Dobitnica Vitalove nagrade i Evropske nagrade za književnost
„Moglo bi se reći da je ovo roman o odrastanju u vremenima koja su pogodna za sve osim za odrastanje. O ženama koje su prebrzo sazrele, suočavajući se sa svojim strahovima i sudbinama. Tu je i vojska, čudna i crna, ali tu je i more, zavodljivo uvijek onako kako zna da bude. Tu su i prve nesigurne ljubavi, tu su i prva iskušenja i prvi tereti ženskosti, nametnuti u divljim i podmuklim etapama vremena u kojima muškarci pišu istoriju. A ova nepoznata i nevidljiva istorija, važnija od one koju ćemo učiti kasnije u školskim klupama, ispisana je iskreno i čisto, uvjerljivo i potresno, baš onako kakav i sam život jeste.“
– Stevo Grabovac
„Majstorsko pripovijedanje Tanje Stupar Trifunović vodi nas u davno ostavljeni, bajkoviti, mitski svijet djetinjstva, čiji se pejzaž pred nama rastvara u čudesne metafore. Rat i izbjeglištvo ostaju u sjeni života koji se nekada odvijao i utjecao na sudbine likova. U tim sudbinama prepoznajemo vlastite poraze, traume, strasti, ljubavi, smrti i rijetke odbljeske sreće. Kada roman napiše pjesnikinja, još k tomu izvrsna, to bi trebala biti svetkovina za čitatelje jer pred sobom zasigurno imaju dragulj.“
– Magdalena Blažević
„Ovo je roman o Vanji, ali i roman o Mileni s plavim očima u kojima su nebo i sloboda. Ovo je roman za sve one koji znaju da je svaki san ’razderan svirepošću svijeta’. Tanja Stupar Trifunović slika odrastanje koje neprestano boli i vara, koje i ubija i čeliči. Pišući otvoreno o nasilju nad telom i duhom, ona nam se obraća i obzirno i odrešito, ne plašeći se nijednog bezdana, nijednog poriva, nijedne kazne. Redak je u književnosti savez nemira i strasti koji tako dostojanstveno slije u reči radost i gorčinu, užas i stid.“
– Vladislava Gordić Petković
Francuski bestseler prodat u više od 3.000.000 primeraka.
„Sigurno patite od akutnog rutinitisa.“
„Od čega?“
„Od akutnog rutinitisa. To je oboljenje duše koje pogađa sve više ljudi u svetu, posebno na Zapadu. Simptomi su gotovo uvek isti: pad motivacije, hronična mrzovolja, osećaj uzaludnosti i nemogućnosti da se bude srećan uprkos materijalnom izobilju, praznina, melanholičnost...“
„Ali... Kako sve to znate?“
„Ja sam rutinolog.“
„Rutino-šta?“
Tridesetosmogodišnja Kamij ima naizgled sve što je potrebno da bi bila zadovoljna. Zašto onda ima osećaj da joj sreća izmiče? Ona samo želi da se oseća istinski ispunjeno. Kada joj rutinolog Klod na originalan način ponudi pomoć, ona ne okleva dugo: pristaje. Sledeći njegova neobična, kreativna i višeznačna uputstva, ona će, korak po korak, potpuno promeniti svoj život i početi da sledi svoje snove…
„Rafael Žordano nas uči kako da zavolimo život.“ Madame Figaro
„Svi pomalo ličimo na Kamij i svi isto želimo. A da krenemo njenim stopama?“ Femme Actuelle
„Feel good priča o potrazi za srećom. Odličan izbor za ljubitelje knjige Jedi, moli, voli.“ Kirkus Reviews
„Ovaj šarmantni roman je savršen za sve koji osećaju da mogu živeti drugačije. A kad ga pročitate, dobro pogledajte koricu, jer je ona zapravo motivacioni poster koji je vašem stolu neophodan.“ Hello Giggles
Knjiga godine po oceni Njujorške gradske biblioteke
Za sve ljubitelje romana Nadije Hašimi
Kada je u Siriji izbio građanski rat Selima Kasab je imala brata i roditelje. Imala je dom. Živela je kao svaka druga tinejdžerka.
Sada je volonterka u bolnici u Homsu. Mesecima ušiva rane i previja ranjene. Sada ima samo Lejlu, bratovljevu trudnu ženu.
