Sećam se trenutka kad sam osetio da imam srce i odmah sam shvatio da je svet moj.
„Progovorio je pas. Tokin mu je dao glas. Njegove priče sad možemo da čujemo, a svaki korak da vidimo. Priče su opasno dobre, a Pas je baš dobar. Psi prezime nemaju, ali nadimke imaju. Dosta. Tokinov Pas priča dobre priče. Dobro bi bilo da i čovjek nekad iskrivi glavu, da promijeni perspektivu kao pas kad mu nešto nije jasno. Kroz ovu knjigu bolje upoznajemo i grad i ljude. Pas je vodič na četiri noge, zavlači se u svaki ulaz, prolaz, haustor i dvorište. Zna sve prečice, rupe, ćoškove i zamke. Ide tamo kud čovjeku ne pada na pamet da zakorači. Pjace poznaje najbolje. Tu je na svom terenu. Tokinovom Psu vjerujemo sve, da zaista govori i misli tim urbanim gradskim jezikom i žargonom. Ubijedio nas je. Svaka rečenica je kratka, snažna, pseća, neke su izgovorene kroz zube, a neke iz srca. Ova knjiga nam pomaže da se spustimo, sagledamo stvari iz niže perspektive, da vidimo koliko propuštamo jureći za onim što je (ne)važno. Pas osjeća svu milost i okrutnost ljudi, ima skener za dušu, pročita čovjeka na prvu. Pogrešna je uzrečica: „Laže kao pas!“ Kad je pas nekoga slagao? Nema potrebe za tim. To je najveća laž da psi lažu. Ne dodaju, ne uljepšavaju, sve je kako jeste. Pas je iskren. Do koske! Tako i Tokin piše, iskreno i do koske. Tokin je dobro pročitao pse. Dobra je ovo knjiga. Dobar je Pas!“
– Đuro Radosavović
Autor romana Himerina krv
Iz nepravde se rađaju heroji.
Kladovo 1982. godine. U rukama treće žrtve ubistva pronađena je identična poruka kao i kod prethodnih „Ne sudi da ti ne sude“. Mladi inspektor Avakum Milošević poslat je da pronađe ubicu. Tokom istrage zaključuje da je jedini osumnjičeni preminuo pre dve decenije.
Milan Rakić, pesnik i diplomata u Prištini, obavestio je kralja Petra da jedan turski trgovac prodaje crkveno zvono koje je zvonilo za početak Boja na Kosovu. Na predlog đenerala Putnika i majora Apisa, poslao je kapetana Tankosića i Mustafu Golubića da otkupe zvono. Ali svojeglavi kapetan smišlja drugačiji plan.
Šest pripovedaka Slaviše Pavlovića povezuje nesrećni društveno-istorijski kontekst. Osveta nagoni junake da se obračunaju s nepravdom, koju predstavljaju turske age, ustaše, zelenaši, članovi žirija književne nagrade... Na putu ka pravdi vrebaju ih zamke greha.
„Slaviša Pavlović ume da ispriča priču koja potiče iz naše bogate nacionalne istorije, ali i onu iz naše siromašne tranzicione stvarnosti. Nudi i storiju koja se sprda sa izvesnim pojavama iz našeg književnog života, a ako volite krimi priče, izvadiće iz svog pripovedačkog džepa jednu takvu. Na prvi pogled su potpuno različite, ali ih spaja ista životnost i pripovedački žar koji se podjednako dobro snalazi i u biblioteci i u kafani. I biće vam žao što ih nema više.“
– Slobodan Vladušić
„Pavlović je ’krao’ zanat od najboljih majstora kratke priče. Svakom novom rečenicom uvlači vas u svoj svet.“
– Ljubomir Radanov
„Sa intrigantnim zapletima, neočekivanim obrtima i besprekorno vođenim likovima, priče Slaviše Pavlovića govore o svetinji pravde i nužnosti zakona, o sukobu epskog i modernog morala, o osveti kao tragičkom etičkom činu, tvoreći tako pripovednu panoramu srpskog istorijskog življenja.“
– Dr Igor Perišić
Koliko biste dali da osvojite svet?
