Zapamti, dušo, strah je čovekov najveći neprijatelj...
Odlučila je da neće dati na majku i sestre, šta god da se desi. Dala je zavet ocu da će se za njih boriti do poslednjeg daha. Pomislila je u tom trenu kako nije sasvim načisto da li je to uistinu bio zavet ili je to bila kletva.
Idiličan život porodice Stanimirović iz korena će se promeniti kad njihovo mirno banatsko selo zahvati vihor Drugog svetskog rata. Otac Jovan moraće da napusti porodicu kako bi se pridružio borbi protiv okupatora, a njegova najstarija kćer Dušanka učiniće sve da sačuva majku i tri mlađe sestre. U tome će joj pomoći baba Radojka, nadaleko čuvena po svojim moćima i napicima.
Jelena Bačić Alimpić, jedna od najpopularnijih srpskih autorki, u svom novom, dvanaestom romanu uzbudljivo i nadahnuto ispisuje emotivnu i snažnu priču o neizmernoj ljubavi, hrabrosti i odanosti. Roman Kletva je omaž ljudskoj snazi i podsećanje na to da se upornošću i istrajnošću mogu prevazići i najveće strahote i stradanja. Uvek i zauvek...
Nesvakidašnja ljubavna priča
Priča o pravoj ljubavi, greškama i granicama koje su ljudi spremni da prevaziđu.
Ni po čemu nije slutio da će se te večeri njegov život promeniti iz korena. Da nije bilo Tine, Bendžamin ne bi ni izašao u provod te večeri, a onda ne bi ni upoznao Klaru, svoju srodnu dušu. Nekoliko godina kasnije, jedan nemili događaj promeniće tok njihovih života. Dotadašnji planovi i maštarije o zajedničkoj budućnosti nestaće pod pritiskom novonastalih okolnosti, a ljubav u koju su verovali moraće da položi test razdvojenosti.
Dvadeset godina kasnije, Klara ima sve što bi jedna žena mogla da poželi: dobar posao i zgodnog muža. Uprkos bajkovitom životu, nije srećna i zna da deo njenog srca i dalje pripada Bendžaminu. Kada sazna za bombaški napad u gradu gde su se upoznali, Klara odlučuje da ga pronađe i uveri se da je dobro.
Dvadeset godina tišine je teško iznenada prekinuti. Da li je prekasno da se ljubav obnovi?
„Ovo nije još jedna romansa u nizu. Ovo je priča koja će vam slomiti srce, a onda ga sastaviti iznova.“
– Today Show
„Ljubavna priča koja će vas oboriti s nogu.“
– PopSugar
„Ima li zainteresovanih za romansu koja slama srce?“
– Skimm
„Neodoljiv ep.“
Dejli telegraf
„Nezaboravno.“
Izabel Aljende
„Trijumf.“
Fajnenšel tajms
„Ovaj roman neće dotaknuti samo najtvrđa srca...“
Gardijan
„Ovo je snažno delo, koje tera na razmišljanje“
Literari rivju
„Majstorsko pripovedačko tkanje... Hoseini je pisac od čije veštine zastaje dah.“
Ivning standard
„Hoseini poseduje onaj redak dar, dikensovski osećaj za priču.“
Dejli telegraf
„Strastvena, žestoka pripovest.... potresna i stvarna.“
Imidž
Marijam je tek petnaest godina kada je šalju u Kabul da se uda za nesrećnog i ogorčenog Rašida, trideset godina starijeg od nje. Gotovo dve decenije kasnije, u zemlji koja ubrzano tone u propast, tragedija pogađa petnaestogodišnju Lejlu, koja mora da napusti svoj dom i stupi u Marijamino nesrećno domaćinstvo. Lejla i Marijam naći će utehu jedna u drugoj, njihovo prijateljstvo postaće veza snažna kao veza dve sestre, neraskidiva kao veza majke i kćerke.
Kako vreme prolazi, u Avganistanu na vlast dolaze talibani, ulice Kabula ječe od puščane paljbe i bombi, a život se pretvara u očajničku borbu protiv gladi, surovosti i straha. Istrajnost dve žene nailazi na iskušenja koja nisu mogla da naslute ni u najgorim košmarima. A ipak, ljubav ume da čoveka natera na nezamisliva dela, da mu pomogne da čudesnim junaštvom prevaziđe najstrašnije prepreke. Na kraju ljubav pobeđuje smrt i uništenje.
