Dobitnica nagrade Kresnik
Bronja stanuje u Vojkovoj, ulici u kojoj uvek sija sunce. Njena kuća miriše na zagorelo mleko i buhtle. Porodici Žakelj često dolaze gosti, a kad svi sednu za trpezarijski sto, baka Dada kaže da imaju zasedanje kućnog saveta. U kuhinji se sve radi, razvlači se testo za štrudlu, zavija se savijača, lupaju se šnicle, razvija se testo za rezance, tamo se i pegla. Ukućani i komšije kafenišu po ceo dan i ispijaju šljivovicu. Uvek se puši.
U 19.30 porodica se okuplja da gleda Dnevnik. Televizor se uključi u 19.13 da se zagreje do 19.15 za crtani. Bronja voli da gleda druga Tita. Jedva čeka da poraste pa da učestvuje na radnim akcijama gde se pevaju pesme i dobija za užinu zemička i kobasica.
Pa ipak, ništa u budućnosti nije kako je mala Bronja zamišljala. Belo se pere na devedeset je priča o odrastanju satkana od dobro poznatih, u kamen uklesanih pravila života u Jugoslaviji. Naivnim rečima deteta koje sve vidi i sve prati, Bronja brani taj svet od zaborava. Dok je pratimo kako stasava u mladu devojku, Bronjin pripovedački glas sazreva, pronalazeći tople reči i za najpotresnije ljudske sudbine.
„Bronja Žakelj zaranja u sećanja, ponekad lična, ponekad kolektivna, u beskrajne izvore anksioznosti, poput bolesti, gubitka, smrti, poricanja, laži i usamljenosti, uz svetlucavi zvuk književne duše koja nikada nije izgubila osećaj za dečju igru, radost i slobodu. Sa lakoćom iznosi sve strašne stvari kojih ni sama nije bila pošteđena, osvetljavajući realnost ljudskog stanja: da su ljudi bolno sami i da odrasli često mnogo lakše odustaju nego deca.“
– Žiri nagrade Kresnik
Ova knjiga, koja se prvo pojavila u časopisu Bazar gde je izlazila u nastavcima, vraća nas u jedno srećno, čedno vreme, koje nije slutilo na sve ono što nam se dogodilo kasnije.
Novi čitaoci, koji se možda sada prvi put susreću sa prozom Mome Kapora, naći će u njegovim ranim tekstovima neke od odgovora koji će im pomoći da bolje shvate sadašnji trenutak jer Ana nastavlja svoj život, nezavisno od našeg poimanja vremena. Ona je arhetip Beograđanke koju i danas srećemo.
Iz predgovora Ane Kapor
Kada bi trebalo odabrati jedno delo Mome Kapora koje ga najbolje predstavlja, onda bi to svakako bila knjiga Beleške jedne Ane koja je danas ponovo pred nama.
Svet posmatran iz ugla tinejdžerke, ispričan prepoznatljivim beogradskim žargonom i ilustrovan autorovom rukom, u isto vreme je i duhovita ali i nemilosrdna analiza jednog vremena.
Ova knjiga koja je objavljena 1972. godine bitno je uticala na tadašnju jugoslovensku književnu scenu. Svrstana je u kategoriju „džins proze“, čiji je Kapor jedan od najizrazitijih predstavnika.
Beleške jedne Ane će nas nasmejati, ali i podstaknuti da razmišljamo o večitim pitanjima, koja kao i generacije pre nas, svakodnevno sebi postavljamo.
Završnica serijala Sedam sestara koji je širom sveta prodat u preko 50.000.000 primeraka
Pariz, 1928. godine.
Jedva živog dečaka pronađenog u vrtu svoje kuće prihvatila je jedna ljubazna porodica. Nežan, talentovan ali prerano sazreo, on pronalazi sreću u novom domu u okrilju ljudi koji mu omogućavaju život o kakvom nije ni sanjao. O svojoj prošlosti, ipak, ne progovara ni reč.
Dečak odrasta, otkriva prvu ljubav, počinje studije na prestižnom Pariskom konzervatorijumu… Gotovo da je zaboravio na strahote od kojih je pobegao i obećanje na koje se zavetovao. Ali celom Evrope se širi zlo pred kojim niko nije bezbedan. Duboko u sebi zna da će doći dan kada će ponovo da beži.
Egejsko more, 2008. godine.
