Kultna knjiga XX veka.
„Slabi ili jaki, pametni ili priprosti, svi smo mi braća. Nijedna životinja nikad ne sme ubiti neku drugu. Sve životinje su jednake.
A sada, drugovi, ispričaću vam šta sam prošle noći sanjao. Ne mogu vam opisati taj san. Bio je to san o tome kako će zemlja izgledati pošto Čovek sa nje iščezne. Ali podsetio me je na nešto što sam odavno već zaboravio.“
Povod za nastanak Životinjske farme nalazio se u Orvelovoj analizi posledica Ruske revolucije koja je prerasla u totalitarni režim i diktaturu stvorenu oko kulta ličnosti, kao i u njegovom iskustvu stečenom tokom Španskog građanskog rata. Iako je javnost često insistirala na momentu kritike sovjetske vlasti, Orvel je uvek naglašavao da se Životinjska farma iako prvenstveno satira o Ruskoj revoluciji, odnosi na svaku nasilnu revoluciju koju predvode nemarni ljudi gladni vlasti. „Hteo sam da naravoučenije bude da revolucije donose radikalno poboljšanje samo kada su mase budne i znaju kako da zbace svoje vođe čim ovi obave svoj posao. Trebalo je da prekretnica u priči bude trenutak kada svinje zadrže mleko i jabuke za sebe“, isticao je Orvel razočaran što je čitaocima možda promakao ovaj ključni momenat teksta.
I pored piščeve bojazni, ova alegorijska antiutopija odmah je privukla veliku pažnju. Danas se smatra jednim od najboljih romana XX veka, postala je neizostavna lektira svakog savremenog čitaoca, a 1996. godine dobila je nagradu Hugo. Danas je možda više nego ikad pre potrebno da ovo delo čitamo i razumemo.
„Sve životinje su jednake,
ali neke životinje su jednakije
od drugih.“
Post scriptum
Orvel je za prvo izdanje napisao predgovor pod naslovom Sloboda štampe. Izdavač je odbio da ga štampa. Tekst je bio gotovo zaboravljen do 1972. godine, kada je objavljen u Književnom dodatku Timesa. Sada se prvi put pojavljuje na srpskom jeziku.
„Smeo, skladan i maestralno napisan roman.“
– npr.org
Ko je Sofi Stark? Briljantna režiserka, ljubavnica, supruga, prijateljica, izdajnica. Sofi nije lako razumeti jer beskrupulozno koristi priče iz života bliskih osoba da stvara filmove koji joj donose priznanje kritičara i oduševljenje publike. Od neupadljive devojke i osobenjaka Sofi naglo postaje zvezda, što će skupo koštati one koji je vole, a naposletku i nju samu.
Snažan i provokativan roman Život i smrt Sofi Stark je priča o moći umetnosti da transformiše – ali i uništi – ljudske živote, kao i o nagonu umetnice da stvori nešto veće i važnije od sebe, čak i ako to podrazumeva žrtvovanje svega što voli.
„Pročitala sam Život i smrt Sofi Stark sa knedlom u grlu. Reč je ne samo o briljantnoj analizi ljudskog genija i štete koju svojim delovanjem može da nanese, već i o vanserijski dobroj priči.“
– Ema Donahju, autorka romana Soba
„Beskompromisni, napeti ekspoze o nesuđenoj zvezdi filmske scene. ’Prijatelji’, bivši ljubavnici, filmski kritičari slikaju portret neshvaćene kultne režiserke i mostova koje je spalila na svom kratkom pohodu kroz život.“
– Marie Claire
„Radnja se razvija laganim tempom i raspliće se, iako je njen ishod otkriven u naslovu romana, sa iznenađujućom emocionalnom dubinom... Fascinantna analiza onoga što je potrebno uložiti u umetničko stvaranje i, što je još važnije, onoga što je potrebno da bi se voleo neko ko se tim stvaranjem bavi.“
– Kirkus
„Ovaj bogato osmišljen roman pruža slojevit pogled na njegovu neuhvatljivu junakinju.“
– Guardian
Autorka romana Deca Volge i Vozom za Samarkand
Dobitnica priznanja Velika knjiga, Jasna Poljana i Nagrada za najbolje prozno delo godine
Zulejha živi u tatarskom selu Julbaš. Udata je veoma rano. Vaspitana da bude pokorna i da služi, pokušava da preživi torture surovog supruga i pakosne svekrve. Iako trpi i trudi se da ispuni očekivanja, sudbina joj samo zadaje nove udarce.
