Loši momci su se vratili!
Deset hiljada pilića zatočeno je na haj-tek farmi! Može li iko da ih spase?
Šta kažete na vuka, ajkulu, piranu i zmiju zvanu još i gutač pilića? Zar išta može da pođe naopako?
Spremite se da crknete od smeha kad se najopakija banda dobročinitelja baci na šašava posla! Vreme je za drugu epizodu „Loših momaka“!
Gosn vuk. Gosn ajkula. Gosn zmija. Gosn pirana.
Oni su loši momci, to svako zna. Oni strašni i opasni i… pa, prosto loši. Ali ovi momci bi da budu heroji. I pokazaće da jesu tako što će činiti dobra dela… hteli vi to ili ne. Spremite se za najsmešniju, našašaviju i najluđu knjigu koju ste ikad čitali – vreme je da ih upoznate. Oni su loši momci.
Svetska liga heroja traži heroje!
Ali šta tačno traže?
Džinovske mišiće? Atomsku brzinu? Snagu uma? Čudesno umeće menjanja oblika?
Može biti. Ali da li žele loše momke, čije su supermoći super nepouzdane?
Tja! Što to uopšte pitate?!
Kakvo glupo pitanje.
Tajm-aut, Loši momci!
Ništa ne može da se meri sa zastrašujućom snagom dinosaura! I niko ne može da ih savlada sem možda onog vuka tamo. Onog kraj zmije i ajkule i nekakve sardine.
Ha? Loši momci su se otputovali kroz vreme u daleku prošlost. To nikako ne valja. To je vrlo loše. To je baš sjajno!
Jedan po jedan, loši momci nestaju. Oteti su! Otima ih stvor sa previše zuba… i previše guzica.
Je li to kraj? Može biti. Hoće li biti smešno? Nego šta će!
Loša vest? Dolazi smak sveta.
Dobra vest? Loši momci su tu da ga spasu!
Naravno, moraće možda da „pozajme“ raketu… i možda u jednom kosmičkom odelu ima nešto gadno… i gosn Pirana se moooožda prejeo buritosa s pasuljem…
Ali stvarno, koliko to loše može da bude? Koliko loše?! Mnogo loše.
To je mali korak za momke iz Svojevrsne svetske lige dobrih momaka. Ali veliki za loše momke.
Dolazi Apokalipsa zombi-mačića!
Mogu li Loši momci da spasu svet od mjaukavih monstruma zlog doktora Marmelade?!? Trebaće im pomoć lukave agentice Lije, smrdljivi tajni protivotrov za zombije i najprgavija, najzubatija i najgladnija baka.
Spremite se da gledate kako leti krzno!
Zlopakost se nastavlja…
Loši momci – mislim tajni tim s – spasli su svet od duperukog zla i sad je vreme za zabavu! Ali gosn zmiji nije do zabave. O ne… on je suviše moćan za to. Gosn zmija bi radije da se petlja sa stvarima koje bi mogle da provale vrata u sasvim nov svet užasa, haosa i… jezive opakosti.
Zabava će morati da pričeka.
Poklonite se prestolonasledniku marmeladi! Pokorite se njegovom zlom veličanstvu! Kleknite pred duperukom uzvišenošću! Ili… prosto… nemojte! Loši momci i još gore devojke možda jesu oboreni, ali značI li to da će ostati na kolenima? Ma ni u ludilu! Ispustite bojni poklič i spremite se za zabavu. Vodi se odsudna bitka između zlih i opakiiiiiiiih! Vreme je za završnicu, gringosi!
Proleće 1944. godine. Niš, antički Naisus, poprište je mračnih i misterioznih događaja.