Zahvaljujući Lejli, njenom neuništivom vedrom duhu i bebi koju očekuje, život je podnošljiv. Međutim, život nije i bezbedan. Selima je rastrgnuta između odanosti svojoj zemlji pod bombama i odlučnosti da preživi. Iznad svega ulog je život Lejlinog deteta. Rastrzana moralnim pitanjima nakon susreta sa Kenanom mora da odluči da li u tom paklu ima prava i na mrvicu sreće.
Dokle god rastu limunovi je dirljiv, potresan, na trenutke jeziv roman, ali takva je stvarnost u kojoj žive njegovi junaci. Koliko god mračno izgledala Sirija viđena Seliminim očima, autorka nam poručuje: „Nastojala sam da u svaku stranicu, svaki red, svako slovo utkam jednu poruku. Ta poruka je nada.“
„Lirska proza Zulfe Katuh dirljivo oslikava portret prve ljubavi ali i cenu revolucije i snagu koja je potrebna u borbi za lična uverenja.“
– Publishers Weekly
„Zadržaćete se nad brojnim rečenicama ovog izuzetnog i nezaboravnog romana. Snaga ove priče plamti poput vrelog plamena.“
– Kirkus Reviews
Gorostas francuske književnosti
U središtu Igoovog monumentalnog dela i jednog od najznačajnijih romana francuske književnosti nalaze se tri izuzetna lika uhvaćena u mrežu strasti i osvete. Zvonar Kvazimodo, arhiđakon Klod Frolo i prelepa Esmeralda akteri su jedne od najemotivnijih i najpotresnijih priča u istoriji svetske književnosti. Doslovno ali i simbolično, centralno mesto u romanu posvećeno je najvećem ostvarenju francuske gotičke arhitekture – Bogorodičinoj crkvi u Parizu. U ovaj jedinstveni prostor, Viktor Igo je smestio svoju svevremenu priču o ljubavi, požudi, izdaji, propasti i iskupljenju, koja do današnjeg dana ne prestaje da intrigira generacije čitalaca.
„Bogorodičina crkva je možebiti prava junakinja ovog romana.“ Revue de Paris, 1831.
„Posve maštovit roman, koji je oživeo srednjovekovni Pariz, kao i raznolikost i sjaj njegova stila.“ Journal des débats, 1831.
„Ogromno delo… kakvo bogatstvo tonova i boja, čudesni spoj nauke i mašte.“ Mercure du XIXe siècle, 1831.
„Nežna i divna porodična priča – portret Avganistana u svem njegovom zbunjujućem, enigmatičnom sjaju, i istovremeno ogledalo borbe avganistanskih žena.“ Haled Hoseini
U Kabulu 2007, kraj oca zavisnika od droge, Rahima i njene sestre tek povremeno smeju da idu u školu, a iz kuće izlaze retko. Jedina njihova nada počiva u drevnom običaju zvanom bača-poš, koji će omogućiti mladoj Rahimi da se odeva kao dečak i da bude tako i tretirana sve dok ne dostigne godine za udaju. Kao sin, sme da se školuje, da odlazi na pijacu, da čuva i nadzire starije sestre.
Ali Rahima nije prva u svojoj porodici koja je pribegla tom nesvakidašnjem običaju. Jedan vek ranije njena prababa Šekiba, ostavši siroče, spasla se i izgradila sebi novi život na isti taj način.
Šetajući kroz vreme, Biser koji je slomio školjku prepliće priče ove dve žene koje, iako razdvojene čitavim stolećem, imaju slične sudbine. No šta će se dogoditi kada Rahima dozre za brak? Da li je Šekiba ceo život živela kao muškarac? Kako će Rahima preživeti ako ne bude uspela da se prilagodi životu udate žene?
Ova snažna priča o bespomoćnosti, sudbini i slobodi upravljanja sopstvenom sudbinom spaja u sebi kulturološke boje i emocionalne odjeke Haleda Hoseinija i Lise Si.
„Nadija Hašimi čitaocu daruje sjajno napisanu prozu, punu iskrenosti protkane divljenjem i poštovanjem. Ona se služi istorijskim pripovedanjem i upravo zahvaljujući porodičnim predanjima, savremenu ženu uči kako i kada da slomi svoju školjku.“ Historical Novel Society
„Potresna pripovest o ućutkanim životima.“ Kirkus Review
Virus u obliku metka pogađa u srce civilizacije... Niko nije bezbedan.
Vizija kraja sveta koja odgovara onome što smo od sveta napravili.