Dvostruka dobitnica nagrade British Fantasy Award.
Džu Juendžang, Blistavi kralj, uživa plodove svoje pobede koja je otrgnula južnu Kinu od mongolskih gospodara. Sada nova želja gori u njenim grudima: da preuzme presto i kruniše se za cara.
Ali Džu nije jedina koje ima takve ambicije. Gospa Džang, supruga moćnog generala, želi tron za svog muža – a ona je dovoljno jaka da ugrozi Džu. Da bi ostala u igri, Džu će morati da stavi sve na kocku i sklopi rizičan savez sa starim neprijateljem: talentovanim, ali nestabilnim evnuhom generalom Oujangom, koji je već žrtvovao sve da se osveti Velikom kanu, ubici svog oca.
Ulozi postaju veći jer je novi pretendent blizu prestolu: prezreni mongolski velmoža Vang Baosijang je prokrčio sebi put u prestonicu, a njegove smrtonosne igre moći prete da bace imperiju na kolena. Osvetoljubivi Baosijang želi da postane najekstravagantniji Veliki kan u istoriji kako bi ismejao vrednosti koje su njegovoj ratničkoj porodici bile važnije od njega.
Takmičari su odlučni da urade sve što je potrebno za pobedu. Ali kada je želja tako velika, cena bi mogla biti previsoka čak i za najnemilosrdnije srce...
„Sjajno zamišljena i razorno brutalna istorijska fantastika. Parker-Čan zadivljujuće nastavlja nijansirano i saosećajno ispitivanje snage započeto u prvoj knjizi, dok napetost raste.“
– Publishers Weekly
„Nastavak je bolji od prvog dela. Parker-Čan nam poručuje da moć ne pripada samo najokrutnijima već onima koji su u stanju da oproste sebi.“
– Washington Post
„Svaka reč dirljivog i šokantnog finala koje je pred vama upisuje ovu sagu na mapu obaveznog štiva za sve ljubitelje žanra.“
– Booklist
Sudbina dolazi onima koji se usude...
Od dvostruke dobitnice nagrade British Fantasy Award.
U selu pogođenom glađu, usred prašnjave žute ravnice, biće izrečeno jedno proročanstvo. Dečaka očekuje znamenita sudbina, a devojčicu – smrt…
Godina je 1345. Kina je pod gvozdenom šapom mongolske vlasti. Za gladne seljake centralnih ravnica znamenitost postoji samo u pričama. Kada Džu Čungbi, osmorođenom sinu, gatar prorekne veličanstvenu sudbinu, svi se pitaju kako će to ostvariti. S druge strane, nikoga ne iznenađuje što smrt očekuje pametnu i sposobnu sestru znamenitog Džu Čungbe.
Međutim, kada razbojnik napadne oca i dvoje dece, Džu Čungba podleže očaju i umire. „Ako je on preuzeo moju sudbinu i umro… onda ja možda mogu da preuzmem njegovu, i da živim“, razmišlja njegova sestra. Odlučivši da preuzme identitet svog brata, ona ulazi u manastir kao mladi iskušenik. Podstaknuta gorućom željom da preživi, Džu saznaje da je sposobna da uradi sve što je potrebno kako bi umakla prstu sudbine.
Kad njeno utočište strada u vihoru pobune protiv mongolske vladavine, Džu gradi drugačiju budućnost i postaje znamenita baš kao što je prorečeno njenom bratu.