Na jahti Titan okupilo se sedam sestara da odaju poslednji pomen ocu koga su toliko mnogo volele i o kojem su tako malo znale. Na opšte iznenađenje, Tata Solt je odabrao da trag do njihovih prošlosti poveri izgubljenoj sestri. Ipak, sa svakim novim saznanjem dolazi i novo pitanje. Sestre moraju da se suoče sa činjenicom da im je voljeni otac bio gotovo stranac. A još će biti potresnije kada shvate koliko njegove tajne i dalje utiču na sadašnjicu.
Obuhvatajući čitav život pun ljubavi i gubitka, prelazeći kontinente i okeane, Atlas – priča Tate Solta dovodi serijal Sedam sestara do zapanjujućeg, nezaboravnog završetka.
„Najbolja knjiga svih vremena.“ Washington Post
Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način.
Roman koji je Fjodor Dostojevski smatrao besprekornim, a Vilijam Fokner nazvao najboljim romanom koji je ikada napisan, Ana Karenjina je monumentalno delo Lava Tolstoja koji daje sveobuhvatan prikaz ruskog društva devetnaestog veka, od aristokratskih salona do seoskih gazdinstava. Uvodeći dva narativna toka, prvi koji prati ljubavnu priču između Ane i Vronskog i drugi koji prati odnos između Kiti i Ljevina, Lav Tolstoj ispisuje svevremene stranice o porodici, gubitku, ljubavi, izdaji, veri i prijateljstvu.
„U Ani Karenjini Tolstoj je dao izuzetnu psihološku analizu ljudske duše, vrlo duboko i snažno, s realizmom umetničkog opisivanja koji dosad nismo imali.“ Fjodor Dostojevski
„Najveći društveni roman čitave svetske književnosti.“ Tomas Man
„Jedna od najvećih ljubavnih priča u svetskoj književnosti.“ Vladimir Nabokov
Kad nešto želimo, čitav kosmos stupa u zaveru kako bi nam pomogao da to ostvarimo.
Roman Alhemičar stekao je posvećenu publiku širom sveta. Priča koja pleni svojom jednostavnošću i inspiriše svojom mudrošću prati mladog andaluzijskog pastira Santjaga, koji iz rodne Španije odlazi u egipatsku pustinju kako bi našao skriveno blago zakopano ispod piramida.
Niko ne zna kakvo je blago u pitanju ni da li će Santjago uspeti da prevaziđe prepreke koje mu staju na put, ali ono što počinje kao potraga za svetovnim bogatstvima pretvara se u potragu za bogatstvom koje se nalazi u nama samima.
Zanosna, živopisna i duboko ljudska, ova priča predstavlja večni dokaz moći naših snova da nas preobraze i svedoči o tome koliko je važno slušati sopstveno srce.
„Briljantno napisana knjiga. Ona dotiče svakoga od nas i uči da sve blago sveta leži u našim srcima.“
– The Guardian
„Paulo Koeljo zna tajnu književne alhemije.“
– Kenzaburo Oe, dobitnik Nobelove nagrade za književnost
Novi roman autora svetskih bestselera Lovac na zmajeve i Hiljadu čudesnih sunaca.
Proslavljeni autor Haled Hoseini vraća se sa novim romanom posle šest godina – emocionalnom, provokativnom i nezaboravnom pričom o tome kako volimo, kako jedni druge štitimo i kako odluke koje donosimo odjekuju pokolenjima.
Znači tako. Hoćete priču, pa jednu ću i da vam ispričam....
Avganistan, 1952. godine. Abdulah i njegova sestra Pari žive sa ocem i maćehom u zabačenom selu. Otac je u večitoj potrazi za poslom a porodica se bori sa siromaštvom i ledenim zimama. Abdulahu je Pari divna i dobra poput vile po kojoj je dobila ime, ona je čitav njegov svet. On je njen zaštitnik, više kao otac nego kao brat, spreman da za nju učini sve, čak i da menja svoje jedine cipele za lepo novo pero u njenoj zbirci. Svake noći oni spavaju jedno pored drugog u kaputima, čvrsto zagrljeni.
Jednog dana zaputiće se sa ocem preko pustinje u Kabul. Pari i Abdulah ne slute da će im ono što ih tamo čeka razoriti život – jer ponekad ljudi kažu kako prst mora da se odseče da bi se sačuvala ruka.
Ovo delo velikog zamaha i ambicije prati brojne upečatljive likove od Avganistana do Pariza i od San Franciska do grčkog ostrva Tinos, i priča njihove dirljive i neodoljive priče, ponovo dokazujući Hoseinijevo duboko razumevanje spona koje nam oblikuju živote i koje nas određuju kao ljude.