Biološka katastrofa, u razmerama nepoznatim savremenoj istoriji, pogađa londonski aerodrom Hitrou u jeku letnje sezone. Usled mutacije virusa besnila u jednoj naučnoj laboratoriji, epidemija se širi zastrašujućom brzinom jer nijedna vakcina ne deluje. U karantinu, koji obuhvata ogroman kompleks, zateklo se na desetine hiljada putnika i nameštenika aerodroma...
U ovoj univerzalnoj metafori, čije književne srodnike možemo prepoznati u Kamijevoj Kugi ili Saramagovom Slepilu, zaraženi ljudi vode rat ne samo sa zlokobnim psećim virusom, nego i sa besnilom u sebi i besnilom svoje okoline, razotkrivajući tako zastrašujuću istinu o ljudskoj prirodi: nije nam potreban virus da bi ludilo koje s rođenjem nosimo iskazalo sve svoje vidove i probilo tanku opnu obzira i samopoštovanja.
Apokaliptična vizija sveta koja se bavi ljudskom vrstom i prirodom naše civilizacije.
Prvi put ekskluzivna kolekcija celokupnog književnog opusa Borislava Pekića.
Dobitnica nagrade Kresnik
Bronja stanuje u Vojkovoj, ulici u kojoj uvek sija sunce. Njena kuća miriše na zagorelo mleko i buhtle. Porodici Žakelj često dolaze gosti, a kad svi sednu za trpezarijski sto, baka Dada kaže da imaju zasedanje kućnog saveta. U kuhinji se sve radi, razvlači se testo za štrudlu, zavija se savijača, lupaju se šnicle, razvija se testo za rezance, tamo se i pegla. Ukućani i komšije kafenišu po ceo dan i ispijaju šljivovicu. Uvek se puši.
U 19.30 porodica se okuplja da gleda Dnevnik. Televizor se uključi u 19.13 da se zagreje do 19.15 za crtani. Bronja voli da gleda druga Tita. Jedva čeka da poraste pa da učestvuje na radnim akcijama gde se pevaju pesme i dobija za užinu zemička i kobasica.
Pa ipak, ništa u budućnosti nije kako je mala Bronja zamišljala. Belo se pere na devedeset je priča o odrastanju satkana od dobro poznatih, u kamen uklesanih pravila života u Jugoslaviji. Naivnim rečima deteta koje sve vidi i sve prati, Bronja brani taj svet od zaborava. Dok je pratimo kako stasava u mladu devojku, Bronjin pripovedački glas sazreva, pronalazeći tople reči i za najpotresnije ljudske sudbine.
„Bronja Žakelj zaranja u sećanja, ponekad lična, ponekad kolektivna, u beskrajne izvore anksioznosti, poput bolesti, gubitka, smrti, poricanja, laži i usamljenosti, uz svetlucavi zvuk književne duše koja nikada nije izgubila osećaj za dečju igru, radost i slobodu. Sa lakoćom iznosi sve strašne stvari kojih ni sama nije bila pošteđena, osvetljavajući realnost ljudskog stanja: da su ljudi bolno sami i da odrasli često mnogo lakše odustaju nego deca.“
– Žiri nagrade Kresnik
Ova knjiga, koja se prvo pojavila u časopisu Bazar gde je izlazila u nastavcima, vraća nas u jedno srećno, čedno vreme, koje nije slutilo na sve ono što nam se dogodilo kasnije.
Novi čitaoci, koji se možda sada prvi put susreću sa prozom Mome Kapora, naći će u njegovim ranim tekstovima neke od odgovora koji će im pomoći da bolje shvate sadašnji trenutak jer Ana nastavlja svoj život, nezavisno od našeg poimanja vremena. Ona je arhetip Beograđanke koju i danas srećemo.
Iz predgovora Ane Kapor
Kada bi trebalo odabrati jedno delo Mome Kapora koje ga najbolje predstavlja, onda bi to svakako bila knjiga Beleške jedne Ane koja je danas ponovo pred nama.
Svet posmatran iz ugla tinejdžerke, ispričan prepoznatljivim beogradskim žargonom i ilustrovan autorovom rukom, u isto vreme je i duhovita ali i nemilosrdna analiza jednog vremena.
Ova knjiga koja je objavljena 1972. godine bitno je uticala na tadašnju jugoslovensku književnu scenu. Svrstana je u kategoriju „džins proze“, čiji je Kapor jedan od najizrazitijih predstavnika.
Beleške jedne Ane će nas nasmejati, ali i podstaknuti da razmišljamo o večitim pitanjima, koja kao i generacije pre nas, svakodnevno sebi postavljamo.
Završnica serijala Sedam sestara koji je širom sveta prodat u preko 50.000.000 primeraka
Pariz, 1928. godine.
