IKIGAI U LJUBAVI

Koje su najranije i najjednostavnije životinje koje su imale neku vrstu subjektivnog iskustva? Koje su životinje prve mogle da osete štetne osećaje kao što je, na primer, bol? Kakvu to vrstu inteligencije poseduju glavonošci? Kako je oktopod, usamljeno stvorenje sa tako malo društvenog života, postao tako pametan? Kako izgleda imati osam pipaka koji su toliko puni neurona da praktično samostalno razmišljaju? Kako svet njima izgleda? Piter Godfri-Smit, istaknuti naučnik i vešt ronilac, istražuje kako su se razvijala iskustva svih vrsta, ali stavljajući glavonošce u poseban fokus. Razlog tome je što su oni stvarno izvanredna stvorenja. Kad bi mogli da govore, mnogo toga bi nam rekli. Prateći pitanje unutrašnjeg života sve do njegovih korena, i upoređujući ljudska bića s našim najistaknutijim životinjskim rođacima, autor baca novo krucijalno svetlo na um oktopoda – i istovremeno na naš sopstveni. Bazirana na jedinstvenim i ličnim zapažanjima, ova čitljiva knjiga usložnjava našu ideju o tome šta predstavlja osećaj, pronalazeći tačku u kojoj se naši prihvaćeni pojmovi o ljudskoj inteligenciji susreću sa nečim karakterističnim i čudesno drugačijim. Dakle, cilj ove knjige jeste da se bavi umom i njegovom evolucijom, i to sa mnogo širine i dubine. Širina podrazumeva razmišljanje o različitim vrstama životinja, dok je dubina vremenska jer obuhvata duge periode i davne oblike u istoriji života.

Neprestano putovanje ka duhovnom sazrevanju. Knjiga Dalje putem kojim se ređe ide predstavlja nastavak bestselera Put kojim se ređe ide svetski poznatog psihijatra Morgana Skota Peka. Na svojim predavanjima, koja je držao godinama, M. Skot Pek pokreće različita pitanja – o odrastanju, krivici i oproštaju, smrti i značenju, samoljublju i samopoštovanju, o ljudskoj prirodi posmatranoj u kontekstu mitologije, o zavisnosti, potom pitanje o ulozi religije u duhovnom razvoju, o seksualnosti, kao i mnoga druga. Sva ova pitanja čine korak dalje na našem putu kroz vlastiti život. Međutim, svako od nas mora da stvori svoj vlastiti put, te nema jednostavnih odgovora na prethodno postavljena pitanja. Put koji je pravi za jednu osobu, za neku drugu je potpuno pogrešan. Životni put nije asfaltiran, nije dobro osvetljen i nema putokaza. Životni put je kamenita staza kroz divljinu. Ali, kako autor poručuje, misterije i paradoksi od kojih je satkano naše životno iskustvo ne treba da nas plaše, već moramo da počnemo da cenimo to što naš život nimalo nije jednostavan i linearan. Knjiga Put kojim se ređe ide počinje rečenicom: „Život je težak“, dok u knjizi Dalje putem kojim se ređe autor ovoj pređašnjoj velikoj istini dodaje još jednu: „Život je komplikovan.“