Hiljadu čudesnih sunaca je nezaboravan portret jedne ranjene zemlje i istinski dirljiva priča o porodici i prijateljstvu. Istovremeno prelepa i teška, priča o jednom nemilosrdnom vremenu, nesvakidašnjem prijateljstvu i neuništivoj ljubavi.
Ja sam proša sito i rešeto,
ovaj grdni svijet ispitao,
otrovi mu čašu iskapio,
poznao se s grkijem životom.
Sve što biva i što može biti,
meni ništa nije nepoznato;
što god dođe ja sam mu naredan.
Zla pod nebom što su svakolika
čovjeku su prćija na zemlju.
Gorski vijenac, jedno od najznačajnijih dela srpske književnosti, istoričesko sobitije kroz čije se stihove prostire ideja o nepokorenoj Crnoj Gori, poslednjem utočištu slobode, čija je sudbina da kao izviiskra raspali plamen borbe za oslobođenje od Turaka, nastao je iz pera poete, državnika, duhovnika, mislioca Petra II Petrovića Njegoša.
U ovom delu neprolazne vrednosti Njegoš je iskoristio epizodu iz prošlosti kako bi opevao ključne istorijske događaje s kraja XVII veka, prikazao herojsko poimanje života i moralna načela patrijarhalnog čoveka, opisao ondašnje prilike na geopolitičkoj sceni i svakodnevicu tadašnjeg stanovništva, to jest njegove običaje, kulturu, verovanja i tradiciju.
Petar II Petrović Njegoš napisao je izuzetnu tvorevinu, u koju se, prema rečima istoričara književnosti Jovana Deretića „sleglo svekoliko iskustvo, istorijsko, filosofsko i poetsko, čitavih epoha u životu pojedinih razdoblja i civilizacija“.
Al’ tirjanstvu stati nogom za vrat,
dovesti ga k poznaniju prava,
to je ljudska dužnost najsvetija!
Ako sablju poljubiš krvavu
i zaploviš u noćne valove,
sljeduje ti prahu svetkovanje.
Mračno naličje farmacije
Ko su pravi gospodari našeg zdravlja? Farmaceuti i lekari ili neko mnogo moćniji, skriven iza korporativnih fasada, čija ruka oblikuje sudbinu čovečanstva? Pavle Zelić, magistar farmacije, vodi nas kroz tajne hodnike farmaceutske industrije, razotkrivajući zločine koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji, ali i u našim životima.
Užas nacističkih laboratorija, gde su stvorene sintetičke droge poput pervitina koje su vojnike Trećeg rajha pretvarale u neljudske mašine za ubijanje, nije stao s krajem rata. Preobrazio se u tiho zlo mirnodopske kapitalističke ekonomije, gde pohlepa ponekad nadvlada etiku.
Pravi organizovani kriminal u sferi falsifikovanja lekova, obmanjivanje pacijenata, industrijska proizvodnja novih sintetičkih droga – sve to zaslužuje naziv „farmaceutska mafija“, kojim se lakonski žigoše cela struka. Ali tu su i pojedinci na samom vrhu farmaceutskih kompanija koji su zloupotrebili nauku za sopstveni profit. Opioidna epidemija u Americi, globalni skandal s kancerogenim implantima za grudi, a posebno talidomidska katastrofa, kada su hiljade beba širom sveta rođene bez ruku i nogu zbog leka protiv mučnine kod trudnica, pokazuju koliko je tanka linija između leka i otrova. Ipak, možda najviše zabrinjavaju informacije koje Zelić iznosi o zapanjujućim posledicama farmaceutskog otpada po opstanak svih živih bića na planeti.
Gorka pilula nije samo knjiga već upozorenje: kad je jednom „progutate“, više nema povratka u blaženo ali opasno neznanje. Da li imate hrabrosti da otkrijete istinu?
„Svet je danas oštro podeljen na ljude koji veruju da će nam nauka pomoći da imamo bolji svet i na one koji ne veruju u to. Gorka pilula je svetionik koji nam Pavle Zelić ostavlja kako se ne bismo zagubili u ova komplikovana vremena."