„Ova priča o odanosti, porodici i samospoznaji vrvi od upečatljivih i složenih junaka. Epski svet, napeta akcija i vrtoglave smene ljubavi i požude pletu istovremeno tragičnu i inspirativnu pripovest. Parker-Čan nam je ponudila izvanrednu interpretaciju kineske istorije koja se čita sa velikim zanimanjem.“
– Library Journal
„Svaka nova stranica nudi novi delić slagalice, neočekivano otkriće, nova stradanja. Ako volite istorijsku fantastiku, ovo ne smete propustiti.“
– BookPage
„Neke scene su vrlo detaljne i intimne, a opisi bitaka veoma eksplozivni kao da gledate film. Knjiga u kojoj sve pršti od moći.“
– Popsugar
Dobitnik Nagrade Evropske unije za književnost
Roman o mom Lisabonu
Ispričaš jednu, drugu, treću, pa onda desetu priču, i taj broj počne sam od sebe da raste a priče se uklapaju, prožimaju, nekako postanu jedno i ti vidiš da to više nisu samo priče. Tu je Lisabon, tvoj glavni junak, osunčan, lep, bogat ljudima i događajima, ugnezdio se pod plavetnilom neba koje je takvo samo nad njim. Tu je pripovedač, došao s ovih prostora u neki drugi, zapadni svet i gleda ga ovde rođenim, tamo otvorenim očima. Tu su mnogobrojni likovi, neki davnašnji, neki vrlo moderni, a svi posebni, oblikovani, živi na stranicama romana kao da sad sedite negde na lisabonskom uglu i ćaskate. I ti shvatiš da je pred tobom roman o jednom gradu i njegovim stanovnicima koji ide, teče, čitaš ga, nasmeješ se, pa te obuzme seta, malo se zamisliš, pa ti se osmeh ponovo razlije licem. Uživaš.
Tiago, majstor pera, ovenčan Nagradom Evropske unije za književnost, posle Estorila, letovališta burne istorije, i kairskog vrelog Zamaleka obgrljenog vodama Nila, ne posustaje u svojoj geografiji ljudskih duša duž ose vremena i prostora od Atlantika do Mediterana. Odakle sam bila, više nisam od naslova pa do poslednje rečenice donosi izuzetnu atmosferu jednog posebnog grada koju stvaraju njegovi stanovnici, bilo da su rođeni tu, ili pridošli, a pripovedač se potrudio da vaš duh ostane bogatiji i srce radosnije kada zaklopite stranice ove izuzetne knjige.
Knjiga koja je pomerila granice žanrovske književnosti
Zbirka našeg najpoznatijeg pisca horora sastavljena je od efektnih, majstorski napisanih priča koje prikazuju Srbiju u nekom drugom vremenu punom vampira, mutanata, ucenjivača, manijakalnih serijskih ubica, ukletih splavova, liftova koji voze u drugu dimenziju, krvavih kompjuterskih igrica… Sve je tako blisko, prepoznatljivo, a ujedno neverovatno mračno i jezivo.
„Pripovetke u ovoj zbirci, nastajale od sredine osamdesetih do sredine devedesetih godina 20. veka, stravu i užas generišu iz duše pojedinca – njegovih strahova i mora – ali i iz duše jedne duboko traumatizovane, poremećene i autodestruktivne zajednice. Fantastična proza Gorana Skrobonje može se prepoznati i kao vid osobenog socijalnog angažmana, gde se fantastično svesno poigrava na granici čudnog pa i alegorijskog. Estetska upečatljivost ove proze dobrim delom počiva upravo na ovoj dinamici. Fantastično nije ʼbeg od stvarnostiʼ, već pre funkcioniše kao njegov apartan i neočekivan vid koji se ostvaruje u suodnosu pisac – čitalac.“
– Ljiljana Pešikan-Ljuštanović
„Prva domaća horor zbirka sa kojom sam se susreo i do dana današnjeg najdraža… Sve slavne, voljene, žestoke priče velikog majstora na jednom mestu.“
– Oto Oltvanji
„Istočnonemački Lovac u raži.“
– Die Zeit
„Crveni Verter u džinsu.“
– Times
Sedamnaestogodišnji Edgar Vibo umro je u novogodišnjoj noći od strujnog udara. Njegov otac, koji je napustio porodicu kada je Edgar imao pet godina, ispituje osobe bliske njemu da bi saznao šta se tačno dogodilo – i ko je njegov sin zapravo bio. Da bi pomogao čitaocima, sam Edgar sa onoga sveta prekida očeve razgovore s njegovom majkom, najboljim prijateljem Vilijem i s Čarli, devojkom u koju je Edgar bio nesrećno zaljubljen, kako bi nam dao svoju verziju događaja.