U grad razoren savezničkim bombardovanjima dolazi Nemanja Lukić, agent britanske obaveštajne službe pod kodnim imenom „Serafim“. Njegova misija je tajna, ali takođe i njegov identitet i prava priroda. Za to vreme, neko u noći masakrira nemačke vojnike, i upravnik grada, bavarski plemić Oto fon Fen rešen je da se suoči sa surovim ubicom za koga kruže glasine da nije od ovog sveta i koga meštani nazivaju čudnom, nepoznatom rečju „vampir“. I Hitlerov lični izaslanik SS major Hajnrih Kan takođe dolazi u Niš da pronađe „Konstantinovo raskršće“, zbirku oružja Konstantina Velikog u kojoj je, prema predanju, pohranjen mač iskovan od klina kojim je Hrist proboden na raspeću.
Na raskršću istorije i blatnjavih, krvavih balkanskih puteva, sva trojica će posegnuti za tajnama koje ne smeju biti otkrivene i spoznati sopstvenu sudbinu u ratu kakav se ne pamti i u potrazi koja donosi večno prokletstvo. Samo jednom od njih suđeno je da spozna pravu istinu.
A ona se nalazi samo na jednom mestu, tamo gde se seku granice dva sveta, na KONSTANTINOVOM RASKRŠĆU.
Najčitanija knjiga u javnim bibliotekama u Srbiji 2010. godine.
Roman pretočen u visokobudžetnu televizijsku seriju u produkciji FireFly iz Beograda i Telekoma Srbije.
Nikome se i ni u šta ne može verovati. Zakoni, ustav, novac – sve što je postojalo kao čvrst oslonac prethodne civilizacije – bezvredne su tekovine minulog sveta. Preživeće samo oni koji se brzo prilagode okolnostima koje se menjaju munjevito, iz dana u dan, iz časa u čas. Ljudski život je poput valute koja ništa ne vredi. Pohod na nove izvore hrane pod Sangovim vođstvom doneo je nove žrtve i brojne preokrete. Bekstvo iz autlet centra „Gotenba“ jedini je način da likovi povrate kontrolu nad svojim životom.
„’Trebalo je ranije da umrem’ – misao je koja mi se motala po glavi dok sam bio znatno mlađi poput Cugumi Ode, sa istom dozom nihilizma. Činjenica da je spasla i Hidea i Hiromi govori da čak i u tom dobu ne volimo da budemo okruženi zombijima – trebaju nam osobe koje nas razumeju, koje nisu prazne table, koje nisu faksimil života već ljudi od krvi i mesa, sa svojom prošlošću, sadašnjošću i budućnošću. I ako i tebe ubada ista doza nihilizma kao nekad mene, zapitaj se sledeće – da li bi želeo da živiš, makar ostao potpuno sam?“
Ivan Veljković, pisac, kritičar i teoretičar
– Zašto si mene odabrao, a ne moju sestru Janu?
– Zato što mi se ti… mislim… pa, eto, ti mi se sviđaš…
– A zašto ti se ja sviđam, a ne Jana?
E, to je već bilo opasno pitanje, pa je morao sasvim brzo da odluči šta da odgovori.
Ana i Jana su bliznakinje koje idu u šesti razred i vole da se poigraju tako što se zamene pa naprave pometnju među drugarima i nastavnicima. Kad se u školi pojavi novi đak Vlajko, virtouz na instrumentu okarini, igra će ponovo početi, ali ovog puta neće sve ići po planu...
Vesela priča sa preokretima koji najrečitije govore o tome da prijateljstvo postoji samo ako je iskreno.
Negde je brujao veseo zvuk zvona, sunce je peklo i sve je bilo lepo, i sve je bilo puno radosti. Dečaci su stajali pred velikim događajem. U svakom buknu želja da preduzme nešto, i svako se uzrujano pitao: Šta li će sada biti? Jer kada i Boka kaže da će nešto biti, onda će odista biti nešto!
Dobro došli u Budimpeštu poslednjih decenija XIX veka, u Pavlovu ulicu gde grupa živahnih dečaka provodi dane braneći napušteno gradilište, svoje omiljeno mesto za igru. Predvođeni hrabrim Bokom, dečaci Pavlove ulice suprotstaviće se „crvenim košuljama“, suparničkoj grupi dečaka odlučnoj da preuzme njihovu teritoriju.
