„Zanosno putovanje kroz ljudsko postojanje.“
Sesar Suares, Telva
– Ti i ja bismo mogli da se udružimo i razgovaramo o životu; stvorili bismo veliku priču o postojanju. Hoćemo li? – rekao je pisac.
– Hoćemo – odgovorio je paleontolog.
Bogato znanje paleontologa Huana Luisa Arsuage kombinovano je u ovoj knjizi s duhovitim, iznenađujućim pogledom pisca Huana Hosea Miljasa na stvarnost oko nas. Pisac je neandertalac (bar tako kaže), a Arsuaga je u njegovim očima sapijens i njih dvojica mesecima idu, razgovaraju i posećuju razna mesta koja su tek deo svakodnevnog života, kao i brojna odredišta na kojima se još mogu videti ostaci naše pradavne istorije.
Prilikom tih putovanja koja čitaoca mogu podsetiti na avanture Don Kihota i Sanča Panse, sapijens je pokušavao neandertalca da poduči kako da misli kao sapijens, a pre svega da preistorija nije stvar prošlosti. Čovekovi tragovi kroz milenijume nalaze se na svakom mestu, od mnogih pećina ili predela do parka za decu ili prodavnice dečjih igračaka. Ovo je verovatno najduhovitije i najlepše delo iz istorije i popularne nauke koje ćete pročitati. Bilo života u punom sjaju otkucava u ovoj knjizi.
„Dijalog između nauke i književnosti koji otkriva mogućnosti oba puta spoznaje.“
– Andres Montes, La Nueva España
„Delo koje se začas proguta u prvom čitanju, ali iziskuje vreme da bi se u potpunosti iskoristile sve intelektualne hranljive materije koje sadrži.“
– Marta Maldonado, La Razón
„Sokratovski dijalog između dva zanimljiva hominida.“
– Fernando Dijas de Kihano, El Cultural
„A sada, prošetaj pogledom po Samarkandu! Nije li taj grad kralj Zemlje? Ponosit, iznad svih gradova, a u njegovim rukama njihove sudbine?“ Edgar Alan Po
Samarkand, to je Persija Omara Hajama, pesnika vina, slobodnog mislioca, genijalnog astronoma, ali i Persija Hasana Sabaha, osnivača reda asasina, najstrašnije sekte u Istoriji.
Samarkand, to je Orijent XIX veka i početka XX, putovanje u svet u kom su snovi o slobodi oduvek uspevali da odole utvarama.
Samarkand, to je pustolovina jednog rukopisa nastalog u XI veku, izgubljenog prilikom mongolskih upada i ponovo pronađenog šest vekova kasnije.
Još jednom, vodeći nas putem svile kroz najzanosnije gradove Azije, Amin Maluf nas oduševljava svojim izvanrednim pripovedačkim darom.
Amin Maluf je danas jedan od najznačajnijih svetskih pisaca. Njegova prva knjiga, Krstaški ratovi viđeni očima Arapa, već je postala klasično delo.
Indijanci o istoriji američkog zapada.
Knjiga prodata u više od 4.000.000 primeraka.
„Dok čita ovu upečatljivu i snažnu knjigu, čovek se pita ko su u toj priči zaista bili divljaci.“ Washington Post
Kontroverzna knjiga zbog koje sporenja ne prestaju već gotovo pola veka, govori o sistematskom uništavanju Indijanaca na američkom zapadu u periodu od 1860. do 1890. Bile su to godine pogaženih obećanja, razbijenih iluzija, prljavih ratova i masakra nad starosedeocima kontinenta.
Braun, nasuprot glavnoj struji američke istorije i kulture, donosi povest o tom razdoblju viđenu očima ljudi koji su tu vekovima živeli pre belih doseljenika. U ovu sagu o surovosti, prevari i nasilništvu upredene su fascinantne priče o čuvenim ratnicima i plemenskim poglavicama kao što su Bik Koji Sedi, Kočiz, Ludi Konj i Džeronimo. Vidimo njihova lica, čujemo im glasove dok se muče da spreče rudare, rančere, trgovce i vojnike da im oduzmu zemlju, duhovno nasleđe i slobodu. Da im oduzmu život kakvim su njihovi narodi živeli hiljadama godina.