Apsurdan, urnebesno smešan i dirljiv, ovaj kultni bestseler istovremeno je satira na život u Istočnoj Nemačkoj i himna mladalačkoj slobodi.
„’Novi’ jadi mladoga V. su stari: ljubav koja boli u obliku ljubomore, poremećen odnos prema društvu u vidu osujećene ambicije. Savremeni Verter voli verenicu, kasnije udatu ženu po imenu Šarlota, koju ne zove Lota kao njegov prethodnik, već ’Čarli’.“
– Frankfurter Allgemeine Zeitung
„Divan mali roman – tragičan, ali pun humora.“
– Star Tribune
Kad svi lažu, kome da veruješ?
Elin svet se raspada...
Ona mrzi svoju školu. Brat joj je nestao. Upravo su je uhapsili. Opet. A sada je roditelji šalju u internat.
Međutim, Akademija Simerija nije obična škola. Kompjuteri i mobilni telefoni su zabranjeni. Učenici su mešavina nadarenih, surovih i privilegovanih tinejdžera. Oni – a možda i neki profesori – kriju tajnu.
Eli upoznaje nove ljude, među kojima je i Karter, sumorni usamljenik s kojim oseća trenutnu bliskost i dolazi u susret sa Noćnom školom, tajanstvenim društvom čijim aktivnostima učenici ne smeju da prisustvuju.
Međutim, kada Eli bude napadnuta pokreće se lanac događaja koji kulminira smrću jedne od učenica tokom letnjeg bala. Kada škola počne da izgleda kao veoma opasno mesto, Eli mora da odluči kome može da veruje. I otkrije šta se zaista dešava u Akademiji Simerija.
„Roman od kojeg vam se ježi koža i kidaju živci dok grizete nokte, a ipak sve vreme priželjkujete još!“ Serendipity Reviews
„Kada se zagonetke i intrige savršeno pomešaju kao u ovoj izvrsnoj knjizi, bićete primorani da gledate preko ramena, osluškujete i zapitate se kome smete da verujete ili kome biste uopšte mogli da se obratite ako bi vam život bio u opasnosti. Ovo je zaista posebna knjiga! Apsolutno je preporučujemo!“ Amaterasu Reads
Roman o granicama – fizičkim i metafizičkim, umnim i zaumnim.
U ovoj divanhani sećanja razmenjuju pobočnici, savetnici, tumači, sekretari i sluge. Oboružani su privilegijom da nadžive junake svojih pripovesti. Otuda neutaživa potreba da zapažaju nebitno, domišljaju nerazumljivo, osmisle nedogođeno i razblaže surovo.
Godine 1699. nakon dugih pregovora između Austrije i Otomanske imperije sklopljen je mir u Sremskim Karlovcima. U ovom specifičnom romanu o granici i njenom prokletstvu naporedo pripovedaju petorica muškaraca i jedna žena. Pripovedači su neposredni svedoci i učesnici događaja, a ujedno i žrtve burnog vremena u kome žive. Ispovedni ton njihovih kazivanja je zavodljiv i privlačan. Za neke od njih granica je muka i nevolja, za druge je unosan posao, a za treće – sudbina. Jedni je povlače, drugi je ispravljaju, treći čine sve da je obesmisle i potru. Zajedničko im je da tu granicu svi smatraju privremenom.