U zimu 1930. godine Zulejhinog muža ubijaju komunisti pod optužbom da je kulak, a ona biva prognana u Sibir. Prisiljena je da se prilagodi strašnim životnim uslovima tajge uz obalu reke Angare. Začudo, novi uslovi izgledaju joj kao blagodet u odnosu na prethodni život. Logor u Sibiru postaće mesto gde će prvi put osetiti ljubav muškarca, gde će podići sina, gde će ostati.
„Roman Zulejha otvara oči poseduje odliku prave književnosti – pogađa direktno u srce. Priča o sudbini glavne junakinje, tatarske seljanke iz doba raskulačivanja, odiše takvom originalnošću, verodostojnošću i magijom na koje se retko nailazi u poslednjim decenijama u ogromnoj bujici savremene proze. Autorka vraća čitaoca u umetnost preciznog posmatranja, tananu psihologiju i, što je najbitnije, u onu ljubav bez koje se čak i najtalentovaniji pisci pretvaraju u hladne beležnike bolesti vremena. Izraz ’ženska književnost’ nosi u sebi nijansu potcenjivanja – uglavnom po milosti muške kritike. Roman Guzelj Jahine – van svake sumnje – jeste ženski. O ženskoj snazi i ženskoj slabosti, o svetom materinstvu, ne na fonu engleske dečje književnosti već na fonu radnog logora, paklenog rezervata koji je smislio jedan od najvećih zlotvora čovečanstva. I za mene ostaje zagonetka kako je mlada autorka uspela da stvori tako moćno delo koje proslavlja ljubav i nežnost u paklu… Od sveg srca čestitam autorki na veličanstvenoj premijeri, a čitaocima – na velikoj prozi. Ovo je blistavi početak.“
– Ljudmila Ulicka
Ilustrovana istorija dinastije Targarjena
U doba kada su vladali zmajevi...
Ova raskošna istorija koja sadrži više od 150 novih ilustracija u boji zadivljujući je uvod u kuću Targarjena, ikoničke porodice koja se nalazi u srcu popularnih HBO serija Igra prestola i Kuća zmaja.
Stotinama godina Targarjeni su sedeli na Gvozdenom prestolu Vesterosa, dok su njihovi zmajevi vladali nebom. Pripovest o jedinoj porodici koja je preživela Propast Valirije jeste priča o komplikovanim političkim igrama, savezima i izdajama, o delima plemenitim i kukavičkim. Pripovedanje započeto u epskoj Vatri i krvi Džordža R. R. Martina u Zmajevom uzletu vodi hroniku nastanka i uspona moći Targarjena u Vesterosu od Egonovog Osvajanja pa do kraja namesničke vladavine u ime Egona III Zmajoguba.
Oživljeni novim ilustracijama u ovom luksuznom izdanju pred nas stupaju Targarjeni i njihovi zmajevi. Ovo je obavezna literatura o najmoćnijoj porodici Sedam kraljevstava, kako za čitaoce koji su već dobro upoznati sa nasleđem Vesterosa, tako i za one koji su se s Targarjenima prvi put sreli gledajući Kuću zmaja.
Od dvostrukog dobitnika Pulicerove nagrade
Knjiga godine po izboru časopisa New York Times, Washington Post, Time, NPR, BookPage
„Žestoko i veličanstveno, pravo remek-delo.“
– People
Godine 1971. smeće se gomila po ulicama, stopa kriminala je dosegla maksimum, grad srlja u bankrot i vodi se pravi rat između njujorške policije i Crnačke oslobodilačke vojske. Usred ovog kolektivnog nervnog sloma, Rej Karni, nekadašnji muljator i vlasnik prodavnice nameštaja, ostavio je za sobom mutne radnje sve dok mu ne zatrebaju karte za koncert Džeksonove petorke za ćerku Mej, pa se obraća bivšem saradniku detektivu Mansonu, koji može sve da sredi ako mu Karni uzvrati uslugu…
Godine 1973. kontrakultura je stvorila novu generaciju, stari običaji se ruše i menjaju, ali postoji jedna konstanta – Peper, Karnijev nekadašnji partner u zločinu. Pored svojih brojnih sumnjivih delatnosti, Peper prihvata da radi i kao obezbeđenje filmske ekipe koja snima u Harlemu. U uvrnutom svetu holivudskih zvezda, komičara i narko-dilera, uz uobičajenu postavu prevaranata, mafijaša i plaćenih ubica svi će potceniti prekaljenog krimosa – na svoju žalost.