Ovo je uznemirujuća pripovest, koja je promenila viziju kako je Zapad pobedio i kojoj se treba vraćati da se to više nikada ne bi ponovilo.
„Jedini dobri Indijanci koje sam ja ikada video bili su mrtvi Indijanci.“ general Filip Šeridan, heroj Američkog građanskog rata
„Beli čovek nam je mnogo toga obećavao, mnogo više no što sam mogao da zapamtim, a održao je samo jedno jedino – obećao je da će nam oteti našu zemlju, i oteo ju je.“ poglavica Crveni Oblak
Bestseler New York Timesa
Kako da prekinete cikluse strepnje, brige i straha i izlečite um pomoću nauke
Klinički dokazan postepeni plan kako da razmrsite klupko strepnje, brige, opsesivnog razmišljanja i straha zbog kojeg ste anksiozni, imate loše navike i podložni ste zavisnostima.
„U ovoj knjizi neuronaučnik Džadson Bruer nudi sjajne, inovativne metode zasnovane na istraživanjima rada mozga u borbi protiv anksiznosti, koja je, na kraju krajeva, obična prehlada našeg emocionalnog života.“
– Danijel Goleman, autor Emocionalne inteligencije
„Razmrsi klupko anksioznosti pomaže vašem umu da se premreži na korisne načine, da dublje razume svoje unutrašnje procese i da živi sa više slobode, zahvalnosti, međuljudske povezanosti i radosti.“
– Danijel Dž Sigel, doktor medicinskih nauka
„Jedna od najtežih stvari u borbi protiv svake naše loše navike jeste suočavanje sa anksioznošću koja stoji iza nje. Autor nam je obezbedio revolucionarni program sa izvanrednim savetima i korisnim uputstvima koje svako može da prati da bi se osećao bolje.“
– Bi Džej Fog, doktor psiholoških nauka
„Zasnovana na najnovijim rezultatima istraživanja savremenih neuronauka, potpuno prilagođena čitaocu, knjiga Razmrsi klupko anksioznosti otkriva kako možemo da se oslobodimo neprestane brige i strahovanja koji često upravljaju našim životima.“
– Tara Brak, doktor psiholoških nauka
„Ne možete napredovati ako ste stalno anksiozni. Džadson Bruer nam daje plan koji omogućava da prevaziđemo sve naše strepnje, negativna osećanja i navike koje nas sputavaju.“
– Arijana Hafington
Snaga onoga što znamo da ne znamo.
Autor svetskog bestselera Originalni.
„Grant nas savetuje kako da odustanemo od pretpostavki i krutih stavova i postanemo radoznali i otvoreni za nove ideje.“
– Washington Post
Inteligenciju obično shvatamo kao sposobnost da mislimo i učimo, ali u svetu koji se brzo menja postoji još jedna kognitivna veština koja može imati i veći značaj: sposobnost preispitivanja i ažuriranja znanja. U svakodnevnom životu često slušamo mišljenja koja nam prijaju umesto da prigrlimo ideje koje nas teraju da se zamislimo. Tumačimo nečije neslaganje kao pretnju egu, a ne kao priliku da nešto naučimo, okružujemo se ljudima koji se slažu sa našim zaključcima, dokazujemo da druga strana greši – a gotovo uopšte ne razmišljamo kao naučnici koji tragaju za istinom. Inteligencija nije lek za sve a može biti i kletva: to što smo dobri u razmišljanju može nam predstavljati prepreku u preispitivanju. Što smo bistriji, to više možemo postati slepi za sopstvena ograničenja.
Razmisli još jednom otkriva da ne moramo da verujemo svemu što pomislimo da je tačno, niti moramo u sebe da ugrađujemo svako osećanje koje nam se javi. To je poziv da se oslobodimo beskorisnih stavova i da damo prednost umnoj fleksibilnosti nad ponekad nepotrebnom, glupom doslednošću, da prigrlimo svoje greške i izgradimo kulturu učenja i preispitivanja. Ako je znanje moć, svest da nešto ne znamo korak je ka mudrosti.