„O složenosti pojma granice i raznolikosti njenog doživljavanja svedoči šest paralelnih priča koje se unekoliko dodiruju, ali i razlikuju. Različitost priča proističe iz perspektive i socijalnog statusa junaka pripovedača, kao i ličnosti o kojima se pripoveda. Na osnovu opisanih sudbina u prilici smo da razumemo kako je izgledao Balkan u 17. i 18. veku, ali i kakve su bile prilike u carskom Beču i Stambolu dok je u samom jezgru romana konkretan događaj ‒ Karlovački mir.“
– Dr Slađana Ilić
10 GODINA – jubilarno izdanje
U zemlji u kojoj je normalnost već dugo retka pojava nije čudo što je roman Ivana Tokina Najnormalniji čovek na svetu odmah po objavljivanju postao najomiljenija knjiga ovdašnje publike.
Zamislite priču o čoveku čiji se život može svesti na šest stavki:
1. Imam psa.
2. Umem da skuvam odličan čorbast pasulj sa suvim rebrima, bez zaprške.
3. Imam prijateljicu na trećem spratu.
4. Zgodan sam, u određenoj meri. Bled sam, ali ne izgledam loše.
5. Voleo bih da imam ženu da s njom jedem pasulj i da je obožavam.
6. Osumnjičen sam.
Između policijskih privođenja i saslušanja, Tokinov junak vodi sasvim običan život u samom srcu Beograda, u kojem uspeva da radi i zaradi, prošeta se sa psom, okupa u Dunavu, da popije koju, porazgovara s lokalnim taksistom filozofom, da se fer potuče, pa i da se zaljubi u svoju advokaticu. Tu su i svakodnevni razgovori s fotografijama porodice koje više nema, kao i čitanje životnog priručnika predaka, koji nudi kratka i precizna „uputstva za rukovanje samim sobom“ i određeni broj neispisanih stranica koje tek treba popuniti.
Bilo da ste se već upoznali s Tokinovim neobično običnim junakom ili ste tek na početku puta ka razumevanju šta znači posedovati normalnost kao supermoć, jubilarno izdanje Najnormalnijeg čoveka na svetu – sa ekskluzivnim intervjuom u kojem nam autor otkriva tajne pisanja ovog nezaboravnog romana – pružiće vam utočište od svakodnevnog ludila.
„Na početku bijaše brodolom iz kojeg je jedan mladić jedva izvukao živu glavu nasukavši se na obali mjestašca poznatog po zaštitnici svetoj Margareti, zaduženoj za čudotvorno povećanje nataliteta. Ali ovdje su se onda i druga čuda dogodila. Magarci su oglašavali seksualne aktivnosti, Srbi i Hrvati dijelili postelju, Aco Stanković pojavio se na smokvi umjesto na televiziji… Samo Ante Tomić može izmisliti ovako urnebesan svijet a da u njega povjerujemo kao da je prepisan iz stvarnosti. Zato je Nada roman koji nam vraća nadu da se neke neželjene pojave u društvu mogu preobratiti na humor, da sretni krajevi postoje i izvan fikcije.“
– Marina Vujčić
„Idi bre, Ante, nada?! Šta si ti, John Lennon?“
– Aleksandar Stanković
„Ako ste oženjen muškarac koji drži do sebe, molim vas nemojte kupiti ovu knjigu. Čitajući je u jednom dahu, supruzi se nećete odazvati na molbe da odštopate umivaonik, djetetu nećete pomoći u pisanju zadaće, propustit ćete dogovorenu partiju karata s prijateljima i na kraju će vas supruga zbog glasnog smijanja potjerati iz kreveta na sofu u dnevni boravak, a vi ni tamo nećete spavati sve dok ne završite s čitanjem.
Ako ste udata osoba ženskog spola, upozoravam da za vas posljedice kupnje mogu biti još gore. Jer vi ćete se nakon prvih nekoliko stranica zaključati u spavaću sobu, odbiti ukućanima skuhati i ručak i večeru i na kraju ćete ih toliko zabrinuti valovima smijeha da će suprug u očaju pozvati hitnu pomoć.