– Dr med. Vladimir Đurić, psihijatar
„Kroz primere koji su uzdrmali čovečanstvo autor nam pokazuje koliko je važno da razumemo ulogu farmacije u očuvanju sveta u kojem živimo, ali i da prepoznamo zloupotrebu nauke.“
– Dr med. Ivana Božović, novinarka
Od autorke bestselera prodatih u više od milion primeraka
Skandalozna istorijska seksi romansa
Neke tajne su suviše skandalozne da bi se o njima ćutalo.
Frenk Melrouz je ženskaroš koji više voli lagodan život od porodičnog posla. Pa ipak, u prilici je da štamparsku imperiju svog oca uzdigne na nacionalni nivo. I to bi rado učinio da mu pažnju ne odvlači zanosna Taja Vinters.
Nakon Frenkovog susreta s drumskim razbojnicima, od njega se očekuje da za očeve novine razotkrije ko pustoši po ulicama Londona, ali njegovi besni sukobi sa Tajom nastavljaju da ga usporavaju. Štaviše, siguran je da im je razbojnik pred nosom, ali i da će razotkrivanje njegovog identiteta ugroziti ne samo Taju već i njegovu porodicu...
Priča o zabranjenoj ljubavi koja stihijski ukida sve razborite odluke, pravila pristojnog ponašanja i porodična očekivanja smeštena je u London iz regentskog doba, što joj daje neodoljiv starinski šarm. A okruženje regentskog vremena ne znači da nema vrelih scena, naprotiv...
„Džodine seksi scene progoreće stranice knjige.“
– Publishers Weekly
Dobitnica Vitalove nagrade i Evropske nagrade za književnost
„Moglo bi se reći da je ovo roman o odrastanju u vremenima koja su pogodna za sve osim za odrastanje. O ženama koje su prebrzo sazrele, suočavajući se sa svojim strahovima i sudbinama. Tu je i vojska, čudna i crna, ali tu je i more, zavodljivo uvijek onako kako zna da bude. Tu su i prve nesigurne ljubavi, tu su i prva iskušenja i prvi tereti ženskosti, nametnuti u divljim i podmuklim etapama vremena u kojima muškarci pišu istoriju. A ova nepoznata i nevidljiva istorija, važnija od one koju ćemo učiti kasnije u školskim klupama, ispisana je iskreno i čisto, uvjerljivo i potresno, baš onako kakav i sam život jeste.“
– Stevo Grabovac
„Majstorsko pripovijedanje Tanje Stupar Trifunović vodi nas u davno ostavljeni, bajkoviti, mitski svijet djetinjstva, čiji se pejzaž pred nama rastvara u čudesne metafore. Rat i izbjeglištvo ostaju u sjeni života koji se nekada odvijao i utjecao na sudbine likova. U tim sudbinama prepoznajemo vlastite poraze, traume, strasti, ljubavi, smrti i rijetke odbljeske sreće. Kada roman napiše pjesnikinja, još k tomu izvrsna, to bi trebala biti svetkovina za čitatelje jer pred sobom zasigurno imaju dragulj.“
– Magdalena Blažević
„Ovo je roman o Vanji, ali i roman o Mileni s plavim očima u kojima su nebo i sloboda. Ovo je roman za sve one koji znaju da je svaki san ’razderan svirepošću svijeta’. Tanja Stupar Trifunović slika odrastanje koje neprestano boli i vara, koje i ubija i čeliči. Pišući otvoreno o nasilju nad telom i duhom, ona nam se obraća i obzirno i odrešito, ne plašeći se nijednog bezdana, nijednog poriva, nijedne kazne. Redak je u književnosti savez nemira i strasti koji tako dostojanstveno slije u reči radost i gorčinu, užas i stid.“
– Vladislava Gordić Petković
Francuski bestseler prodat u više od 3.000.000 primeraka.
