RAZMIŠLJAM PREVIŠE

Način bez napora nije lenj način. To je pametan način. Možda je to čak i jedini način. Da li ste ikada: Osetili da se nalazite na ivici sagorevanja? Želeli da date veći doprinos, ali vam je nedostajalo energije? Trčali brže, ali se niste približavali svojim ciljevima? Uvideli da je sve mnogo teže nego što je ranije bilo? Ako ste na bilo koje od ovih pitanja odgovorili potvrdno, onda treba da otkrijete put bez napora, pomoću kojeg s lakoćom možete dostići željene ciljeve i poboljšati svoj način života. Kao uspešni ljudi, naučeni smo da verujemo da je put ka uspehu popločan neumornim radom. Ali u poslednje vreme naporan rad umara više nego ikad. I što se više iscrpljujemo, to je potrebno više truda da napredujemo, te često radimo dvostruko više da bismo postigli upola manje. Bez obzira na to sa kakvim se izazovima ili preprekama suočavamo, postoji bolji način. Knjiga Bez napora nudi korisne savete o tome kako da osnovne aktivnosti učinite najlakšim

Veći, viši, brži, snažniji. Ovim rečima su se oduvek opisivali muškarci. Ali šta ako su, s naučne tačke gledišta, mnogo preciznije reči: slabašni, krhki, nežni i ranjivi? Evo nekih osnovnih činjenica: žene žive duže od muškaraca. Žene imaju snažniji imunosistem. Žene su manje podložne smetnjama u razvoju, vide svet u više boja i uopšteno se bolje bore protiv karcinoma. Žene su jednostavno snažnije od muškaraca u svakoj fazi života. A zašto? Korist od još jednog X-hromozoma vrlo često je i sam opstanak. Ma koliko da se trude da prevaziđu životne izazove, muškarci život uvek započinju u genetički nepovoljnijem položaju. Dostupnost dva X-hromozoma ženama daje veću ukupnu genetičku raznolikost, koja omogućava njihovim ćelijama da sarađuju i dele raznovrsne genetičke izvore. Nasleđivanje dva X-hromozoma ne samo da žene čini u najvećoj meri imunim na mnoga genetička oboljenja povezana sa X-hromozomom već im daje prednost u preživljavanju u svakoj tački tokom života. Pišući jasno i očaravajuće, doktor i naučnik Šeron Moalem prepliće istraživanja i studije slučaja, oslanjajući se i na iskustva iz života svojih pacijenata – lečenje prevremeno rođenih beba na Odeljenju neonatalne intenzivne nege; regrutovanje starijih osoba za neurogenetičke studije; brigu o HIV pozitivnoj siročadi na Tajlandu. Osim što obrazlaže genetičku superiornost žena, autor poziva i na preispitivanje androcentrizma u medicinskim studijama – pa čak i na to kako se lekovi prepisuju. Revolucionarna ali potpuno ubedljiva, Bolja polovina će nas naterati da iznova sagledamo opstanak naše vrste.