„Učenje zahteva mnogo napora ali ažuriranje znanja zahteva smelost i izlazak iz zone komfora. Autor prepliće istraživanja i pripovedanje da bi nam pomogao da ojačamo intelektualne i emocionalne mišiće koji su nam potrebni da ostanemo radoznali i ne izgubimo zanimanje za svet koji možemo da promenimo nabolje.“
– Dr Breni Braun, bestseler autor New York Timesa
Nova istorija sveta.
„Istorijski bestseler koji nas navodi da preispitamo svoje pretpostavke o svetu.“ Wall Street Journal
„Uz izuzetnu erudiciju i živi stil autora krećemo na blistavo putovanje od nastanka prvih carstava do danas.“ Open Weekly
Polako ali sigurno smer kretanja sveta se menja; Zemljina kugla proteklih pet stoleća okretala se oko svoje ose ka Zapadu, a sada se okreće ka Istoku... Vekovima se za slavom i bogatstvom tragalo na Zapadu – u Novom svetu dveju Amerika. Danas ljude željne novca i pustolovina mami Istok. Nekadašnja glavna pozornica sveta koja se prostire od Bliskog istoka preko srednje Azije do duboko u Kinu i Indiju ponovo se uzdiže, ovladava svetskom politikom, privredom i kulturom – i oblikuje savremeni svet. A upravo tu je nastala sama civilizacija, upravo tu su se najveće svetske religije rodile i ukorenile.
Putevi svile nisu bili egzotični niz puteva, nego mreže koje su povezivale kontinente i okeane. Po toj mreži putovale su ideje, roba, bolesti i smrt. Tu su se carstva osvajala – i gubila. Frankopanovo delo, plod dugogodišnjih istraživanja, temeljno menja sliku koju imamo o istoriji sveta.
„Knjiga je prosvetljenje godine, zdravo protivsredstvo evrocentričnim istorijskim tekstovima, zasnovano na najnovijim otkrićima u svakoj oblasti i puno živopisnih i malo poznatih pojedinosti.“ Books of the Year Times Literary Supplement
„Ova provokativna istorija osporava stav da je Zapad naslednik čiste grčko-rimske kulture i vešto prikazuje međusobnu prepletenost kultura i naroda, kao i privredni i društveni uticaj trgovine, Crne smrti i delovanja budizma na hrišćanstvo.“ The New Yorker
„Oni koji žele da upoznaju Ludog Konja onako kako ga znaju Lakote neće pronaći bolju priču od Maršalove.“
– San Francisco Chronicle
Kao legendarni ratni vođa na čelu Lakota, starosedelačkog naroda koji su neprijatelji zvali pogrdnim imenom Sijuksi, Ludi Konj jedna je od legendarnih ličnosti američkog Zapada. Iako se njegovom liku dive već više od jednog i po veka, Ludi Konj do sada nije bio dovoljno zastupljen u istorijskim izvorima. Na bojnom polju, kao ratni poglavica, naneo je težak poraz Kasterovom Sedmom konjičkom puku i bacio američku vojsku na kolena, ali tek danas, zahvaljujući čuvenom istoričaru Džozefu Maršalu, konačno imamo priliku da upoznamo Ludog Konja onako kako su ga znali njegovi saplemenici, Lakota Indijanci.
Na osnovu temeljnih istraživanja i bogatog usmenog predanja s kojim je šira javnost retko u prilici da se upozna, Maršal – i sâm pripadnik naroda Lakota – slika živopisan portret tog čoveka, vremena u kome je živeo i njegovog nasleđa. Od moćne vizije koja ga je podstakla na borbu do žene koju je voleo ali izgubio, od prvih koraka „svetlokosog“, kako su ga još zvali, do sramne izdaje njegovih ubica, ovo je uzbudljiva priča koja slavi jednu kulturu, mukotrpan život i nezaboravnog heroja koji ostaje legenda u duhu starosedelaca severnoameričkog kontinenta.
„Maršalov izuzetno poetičan i sveobuhvatan letopis predstavlja nam novi žanr američke istorije... Izuzetno delo.“
– Piter Nabokov
Zov sa istoka
Izvanredan pogled na istoriju krstaških ratova kroz prizmu Vizantije.