Jedva živog dečaka pronađenog u vrtu svoje kuće prihvatila je jedna ljubazna porodica. Nežan, talentovan ali prerano sazreo, on pronalazi sreću u novom domu u okrilju ljudi koji mu omogućavaju život o kakvom nije ni sanjao. O svojoj prošlosti, ipak, ne progovara ni reč.
Dečak odrasta, otkriva prvu ljubav, počinje studije na prestižnom Pariskom konzervatorijumu… Gotovo da je zaboravio na strahote od kojih je pobegao i obećanje na koje se zavetovao. Ali celom Evrope se širi zlo pred kojim niko nije bezbedan. Duboko u sebi zna da će doći dan kada će ponovo da beži.
Egejsko more, 2008. godine.
Na jahti Titan okupilo se sedam sestara da odaju poslednji pomen ocu koga su toliko mnogo volele i o kojem su tako malo znale. Na opšte iznenađenje, Tata Solt je odabrao da trag do njihovih prošlosti poveri izgubljenoj sestri. Ipak, sa svakim novim saznanjem dolazi i novo pitanje. Sestre moraju da se suoče sa činjenicom da im je voljeni otac bio gotovo stranac. A još će biti potresnije kada shvate koliko njegove tajne i dalje utiču na sadašnjicu.
Obuhvatajući čitav život pun ljubavi i gubitka, prelazeći kontinente i okeane, Atlas – priča Tate Solta dovodi serijal Sedam sestara do zapanjujućeg, nezaboravnog završetka.
„Najbolja knjiga svih vremena.“ Washington Post
Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način.
Roman koji je Fjodor Dostojevski smatrao besprekornim, a Vilijam Fokner nazvao najboljim romanom koji je ikada napisan, Ana Karenjina je monumentalno delo Lava Tolstoja koji daje sveobuhvatan prikaz ruskog društva devetnaestog veka, od aristokratskih salona do seoskih gazdinstava. Uvodeći dva narativna toka, prvi koji prati ljubavnu priču između Ane i Vronskog i drugi koji prati odnos između Kiti i Ljevina, Lav Tolstoj ispisuje svevremene stranice o porodici, gubitku, ljubavi, izdaji, veri i prijateljstvu.
„U Ani Karenjini Tolstoj je dao izuzetnu psihološku analizu ljudske duše, vrlo duboko i snažno, s realizmom umetničkog opisivanja koji dosad nismo imali.“ Fjodor Dostojevski
„Najveći društveni roman čitave svetske književnosti.“ Tomas Man
„Jedna od najvećih ljubavnih priča u svetskoj književnosti.“ Vladimir Nabokov
Kad nešto želimo, čitav kosmos stupa u zaveru kako bi nam pomogao da to ostvarimo.
Roman Alhemičar stekao je posvećenu publiku širom sveta. Priča koja pleni svojom jednostavnošću i inspiriše svojom mudrošću prati mladog andaluzijskog pastira Santjaga, koji iz rodne Španije odlazi u egipatsku pustinju kako bi našao skriveno blago zakopano ispod piramida.
Niko ne zna kakvo je blago u pitanju ni da li će Santjago uspeti da prevaziđe prepreke koje mu staju na put, ali ono što počinje kao potraga za svetovnim bogatstvima pretvara se u potragu za bogatstvom koje se nalazi u nama samima.
Zanosna, živopisna i duboko ljudska, ova priča predstavlja večni dokaz moći naših snova da nas preobraze i svedoči o tome koliko je važno slušati sopstveno srce.
„Briljantno napisana knjiga. Ona dotiče svakoga od nas i uči da sve blago sveta leži u našim srcima.“
– The Guardian
„Paulo Koeljo zna tajnu književne alhemije.“
– Kenzaburo Oe, dobitnik Nobelove nagrade za književnost
Novi roman autora svetskih bestselera Lovac na zmajeve i Hiljadu čudesnih sunaca.
Proslavljeni autor Haled Hoseini vraća se sa novim romanom posle šest godina – emocionalnom, provokativnom i nezaboravnom pričom o tome kako volimo, kako jedni druge štitimo i kako odluke koje donosimo odjekuju pokolenjima.
Znači tako. Hoćete priču, pa jednu ću i da vam ispričam....