Godine 1976. Harlem gori blok po blok dok se cela zemlja priprema za proslavu dvestagodišnjice nezavisnosti. Kad Karnijev stanar zadobije povrede u podmetnutom požaru, Karni će od Pepera zatražiti ime krivca. Ovaj će dvojac morati da se probija kroz metropolu u rasulu, koju vode sumnjivi, nasilni i korumpirani.
„Vajthed se, kroz briljantno izgrađene zaplete i obrte, još jednom pokazuje kao pisac čije se delo ističe u svakom žanru. Ovaj krimi roman istovremeno je i oštar, i smešan, i pun emocija, i elegantan portret Harlema i njegovih žitelja.“
– Time
Poznati reditelj, pisac Beogradskog trija, i u ovom svom romanu ispričaće intrigantnu priču o poznatim žiteljima Beograda, služeći se pritom i rečju i slikom. Ovoga puta glavni protagonisti su psihijatar i pozorišni reditelj Hugo Klajn, pijanistkinja i muzikolog Stana Đurić i vlasnik i direktor „Politike“ Vladislav Ribnikar – priča o njihovim isprepletanim odnosima utoliko je zanimljivija što im se sudbine i karijere prelamaju kroz dve različite epohe, onu pre i onu posle Drugog svetskog rata. Njihovo delovanje, preživljavanje i borba za opstanak tokom rata, njihov snažan karakter i ugled koji su ponovo zaslužili i u novom društvenom poretku, odredili su dalji pravac njihovog života, na šta je donekle uticao i ljubavni zaplet o kojem je u ovom romanu reč.
Zavod, reč izabrana za naslov ovog romana, zapravo skraćeno ime Zavoda za lečenje hladnom vodom, elektricitetom, švedskom gimnastikom i masažom, koji je osnovan i koji je radio između dva svetska rata u Beogradu, bio je mesto gde su se prvi put sreli Hugo Klajn i Stana Đurić Ribnikar…
Najzapaženiji turski pisac posle Orhana Pamuka
Roman koji otkriva ogoljenu istinu onih kojima je rat oduzeo pravo na život
Da je čovek započeo život u paklu, da li bi mogao da odbije da bude demon?
Zamir je imao samo šest dana kada je u izbegličkom kampu na granici Sirije i Turske, gde ga je ostavila majka, eksplodirala bomba. Odgajan u sirotištu humanitarne organizacije, korišćen kao prigodna maskota za prikupljanje donacija, oduvek je bio svedok i sredstvo mahinacija.
Uoči 21. veka Zamir radi u misiji pri Prvoj svetskoj mirovnoj fondaciji. Usled vrtoglavih mirovnih scenarija, zavera i borbi, on pokušava da nađe odgovor na pitanje kako doći do pomirenja. Upoznaje ministre, diktatore, teroriste. Da bi ih naterao na pregovore, on ih obmanjuje i ucenjuje. Ne dozvoljava sebi da predahne, i ne staje ni pred čim. Mir, pre svega. Mir po svaku cenu.
Hakan Gundaj vrlo iskreno i ubedljivo razotkriva zakulisne radnje, korupciju i licemerje koji se kriju iza dobročinsatva humanitarnih organizacija, cinizma pojedinaca, ali i načina na koji Zapad pere svoju savest. U alternativnom svetu koji bolno podseća na ovaj u kojem živimo, on iznosi na videlo savremene društvene teme oko kojih gradi uzbudljivu fikciju s nezaboravnim junakom u glavnoj ulozi.
Roman o kismetu.