„Sigurno patite od akutnog rutinitisa.“
„Od čega?“
„Od akutnog rutinitisa. To je oboljenje duše koje pogađa sve više ljudi u svetu, posebno na Zapadu. Simptomi su gotovo uvek isti: pad motivacije, hronična mrzovolja, osećaj uzaludnosti i nemogućnosti da se bude srećan uprkos materijalnom izobilju, praznina, melanholičnost...“
„Ali... Kako sve to znate?“
„Ja sam rutinolog.“
„Rutino-šta?“
Tridesetosmogodišnja Kamij ima naizgled sve što je potrebno da bi bila zadovoljna. Zašto onda ima osećaj da joj sreća izmiče? Ona samo želi da se oseća istinski ispunjeno. Kada joj rutinolog Klod na originalan način ponudi pomoć, ona ne okleva dugo: pristaje. Sledeći njegova neobična, kreativna i višeznačna uputstva, ona će, korak po korak, potpuno promeniti svoj život i početi da sledi svoje snove…
„Rafael Žordano nas uči kako da zavolimo život.“ Madame Figaro
„Svi pomalo ličimo na Kamij i svi isto želimo. A da krenemo njenim stopama?“ Femme Actuelle
„Feel good priča o potrazi za srećom. Odličan izbor za ljubitelje knjige Jedi, moli, voli.“ Kirkus Reviews
„Ovaj šarmantni roman je savršen za sve koji osećaju da mogu živeti drugačije. A kad ga pročitate, dobro pogledajte koricu, jer je ona zapravo motivacioni poster koji je vašem stolu neophodan.“ Hello Giggles
Knjiga godine po oceni Njujorške gradske biblioteke
Za sve ljubitelje romana Nadije Hašimi
Kada je u Siriji izbio građanski rat Selima Kasab je imala brata i roditelje. Imala je dom. Živela je kao svaka druga tinejdžerka.
Sada je volonterka u bolnici u Homsu. Mesecima ušiva rane i previja ranjene. Sada ima samo Lejlu, bratovljevu trudnu ženu.
Zahvaljujući Lejli, njenom neuništivom vedrom duhu i bebi koju očekuje, život je podnošljiv. Međutim, život nije i bezbedan. Selima je rastrgnuta između odanosti svojoj zemlji pod bombama i odlučnosti da preživi. Iznad svega ulog je život Lejlinog deteta. Rastrzana moralnim pitanjima nakon susreta sa Kenanom mora da odluči da li u tom paklu ima prava i na mrvicu sreće.
Dokle god rastu limunovi je dirljiv, potresan, na trenutke jeziv roman, ali takva je stvarnost u kojoj žive njegovi junaci. Koliko god mračno izgledala Sirija viđena Seliminim očima, autorka nam poručuje: „Nastojala sam da u svaku stranicu, svaki red, svako slovo utkam jednu poruku. Ta poruka je nada.“
„Lirska proza Zulfe Katuh dirljivo oslikava portret prve ljubavi ali i cenu revolucije i snagu koja je potrebna u borbi za lična uverenja.“
– Publishers Weekly
„Zadržaćete se nad brojnim rečenicama ovog izuzetnog i nezaboravnog romana. Snaga ove priče plamti poput vrelog plamena.“
– Kirkus Reviews
Gorostas francuske književnosti
U središtu Igoovog monumentalnog dela i jednog od najznačajnijih romana francuske književnosti nalaze se tri izuzetna lika uhvaćena u mrežu strasti i osvete. Zvonar Kvazimodo, arhiđakon Klod Frolo i prelepa Esmeralda akteri su jedne od najemotivnijih i najpotresnijih priča u istoriji svetske književnosti. Doslovno ali i simbolično, centralno mesto u romanu posvećeno je najvećem ostvarenju francuske gotičke arhitekture – Bogorodičinoj crkvi u Parizu. U ovaj jedinstveni prostor, Viktor Igo je smestio svoju svevremenu priču o ljubavi, požudi, izdaji, propasti i iskupljenju, koja do današnjeg dana ne prestaje da intrigira generacije čitalaca.
„Bogorodičina crkva je možebiti prava junakinja ovog romana.“ Revue de Paris, 1831.
„Posve maštovit roman, koji je oživeo srednjovekovni Pariz, kao i raznolikost i sjaj njegova stila.“ Journal des débats, 1831.
„Ogromno delo… kakvo bogatstvo tonova i boja, čudesni spoj nauke i mašte.“ Mercure du XIXe siècle, 1831.
„Nežna i divna porodična priča – portret Avganistana u svem njegovom zbunjujućem, enigmatičnom sjaju, i istovremeno ogledalo borbe avganistanskih žena.“ Haled Hoseini
U Kabulu 2007, kraj oca zavisnika od droge, Rahima i njene sestre tek povremeno smeju da idu u školu, a iz kuće izlaze retko. Jedina njihova nada počiva u drevnom običaju zvanom bača-poš, koji će omogućiti mladoj Rahimi da se odeva kao dečak i da bude tako i tretirana sve dok ne dostigne godine za udaju. Kao sin, sme da se školuje, da odlazi na pijacu, da čuva i nadzire starije sestre.