Dok se spremaju za bitku epskih razmera, dečaci Pavlove ulice uče važne lekcije o lojalnosti, timskom radu i tome šta zaista znači biti heroj.
Kroz priču o avanturi, prijateljstvu i hrabrosti Ferenc Molnar je stvorio remek-delo književnosti za decu i omladinu, i omiljeni roman generacijama čitalaca širom sveta.
„U ta vremena Balkan beše smutna vetrometina. Granice bejahu divlje, krhke i porozne, te su se raznolika ljudska i neljudska stvorenja smucala skrovitim stazama živopisnog poluostrva, sejući unaokolo zametke svakojakih prokletstava i čuda...“
Ovo je priča o tajni, davno začetoj i nikada ranije ispričanoj.
„Polazeći od zagonetne skraćenice na početku romana i krećući se ka njenom razrešenju na samom kraju, Petrović gradi svoj besprekorno komponovani roman kao duhovitu, na momente strašnu i potresnu priču o sudbini svojih junaka i njihovom sazrevanju i samospoznaji. Originalan, živ, maštovit, njegov roman čuva neugaslu čaroliju pustolovine i nosi temeljnu poruku da život jeste avantura u koju treba ulaziti otvorenih očiju, misli i srca i težeći skladu s drugim ljudima i prirodom.“
– Ljiljana Pešikan-Ljuštanović
Nagrada „Laza Kostić“.
„Ako želite da vaša deca budu inteligentna, čitajte im bajke. Ako želite da budu još inteligentnija, čitajte im još bajki!“
– Albert Ajnštajn
Čitanje bajki unapređuje koncentraciju i pamćenje, podstiče razvoj uma, mašte i kritičkog razmišljanja, uspostavlja empatiju i samosvest, razvija jezičke veštine, a sve to se značajno odražava na postignuća u školovanju i životu. U vreme kad je obrazovanje bilo usmeno i u okviru uže zajednice, bajke su i nastajale baš iz tih razloga. One su oduvek bile neizostavni deo dečjeg obrazovanja i odrastanja, a svako novo vreme donosilo je nove bajke.
Sada je vreme da se upoznate sa prvih sedam Bajki Uroša Petrovića.
Aleksandar Zolotić: „Kad sam radio ilustracije za Diznijevu knjigu, nije bilo ni blizu ovako zahtevno! Kad misliš da ću stići da ti ilustrujem sve ovo?“
Uroš Petrović: „Završi ilustracije kad god hoćeš, al' da grmi!“
Aleksandar Zolotić, u sebi: „Grmi tebi u glavi...“
I bio je u pravu.
Proverite i sami!
Nagrada „Laza Kostić“.
„Ako želite da vaša deca budu inteligentna, čitajte im bajke. Ako želite da budu još inteligentnija, čitajte im još bajki!“
– Albert Ajnštajn
Čitanje bajki unapređuje koncentraciju i pamćenje, podstiče razvoj uma, mašte i kritičkog razmišljanja, uspostavlja empatiju i samosvest, razvija jezičke veštine, a sve to se značajno odražava na postignuća u školovanju i životu. U vreme kad je obrazovanje bilo usmeno i u okviru uže zajednice, bajke su i nastajale baš iz tih razloga. One su oduvek bile neizostavni deo dečjeg obrazovanja i odrastanja, a svako novo vreme donosilo je nove bajke.
Sada je vreme da se upoznate sa prvih sedam Bajki Uroša Petrovića.
Aleksandar Zolotić: „Kad sam radio ilustracije za Diznijevu knjigu, nije bilo ni blizu ovako zahtevno! Kad misliš da ću stići da ti ilustrujem sve ovo?“
Uroš Petrović: „Završi ilustracije kad god hoćeš, al' da grmi!“
Aleksandar Zolotić, u sebi: „Grmi tebi u glavi...“
I bio je u pravu.
Proverite i sami!
Ilustrovao Aleksandar Zolotić
