Knjige

Autor romana Himerina krv Iz nepravde se rađaju heroji. Kladovo 1982. godine. U rukama treće žrtve ubistva pronađena je identična poruka kao i kod prethodnih „Ne sudi da ti ne sude“. Mladi inspektor Avakum Milošević poslat je da pronađe ubicu. Tokom istrage zaključuje da je jedini osumnjičeni preminuo pre dve decenije. Milan Rakić, pesnik i diplomata u Prištini, obavestio je kralja Petra da jedan turski trgovac prodaje crkveno zvono koje je zvonilo za početak Boja na Kosovu. Na predlog đenerala Putnika i majora Apisa, poslao je kapetana Tankosića i Mustafu Golubića da otkupe zvono. Ali svojeglavi kapetan smišlja drugačiji plan. Šest pripovedaka Slaviše Pavlovića povezuje nesrećni društveno-istorijski kontekst. Osveta nagoni junake da se obračunaju s nepravdom, koju predstavljaju turske age, ustaše, zelenaši, članovi žirija književne nagrade... Na putu ka pravdi vrebaju ih zamke greha. „Slaviša Pavlović ume da ispriča priču koja potiče iz naše bogate nacionalne istorije, ali i onu iz naše siromašne tranzicione stvarnosti. Nudi i storiju koja se sprda sa izvesnim pojavama iz našeg književnog života, a ako volite krimi priče, izvadiće iz svog pripovedačkog džepa jednu takvu. Na prvi pogled su potpuno različite, ali ih spaja ista životnost i pripovedački žar koji se podjednako dobro snalazi i u biblioteci i u kafani. I biće vam žao što ih nema više.“ – Slobodan Vladušić „Pavlović je ’krao’ zanat od najboljih majstora kratke priče. Svakom novom rečenicom uvlači vas u svoj svet.“ – Ljubomir Radanov „Sa intrigantnim zapletima, neočekivanim obrtima i besprekorno vođenim likovima, priče Slaviše Pavlovića govore o svetinji pravde i nužnosti zakona, o sukobu epskog i modernog morala, o osveti kao tragičkom etičkom činu, tvoreći tako pripovednu panoramu srpskog istorijskog življenja.“ – Dr Igor Perišić

Dobitnik Nagrade Evropske unije za književnost Roman o mom Lisabonu Ispričaš jednu, drugu, treću, pa onda desetu priču, i taj broj počne sam od sebe da raste a priče se uklapaju, prožimaju, nekako postanu jedno i ti vidiš da to više nisu samo priče. Tu je Lisabon, tvoj glavni junak, osunčan, lep, bogat ljudima i događajima, ugnezdio se pod plavetnilom neba koje je takvo samo nad njim. Tu je pripovedač, došao s ovih prostora u neki drugi, zapadni svet i gleda ga ovde rođenim, tamo otvorenim očima. Tu su mnogobrojni likovi, neki davnašnji, neki vrlo moderni, a svi posebni, oblikovani, živi na stranicama romana kao da sad sedite negde na lisabonskom uglu i ćaskate. I ti shvatiš da je pred tobom roman o jednom gradu i njegovim stanovnicima koji ide, teče, čitaš ga, nasmeješ se, pa te obuzme seta, malo se zamisliš, pa ti se osmeh ponovo razlije licem. Uživaš. Tiago, majstor pera, ovenčan Nagradom Evropske unije za književnost, posle Estorila, letovališta burne istorije, i kairskog vrelog Zamaleka obgrljenog vodama Nila, ne posustaje u svojoj geografiji ljudskih duša duž ose vremena i prostora od Atlantika do Mediterana. Odakle sam bila, više nisam od naslova pa do poslednje rečenice donosi izuzetnu atmosferu jednog posebnog grada koju stvaraju njegovi stanovnici, bilo da su rođeni tu, ili pridošli, a pripovedač se potrudio da vaš duh ostane bogatiji i srce radosnije kada zaklopite stranice ove izuzetne knjige.

Roman o granicama – fizičkim i metafizičkim, umnim i zaumnim. U ovoj divanhani sećanja razmenjuju pobočnici, savetnici, tumači, sekretari i sluge. Oboružani su privilegijom da nadžive junake svojih pripovesti. Otuda neutaživa potreba da zapažaju nebitno, domišljaju nerazumljivo, osmisle nedogođeno i razblaže surovo. Godine 1699. nakon dugih pregovora između Austrije i Otomanske imperije sklopljen je mir u Sremskim Karlovcima. U ovom specifičnom romanu o granici i njenom prokletstvu naporedo pripovedaju petorica muškaraca i jedna žena. Pripovedači su neposredni svedoci i učesnici događaja, a ujedno i žrtve burnog vremena u kome žive. Ispovedni ton njihovih kazivanja je zavodljiv i privlačan. Za neke od njih granica je muka i nevolja, za druge je unosan posao, a za treće – sudbina. Jedni je povlače, drugi je ispravljaju, treći čine sve da je obesmisle i potru. Zajedničko im je da tu granicu svi smatraju privremenom. „O složenosti pojma granice i raznolikosti njenog doživljavanja svedoči šest paralelnih priča koje se unekoliko dodiruju, ali i razlikuju. Različitost priča proističe iz perspektive i socijalnog statusa junaka pripovedača, kao i ličnosti o kojima se pripoveda. Na osnovu opisanih sudbina u prilici smo da razumemo kako je izgledao Balkan u 17. i 18. veku, ali i kakve su bile prilike u carskom Beču i Stambolu dok je u samom jezgru romana konkretan događaj ‒ Karlovački mir.“ – Dr Slađana Ilić