„U ovoj priči koja bodri duh i pruža istinsko čitalačko zadovoljstvo Hoseini iskazuje optimizam koji nije bio toliko vidljiv u njegovim prethodnim delima.“
– Library Journal
„Hoseinijev osećaj za detalj i emocionalne nijanse u ovom romanu jesu ono što dugo ostaje u nama.“
– Publishers Weekly
Haled Hoseini - Poruka čitaocima povodom objavljivanja novog romana A planine odjeknuše
Autorka bestselera Sa nama se završava i Veriti.
Samo dan pre nego što će se odseliti iz Los Anđelesa, Falon upoznaje mladog ambicioznog pisca Bena. Odmah su se svideli jedno drugom pa zašto ne bi proveli dan zajedno. Uostalom, Falon je devojka koja odmah inspiriše Bena da postane junakinja njegovog budućeg romana. Ali njihovo poznanstvo se neće okončati tog neobičnog dana. Iako vode odvojene živote, svako sa svojim nevoljama i radostima, svake godine sastaju se istog dana, sve dok Falon ne posumnja u Benovu iskrenost. Šta ako joj samo prezentuje savršenu stvarnost zarad konačnog obrta u svojoj priči? Može li se njihov odnos – a istovremeno i njegov roman – smatrati ljubavnom pričom ako se završi slomljenim srcem?
„Kolin Huver poseduje jedinstven stil. Složeni porodični odnosi, snažna ljubavna priča i malo jeze u stilu Džilijen Flin zaintrigiraće i najprobirljivije čitaoce.“
– Library Journal
„Nema dobrog izgovora da ne pročitate 9. novembar. Ostavite sve po strani poklonite sebi vikend sa ovim romanom. Uživaćete.“
– RT Book Reviews
Kultna knjiga XX veka.
„Slabi ili jaki, pametni ili priprosti, svi smo mi braća. Nijedna životinja nikad ne sme ubiti neku drugu. Sve životinje su jednake.
A sada, drugovi, ispričaću vam šta sam prošle noći sanjao. Ne mogu vam opisati taj san. Bio je to san o tome kako će zemlja izgledati pošto Čovek sa nje iščezne. Ali podsetio me je na nešto što sam odavno već zaboravio.“
Povod za nastanak Životinjske farme nalazio se u Orvelovoj analizi posledica Ruske revolucije koja je prerasla u totalitarni režim i diktaturu stvorenu oko kulta ličnosti, kao i u njegovom iskustvu stečenom tokom Španskog građanskog rata. Iako je javnost često insistirala na momentu kritike sovjetske vlasti, Orvel je uvek naglašavao da se Životinjska farma iako prvenstveno satira o Ruskoj revoluciji, odnosi na svaku nasilnu revoluciju koju predvode nemarni ljudi gladni vlasti. „Hteo sam da naravoučenije bude da revolucije donose radikalno poboljšanje samo kada su mase budne i znaju kako da zbace svoje vođe čim ovi obave svoj posao. Trebalo je da prekretnica u priči bude trenutak kada svinje zadrže mleko i jabuke za sebe“, isticao je Orvel razočaran što je čitaocima možda promakao ovaj ključni momenat teksta.
I pored piščeve bojazni, ova alegorijska antiutopija odmah je privukla veliku pažnju. Danas se smatra jednim od najboljih romana XX veka, postala je neizostavna lektira svakog savremenog čitaoca, a 1996. godine dobila je nagradu Hugo. Danas je možda više nego ikad pre potrebno da ovo delo čitamo i razumemo.
„Sve životinje su jednake,
ali neke životinje su jednakije
od drugih.“
Post scriptum
Orvel je za prvo izdanje napisao predgovor pod naslovom Sloboda štampe. Izdavač je odbio da ga štampa. Tekst je bio gotovo zaboravljen do 1972. godine, kada je objavljen u Književnom dodatku Timesa. Sada se prvi put pojavljuje na srpskom jeziku.
„Smeo, skladan i maestralno napisan roman.“
– npr.org
Ko je Sofi Stark? Briljantna režiserka, ljubavnica, supruga, prijateljica, izdajnica. Sofi nije lako razumeti jer beskrupulozno koristi priče iz života bliskih osoba da stvara filmove koji joj donose priznanje kritičara i oduševljenje publike. Od neupadljive devojke i osobenjaka Sofi naglo postaje zvezda, što će skupo koštati one koji je vole, a naposletku i nju samu.