Ali Rahima nije prva u svojoj porodici koja je pribegla tom nesvakidašnjem običaju. Jedan vek ranije njena prababa Šekiba, ostavši siroče, spasla se i izgradila sebi novi život na isti taj način.
Šetajući kroz vreme, Biser koji je slomio školjku prepliće priče ove dve žene koje, iako razdvojene čitavim stolećem, imaju slične sudbine. No šta će se dogoditi kada Rahima dozre za brak? Da li je Šekiba ceo život živela kao muškarac? Kako će Rahima preživeti ako ne bude uspela da se prilagodi životu udate žene?
Ova snažna priča o bespomoćnosti, sudbini i slobodi upravljanja sopstvenom sudbinom spaja u sebi kulturološke boje i emocionalne odjeke Haleda Hoseinija i Lise Si.
„Nadija Hašimi čitaocu daruje sjajno napisanu prozu, punu iskrenosti protkane divljenjem i poštovanjem. Ona se služi istorijskim pripovedanjem i upravo zahvaljujući porodičnim predanjima, savremenu ženu uči kako i kada da slomi svoju školjku.“ Historical Novel Society
„Potresna pripovest o ućutkanim životima.“ Kirkus Review
Virus u obliku metka pogađa u srce civilizacije... Niko nije bezbedan.
Vizija kraja sveta koja odgovara onome što smo od sveta napravili.
Biološka katastrofa, u razmerama nepoznatim savremenoj istoriji, pogađa londonski aerodrom Hitrou u jeku letnje sezone. Usled mutacije virusa besnila u jednoj naučnoj laboratoriji, epidemija se širi zastrašujućom brzinom jer nijedna vakcina ne deluje. U karantinu, koji obuhvata ogroman kompleks, zateklo se na desetine hiljada putnika i nameštenika aerodroma...
U ovoj univerzalnoj metafori, čije književne srodnike možemo prepoznati u Kamijevoj Kugi ili Saramagovom Slepilu, zaraženi ljudi vode rat ne samo sa zlokobnim psećim virusom, nego i sa besnilom u sebi i besnilom svoje okoline, razotkrivajući tako zastrašujuću istinu o ljudskoj prirodi: nije nam potreban virus da bi ludilo koje s rođenjem nosimo iskazalo sve svoje vidove i probilo tanku opnu obzira i samopoštovanja.
Apokaliptična vizija sveta koja se bavi ljudskom vrstom i prirodom naše civilizacije.
Prvi put ekskluzivna kolekcija celokupnog književnog opusa Borislava Pekića.
Dobitnica nagrade Kresnik
Bronja stanuje u Vojkovoj, ulici u kojoj uvek sija sunce. Njena kuća miriše na zagorelo mleko i buhtle. Porodici Žakelj često dolaze gosti, a kad svi sednu za trpezarijski sto, baka Dada kaže da imaju zasedanje kućnog saveta. U kuhinji se sve radi, razvlači se testo za štrudlu, zavija se savijača, lupaju se šnicle, razvija se testo za rezance, tamo se i pegla. Ukućani i komšije kafenišu po ceo dan i ispijaju šljivovicu. Uvek se puši.
U 19.30 porodica se okuplja da gleda Dnevnik. Televizor se uključi u 19.13 da se zagreje do 19.15 za crtani. Bronja voli da gleda druga Tita. Jedva čeka da poraste pa da učestvuje na radnim akcijama gde se pevaju pesme i dobija za užinu zemička i kobasica.
Pa ipak, ništa u budućnosti nije kako je mala Bronja zamišljala. Belo se pere na devedeset je priča o odrastanju satkana od dobro poznatih, u kamen uklesanih pravila života u Jugoslaviji. Naivnim rečima deteta koje sve vidi i sve prati, Bronja brani taj svet od zaborava. Dok je pratimo kako stasava u mladu devojku, Bronjin pripovedački glas sazreva, pronalazeći tople reči i za najpotresnije ljudske sudbine.
„Bronja Žakelj zaranja u sećanja, ponekad lična, ponekad kolektivna, u beskrajne izvore anksioznosti, poput bolesti, gubitka, smrti, poricanja, laži i usamljenosti, uz svetlucavi zvuk književne duše koja nikada nije izgubila osećaj za dečju igru, radost i slobodu. Sa lakoćom iznosi sve strašne stvari kojih ni sama nije bila pošteđena, osvetljavajući realnost ljudskog stanja: da su ljudi bolno sami i da odrasli često mnogo lakše odustaju nego deca.“
– Žiri nagrade Kresnik
Ova knjiga, koja se prvo pojavila u časopisu Bazar gde je izlazila u nastavcima, vraća nas u jedno srećno, čedno vreme, koje nije slutilo na sve ono što nam se dogodilo kasnije.
