KAKO DA BUDETE STOIK

Kada se Šveđanka Linda Makgurk preselila u Indijanu sa svojim suprugom Amerikancem da zasnuje porodicu, ubrzo je shvatila da njena poimanja o igri na otvorenom tamo nisu ustaljena. U Švedskoj se deca igraju napolju tokom čitave godine, bez obzira na vremenske prilike. Ostavljanje beba da spavaju napolju na niskim temperaturama nije samo nešto što je uobičajeno – to je praksa koju preporučuju lekari. S druge strane, otkrila je da su u SAD igrališta uglavnom pusta, i da deca u predškolskom uzrastu vežbaju akademske veštine dok se njihovi skandinavski vršnjaci penju na drveće i hvataju žabe. Boreći se da se uklopi i odluči šta je najbolje za njenu decu, autorka se okrenula sopstvenom detinjstvu u potrazi za odgovorima. Da li bi skandinavska filozofija Ne postoji loše vreme, samo neadekvatna odeća mogla da bude ključ za bolji život njene dece u Americi? I kako bi se odnos njene dece prema prirodi promenio kada bi se upoznala sa skandinavskim konceptima friluftsliv-a i hygge-a? Autorka je krenula na šestomesečno putovanje u Švedsku da sve to sazna. Knjiga Ako je zima, nije lav ističe važnost provođenja vremena na otvorenom i ilustruje način na koji bi skandinavska kultura mogla da bude ključ za podizanje zdravije, otpornije i samouverenije dece svuda u svetu.

Suštinski razgovori koje morate obaviti sa svojom decom pre nego što krenu u srednju školu – i kako ih (najbolje) obaviti. Vaše pokušavanje da ubedite starijeg osnovca da vas sasluša ume da bude razdražujuće. Stoga se može javiti obostrani osećaj da je zapravo najbolje ne razgovarati. Ali da bi deca bila bezbedna i pripremljena za one situacije u kojima neće biti njihov anđeo čuvar – potrebno je voditi prave razgovore u pravo vreme. Kada se uzmu u obzir razvoj mozga i emocionalna pripremljenost, za ovo nema boljeg perioda od početka njihove jedanaeste godine do prelaska u srednju školu. Oslanjajući se na decenije sopstvenog iskustva u radu sa porodicama, Mišel Ajkard se fokusira na velike i trnovite teme kao što su prijateljstvo, seksualnost, impulsivnost i tehnologija, kao i na neočekivane razgovore o kreativnosti, higijeni, novcu i mnogim drugim. Autorka predočava jednostavnu, nezaboravnu i testiranu formulu za najbolji pristup ovim suštinskim razgovorima. Njen model razgovora podrazumeva da počnete mirno, potom se povežete sa svojim detetom, ispitate ga kako biste prikupili podatke, ponovite ono što ste čuli i naposletku pružite povratne informacije. Pritom imajte u vidu to da će vam humor i saosećajnost pomoći da prevaziđete najčešće prepreke u razgovoru s tinejdžerima. Svaku temu za razgovor odlikuju širok kvalitet, veština ili razumevanje koje svi roditelji žele za svoju decu. Ako na vreme obavite ove razgovore, proaktivno ćete postaviti temelje za to da vam deca postanu dobri, zdravi, vredni, kreativni, saosećajni i uspešni ljudi.