KAKO DA ZAGRLITE BODLJIKAVO PRASE

Bestseler Njujork tajmsa Dirljiva i duhovita autobiografija Dženet Makardi, zvezde serija Aj Karli i Sem i Ket, u kojoj govori o svojim borbama iz perioda kada je bila mlada glumica – uključujući poremećaje u ishrani, zavisnost i složen odnos s posesivnom majkom – i o tome kako je ponovo preuzela kontrolu nad svojim životom. Dženet Makardi je imala šest godina kada je otišla na svoju prvu audiciju. San njene majke bio je da njena jedina ćerka postane zvezda, a Dženet je bila spremna da učini sve kako bi je usrećila. Stoga je pristala na ono što je majka nazivala „ograničenjem kalorija“, a što je podrazumevalo veoma ograničenu ishranu i merenje težine pet puta dnevno. Trpela je opsežne kućne šminkerske preobražaje dok ju je majka kritikovala rečima: „Tvoje trepavice su nevidljive. Misliš li da Dakota Faning ne farba svoje?“ Čak ju je majka kupala do šesnaeste godine, a bila je primorana da deli svoje dnevnike, imejlove i sav prihod s njom. U svojoj knjizi Drago mi je što je moja mama umrla Dženet Makardi iskreno i detaljno opisuje sve kroz šta je prošla – uključujući i trenutke kada se majčin san konačno ostvario. Nakon što je dobila ulogu u seriji Aj Karli, postala je poznata. Dok je njena majka bila oduševljena, često komunicirajući sa fanovima i paparacima, Dženet se borila s anksioznošću, stidom i mržnjom prema sebi, što je dovelo do poremećaja u ishrani, zavisnosti i toksičnih veza. Ovi problemi su se dodatno pogoršali nakon što je, tokom snimanja serije Sem i Ket sa Arijanom Grande, njena majka preminula od raka. Na kraju, Dženet otkriva terapiju, napušta glumu i po prvi put u životu odlučuje šta ona zaista želi. Ispričana s osvežavajućom iskrenošću i crnim humorom, ovo je inspirativna priča o otpornosti, nezavisnosti i jednostavnom uživanju u pranju sopstvene kose.

Veći, viši, brži, snažniji. Ovim rečima su se oduvek opisivali muškarci. Ali šta ako su, s naučne tačke gledišta, mnogo preciznije reči: slabašni, krhki, nežni i ranjivi? Evo nekih osnovnih činjenica: žene žive duže od muškaraca. Žene imaju snažniji imunosistem. Žene su manje podložne smetnjama u razvoju, vide svet u više boja i uopšteno se bolje bore protiv karcinoma. Žene su jednostavno snažnije od muškaraca u svakoj fazi života. A zašto? Korist od još jednog X-hromozoma vrlo često je i sam opstanak. Ma koliko da se trude da prevaziđu životne izazove, muškarci život uvek započinju u genetički nepovoljnijem položaju. Dostupnost dva X-hromozoma ženama daje veću ukupnu genetičku raznolikost, koja omogućava njihovim ćelijama da sarađuju i dele raznovrsne genetičke izvore. Nasleđivanje dva X-hromozoma ne samo da žene čini u najvećoj meri imunim na mnoga genetička oboljenja povezana sa X-hromozomom već im daje prednost u preživljavanju u svakoj tački tokom života. Pišući jasno i očaravajuće, doktor i naučnik Šeron Moalem prepliće istraživanja i studije slučaja, oslanjajući se i na iskustva iz života svojih pacijenata – lečenje prevremeno rođenih beba na Odeljenju neonatalne intenzivne nege; regrutovanje starijih osoba za neurogenetičke studije; brigu o HIV pozitivnoj siročadi na Tajlandu. Osim što obrazlaže genetičku superiornost žena, autor poziva i na preispitivanje androcentrizma u medicinskim studijama – pa čak i na to kako se lekovi prepisuju. Revolucionarna ali potpuno ubedljiva, Bolja polovina će nas naterati da iznova sagledamo opstanak naše vrste.