U srcu Kaira, na ostrvu usred Nila, decenijama je postojala antikvarnica krcata svakojakim blagom kao Ali-babina pećina. Radnju, najčuveniju u tom delu sveta, vodili su Kosta, glasoviti egiptolog, i njegova poćerka Arna sve dok kismet, zbog nekih Kostinih misterioznih greha, nije odlučio drugačije. Ova priča u kojoj se mešaju ovozemaljski i zagrobni život nije mogla da se dogodi nigde osim u Kairu, pa su taj pustinjski megalopolis, njegova tiha mahala Zamalek, ljudi, običaji i vrelina grada jednako važni junaci romana kao i Kosta antikvar i pripovedačica Arna, prašina koja stalno pada i Nil koji teče kao život.
„Zamalek je roman koji vam se u prvom trenutku čini kao putopis pun opisa čudnih običaja, leksikon egzotičnih pojmova ili nekakav uvrnuti bedeker o Egiptu. A onda, malo-pomalo, iz novootkrivenih delova istorije te zemlje i sjajnog opisa mentaliteta njenih stanovnika počinje da izranja priča. Ona se, kao ponornica koja je u početku hučala negde u dubini, u svoj svojoj snazi najzad pojavljuje na svetlosti dana, sa svojim junacima, njihovim neobičnim pojavama i zanimljivim biografijama. Ta priča postaje zavodljiva, napeta i dirljiva, da bi se na kraju ulila u okean uspomena. Ako je o Aleksandriji najbolju belešku napravio Lorens Darel, onda je, na sličan način, kroz uzbudljive sudbine svojih junaka i neobične trenutke iz njihovih života u kvartu Zamalek, Dejan Tiago-Stanković ovekovečio Kairo.“
Goran Marković
Četvrti roman u serijalu o detektivskom dvojcu Munk-Kriger.
Bio je to najozloglašeniji nerešeni slučaj u Švedskoj – dva dečaka oteta i ubijena, a brutalno unakažena tela postavljena u isceniranoj pozi.
Kada su nakon osam godina tela druga dva dečaka pronađena u sličnim okolnostima, čini se da se ubica vratio, ali ovoga puta zločin je počinjen u susednoj Norveškoj.
Holger Munk, iskusni detektiv koji vodi istragu, zbunjen je. Nema tragova, niti ikakvih nagoveštaja koji bi se mogli pratiti. Ne znajući kako dalje da postupi, Munk poziva mladu Miju Kriger, pripravnicu sa Policijske akademije koju intuicija obično ume da vodi dalje od činjenica. No istraga će ubrzo pokazati da će i za Miju ovo biti posebno težak izazov.
Ovim prikvelom Bjerk nam razotkriva pravu prirodu odnosa u dvojcu Munk - Kriger i daje očaravajuće zastrašujuću psihološku priču o igri mačke i miša u kojoj lovci prekasno shvataju da su postali lovina.
„Ako još niste čitali Bjerkove romane ovo je savršena prilika da počnete. Ako ste stari znanac Munka i Krigerove, onda je ovo kockica koja vam je nedostajala da prodrete u dinamiku njihovog odnosa. U svakom slučaju, likovi su fascinantni, priča odlična, a tema socijalno relevantna.“
– Gva
„Smrtno hladna atmosfera držaće vam napete živce do poslednje stranice. Obavezna literatura za sve ljubitelje skandinavskih kriminalističkih romana.“
– NDB
Klasik političke filozofije
Pošto, dakle, vladalac treba da dobro podražava životinju, on mora znati da se uvuče u kožu i lisice i lava, jer lav ne ume da izbegne zamku, a lisica ne može da se odbrani od vuka. Treba, dakle, biti lisica pa poznavati zamke i lav pa plašiti vukove. Onaj ko ume da bude samo lav, ne poznaje svoj zanat. Stoga mudar vladalac ne treba da bude od reči kad mu to ne ide u račun i kad se promene okolnosti u kojima je dao reč.
Vladalac se smatra jednim od prvih dela moderne političke filozofije, koje je oštro raskinulo sa dominantnim doktrinama o politici i etici. U kontekstu razjedinjene Italije XVI veka, podeljene kako među moćnim plemićkim porodicama tako i među velikim stranim kraljevstvima koja su vladala njenim delovima, Makijaveli sastavlja jedinstven traktat o uslovima konstituisanja italijanskog nacionalnog jedinstva. Po njegovom shvatanju, idealni vladalac je istovremeno hrabar ratnik, lukav političar, dorastao politici koja instrumentalizuje moral i religiju.