Avganistan, 1952. godine. Abdulah i njegova sestra Pari žive sa ocem i maćehom u zabačenom selu. Otac je u večitoj potrazi za poslom a porodica se bori sa siromaštvom i ledenim zimama. Abdulahu je Pari divna i dobra poput vile po kojoj je dobila ime, ona je čitav njegov svet. On je njen zaštitnik, više kao otac nego kao brat, spreman da za nju učini sve, čak i da menja svoje jedine cipele za lepo novo pero u njenoj zbirci. Svake noći oni spavaju jedno pored drugog u kaputima, čvrsto zagrljeni.
Jednog dana zaputiće se sa ocem preko pustinje u Kabul. Pari i Abdulah ne slute da će im ono što ih tamo čeka razoriti život – jer ponekad ljudi kažu kako prst mora da se odseče da bi se sačuvala ruka.
Ovo delo velikog zamaha i ambicije prati brojne upečatljive likove od Avganistana do Pariza i od San Franciska do grčkog ostrva Tinos, i priča njihove dirljive i neodoljive priče, ponovo dokazujući Hoseinijevo duboko razumevanje spona koje nam oblikuju živote i koje nas određuju kao ljude.
„U ovoj priči koja bodri duh i pruža istinsko čitalačko zadovoljstvo Hoseini iskazuje optimizam koji nije bio toliko vidljiv u njegovim prethodnim delima.“
– Library Journal
„Hoseinijev osećaj za detalj i emocionalne nijanse u ovom romanu jesu ono što dugo ostaje u nama.“
– Publishers Weekly
Haled Hoseini - Poruka čitaocima povodom objavljivanja novog romana A planine odjeknuše
Autorka bestselera Sa nama se završava i Veriti.
Samo dan pre nego što će se odseliti iz Los Anđelesa, Falon upoznaje mladog ambicioznog pisca Bena. Odmah su se svideli jedno drugom pa zašto ne bi proveli dan zajedno. Uostalom, Falon je devojka koja odmah inspiriše Bena da postane junakinja njegovog budućeg romana. Ali njihovo poznanstvo se neće okončati tog neobičnog dana. Iako vode odvojene živote, svako sa svojim nevoljama i radostima, svake godine sastaju se istog dana, sve dok Falon ne posumnja u Benovu iskrenost. Šta ako joj samo prezentuje savršenu stvarnost zarad konačnog obrta u svojoj priči? Može li se njihov odnos – a istovremeno i njegov roman – smatrati ljubavnom pričom ako se završi slomljenim srcem?
„Kolin Huver poseduje jedinstven stil. Složeni porodični odnosi, snažna ljubavna priča i malo jeze u stilu Džilijen Flin zaintrigiraće i najprobirljivije čitaoce.“
– Library Journal
„Nema dobrog izgovora da ne pročitate 9. novembar. Ostavite sve po strani poklonite sebi vikend sa ovim romanom. Uživaćete.“
– RT Book Reviews
Kultna knjiga XX veka.
„Slabi ili jaki, pametni ili priprosti, svi smo mi braća. Nijedna životinja nikad ne sme ubiti neku drugu. Sve životinje su jednake.
A sada, drugovi, ispričaću vam šta sam prošle noći sanjao. Ne mogu vam opisati taj san. Bio je to san o tome kako će zemlja izgledati pošto Čovek sa nje iščezne. Ali podsetio me je na nešto što sam odavno već zaboravio.“
Povod za nastanak Životinjske farme nalazio se u Orvelovoj analizi posledica Ruske revolucije koja je prerasla u totalitarni režim i diktaturu stvorenu oko kulta ličnosti, kao i u njegovom iskustvu stečenom tokom Španskog građanskog rata. Iako je javnost često insistirala na momentu kritike sovjetske vlasti, Orvel je uvek naglašavao da se Životinjska farma iako prvenstveno satira o Ruskoj revoluciji, odnosi na svaku nasilnu revoluciju koju predvode nemarni ljudi gladni vlasti. „Hteo sam da naravoučenije bude da revolucije donose radikalno poboljšanje samo kada su mase budne i znaju kako da zbace svoje vođe čim ovi obave svoj posao. Trebalo je da prekretnica u priči bude trenutak kada svinje zadrže mleko i jabuke za sebe“, isticao je Orvel razočaran što je čitaocima možda promakao ovaj ključni momenat teksta.
I pored piščeve bojazni, ova alegorijska antiutopija odmah je privukla veliku pažnju. Danas se smatra jednim od najboljih romana XX veka, postala je neizostavna lektira svakog savremenog čitaoca, a 1996. godine dobila je nagradu Hugo. Danas je možda više nego ikad pre potrebno da ovo delo čitamo i razumemo.