Snažan i provokativan roman Život i smrt Sofi Stark je priča o moći umetnosti da transformiše – ali i uništi – ljudske živote, kao i o nagonu umetnice da stvori nešto veće i važnije od sebe, čak i ako to podrazumeva žrtvovanje svega što voli.
„Pročitala sam Život i smrt Sofi Stark sa knedlom u grlu. Reč je ne samo o briljantnoj analizi ljudskog genija i štete koju svojim delovanjem može da nanese, već i o vanserijski dobroj priči.“
– Ema Donahju, autorka romana Soba
„Beskompromisni, napeti ekspoze o nesuđenoj zvezdi filmske scene. ’Prijatelji’, bivši ljubavnici, filmski kritičari slikaju portret neshvaćene kultne režiserke i mostova koje je spalila na svom kratkom pohodu kroz život.“
– Marie Claire
„Radnja se razvija laganim tempom i raspliće se, iako je njen ishod otkriven u naslovu romana, sa iznenađujućom emocionalnom dubinom... Fascinantna analiza onoga što je potrebno uložiti u umetničko stvaranje i, što je još važnije, onoga što je potrebno da bi se voleo neko ko se tim stvaranjem bavi.“
– Kirkus
„Ovaj bogato osmišljen roman pruža slojevit pogled na njegovu neuhvatljivu junakinju.“
– Guardian
Autorka romana Deca Volge i Vozom za Samarkand
Dobitnica priznanja Velika knjiga, Jasna Poljana i Nagrada za najbolje prozno delo godine
Zulejha živi u tatarskom selu Julbaš. Udata je veoma rano. Vaspitana da bude pokorna i da služi, pokušava da preživi torture surovog supruga i pakosne svekrve. Iako trpi i trudi se da ispuni očekivanja, sudbina joj samo zadaje nove udarce.
U zimu 1930. godine Zulejhinog muža ubijaju komunisti pod optužbom da je kulak, a ona biva prognana u Sibir. Prisiljena je da se prilagodi strašnim životnim uslovima tajge uz obalu reke Angare. Začudo, novi uslovi izgledaju joj kao blagodet u odnosu na prethodni život. Logor u Sibiru postaće mesto gde će prvi put osetiti ljubav muškarca, gde će podići sina, gde će ostati.
„Roman Zulejha otvara oči poseduje odliku prave književnosti – pogađa direktno u srce. Priča o sudbini glavne junakinje, tatarske seljanke iz doba raskulačivanja, odiše takvom originalnošću, verodostojnošću i magijom na koje se retko nailazi u poslednjim decenijama u ogromnoj bujici savremene proze. Autorka vraća čitaoca u umetnost preciznog posmatranja, tananu psihologiju i, što je najbitnije, u onu ljubav bez koje se čak i najtalentovaniji pisci pretvaraju u hladne beležnike bolesti vremena. Izraz ’ženska književnost’ nosi u sebi nijansu potcenjivanja – uglavnom po milosti muške kritike. Roman Guzelj Jahine – van svake sumnje – jeste ženski. O ženskoj snazi i ženskoj slabosti, o svetom materinstvu, ne na fonu engleske dečje književnosti već na fonu radnog logora, paklenog rezervata koji je smislio jedan od najvećih zlotvora čovečanstva. I za mene ostaje zagonetka kako je mlada autorka uspela da stvori tako moćno delo koje proslavlja ljubav i nežnost u paklu… Od sveg srca čestitam autorki na veličanstvenoj premijeri, a čitaocima – na velikoj prozi. Ovo je blistavi početak.“
– Ljudmila Ulicka
Ilustrovana istorija dinastije Targarjena
U doba kada su vladali zmajevi...
Ova raskošna istorija koja sadrži više od 150 novih ilustracija u boji zadivljujući je uvod u kuću Targarjena, ikoničke porodice koja se nalazi u srcu popularnih HBO serija Igra prestola i Kuća zmaja.
Stotinama godina Targarjeni su sedeli na Gvozdenom prestolu Vesterosa, dok su njihovi zmajevi vladali nebom. Pripovest o jedinoj porodici koja je preživela Propast Valirije jeste priča o komplikovanim političkim igrama, savezima i izdajama, o delima plemenitim i kukavičkim. Pripovedanje započeto u epskoj Vatri i krvi Džordža R. R. Martina u Zmajevom uzletu vodi hroniku nastanka i uspona moći Targarjena u Vesterosu od Egonovog Osvajanja pa do kraja namesničke vladavine u ime Egona III Zmajoguba.