Prema tradiciji, Prvi krstaški rat je počeo na podsticaj pape Urbana Drugog. No šta ako je pravi podstrekač bio mnogo istočnije od Rima? U ovoj knjizi Frankopan nam otkriva neispričanu istoriju Prvog krstaškog rata. On posmatra događaje s Istoka, posebno iz Konstantinopolja, sedišta Vizantijskog carstva. Ishod je pravo otkrovenje. Uviđamo da je istinski pokretač Prvog krstaškog rata bio car Aleksije Prvi Komnin, koji je 1095, kada mu se carstvo našlo pod nasrtajima Turaka i na ivici propasti, preklinjao papu za vojnu podršku.
Autor zasniva svoju verziju na dugo zanemarivanim istočnim izvorima i pruža provokativno, krajnje originalno objašnjenje događaja izazvanih Prvim krstaškim ratom koji su promenili svet. Pobeda Vatikana učvrstila je papsku moć, dok se Konstantinopolj, srce i dalje živog Vizantijskog carstva, nikada nije oporavio. Zahvaljujući Frankopanovom revolucionarnom delu jasnije shvatamo kako je oslobođenje Jerusalima pripremilo teren za oblikovanje savremenog sveta i prevlast Zapadne Evrope, koja traje i danas.
„Prvi krstaški rat pripoveda zamršenu priču, a političke mahinacije, kompromise i izdajstva predstavlja krajnje ubedljivo. Surova istina praktične politike.“ Washington Post
„Prijatno je videti vizantijski pogled na Prvi krstaški rat osavremenjen stručno i s mnogo veštine.“ BBC History
Predgovor: Lisa Kudrou
„Ćao, zovem se Metju, mada me možda znate i pod drugim imenom. Prijatelji me zovu Meti. I trebalo bi da sam mrtav.“ Ovako proročki počinje uzbudljiva priča poznatog glumca Metjua Perija, koji nam je otkrio detalje svog života od dečjih ambicija do slave, preko zavisnosti i oporavka nakon ozbiljne zdravstvene krize koja mu je ugrozila život. Iskreno i srdačno, jedinstvenim i prepoznatljivim tonom, s mnogo čendlerovskih opaski i sarkazma Metju Peri opisuje rasparanu porodicu koja ga je odgajila (a istovremeno ga prepustila samom sebi), želju za priznanjem zbog čega je stremio ka slavi i ogromnu prazninu unutar njega koju nije moglo da ispuni čak ni ostvarenje najvećih snova. Govori i o miru koji je pronašao kada se oslobodio zavisnosti, kako se osećao povodom sveprisutnosti serije Prijatelji, deleći ujedno priče o svojim kolegama i drugim zvezdama koje je sreo na tom putu. Bez zadrške Peri živo prikazuje svoju borbu sa zavisnošću i dubokim, neizlečivim bolom u sebi koji ju je raspirivao, iako se činilo da ima sve što čovek može da poželi.
„Značaj Perijeve knjige nije samo u onome što je napisao ili načinu na koji je to uradio, niti u tome koliko je nepokolebljiv u svojoj posvećenosti, već u tome što je uopšte odlučio da ispriča svoju priču.“
– GQ
„Prijatelji, ljubavnici i Velika Strašna Stvar je sirova i neustrašiva autobiografija za koju je trebalo imati hrabrosti, a Metju Peri je bio hrabar. Proveo nas je kroz svoju zavisnost, bolest i parališuću usamljenost. On je uspeo da pretvori svoj bol u komičnu radost za druge, ali, kako sam kaže, to ga je mnogo koštalo. Ako želite da saznate ko je bio Metju Peri, udaljite se od senzacionalističkih vesti i pročitajte ovo.“
– Marta Kaufman, suosnivačica NBC serije Prijatelji
Portret jedne civilizacije i njenog naroda
„Temeljno istražen i dinamično napisan uvod u bogatu riznicu kineske istorije i kulture.“
– Guardian
Istorija Kine objedinjena u jedinstvenoj knjizi koja pruža uvid u prošlost ove svetske supersile i ispituje njen današnji značaj.