„Sve životinje su jednake,
ali neke životinje su jednakije
od drugih.“
Post scriptum
Orvel je za prvo izdanje napisao predgovor pod naslovom Sloboda štampe. Izdavač je odbio da ga štampa. Tekst je bio gotovo zaboravljen do 1972. godine, kada je objavljen u Književnom dodatku Timesa. Sada se prvi put pojavljuje na srpskom jeziku.
„Smeo, skladan i maestralno napisan roman.“
– npr.org
Ko je Sofi Stark? Briljantna režiserka, ljubavnica, supruga, prijateljica, izdajnica. Sofi nije lako razumeti jer beskrupulozno koristi priče iz života bliskih osoba da stvara filmove koji joj donose priznanje kritičara i oduševljenje publike. Od neupadljive devojke i osobenjaka Sofi naglo postaje zvezda, što će skupo koštati one koji je vole, a naposletku i nju samu.
Snažan i provokativan roman Život i smrt Sofi Stark je priča o moći umetnosti da transformiše – ali i uništi – ljudske živote, kao i o nagonu umetnice da stvori nešto veće i važnije od sebe, čak i ako to podrazumeva žrtvovanje svega što voli.
„Pročitala sam Život i smrt Sofi Stark sa knedlom u grlu. Reč je ne samo o briljantnoj analizi ljudskog genija i štete koju svojim delovanjem može da nanese, već i o vanserijski dobroj priči.“
– Ema Donahju, autorka romana Soba
„Beskompromisni, napeti ekspoze o nesuđenoj zvezdi filmske scene. ’Prijatelji’, bivši ljubavnici, filmski kritičari slikaju portret neshvaćene kultne režiserke i mostova koje je spalila na svom kratkom pohodu kroz život.“
– Marie Claire
„Radnja se razvija laganim tempom i raspliće se, iako je njen ishod otkriven u naslovu romana, sa iznenađujućom emocionalnom dubinom... Fascinantna analiza onoga što je potrebno uložiti u umetničko stvaranje i, što je još važnije, onoga što je potrebno da bi se voleo neko ko se tim stvaranjem bavi.“
– Kirkus
„Ovaj bogato osmišljen roman pruža slojevit pogled na njegovu neuhvatljivu junakinju.“
– Guardian
Autorka romana Deca Volge i Vozom za Samarkand
Dobitnica priznanja Velika knjiga, Jasna Poljana i Nagrada za najbolje prozno delo godine
Zulejha živi u tatarskom selu Julbaš. Udata je veoma rano. Vaspitana da bude pokorna i da služi, pokušava da preživi torture surovog supruga i pakosne svekrve. Iako trpi i trudi se da ispuni očekivanja, sudbina joj samo zadaje nove udarce.
U zimu 1930. godine Zulejhinog muža ubijaju komunisti pod optužbom da je kulak, a ona biva prognana u Sibir. Prisiljena je da se prilagodi strašnim životnim uslovima tajge uz obalu reke Angare. Začudo, novi uslovi izgledaju joj kao blagodet u odnosu na prethodni život. Logor u Sibiru postaće mesto gde će prvi put osetiti ljubav muškarca, gde će podići sina, gde će ostati.
„Roman Zulejha otvara oči poseduje odliku prave književnosti – pogađa direktno u srce. Priča o sudbini glavne junakinje, tatarske seljanke iz doba raskulačivanja, odiše takvom originalnošću, verodostojnošću i magijom na koje se retko nailazi u poslednjim decenijama u ogromnoj bujici savremene proze. Autorka vraća čitaoca u umetnost preciznog posmatranja, tananu psihologiju i, što je najbitnije, u onu ljubav bez koje se čak i najtalentovaniji pisci pretvaraju u hladne beležnike bolesti vremena. Izraz ’ženska književnost’ nosi u sebi nijansu potcenjivanja – uglavnom po milosti muške kritike. Roman Guzelj Jahine – van svake sumnje – jeste ženski. O ženskoj snazi i ženskoj slabosti, o svetom materinstvu, ne na fonu engleske dečje književnosti već na fonu radnog logora, paklenog rezervata koji je smislio jedan od najvećih zlotvora čovečanstva. I za mene ostaje zagonetka kako je mlada autorka uspela da stvori tako moćno delo koje proslavlja ljubav i nežnost u paklu… Od sveg srca čestitam autorki na veličanstvenoj premijeri, a čitaocima – na velikoj prozi. Ovo je blistavi početak.“
– Ljudmila Ulicka
