UMETNOST SOCIJALNE INTELIGENCIJE

Bestseler Njujork tajmsa Dirljiva i duhovita autobiografija Dženet Makardi, zvezde serija Aj Karli i Sem i Ket, u kojoj govori o svojim borbama iz perioda kada je bila mlada glumica – uključujući poremećaje u ishrani, zavisnost i složen odnos s posesivnom majkom – i o tome kako je ponovo preuzela kontrolu nad svojim životom. Dženet Makardi je imala šest godina kada je otišla na svoju prvu audiciju. San njene majke bio je da njena jedina ćerka postane zvezda, a Dženet je bila spremna da učini sve kako bi je usrećila. Stoga je pristala na ono što je majka nazivala „ograničenjem kalorija“, a što je podrazumevalo veoma ograničenu ishranu i merenje težine pet puta dnevno. Trpela je opsežne kućne šminkerske preobražaje dok ju je majka kritikovala rečima: „Tvoje trepavice su nevidljive. Misliš li da Dakota Faning ne farba svoje?“ Čak ju je majka kupala do šesnaeste godine, a bila je primorana da deli svoje dnevnike, imejlove i sav prihod s njom. U svojoj knjizi Drago mi je što je moja mama umrla Dženet Makardi iskreno i detaljno opisuje sve kroz šta je prošla – uključujući i trenutke kada se majčin san konačno ostvario. Nakon što je dobila ulogu u seriji Aj Karli, postala je poznata. Dok je njena majka bila oduševljena, često komunicirajući sa fanovima i paparacima, Dženet se borila s anksioznošću, stidom i mržnjom prema sebi, što je dovelo do poremećaja u ishrani, zavisnosti i toksičnih veza. Ovi problemi su se dodatno pogoršali nakon što je, tokom snimanja serije Sem i Ket sa Arijanom Grande, njena majka preminula od raka. Na kraju, Dženet otkriva terapiju, napušta glumu i po prvi put u životu odlučuje šta ona zaista želi. Ispričana s osvežavajućom iskrenošću i crnim humorom, ovo je inspirativna priča o otpornosti, nezavisnosti i jednostavnom uživanju u pranju sopstvene kose.

Suštinski razgovori koje morate obaviti sa svojom decom pre nego što krenu u srednju školu – i kako ih (najbolje) obaviti. Vaše pokušavanje da ubedite starijeg osnovca da vas sasluša ume da bude razdražujuće. Stoga se može javiti obostrani osećaj da je zapravo najbolje ne razgovarati. Ali da bi deca bila bezbedna i pripremljena za one situacije u kojima neće biti njihov anđeo čuvar – potrebno je voditi prave razgovore u pravo vreme. Kada se uzmu u obzir razvoj mozga i emocionalna pripremljenost, za ovo nema boljeg perioda od početka njihove jedanaeste godine do prelaska u srednju školu. Oslanjajući se na decenije sopstvenog iskustva u radu sa porodicama, Mišel Ajkard se fokusira na velike i trnovite teme kao što su prijateljstvo, seksualnost, impulsivnost i tehnologija, kao i na neočekivane razgovore o kreativnosti, higijeni, novcu i mnogim drugim. Autorka predočava jednostavnu, nezaboravnu i testiranu formulu za najbolji pristup ovim suštinskim razgovorima. Njen model razgovora podrazumeva da počnete mirno, potom se povežete sa svojim detetom, ispitate ga kako biste prikupili podatke, ponovite ono što ste čuli i naposletku pružite povratne informacije. Pritom imajte u vidu to da će vam humor i saosećajnost pomoći da prevaziđete najčešće prepreke u razgovoru s tinejdžerima. Svaku temu za razgovor odlikuju širok kvalitet, veština ili razumevanje koje svi roditelji žele za svoju decu. Ako na vreme obavite ove razgovore, proaktivno ćete postaviti temelje za to da vam deca postanu dobri, zdravi, vredni, kreativni, saosećajni i uspešni ljudi.