Majkl Vud je proputovao Kinu, najdugotrajniju državu na svetu, uzduž i popreko kako bi ispričao uzbudljivu pripovest punu obrta, neverovatne kreativnosti i duboke ljudskosti koja se proteže hiljadama godina u prošlost. Uzimajući u obzir nova, uzbudljiva arheološka otkrića, knjiga započinje od najranijih dinastija, začetka kineske države i temelja kineske kulture iz Konfučijevog vremena. Vud posebnu pažnju poklanja razdobljima i temama koje istoričari danas ponovo analiziraju, kao što su renesansa za vreme dinastije Sung i sjajna naučna otkrića koje je to doba iznedrilo. Autor istražuje susret sa Zapadom, opijumske ratove, sve ono što se događalo do sredine dvadesetog veka da bi pružio jasan i celovit prikaz društvenih prilika u Kini nakon 1949. godine. Uz razmatranje krize iz 1989. zasnovane na nedavno razotkrivenim poverljivim dokumentima Vud prikazuje i društveni poredak pod upravom predsednika Si Đinpinga. Sve te pripovesti isprepletane su sa istorijskom pozadinom i piščevim putopisima. Priča o Kini je nezaobilazno štivo o najintrigantnijoj i najmoćnijoj državi na današnjoj svetskoj pozornici.
„Vud je divan pripovedač koji dočarava širu sliku ne gubeći iz vida pojedinosti o običnim ljudima.“
– Kirkus Reviews
„Autor čitaocu pruža iscrpan uvod u značajne teme i rasprave o Kini.“
– Adventures in Historyland
„Stručna, domišljata, i prelepo napisana istorija velike civilizacije.“
– Tom Holand, autor knjige PAX
Vodič za prevazilaženje strahova i blokada
Svako od nas poseduje u sebi lek za stresne situacije, strahove i osećanje bespomoćnosti. Svi mi nosimo u sebi zrno spokoja iz kog može da nikne moćno stablo unutrašnjeg mira koje nam je svima neophodno. Danas više nego pre. Zato je važno da prepoznamo taj potencijal u sebi, da razumemo mehanizme kojim ga pokrećemo, a onda i održavamo na duže staze.
Siniša Ubović je u svojoj novoj knjizi sakupio raznolika iskustva i slio ih u podsticajan vodič koji će vam na praktičan način pomoći da prevaziđete osećaj uznemirenosti, straha i upitanosti pred galopirajućim promenama. Unutrašnji mir se ne dešava spolja, i ne vredi čekati da se on desi sam od sebe. Zato je neophodno naučiti kako da ga osvojimo i zadržimo unutar sebe, pa tek onda počnemo da ga prenosimo i na svoju okolinu i utičemo na druge svojim pozitivnim primerom.
Ovaj izvanredni vodič koji postavlja suštinska pitanja biće vaš dragocen savetnik, prijatelj i učitelj na putu promene na koji nas je Siniša Ubović poveo pre više od deset godina. Od tada pa do danas podario nam je nekoliko naslova – Put promene, Moja baba zen budista, 100% JA i Jači od bola – koji su pomogli hiljadama ljudi da pronađu svoj put isceljenja i životnog ispunjenja.
Bestseler New York Timesa
Svi znamo da treba da postavimo zdrave granice kako bismo uskladili posao i privatan život, izašli na kraj s toksičnim ljudima i uživali u kvalitetnim odnosima s partnerom, prijateljima i porodicom. Međutim, šta „zdrave granice“ zaista znače – i kako da uspešno ispoljavamo svoje potrebe, kako da znamo kada treba da kažemo „ne“ i nastupamo odlučno a da pritom ne uvredimo sagovornika?
Autorka Nedra Glover Tavab, ekspertkinja za veze i jedna od najuticajnijih psihološkinja na Instagramu, Nedra Glover Tavab, razjašnjava nam taj složeni problem današnjeg društva. Ona nam u knjizi predstavlja jednostavne a istovremeno efikasne načine za postavljanje zdravih granica na svim životnim poljima. Predlaže da koristimo tehnike zasnovane na najnovijim istraživanjima i najdelotvornijim metodama koje se primenjuju u kognitivno-bihevioralnoj terapiji. Na taj način ćemo odrediti i izraziti svoje potrebe jasno i bez izvinjavanja i rešiti glavne probleme koji se kriju iza kozavisnosti, odmeravanja snaga, anksioznosti, depresije, izgaranja na poslu i mnogih drugih problema koji iskrsavaju. Autorka nam daje jasna upustva kako da otvoreno govorimo o svojim potrebama i uživamo u slobodi koju nam pruža prirodno ponašanje.