Oživljeni novim ilustracijama u ovom luksuznom izdanju pred nas stupaju Targarjeni i njihovi zmajevi. Ovo je obavezna literatura o najmoćnijoj porodici Sedam kraljevstava, kako za čitaoce koji su već dobro upoznati sa nasleđem Vesterosa, tako i za one koji su se s Targarjenima prvi put sreli gledajući Kuću zmaja.
Od dvostrukog dobitnika Pulicerove nagrade
Knjiga godine po izboru časopisa New York Times, Washington Post, Time, NPR, BookPage
„Žestoko i veličanstveno, pravo remek-delo.“
– People
Godine 1971. smeće se gomila po ulicama, stopa kriminala je dosegla maksimum, grad srlja u bankrot i vodi se pravi rat između njujorške policije i Crnačke oslobodilačke vojske. Usred ovog kolektivnog nervnog sloma, Rej Karni, nekadašnji muljator i vlasnik prodavnice nameštaja, ostavio je za sobom mutne radnje sve dok mu ne zatrebaju karte za koncert Džeksonove petorke za ćerku Mej, pa se obraća bivšem saradniku detektivu Mansonu, koji može sve da sredi ako mu Karni uzvrati uslugu…
Godine 1973. kontrakultura je stvorila novu generaciju, stari običaji se ruše i menjaju, ali postoji jedna konstanta – Peper, Karnijev nekadašnji partner u zločinu. Pored svojih brojnih sumnjivih delatnosti, Peper prihvata da radi i kao obezbeđenje filmske ekipe koja snima u Harlemu. U uvrnutom svetu holivudskih zvezda, komičara i narko-dilera, uz uobičajenu postavu prevaranata, mafijaša i plaćenih ubica svi će potceniti prekaljenog krimosa – na svoju žalost.
Godine 1976. Harlem gori blok po blok dok se cela zemlja priprema za proslavu dvestagodišnjice nezavisnosti. Kad Karnijev stanar zadobije povrede u podmetnutom požaru, Karni će od Pepera zatražiti ime krivca. Ovaj će dvojac morati da se probija kroz metropolu u rasulu, koju vode sumnjivi, nasilni i korumpirani.
„Vajthed se, kroz briljantno izgrađene zaplete i obrte, još jednom pokazuje kao pisac čije se delo ističe u svakom žanru. Ovaj krimi roman istovremeno je i oštar, i smešan, i pun emocija, i elegantan portret Harlema i njegovih žitelja.“
– Time
Poznati reditelj, pisac Beogradskog trija, i u ovom svom romanu ispričaće intrigantnu priču o poznatim žiteljima Beograda, služeći se pritom i rečju i slikom. Ovoga puta glavni protagonisti su psihijatar i pozorišni reditelj Hugo Klajn, pijanistkinja i muzikolog Stana Đurić i vlasnik i direktor „Politike“ Vladislav Ribnikar – priča o njihovim isprepletanim odnosima utoliko je zanimljivija što im se sudbine i karijere prelamaju kroz dve različite epohe, onu pre i onu posle Drugog svetskog rata. Njihovo delovanje, preživljavanje i borba za opstanak tokom rata, njihov snažan karakter i ugled koji su ponovo zaslužili i u novom društvenom poretku, odredili su dalji pravac njihovog života, na šta je donekle uticao i ljubavni zaplet o kojem je u ovom romanu reč.
Zavod, reč izabrana za naslov ovog romana, zapravo skraćeno ime Zavoda za lečenje hladnom vodom, elektricitetom, švedskom gimnastikom i masažom, koji je osnovan i koji je radio između dva svetska rata u Beogradu, bio je mesto gde su se prvi put sreli Hugo Klajn i Stana Đurić Ribnikar…
Najzapaženiji turski pisac posle Orhana Pamuka
Roman koji otkriva ogoljenu istinu onih kojima je rat oduzeo pravo na život
Da je čovek započeo život u paklu, da li bi mogao da odbije da bude demon?
Zamir je imao samo šest dana kada je u izbegličkom kampu na granici Sirije i Turske, gde ga je ostavila majka, eksplodirala bomba. Odgajan u sirotištu humanitarne organizacije, korišćen kao prigodna maskota za prikupljanje donacija, oduvek je bio svedok i sredstvo mahinacija.
