O PISANJU

Suštinski razgovori koje morate obaviti sa svojom decom pre nego što krenu u srednju školu – i kako ih (najbolje) obaviti. Vaše pokušavanje da ubedite starijeg osnovca da vas sasluša ume da bude razdražujuće. Stoga se može javiti obostrani osećaj da je zapravo najbolje ne razgovarati. Ali da bi deca bila bezbedna i pripremljena za one situacije u kojima neće biti njihov anđeo čuvar – potrebno je voditi prave razgovore u pravo vreme. Kada se uzmu u obzir razvoj mozga i emocionalna pripremljenost, za ovo nema boljeg perioda od početka njihove jedanaeste godine do prelaska u srednju školu. Oslanjajući se na decenije sopstvenog iskustva u radu sa porodicama, Mišel Ajkard se fokusira na velike i trnovite teme kao što su prijateljstvo, seksualnost, impulsivnost i tehnologija, kao i na neočekivane razgovore o kreativnosti, higijeni, novcu i mnogim drugim. Autorka predočava jednostavnu, nezaboravnu i testiranu formulu za najbolji pristup ovim suštinskim razgovorima. Njen model razgovora podrazumeva da počnete mirno, potom se povežete sa svojim detetom, ispitate ga kako biste prikupili podatke, ponovite ono što ste čuli i naposletku pružite povratne informacije. Pritom imajte u vidu to da će vam humor i saosećajnost pomoći da prevaziđete najčešće prepreke u razgovoru s tinejdžerima. Svaku temu za razgovor odlikuju širok kvalitet, veština ili razumevanje koje svi roditelji žele za svoju decu. Ako na vreme obavite ove razgovore, proaktivno ćete postaviti temelje za to da vam deca postanu dobri, zdravi, vredni, kreativni, saosećajni i uspešni ljudi.

Ukoliko postoji jedna neizbežna istina na ovom svetu, onda je to da ne postoji zamena za naporan rad. Ne postoje nijedna prečica i trik za lični rast i razvoj ili čarobna pilula koja će vam omogućiti da zaobiđete naporan rad da dobro obavite svoj posao, da pobedite u nečemu do čega vam je stalo, ili da pretvorite svoje snove u stvarnost. Ljudi su pokušavali da hvataju krivine i preskaču korake u tom procesu onoliko dugo koliko je naporan rad bio naporan. Na kraju, ti ljudi ili zaostanu ili budu ostavljeni u našoj prašini jer je rad do iznemoglosti jedino što funkcioniše sto posto vremena za sto posto poduhvata vrednih truda.