Ako spadate u skupinu samica i samaca, možete je kupiti, ali samo na vlastitu odgovornost. U tom slučaju pazite da se pretjerano ne zaljubite u njene junake i junakinje jer to može biti opasno po vaš budući emotivni život, kao što i preglasno smijanje može biti opasno jer vam gazdarica radi toga može uručiti otkaz.“
– Rajko Grlić
Hronika čuvenog mosta na Drini, glavnog junaka Andrićeve višegradske sage tokom četiri stoleća svog postojanja, od gradnje turske ćuprije u XVI veku do austrijskog bombardovanja i Sarajevskog atentata, književno je remek-delo oblikovano kao niz priča, sazdanih od legendi i stvarnih događaja, od predanja i kazivanja poput Šeherezadinih priča iz 1001 noći. Ovaj niz priča, ulančen u skladan i nezadrživ tok poput nemirne Drine, kao simbola granice između dva sveta, s mostom koji ih spaja, oživljava nezaboravne likove višegradskih žitelja i njihovih osvajača, od slavnog graditelja ćuprije rodom iz Sokolovića, hajduka Radisava, sejmena Plevljaka, vlasnice hotela Lotike, do Ćorkana, Tome Galusa, Alihodže, nesrećnog Glasinčanina i drugih protagonista Andrićevog bosanskog karakazana…
Andrićeve višegradske staze, kojima je prolazio kao dečak u vreme školovanja kod svojih rođaka, usađivale su u budućem piscu spoznaju nemirnog i čudnovatog podneblja svog zavičaja, gde su se mešale kulture, nacije i vere, smenjivali sukobi i vlastodršci u zagrljaju burne i maćehinske istorije.
Šta se desi kad vam sudbina da deset dana da pronađete ljubav svog života ili zauvek nestanete.
Da nije već mrtva, Delfi bi iznova umrla od sramote. U večni život je kročila u groznoj spavaćici u kojoj nijedna žena ne bi volela da je iko vidi i našla se oči u oči s najlepšim muškarcem kog je ikada srela. A on joj se osmehuje.
Počinju da ćaskaju i sve drugo bledi i nestane – no onda se neko pojavljuje urlajući da se desila ogromna greška, posle čega se zanosni neznanac vraća na ovaj svet.
Sudbina će joj ponuditi izazov: ako pronađe misterioznog muškarca i navede ga da se zaljubi u nju za deset dana, moći će da se vrati u svoj dotadašnji život.
Ah da, on se pritom uopšte ne seća da su se ikada sreli…
„Knjiga koja ima baš sve što je potrebno: duhovitost, duševnost i divnu junakinju. Postala sam obožavateljka Kersti Grinvud.“
– Kolin Huver
Od autorke bestselera Božićna knjižara.
„Divna, nežna priča koja oduzima dah. Uživala sam u svakom trenutku leta.“
– Sofi Kinsela
Morag Makintajer je mlada Škotkinja sa udaljenih ostrva koja čine najsevernije delove Velike Britanije. Ona je takođe pilot treće generacije, naslednica ostrvske avionske službe koju vodi sa svojim dedom. Žitelji sa preko petsto ostrva koja sežu skoro do Norveške računaju na to da će im oni redovno prevoziti poštu, pakete, turiste, lekove i povremeno ovce. Kao čuvar ove linije spasa, Morag je navikla da sleće na zlatne plaže i male travnate uzletne staze, bilo tokom velikih oluja ili tokom vedrih beskrajnih letnjih noći. Gore na plavom nebu, Morag se oseća kao kod kuće.
Međutim, dole na zemlji je drugačije. Hejden, njen dečko iz letačke škole, želi da se Morag preseli u Dubai sa njim, gde će leteti na velikim avionima i reći zbogom mračnim zimama u Škotskoj.
Nakon što za dlaku izbegne sudar sa poljoprivrednim avionom koji nije prijavio svoj let, Morag je na ivici da napravi ogromnu životnu promenu.