Stoga je ovo delo izazvalo burnu reakciju savremenika, naročito crkve, a Makijavelijevo ime je ostalo sinonim za beskrupuloznu i pritvornu politiku dominacije koja se drži načela da cilj opravdava sredstva. Iz konciznog pogovora Jugane Stojanović čitalac otkriva da je inače trezveni i hladni firentinski sekretar bio strasni rodoljub radikalnih ideja, što doprinosi objektivnom sagledavanju njegove političke misli.
„Na velikom raskršću istorije, kada se odlučno odbacuje srednjovekovno metafizičko učenje i usvajaju empirički metodi razmišljanja, zasnovani na racionalnim, naučnim principima, Makijavelijevo delo se javlja kao fascinantno svedočanstvo razlaza između mita i realnosti, između vere i sumnje.“
– Jugana Stojanović
„Ovo je uzbudljiv kurs nepoznate istorije carskih krvoprolića i očaravajući putopis. Pred vama se otvara vijugav put kroz prošlost ispunjen misterijama i intrigama čiji će vas rasplet iznenaditi.“
– Independent
Godine 1453. Konstantin XI je poginuo u odbrani Carigrada od otomanskih osvajača, ali njegovo telo nikad nije pronađeno. Legenda kaže da je prebegao đenovljanskim brodom, izbegavši sigurnu smrt od turske ruke i postao Besmrtni car.
Pet vekova od njegovog nestanka tri misteriozna čoveka povezuju se s mladim profesorom iz Istanbula. Kao članovi tajnog društva, koje zaostavštinu Besmrtnog cara prenosi na potonje generacije, obznanjuju mu da upravo on nastavlja vladarsku lozu. Da bi preuzeo kontrolu nad ogromnim bogatstvom, moraće da ispuni poslednje želje svojih predaka: da prođe kroz teške i misteriozne obrede inicijacije, koji će snagu njegove volje staviti na ozbiljnu probu.
Mladi profesor polazi na put koji ga vodi ka srcu tajne epskih razmera i nesagledive istorijske važnosti.
Preplićući istoriju i fikciju, razotkrivajući tajne drevnog Konstantinopolja i savremenog Istanbula, Vizantijski sultan nas vodi zamršenim stazama prošlosti do uzbudljivog i neslućenog raspleta. Ako ste uživali u romanima Umberta Eka, ovo je prava knjiga za vas.
„Čitaoci umorni od beskonačnih obrada Da Vinčijevog koda biće iznenađeni i nagrađeni novim, osvežavajućim Altunovim pristupom temi. Uz mnoštvo manje poznatih detalja o Vizantijskom carstvu i dozu karakterističnog humora, Altun nam je podario istinski originalno delo.“
– Publishers Weekly
Čuvena priča o siročetu koje je postalo džentlmen.
Za mene je to bio znamenit dan, jer je prouzrokovao velike promene u meni. Ali isto je tako sa svakim životom. Zamislite da je jedan odabran dan izbrisan iz njega i shvatićete koliko bi različit bio njegov tok. Vi koji čitate ovo, zastanite i promislite za trenutak o dugom železnom ili zlatnom lancu, trnovitom ili cvetnom, koji vas nikad ne bi vezao da se prva karika nije bila stvorila jednog znamenitog dana.
Pip ne očekuje mnogo od života... Svojoj starijoj sestri, udatoj za kovača Džoa Gardžerija, mali Pip je samo teret. Ali kad ga neočekivano dobročinstvo odvede u London, stvari počinju da se menjaju. Dok Pip otkriva istinu iza sopstvenih „velikih očekivanja“ učeći da postane džentlmen, misterije prošlosti i zavojiti putevi sudbine kroz niz uzbudljivih avantura usmeravaju ga ka zrelosti i njegovom najvažnijem otkriću – istini o sebi.
Već od dramatičnog početka u sumornim močvarama Kenta, ova priča obiluje nekim od Dikensovih najupečatljivijih likova zbog čega mnogi smatraju da su Velika očekivanja njegov najbolji roman. Snažan i dirljiv, prožet je Dikensovim sećanjima na sopstveno detinjstvo, i postavlja uznemirujuća pitanja o snazi tuđeg uticaja na naš život.