Novi čitaoci, koji se možda sada prvi put susreću sa prozom Mome Kapora, naći će u njegovim ranim tekstovima neke od odgovora koji će im pomoći da bolje shvate sadašnji trenutak jer Ana nastavlja svoj život, nezavisno od našeg poimanja vremena. Ona je arhetip Beograđanke koju i danas srećemo.
Iz predgovora Ane Kapor
Kada bi trebalo odabrati jedno delo Mome Kapora koje ga najbolje predstavlja, onda bi to svakako bila knjiga Beleške jedne Ane koja je danas ponovo pred nama.
Svet posmatran iz ugla tinejdžerke, ispričan prepoznatljivim beogradskim žargonom i ilustrovan autorovom rukom, u isto vreme je i duhovita ali i nemilosrdna analiza jednog vremena.
Ova knjiga koja je objavljena 1972. godine bitno je uticala na tadašnju jugoslovensku književnu scenu. Svrstana je u kategoriju „džins proze“, čiji je Kapor jedan od najizrazitijih predstavnika.
Beleške jedne Ane će nas nasmejati, ali i podstaknuti da razmišljamo o večitim pitanjima, koja kao i generacije pre nas, svakodnevno sebi postavljamo.
Završnica serijala Sedam sestara koji je širom sveta prodat u preko 50.000.000 primeraka
Pariz, 1928. godine.
Jedva živog dečaka pronađenog u vrtu svoje kuće prihvatila je jedna ljubazna porodica. Nežan, talentovan ali prerano sazreo, on pronalazi sreću u novom domu u okrilju ljudi koji mu omogućavaju život o kakvom nije ni sanjao. O svojoj prošlosti, ipak, ne progovara ni reč.
Dečak odrasta, otkriva prvu ljubav, počinje studije na prestižnom Pariskom konzervatorijumu… Gotovo da je zaboravio na strahote od kojih je pobegao i obećanje na koje se zavetovao. Ali celom Evrope se širi zlo pred kojim niko nije bezbedan. Duboko u sebi zna da će doći dan kada će ponovo da beži.
Egejsko more, 2008. godine.
Na jahti Titan okupilo se sedam sestara da odaju poslednji pomen ocu koga su toliko mnogo volele i o kojem su tako malo znale. Na opšte iznenađenje, Tata Solt je odabrao da trag do njihovih prošlosti poveri izgubljenoj sestri. Ipak, sa svakim novim saznanjem dolazi i novo pitanje. Sestre moraju da se suoče sa činjenicom da im je voljeni otac bio gotovo stranac. A još će biti potresnije kada shvate koliko njegove tajne i dalje utiču na sadašnjicu.
Obuhvatajući čitav život pun ljubavi i gubitka, prelazeći kontinente i okeane, Atlas – priča Tate Solta dovodi serijal Sedam sestara do zapanjujućeg, nezaboravnog završetka.
„Najbolja knjiga svih vremena.“ Washington Post
Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način.
Roman koji je Fjodor Dostojevski smatrao besprekornim, a Vilijam Fokner nazvao najboljim romanom koji je ikada napisan, Ana Karenjina je monumentalno delo Lava Tolstoja koji daje sveobuhvatan prikaz ruskog društva devetnaestog veka, od aristokratskih salona do seoskih gazdinstava. Uvodeći dva narativna toka, prvi koji prati ljubavnu priču između Ane i Vronskog i drugi koji prati odnos između Kiti i Ljevina, Lav Tolstoj ispisuje svevremene stranice o porodici, gubitku, ljubavi, izdaji, veri i prijateljstvu.
„U Ani Karenjini Tolstoj je dao izuzetnu psihološku analizu ljudske duše, vrlo duboko i snažno, s realizmom umetničkog opisivanja koji dosad nismo imali.“ Fjodor Dostojevski
„Najveći društveni roman čitave svetske književnosti.“ Tomas Man
„Jedna od najvećih ljubavnih priča u svetskoj književnosti.“ Vladimir Nabokov
