Knjige

Kakav je Stiven Hoking zaista bio? Kako se nosio sa svojom bolešću i kako je njegova invalidnost uticala na njegovo razmišljanje? Čime se odlikovao njegov pristup životu i radu? Šta ga je inspirisalo i kako su nastajale njegove ideje? Koja su njegova glavna naučna dostignuća i kako se uklapaju u ukupnu celinu fizike? Šta zapravo rade teorijski fizičari, kako to rade – i zbog čega? Stiven Hoking, jedan od najuticajnijih fizičara našeg vremena, dotakao je živote miliona. Prizvavši u sećanje vreme od skoro dve decenije koje je proveo kao Hokingov saradnik i prijatelj, Leonard Mlodinov na jedinstven i duboko ličan način portretiše ovog kompleksnog čoveka. Upoznajemo Hokinga kao genija, koji upreže svoj um kako bi otkrio misterije univerzuma – na kraju formuliše revolucionarnu teoriju crnih rupa, koja iznova pokreće kosmologiju kao disciplinu, te utire put fizičarima za istraživanje porekla univerzuma na potpuno nove načine. Upoznajemo Hokinga kao kolegu i kao čoveka kome bolest dozvoljava sa komunicira sa samo šest reči u minuti, ali koji ulaže napore da svoje razgovore oboji humorom. Naposletku, upoznajemo Hokinga kao prijatelja, koji signale može da prenese mrštenjem, osmehom, ili čak podignutom obrvom. Smeštajući nas iza kulisa u trenucima kada se Hoking prepušta svojoj strasti prema vinu i kariju; dok deli svoja osećanja o ljubavi, smrti i invalidnosti; i dok se bavi dubokim pitanjima filozofije i fizike, Mlodinov uspeva da dočara Hokingov nesalomivi duh. Stiven je bio čuven po tome što je uzburkao svet fizike, što je pisao o njoj, i što je sve to činio uprkos obolelom telu. Međutim, za nekoga ko ne može da se kreće, a naročito za nekoga ko ne može da govori, isto je tako teško da održava dugogodišnja prijateljstva, da stvara duboke veze, da nađe ljubav. Stiven je znao da ga upravo veze s ljudima i ljubav, a ne samo fizika, održavaju u životu. Ova dirljiva priča o prijateljstvu nudi nam neprocenjive lekcije jednog od najvećih fizičara – o životu, univerzumu i sposobnosti da se prevaziđu zastrašujuće prepreke.

Moralna ograničenja tržišta. Treba li da se zabrinemo zbog toga što se krećemo prema društvu u kome je sve na prodaju? Kako možemo da odlučimo koja dobra treba da se kupuju i prodaju, a kojima treba da upravljaju netržišne vrednosti? Gde to para ne bi trebalo da vrti? U knjizi Šta sve novac ne može da kupi? poznati politički filozof Majkl Dž. Sandel nastoji da pokaže na koji način možemo da sprečimo dopiranje tržišnih vrednosti u sfere života gde im nije mesto. Širenje tržišta, kao i tržišno orijentisanog načina razmišljanja, u one aspekte života kojima su tradicionalno upravljale netržišne norme jedan je od najznačajnijih događaja našeg vremena. Ono što je dobro u životu pokvari se ili degradira ako se pretvori u robu. Zato, da bismo odlučili gde je tržištu mesto i treba li ga držati na distanci, moramo odlučiti kako da vrednujemo dotična dobra – zdravlje, obrazovanje, porodični život, prirodu, umetnost, građanske dužnosti i tako dalje. To su moralna i politička pitanja, a ne isključivo ekonomska. Da bismo na njih odgovorili, moramo diskutovati, slučaj po slučaj, o moralnom značaju tih dobara i o propisnom načinu njihovog vrednovanja.