„Verovatno najveći pisac svog vremena, Čarls Dikens je oblikovao način na koji doživljavamo viktorijansku Britaniju. Njegovi živopisni, neobični likovi – a mnogi od njih su oličenje ljudi koje je poznavao – ne samo da su izdržali već su nam dali i briljantne portrete ljudi kakvi postoje i danas.“
– Guardian
„Najbolji ljubavni zaplet koji je Dikens ikada izmislio.“
– Atlantic
Knjiga na kojoj je zasnovana serija „Kuća zmaja“
Tri stotine godina pre Igre prestola Vesterosom su vladali zmajevi.
Ilustrovao Dag Vitli.
U ovom maestralnom delu autora Pesme leda i vatre, koja je poslužila kao inspiracija za televizijsku seriju kanala HBO Igra prestola, oživela je uzbudljiva istorija Targarjena.
Nekoliko vekova pre događaja koji se odigravaju u Igri prestola kuća Targarjena – jedina porodica zmajskih gospodara koja je preživela Propast Valirije – naselila se na Zmajkamenu. Vatra i krv započinje od legendarnog Egona Osvajača, koji je skovao Gvozdeni presto, a nastavlja se pripovedajući o pokolenjima Targarjena koji su se borili da održe tu znamenitu vladarsku stolicu – sve do izbijanja građanskog rata koji umalo nije zatro celu dinastiju.
Šta se zaista dešavalo za vreme Plesa zmajeva? Zašto je svaki odlazak u Valiriju posle Propasti smrtonosan? Šta su najgori zločini koje je počinio Megor Okrutni? Kakav je bio život u Vesterosu dok su zmajevi šestarili nebom? Ovo su samo neka od svih pitanja na koja su dati odgovori u ovom važnom letopisu napisanom rukom učenog meštra iz Citadele, ilustrovanom s više od osamdeset crno-belih crteža Daga Vitlija. Čitaoci su imali prilike da već okuse ponešto od ovog štiva u Svetu leda i vatre, ali sada je ovde prvi put razmotana čitava bogata tapiserija povesti Targarjena.
Vatra i krv poseduje svu obuhvatnost i veličanstvenost Gibonovog Opadanja i propasti Rimskog carstva, a predstavlja prvi deo dvotomne povesti dinastije Targarjena, pružajući čitaocu sasvim novu sliku dinamične, često krvave, uvek opčinjavajuće prošlosti Vesterosa.
„U Vatri i krvi Martin nije postavljao sebi ograničenja... i nemoguće je knjigu ispustiti iz ruku... Postoji izvesna opojnost u ovoj prozi koja ima i neskrivenih tračerskih osobina... Nameće se očigledno poređenje sa Silmarilionom Dž. R. R. Tolkina... Meštar Gildejn piše nekoliko vekova posle događaja koje obrađuje i njegov pripovedački glas dodatno zapliće priču sukobljenim perspektivama i bujicom spornih činjenica.“ Entertainment Weekly
„Raskošna i mračna saga, sadrži u izobilju oba elementa iz naslova... Teško je ostati hladne krvi čitajući opise nebeskih borbi koje vode zmajevi i nedoumica poraženih vladara kojima se nudi da kleknu, obuku crno i pristupe Noćnoj straži ili prihvate maštovito užasan kraj.“ Guardian
Roman koji nas vodi na vrtoglavo putovanje kroz rusku istoriju
Istorija se ne ponavlja, istorija se rimuje.
A ponekad je i sopstveni odraz u ogledalu.
Jednog dana 1988. na vrata mladog Pitera Vaterdrinkera pokucao je čudni sveštenik sa neobičnim zahtevom: pitao je da li bi pisac prokrijumčario sedam hiljada biblija u Sovjetski Savez. Piter se složio i ubrzo se zatekao usred jedne od najvećih društvenih i kulturnih revolucija našeg doba radeći kao turoperator sa bizarnim tovarom krijumčarene robe.
Trideset godina potom Piter će iz svog stana u Ulici Čajkovski u Sant Peterburgu, gde živi sa suprugom i tri mačke, usred kvarta koji je pre sto godina bio epicentar Ruske revolucije 1917, razmišljati o svom životu u Rusiji i životu Rusije koju je upoznao. Njegova maestralna pripovest povešće nas na vrtoglavo putovanje kroz rusku istoriju, dok ispisuje odu podeljenoj duši Rusije i prikazuje sopstvenu borbu sa životom, književnošću i ljubavlju.