Uoči 21. veka Zamir radi u misiji pri Prvoj svetskoj mirovnoj fondaciji. Usled vrtoglavih mirovnih scenarija, zavera i borbi, on pokušava da nađe odgovor na pitanje kako doći do pomirenja. Upoznaje ministre, diktatore, teroriste. Da bi ih naterao na pregovore, on ih obmanjuje i ucenjuje. Ne dozvoljava sebi da predahne, i ne staje ni pred čim. Mir, pre svega. Mir po svaku cenu.
Hakan Gundaj vrlo iskreno i ubedljivo razotkriva zakulisne radnje, korupciju i licemerje koji se kriju iza dobročinsatva humanitarnih organizacija, cinizma pojedinaca, ali i načina na koji Zapad pere svoju savest. U alternativnom svetu koji bolno podseća na ovaj u kojem živimo, on iznosi na videlo savremene društvene teme oko kojih gradi uzbudljivu fikciju s nezaboravnim junakom u glavnoj ulozi.
Roman o kismetu.
U srcu Kaira, na ostrvu usred Nila, decenijama je postojala antikvarnica krcata svakojakim blagom kao Ali-babina pećina. Radnju, najčuveniju u tom delu sveta, vodili su Kosta, glasoviti egiptolog, i njegova poćerka Arna sve dok kismet, zbog nekih Kostinih misterioznih greha, nije odlučio drugačije. Ova priča u kojoj se mešaju ovozemaljski i zagrobni život nije mogla da se dogodi nigde osim u Kairu, pa su taj pustinjski megalopolis, njegova tiha mahala Zamalek, ljudi, običaji i vrelina grada jednako važni junaci romana kao i Kosta antikvar i pripovedačica Arna, prašina koja stalno pada i Nil koji teče kao život.
„Zamalek je roman koji vam se u prvom trenutku čini kao putopis pun opisa čudnih običaja, leksikon egzotičnih pojmova ili nekakav uvrnuti bedeker o Egiptu. A onda, malo-pomalo, iz novootkrivenih delova istorije te zemlje i sjajnog opisa mentaliteta njenih stanovnika počinje da izranja priča. Ona se, kao ponornica koja je u početku hučala negde u dubini, u svoj svojoj snazi najzad pojavljuje na svetlosti dana, sa svojim junacima, njihovim neobičnim pojavama i zanimljivim biografijama. Ta priča postaje zavodljiva, napeta i dirljiva, da bi se na kraju ulila u okean uspomena. Ako je o Aleksandriji najbolju belešku napravio Lorens Darel, onda je, na sličan način, kroz uzbudljive sudbine svojih junaka i neobične trenutke iz njihovih života u kvartu Zamalek, Dejan Tiago-Stanković ovekovečio Kairo.“
Goran Marković
Četvrti roman u serijalu o detektivskom dvojcu Munk-Kriger.
Bio je to najozloglašeniji nerešeni slučaj u Švedskoj – dva dečaka oteta i ubijena, a brutalno unakažena tela postavljena u isceniranoj pozi.
Kada su nakon osam godina tela druga dva dečaka pronađena u sličnim okolnostima, čini se da se ubica vratio, ali ovoga puta zločin je počinjen u susednoj Norveškoj.
Holger Munk, iskusni detektiv koji vodi istragu, zbunjen je. Nema tragova, niti ikakvih nagoveštaja koji bi se mogli pratiti. Ne znajući kako dalje da postupi, Munk poziva mladu Miju Kriger, pripravnicu sa Policijske akademije koju intuicija obično ume da vodi dalje od činjenica. No istraga će ubrzo pokazati da će i za Miju ovo biti posebno težak izazov.
Ovim prikvelom Bjerk nam razotkriva pravu prirodu odnosa u dvojcu Munk - Kriger i daje očaravajuće zastrašujuću psihološku priču o igri mačke i miša u kojoj lovci prekasno shvataju da su postali lovina.
„Ako još niste čitali Bjerkove romane ovo je savršena prilika da počnete. Ako ste stari znanac Munka i Krigerove, onda je ovo kockica koja vam je nedostajala da prodrete u dinamiku njihovog odnosa. U svakom slučaju, likovi su fascinantni, priča odlična, a tema socijalno relevantna.“
– Gva
„Smrtno hladna atmosfera držaće vam napete živce do poslednje stranice. Obavezna literatura za sve ljubitelje skandinavskih kriminalističkih romana.“
– NDB