Ipak, primorana da pomogne dedi, leti još jednom na sever, gde će zbog oluje prinudno sleteti na ostrvo Inčborn, koje se ne nalazi na njenoj poštanskoj ruti. Na Inčbornu nema ničeg osim drevne razrušene opatije, stanice za posmatranje ptica i jednog jedinog privremenog stanovnika: Gregora, ornitologa iz Glazgova. On je u najmanju ruku neprijatan, ali Morag nema izbora i mora prihvatiti Gregorovu kolibu za utočište dok ne dođe pomoć... kad god to bilo.
Iščekajući spas, Morag se pita nije li je to izolovano ostrvo upravo mesto na kojem treba da bude.
Dženi Kolgan je romanom Letnje nebo predstavila odličnu psihičku borbu, sumnju u sebe i strah posle traumatičnog iskustva. Kao i neočekivan način prevazilaženja straha. I u sve to je uspela da uplete slatku, nenametljivu ljubavnu priču koja opčinjava.
Klasici književnosti za decu
Postojao je, međutim, i drugi razlog što je Lesi bila toliko poznata u selu. Razlog je bio taj što se, kako su govorile žene, „po njoj mogao sat podesiti“.
U Grinol Bridžu, rudarskom seocetu u srcu Jorkšira, živi se teško. Pa ipak, Džo Karaklaf je među najsrećnijim dečacima na svetu. Njegovi roditelji se vole i dom im je pun radosti, a krasi ga i najlepša, najvernija škotska ovčarka u tom kraju. Svakoga dana tačno u četiri po podne Lesi čeka Džoa ispred škole. Ali jednog dana neće se pojaviti. Kako Džo kasnije saznaje, njegovi roditelji su prodali Lesi da spasu porodicu od nemaštine. Ali Džo ne prestaje da se nada da će se njegova verna Lesi jednog dana ipak vratiti.
Verovatno najlepša, a sigurno najčitanija knjiga o jednom psu, Lesi dolazi kući govori o neverovatnoj vernosti i nepobedivom instinktu koji su jedino Lesino oružje dok se hvata ukoštac s preprekama kakve će teško savladati ijedan drugi pas ili čovek.
„Neodoljiva poslastica za sve ljubitelje životinja.“
– Publishers Weekly
Od autorke romana Ja, Mona Liza
Ona je bila Romeova ljubav pre Julije
Da li je najveća ljubavna priča bila laž?
Zaboravite sve što znate o Romeu i Juliji. Ovo je Rozalinina priča.
Romeo Montagi se zaljubio u Rozalinu Kapulet onoga trena kada ju je prvi put ugledao. Tvrdoglava i nezavisna Rozalina nije ubeđena u ozbiljnost mladićevog hirovitog srca, ali pošto se od nje očekuje da život provede u manastiru, zgodni i šarmantni Romeo mogao bi biti njena prilika za lepšu budućnost.
Pošto nije imala poverenja u Romea, Rozalina ubrzo odustaje od njihove moguće romanse, ali Romeovu pažnju odmah privlači njena mlada rođaka Julija. Rozalina postepeno shvata da u opasnosti neće biti samo devojčin ugled već i sam život.
Malo je vremena ostalo do Rozalininog odlaska u manastir, odakle neće moći da motri na Juliju. Da li će biti dovoljno vremena da izbavi rođaku iz nevolje ? Ili ova priča ima samo jedan kraj?
„Ne mogu prestati da razmišljam o ovom romanu. Lepa Rozalina je zadivljujuća, očaravajuća i neverovatno impresivna knjiga. Sigurna sam da će ovog leta svi pričati o njoj.“
– Elodi Harper, autorka bestselera Vučja jazbina
„Ljubitelji najizvođenije Šekspirove tragedije neće biti razočarani ovim viđenjem priče. Živopisno, burno, ubedljivo.“
– Independent
„Impozantno, originalno, provokativno, briljantno napisano delo.“
– Best Magazine
„Svež, intrigantan i mračan pogled na najpoznatiju ljubavnu priču.“
– Woman & Home