„Vaterdrinker je jedan od retkih zapadnjaka koji razume Rusiju u svim njenim nijansama. Pun humora, dirljiv i veoma intrigantan, ovaj roman prožet je zanimljivim istorijskim činjenicama. Velika knjiga, veliki pisac.“
– goodreads.com
„Ovo nije proza pisca koji piše o teškim iskušenjima spisateljskog života. Ovo je razbokoren roman sa izrazito zanimljivom temom.“
– Literair Nederland
Od autorke bestseler serijala Sedam sestara prodatog u milionskom tiražu.
Sve ukazuje na to da je iznenadna smrt učenika Čarlija Kevendiša u internatskoj zgradi Flit haus pri školi Sent Stiven u Norfoku bila nesrećni slučaj. Ili tako barem najviše odgovara direktoru škole.
Lokalna policija ipak sumnja da je smrt posledica nasilnog čina. U pomoć će biti pozvana Džezmin Džez Hanter, londonska policijska inspektorka koja se nedavno povukla iz jedinice i sada vraća uslugu starom šefu.
Džez shvata da je Flit haus svet za sebe, zatvoren i pun nepisanih pravila. Čarli nije bio omiljen, naprotiv, bio je arogantni siledžija. Svi oko njega imali su motiv i priliku da lekove koje je svakodnevno uzimao za kontrolu epilepsije zamene smrtnom dozom otrova.
Kada nestane još jedan učenik, a profesor klasičnih jezika umre, Džez nailazi na nove tragove koji samo dodatno komplikuju istragu.
Pogonjena sopstvenim demonima, inspektorka shvata da je suočena sa najizazovnijom istragom ubistava u svojoj karijeri. Dok sneg polako prekriva pejzaž, Flit haus krije tajne mračnije nego što je inspektorka uopšte i mogla da zamisli.
„Misterija u kojoj ćete uživati.“
– Sunday Express
„Lusinda nam je ostavila još jedan roman koji ćemo sigurno čuvati. Njen izraziti pripovedački dar zasijao je i u žanru kriminalističkog romana obojenom dramskim nabojem.“
– Lancashire Post
Kako nas vode kroz život, kako utiču na naše raspoloženje... i kako se mi nosimo s tim.
Hormoni usmeravaju našu psihu i telo, naročito u prelaznim periodima u kojima prolazimo kroz preobražaj: od deteta do odrasle osobe, od žene do majke, od plodnosti do menopauze. Ali hormoni takođe kontrolišu naše raspoloženje, a posebno nam zadaju probleme kada sa drugim faktorima izazivaju bolesti poput dijabetesa, poremećaja štitne žlezde ili depresije. Medicinska nauka po pravilu istražuje upravo te patološke procese, koji odstupaju od normale, odnosno pokušava da razume bolesti, da ih leči i izleči, a ponekad i da ih spreči. Pritom se toliko specijalizuje da može da izgubi iz vida šire veze i kontekst.
Kada je novinarka Natali Blojel pitala pojedine vrhunske endokrinologe o sasvim normalnim hormonalnim procesima, njihovom delovanju i uticajima na naš svakodnevni život, odgovor je uglavnom bio isti: obični ljudi znaju mnogo više od mnogih naučnika koji istražuju disfunkcionalne promene u metabolizmu hormona. Zato je ona i usmerila svoje istraživanje u dva pravca: konsultovala se s lekarima o naučnim činjenicama i istražila specijalističku literaturu, ali je razgovarala i sa običnim ljudima različite životne dobi – pre svega sa ženama, jer je žena konstantno povezana s predstavom o seksualnom biću kojim upravljaju hormoni. Pitala je žene (ali i neke muškarce) o njihovim iskustvima u vezi s hormonima: kako deluju, kako utiču na nas i, pre svega, kako da se oslobodimo onoga što im se kulturno i društveno pripisuje. Jer, prema tezi koju Blojel iznosi i potkrepljuje najnovijim rezultatima istraživanja: hormoni su takođe društveni konstrukt.
Rezultat je zabavan i stimulativan vodič za kritičko posmatranje i čitanje procesa koji se odvijaju u našim telima i umovima.