„Bez zdravih granica, nismo sposobni da u potpunosti živimo život kakav želimo. Ova knjiga je snažan vodič za definisanje očekivanja i ličnih granica koje nam pomažu da živimo spokojan život, da budemo poštovani i ostvareni kao što i zaslužujemo.“
– Dr Skot Bari Kaufman
„Autorka definiše šest vrsta granica – fizičke, seksualne, intelektualne, emocionalne, materijalne i vremenske – i savetuje kako da ih se pridržavamo. Svi koji nisu dovoljno vični u postavljanju granica, biće zahvalni na savetima u ovoj knjizi.“
– Publishers Weekly
Velika istorija svega.
„Autor elegantno iznosi dokaze i saznanja iz mnogih naučnih i istorijskih disciplina u jedinstvenoj i pristupačnoj pripovesti.“ Bil Gejts
Od Velikog praska do prvih zvezda, Sunčevog sistema, života na Zemlji, dinosaurusa, homo sapijensa, poljoprivrede, ledenih doba, carstava, fosilnih goriva, sletanja na Mesec i globalizacije. I šta će se dešavati dalje.
Kako smo stigli od Velikog praska do današnjeg zaprepašćujuće složenog sveta, u kome je sedam milijardi ljudi povezano u mreže tako moćne da su u stanju da preoblikuju planetu? I zašto su, s druge strane, naši najbliži rođaci primati saterani na samu granicu izumiranja?
Na ova i mnoga druga pitanja Kristijan odgovara u knjizi koja će vam suštinski proširiti vidike i pojasniti zakonitosti sveta u kojem živimo. Autor prati kako su na ključnim pragovima razvoja odgovarajući uslovi omogućavali nastajanje novih oblika složenosti, od zvezda do galaksija, od Zemlje do homo sapijensa, od poljoprivrede do fosilnih goriva. Ta poslednja inovacija snabdela nas je obiljem energije, koje je čovečanstvu donelo ogromne dobrobiti, ali takođe preti da poruši sve što smo stvorili.
Ovakvu priču o postanku donedavno ne bismo mogli da ispričamo – ali sada, zahvaljujući najsavremenijim saznanjima, možemo da govorimo o ljudskom postojanju sagledanom iz kosmičke perspektive.
„Kristijan je pronašao veličanstven način da, služeći se istorijom, dovede u red sva naša znanja o svetu. Izvanredno dostignuće.“ – Karlo Roveli, autor knjiga Sedam kratkih lekcija o fizici i Poredak vremena
„Ako ste rešili da ove godine pročitate samo jednu knjigu, neka to bude ova.“ Farid Zakarija, CNN
„Putovanje kroz milijarde godina koje nam nepogrešivo prenosi suštinsku poruku: život je čudo.“ Washington Post
Autor bestselera Sedam kratkih lekcija iz fizike.
„Duboko – i neverovatno čitko – zaranjanje u fundamentalnu prirodu vremena, napisano sa dovoljno šarma i poetičnosti da obuzme maštu.“ Financial Times
Zašto pamtimo prošlost, ali ne i budućnost? Šta to znači da vreme „teče“? Da li mi postojimo u vremenu, ili vreme postoji u nama? Roveli nas poziva da razmotrimo pitanja o prirodi vremena koja i dalje podjednako zbunjuju fizičare i filozofe.
Svi mi doživljavamo vreme, ali što više toga naučnici saznaju o njemu, to je ono sve misterioznije. Mi ga smatramo jednoobraznim i univerzalnim, mislimo da se ono postojano kreće iz prošlosti u budućnost, mereno časovnicima. Roveli ruši te pretpostavke jednu po jednu, otkrivajući čudan univerzum u kojem vreme na najfundamentalnijem nivou nestaje. On objašnjava kako teorija kvantne gravitacije pokušava da shvati i podari smisao tako dobijenom pejzažu sveta bez vremena. Preplićući zamisli iz filozofije, nauke i književnosti, on sugeriše da naša percepcija protoka vremena zavisi od tačke gledišta, i da se bolje razume na osnovu strukture našeg mozga nego na osnovu fizičke vaseljene.
