjanu de Rone nije zanimala legenda o njoj, posuta štrasom i šljokicama, već naprotiv žena od krvi i mesa. Ona je krhka i umorna. Da sve bude intrigantnije, glavna junakinja nije ona već Polin, njena sobarica.“ – Le Figaro „Oda prijateljstvu, životu i nadi u teško ostvarljive snove koji se obistinjuju.“ – babelio.com „De Rone je u ovom pitkom romanu oslikala kulise poslednjeg filma Merilin Monro i portret uzajamne ženske podrške, katkad bolne, u kojoj su se spojile životne putanje dva krhka bića.“ – Le Point

Novi roman iz zaostavštine pisca kultnog romana Dorotej Duhovit, ironičan, leksički prebogat roman stiže nam iz zaostavštine Dobrila Nenadića, poznatog ariljskog malinara i plodnog romansijera koji se poput meteora vinuo u književne vrhove novije srpske književnosti već svojim prvim romanom Dorotej. Njegov poslednji roman Bekstvo iz raja predstavlja neku vrstu Nenadićevog testamentarnog omaža rodnom selu, a šire i metaforično – svom narodu, kojeg su u prošlom veku, kao i u ovom romanu, zadesila razna čuda: rat, „oslobođenje“, Informbiro, posleratni otkup, socijalizam i otrežnjenje, pa ljubav, zavist, komšijske čarke i seoske legende, sve ono što tvori socijalnu dramu istorijske i političke realnosti u kojoj se narod našao u XX veku. Sažeti, mudri i nepogrešivi sudovi Nenadićevih junaka o svojoj mahom tragičnoj sudbini čine još uverljivijim glas pripovedača: kao da naracija teče iz vekovnog kolektivnog glasa koji nastavlja da vedro i uspravno nadživljava nedaće što ga neprestano progone. „Čitljiva rečenica i zavodljiva priča ostajali su nepromenljivo u osnovi Nenadićevog romanesknog sveta koji se tematski kretao između srpskog srednjeg veka i humorno-satirične slike provincijskih karaktera i mentaliteta.“ – Gojko Božović „Nenadićeva rečenica ima intenzitet usmenog kazivanja, puna je kolokvijalnih idioma, potom retkih reči, arhaizama i lokalizama. Pisac ume da uposli jezik tako da on ponekad preuzme inicijativu, pa priča postaje zavodljiva na jedan gotovo organski, fiziološki način, neprestano podstican pitanjem ’šta je bilo dalje’. Ne treba zaboraviti ni pripovedačev dar za humorno, kadikad i karikaturalno-sprdačko predstavljanje likova, što neposredno proishodi iz duha podneblja, iz onoga tipa kulture kojem Nenadić rođenjem pripada, a izdašno se naslanja i na najbolju tradiciju srpskog realizma.“ – Mihajlo Pantić