Poredak vremena nudi duboko inteligentan, kulturološki bogat, nov pristup misterijama vremena.
„Iz poglavlja u poglavlje Roveli pokazuje kako je savremena fizika poništila uobičajeno poimanje vremena.“ New York Times Book Review
„Niko ne piše o kosmosu kao Roveli, a njegova nova priča o vremenu je elegantna i lucidno ispripovedana, bilo da otkriva činjenice ili se upušta u romantične filozofske spekulacije o prirodi vremena.“ Washington Post
„Pred vama je novi Stiven Hoking... Poredak vremena je neverovatna knjiga.“ Sunday Times
„Izvanredna istorija prve supersile drevnog sveta.“
– All About History
Veliki kraljevi Persije vladali su najvećim carstvom antike koje se prostiralo od Libije do stepa Azije i od Etiopije do Pakistana. U srcu tog carstva nalazio se Persepolis, bajkoviti grad-palata, u kojem su Ahemenidi imali dvor neuporedive raskoši. Tu su Kir Veliki, Darije, Kserks i njihovi naslednici donosili zakone, dizali vojske i vladali ogromnim carstvom. Ali tu su se Ahemenidi međusobno borili za vlast, supruge i naložnice kovale zavere da bi dovele svoje sinove na presto, a evnusi i dvorani se nadmetali radi uticaja i prestiža.
Naši pojmovi o Persijskom carstvu tradicionalno potiču iz istorija koje su pisali Grci, kao što je Herodot – pa je tako već vekovima naš pogled na njega izvitoperen drevnim političkim i kulturnim agendama. Profesor Levelin-Džouns se, međutim, poziva na originalne ahemenidske izvore, među kojima su natpisi iz tog vremena, njihova umetnost i najnovija arheološka otkrića, i tako stvara autentičnu, persijsku verziju, te izvanredne prve velike antičke imperije – Doba velikih vladara.
„Impresivno. Levelin-Džouns stručno osvetljava decentralizovanu, multikulturnu prirodu carstva Ahemenida.“
– Publishers Marketplace
„Izvrsna, relevantna i neodoljiva, sveža istorija velikih kraljeva Persije, mešavina bujnog pripovedanja i izvanredne učenosti gorljivo oživljava svet iz doba Ahemenida.“
– Sajmon Sibag Montefjore
„Ova knjiga nam donosi izvorni drevni glas Persije, prikazujući svu briljantnost i složenost ahemenidskog carstva.“
– Wall Street Journal
Bestseler autor
„Jarkim bojama oslikana istorija Rimskog carstva na vrhuncu moći“
– Times
Pax Romana je dugo bio istican i poštovan kao zlatno doba u istoriji ovog dela sveta. Na svom vrhuncu, Rimsko carstvo se protezalo od Škotske do Arabije i u njemu je živela verovatno četvrtina tadašnjeg čovečanstva. Bila je to jedna od najbogatijih i najopasnijih država koju je svet do tada video.
Počevši od 69. godine nove ere, u kojoj su četiri cara jedan za drugim vladala carstvom, a završivši se oko sedam decenija kasnije smrću Hadrijana, Pax predstavlja zaslepljujuću istoriju Rima na vrhuncu svoje moći. Od pozlaćene prestonice do oblasti izvan rimskih granica, istoričar Tom Holand prikazuje Rimsko carstvo u svoj svojoj predatorskoj slavi. Živopisne scene u knjizi ređaju se jedna za drugom: rušenje Jerusalima i Pompeje, izgradnja Koloseuma i Hadrijanovog zida, Trajanova osvajanja. Majstorski ocrtavajući živote Rimljana od robova do careva, Holand pokazuje kako je rimski mir bio plod vojnog nasilja bez presedana.
Zapanjujući portret vrhunca Rimskog carstva ujedno je i epska istorija vremena koje se pamti kao Pax Romana.
„Sjajno, smelo, ambiciozno i strastveno.“
– Piter Frankopan
„Prava knjiga za istinske ljubitelje istorije.“
– Sunday Times
„Holandovo izvrsno pripovedanje vodi nas kroz ovu eru osvetljavajući je s različitih stanovišta i nudi svež uvid u poznate događaje.“
– Observer
